• Poštovani poslanici 25. saziva Skupštine Crne Gore, poštovani predśedniĉe Vujanoviću, mandataru Đukanoviću, otvaram drugu śednicu drugog redovnog, jesenjeg zasijedanja u 2012. godini. Dnevni red ste dobili u predlogu. Imaćemo jednu malu dopunu i prije prelaska na dnevni red da usvojimo zapisnik sa prve konstitutivne sjednice drugog redovnog zasijedanja. Ima li primjedbi? Hvala. Dnevni red je predloţen sa jednom taĉkom dnevnog reda - Izbor predśednika i članova 40. Vlade Crne Gore. Dogovorom na Kolegijumu smo proširili dnevni red za taĉku Izbor i imenovanja, kako bismo ubrzali postupak izbora naših radnih tijela i izbjegli posebno sazivanje sjednice u rokovima koji bi to usporili, tako da stavljam na glasanje predlog dnevnog reda sa ove dvije taĉke. Ima li neko protiv? Hvala vam. Konstatujem da smo jednoglasno usvojili predloţeni dnevni red. Shodno Ustavu, mandat za sastavljanje 40. Vlade je dobio gospodin Milo Đukanović. Obaviješteni smo da je već od 30. novembra bio spreman da izaĊe pred 25. saziv Skupštine Crne Gore i predloţi program i sastav Vlade. Našim dogovorom smo utvrdili da je to današnji dan. Pozivam mandatara Đukanovića, po sedmi put mandatara, da ovaj put predloţi program i sastav 40. Vlade Crne Gore. Izvolite. Izvolite, ali mislim da trenutak nije za procedure, ako nije prekršen Ustav.
  • Poštovane poslanice i poslanici, uvaţene graĊanke i graĊani, pozivam se na ĉlan 96 Poslovnika o radu. Iako je ovo danas sveĉani ĉin, izbor Vlade, nema smisla ovo odlaganje od juĉe do danas. Dakle, predsjedniĉe parlamenta, Vi ste sami, koliko sam shvatio, donijeli tu odluku. Na kolegijumu odluka nije donesena, mi mlatimo iz Kotora, Pljevalja, Herceg Novoga. Nije ovo Vaša prćija, Vi ste ovdje samo spiker.
  • Hvala kolega. Kolega, imate baziĉnu grešku.
  • Nemam ja nikakvu grešku, Vi imate grešku.
  • Imam grešku jer sam Vam dao rijeĉ. Kolegijum je konsenzusom utvrdio da danas odrţimo zasijedanje. To je baziĉna greška i zato Vam pokušavam pomoći. Imate baziĉnu grešku. Ovdje je dovoljno kolega koji će to posvjedoĉiti, tako da nije red da ovako znaĉajne trenutke pretvaramo u proceduralne igre. Hvala Vam. Ne moţete, najavio sam mandatara Đukanovića. Izvolite i izvinite.
  • Poštovani predsjedniĉe Crne Gore, poštovani predsjedniĉe Skupštine, poštovano Predsjedništvo, uvaţeni poslanici, Na nedavno odrţanim parlamentarnim izborima Crna Gora je odluĉila da nastavi sigurnim putem naprijed. Putem koji vodi u novi, viši kvalitet ţivota crnogorskog društva. Putem kojim se stvaraju uslovi za viši nivo ţivotnog standarda svakog pojedinca i svake porodice u našoj zajednici. To znaĉi više pravne sigurnosti, više slobode i demokratskih prava. Ponajprije, to znaĉi bogatiju ponudu radnih mjesta da bi ljudi u Crnoj Gori mogli dostojanstveno ţivjeti od svoga rada. Da bi se mogli radovati produţenom ţivotnom vijeku u Crnoj Gori, sigurni da će vrijednim radom, tokom svoje radno aktivne ţivotne faze, stvoriti uslove za ugodnu starost. To, naravno, znaĉi i izdašniju paţnju drţave za ljude koji usljed nekog hendikepa nijesu u stanju da nose odgovornost za vlastitu egzistenciju. Istovremeno, to znaĉi i viši kvalitet usluga koje gradjani moraju dobiti u svim oblastima u kojima je drţava neposredni davalac ili odgovorna za stvaranje ambijenta zdrave konkurencije, ĉiji će rezultat biti profesionalno bolje usluge, primjereno stepenu društvenog razvoja. Prije svega, struĉno pouzdanu, predusretljivu, poţrtvovanu zdravstvenu zaštitu, obrazovanje koje će mladoj generaciji osnaţiti vrijednosti usvojene nezamjenjivim porodiĉnim vaspitanjem: lojalnost porodici i drţavi, samopoštovanje - od ponosa zbog pripadnosti svom kulturnom, nacionalnom i vjerskom krugu do zadovoljstva što ţivimo u društvu u kojem oko sebe prepoznajemo i poštujemo ljude drugaĉijeg identiteta pa do odgovornosti da inicijativom i preduzetnošću obezbjedjuju kontinuirano bolje uslove za svoj i ţivot porodice. Naravno i struĉno znanje koje će ih uĉiniti kompetentnim i konkurentnim da na globalnom trţištu takvu odluĉnost i odgovornost mogu valorizovati. TakoĊe, uslove za kulturno stvaralaštvo i nadgradnju raskošnog sportskog talenta karakteristiĉnog za naše podneblje, kao dragocjenog znaka naše prepoznatljivosti u Evropi i svijetu u eri globalizacije. Podrška opredjeljenju za takav put ne znaĉi da graĊani Crne Gore ne prepoznaju ograniĉenja koja je ĉitavom svijetu, posebno našem evropskom kontinentu, nametnula dugotrajna i razorna ekonomska kriza. Naprotiv, ĉini se da naši gradjani to pravilno percipiraju i strpljivije podnose od mnogih koje je kriza zatekla i na desetostrukom višem nivou ţivotnog standarda nego što je naš. Svi mi, uĉesnici nedavne predizborne kampanje, nezavisno od partijske pripadnosti, mogli smo identiĉno proĉitati poruku biraĉke javnosti Crne Gore da se od nas oĉekuje veća posvećanost i uspješnost u rješavanju egzistencijalnih problema koji muĉe manje-više svaku crnogorsku porodicu i da privilegovanu poziciju javnih liĉnosti, ĉlanova Parlamenta, Vlade ili rukovodstva parlamentarnih partija, koristimo prevashodno za to da svakog dana nudimo ili utiĉemo na donošenje upotrebljivih rješenja koja će gradjanima otvoriti nove šanse za dostojanstven ţivot. TakoĊe i poruku da u vremenu krize moramo izoštriti senzore za socijalne probleme ljudi, koje je, kao i svuda u svijetu, kriza dovela u stanje zavisnosti, te da je nuţan viši nivo društvene solidarnosti. To ne znaĉi samo obavezu Vlade da egzistencijalno ugroţene ljude uvede u evidenciju korisnika nekog od vidova svakako nedostatne socijalne pomoći, nego prevashodno odgovornost svih nas, i iz vlasti i iz opozicije, da svakim javnim gestom doprinosimo atmosferi dobrodošlice za svakog domaćeg i stranog preduzetnika i investitora koji će potrošiti novac u Crnoj Gori, stvoriti novu vrijednost i obezbijediti uslove za zapošljavanje makar jednog graĊanina Crne Gore. To takoĊe znaĉi i da moramo djelovati primjerom i pokazati stvarnu spremnost na liĉna odricanja u krizi: na privremeno niţe funkcionerske zarade, na eliminisanje raznih dodataka platama mjeseĉno ĉesto većih nego što je godišnja naknada svakog od korisnika socijalne pomoći, na prekid prakse da bilo ko prima više plata i nadoknada dok mladi visokoobrazovani sa potrebnim struĉnim profilom godinama ĉekaju na prvi posao, na restriktivnije naknade za volonterski rad u upravnim odborima primjereno krizi; na prodaju velikog broja sluţbenih automobila. Isto tako na drastiĉno smanjenje troškova sluţebnih putovanja u inostranstvo. Šuma regulatornih agencija mora dijeliti teret krize drţave koja ih je osnovala. Mora se zakonom prekinuti praksa zloupotrebe instituta otpremnine, tako što će jednom iskorišćeno to pravo znaĉiti iskljuĉivanje mogućnosti da bez vraćanja otpremnine bilo ko opet zasnuje radni odnos kod drţave kao poslodavca. To vaţi i za one koji su sa drţavnog posla pošli u penziju. Samo u sluĉajevima izuzetnih potreba penzionisani drţavni sluţbenici, uz dodatnu zaradu, moći će da budu angaţovani na javnim poslovima. Sve ovo moţemo, preciznije - moramo, upravo zbog krize ĉijem smo rješavanju posvećeni. Ali, mnoga od ovih pravila treba da postanu obrazac obavljanja drţavne sluţbe u Crnoj Gori. Prije eskalacije globalne krize Crna Gora je nekoliko godina bila jedna od najbrţe rastajućih evropskih ekonomija. Podsjećanje na indikatore tog vremena, danas je manje vaţno. Vaţnije je što su to bile godine u kojima smo osnaţili vlastiti ekonomski optimizam, postali svjesni svojih resursa i šansi, poĉeli shvatati koliko odgovornijim odnosom prema sebi moţemo unaprijediti vlastiti kvalitet ţivota. Visoke stope rasta u tim godinama amortizovale su i prve efekte recesije koja je poĉela 2009. godine i koja se transformisala u stagnaciju ili veoma nedostatni rast u sledeće tri godine. PoreĊenja sa okruţenjem, pa i sa mnogim evropskim drţavama, svakako idu nam u prilog. Mogli bismo lako dokazati da smo u dosadašnjem toku krize prošli bolje od mnogih drugih, te da je za to trebalo znanja. No, nije rijeĉ o tome. Od toga naši graĊani neće imati ni nova, ni bolja radna mjesta, ni više plate i penzije, ni više optimizma i samopouzdanja, koje višegodišnja kriza neumitno podriva. Kriza nam je prije svega izoštrila sliku o sebi i o našoj ekonomiji. Da nedovoljno stvaramo i da se zato sve više zaduţujemo. TakoĊe, da ne stvaramo proizvode koji su konkurentni zbog ĉega izvozom ne pokrivamo više od 1/5 do 1/3 vrijednosti koju uvozimo, a da uvozimo veći dio toga što bismo mogli proizvesti domaćim resursima i da nam je zbog toga bilans robne razmjene i platni bilans zemlje opasno neuravnoteţen. Oĉekivanja da će otvorenost crnogorske ekonomije i eliminacija mnogih biznis barijera sama po sebi podstaći preduzetništvo, mali i srednji biznis, razviti preraĊivaĉke kapacitete, pokazala su se nerealnim. Euforiĉne ideje da će turizam i usluge u potpunosti supstituisati naslijeĊenu privrednu strukturu u kojoj je industrija imala vaţnu ulogu pokazuju se neodrţivim. I kod nas i u svijetu. Vlada će u takvim uslovima morati, što zbog krize, što zbog temeljnog deficita preduzetniĉkog znanja i inicijativnosti, aktivnije voditi ekonomsku i razvojnu politiku koja treba da otvori proces strukturnih promjena u crnogorskoj privredi. Istrajavanje na politiĉki zahvalnoj, u osnovi politikantskoj temi o promašenoj privatizaciji smatram neutemeljenim i neracionalnim. Isto tako i povlaĊivanje laiĉkoj javnosti, koja je svuda, pa i u Crnoj Gori, protiv toga procesa, koji zakonomjerno sobom nosi elemente društvene nepravde i opasnosti pogrešnih izbora, ali je svuda obavljen, kao nuţan proces koji za sada nema osmišljenu politiĉku alternativu. Privatizacija je dio procesa koji je u centralnoj i istoĉnoj Evropi poĉeo, simboliĉki gledano, padom Berlinskog zida i Crna Gora je bila samo dio tog velikog tranzicionog talasa, koji je trasirao put u ujedinjenje Evrope. Sve privatizacije koje su voĊene od strane Vlade Crne Gore, u razliĉitim periodima i sastavima, obavljene su na zakonit i javan naĉin, identiĉno procedurama po kojima su ti postupci voĊeni u drugim tranzicionim drţavama. Naravno, epilog svakog od tih procesa nije bio identiĉan, negdje smo dobili boljeg, negdje lošijeg privatizacionog partnera, ali loša iskustva ne smiju biti razlog za osporavanje nuţnosti samog procesa. Ono što moţemo i treba da uradimo jeste da paţljivo, uz uĉešće javnosti, analiziramo svaki od privatizacionih aranţmana i kritiĉki provjerimo odgovornost partnera prema ugovorenim obavezama. Ali, da se ne iznenadimo, doći ćemo kroz tu provjeru i do neumitnih saznanja odgovornosti naše strane za kašnjenje i neizvršavanje mnogih ugovorima oroĉenih obaveza. U svim sluĉajevima u kojima se pokaţe da partneri nijesu ispunili svoje investicione obaveze prema zaposlenima, tehnološkim viškovima ili druge vaţne ugovorne klauzule, bez oklijevanja takve ugovore treba raskinuti. TakoĊe, u svim sluĉajevima kada je partner dobio odreĊena koncesiona prava na neko drţavno dobro, a to pravo neracionalno koristi, takve koncesije treba oduzeti. Tamo gdje su partneri zauzeli atraktivne lokacije na crnogorskoj obali i ĉekaju bolje vrijeme za sticanje trgovaĉkog profita, dozvoljenim mjerama ekonomske politike takve aranţmane treba okonĉati. Iako takva imovina moţe predstavljati njihovo neupitno vlasniĉko ili koncesiono pravo, treba se prisjetiti da je drţava otuĊila ili dala u zakup ta dobra da bi se time obezbijedio razvoj, unaprijedila turistiĉka ponuda, uvećao društveni proizvod i da bi se zaposlili ljudi. Da bi se u Crnoj Gori ţivjelo bolje. Ove korekcije moţemo da uradimo i Vlada koju danas biramo je no to spremna. Ne zbog demagogije niti zbog takvog oĉekivanja kritiĉki nastrojenog dijela javnosti, nego sa sviješću da su to jedini resursi, jedine šanse koje ova drţava ima i da oni moraju biti u funkciji razvoja sa ovim ili drugim vlasnicima ili koncesionarima. Drţava je veoma predusretljivo u periodu tranzicije formirala ambijent za razvoj biznisa na svakom od prethodno pomenutih resursa. Vrijeme je da se drţavi uzvrati tako što će se ti resursi staviti u funkciju, na njima izgraditi novi društveni proizvod i zaposliti ljudi. U protivnom, mora se odstupiti. No, da ne bismo podlegli staroj i lošoj navici da se najradije bavimo prošlošću, paţnja Vlade će u cjelosti biti koncentrisana na pitanja ĉijim ćemo rješavanjem kreirati neposrednu budućnost. U svom ĉetvorogodišnjem mandatu Vlada će prevashodno biti usredsrijeĊena na pitanja koja presudno opredjeljuju kvalitet ţivota graĊana Crne Gore. Paralelno, i kao uslov tome, moramo u što kraćem roku povratiti odrţivost drţavnih finansija uravnoteţenjem prihoda i rashoda, tolerišući u prelaznom periodu deficit do nivoa cijene koštanja paţljivo odabranih investicionih prioriteta. TakoĊe, sve preduzete mjere biće na liniji snaţenja i poţeljne disperzije privredne strukture Crne Gore, uz posebnu paţnju prema stavljanju u funkciju energetskih, resursa za proizvodnju hrane i razvoj klastera preraĊivaĉke industrije. Time će se sistem uĉiniti stabilnijim, bolje odrţivim, što će istovremeno otvoriti prostor za punije efektuiranje svih potencijala kroz razvoj visokokvalitetnog turizma i usluga. Razumljivo, sve pobrojano su i najvaţniji elementi realne politike ravnomjernog regionalnog razvoja kroz prevazilaţenje razvojne zaostalosti sjevera drţave. Poštovani poslanici, dozvolite da se veoma kratko osvrnem na situaciju u kojoj se nalazimo, sa naglaskom na ekonomske aspekte, odnosno generatore razvoja i zaposlenosti. Bruto domaći proizvod u 2011. godini iznosio je 3,2 milijarde eura. Prvi put smo (za oko 3%) premašili BDP iz 1989. godine na koju se ĉesto pozivamo u komparativnim analizama. Mada izvještaji razliĉitih meĊunarodnih agencija potvrĊuju da je BDP po stanovniku u Crnoj Gori iznad većine zemalja regiona, socijalno nezadovoljstvo graĊana je razumljivo i realno. Kada pogledamo osnovne makroekonomske pokazatelje i analiziramo ono što imamo i što stvaramo, jasno je da ne koristimo dovoljno svoje potencijale. Drugim rijeĉima, BDP je znaĉajno ispod potencijalno mogućeg, velikim dijelom i zbog nedovoljnog korišćenja naših potencijala, s akcentom na efikasno upravljanje i odrţivo korišćenje. A za takvo nešto su nam potrebni znanje i obrazovanje i efikasne i profesionalne institucije. To znaĉi jaĉanje vladavine prava, transparentnosti i odgovornosti u javnom i privatnom sektoru. TakoĊe, pravilan izbor politika, odgovarajuće zakonodavstvo i njihova efikasna primjena. U oktobru ove godine prosjeĉna neto plata iznosila je 480 eura. Uz sve uĉestalije diskusije o odnosu izmeĊu visine plate i potrošaĉke korpe, u sjenci ostaju pitanja diverzifikacije ekonomije, strukturalnih reformi i prilagoĊavanja, debalansa u raspoloţivim i potrebnim vještinama i znanju, efikasnosti zaposlenih, što direktno utiĉe na konkurentnost naše privrede. Dodatno, kao mala zemlja, podloţni smo snaţnom uticaju eksternih faktora i koliko god da vam je teško, niko nam neće pomoći do mi sami sebi. U svijetu koji se veoma brzo mijenja, ovo će zadugo ostati konstanta. S obzirom na veliĉinu naše ekonomije, strane direktne investicije i dalje su visoke. Ali, moraju biti veće. Ukupna društvena atmosfera i nespremnost da se efikasno donose odluke koštala nas je odlaska nekoliko potencijalnih investitora. MeĊu domaće investitore uvukla se zebnja od neizvjesnosti, dobrim dijelom kreirana zbog nelikvidnosti i kreditne zaduţenosti. Loša bankarska praksa sasjekla je preduzetniĉki entuzijazam iz prvih godina nezavisnosti. Sa druge strane, iskustvo nas upućuje i na nuţan oprez u detaljnom sagledavanju svih aspekata kako bi osigurali kvalitet i dugoroĉniju odrţivost ulaganja. Šok stagnacije proizveo je utisak da je razvoj stao, da je prerspektiva ugroţena, da se ništa ne dogaĊa, naroĉito meĊu mladima. U kom pravcu da idemo dalje? Da bismo znali kuda da idemo, moramo se zapitati i kako će svijet izgledati makar u bliskoj budućnosti. Iskustvo nas uĉi da teško moţemo sve predvidjet, ali moţemo uoĉiti osnovne trendove. Proces globalizacije će se nastaviti, ekonomske integracije će jaĉati stvarajući nove prilike za ekonomski progres. Istovremeno, povećaće se neizvjesnost. Ekonomski ciklusi biće sve kraći i teţe predvidivi, a strukturni problemi eurozone predstavljaće veliku prepreku ne samo brţem ekonomskom razvoju već i konkurentnosti. Postepeno se profilišu nove zemlje koje će postati sve vaţnije u globalnim ekonomskim tokovima. Traţnja za idejama, znanjem, tehnologijama i kapitalom biće sve veća. Pitanja nezaposlenosti i oĉuvanja srednje klase snaţiće socijalni pritisak u svim drţavama svijeta i predstavljati izazov za sve vlade. Ovo su okolnosti pod kojima ćemo ţivjeti i raditi. Jedini naĉin da se odupremo ekonomskoj krizi jeste da radimo i bolje i više. Imamo neuposlene kapacitete, nezaposlene ljude, neiskorišćene prirodne resurse i novac u bankama zamrznut strahom od neizvjesnosti. Otuda se ekonomski oporavak od posljedica krize kroz obnovu rasta nameće kao najvaţniji prioritet nove vlade, a što će rezultirati postepenim unapreĊenjem kvaliteta ţivota graĊana Crne Gore. Iako je to mnogo širi i slojevitiji pojam, smatram racionalnim da u ovom trenutku ukaţem na tri njegova najvaţnija i prioritetna aspekta: stvaranje uslova za veću zaposlenost, obezbjeĊenje kvalitetnije zdravstvene usluge i poboljšanje kvaliteta obrazovanja. Dugim trajanjem i produbljavanjem krize, pitanje zapošljavanja dodatno je dobilo na znaĉaju. Nezaposlenost je, po mom mišljenju, najteţi ekonomsko-socijalni i politiĉki problem Crne Gore. Gotovo bez izuzetka on pogaĊa svaku crnogorsku porodicu. Logiĉno, nedovoljna zaposlenost pogaĊa i crnogorsku ekonomiju. Nepovoljna je proporcija onih koji stvaraju i onih koji koriste društveni proizvod. Zato je bruto društveni proizvod nedostatan, zato se zaduţujemo i zato je najfrekventnija kritika vlasti vezana upravo za ovu temu. Ovaj problem mora biti pod prioritetnom paţnjom Vlade, jer i u Crnoj Gori dominantno opterećuje mlade, ĉesto struĉno profilisane ljude. Procenat nezaposlenosti meĊu mladima od 25 godina u Americi je 17% u Italiji 28%, u Irskoj 30%, u Španiji 43%, dok je u Crnoj Gori 20,9%. Kod nas je u starosnoj grupi od 15 do 24 godine, po anketi Monstata, prosjeĉna stopa nezaposlenosti u 2011. godina iznosila 37,1%. PoreĊenja radi, za ovu populaciju u zemljama okruţenja situacija je sljedeća: Makedonija 54,9% , Srbija 50,9%, Hrvatska 37%. Ako u Crnoj Gori veoma ĉesto samo jedan ĉlan porodice radi sa prosjeĉnom platom od 480 eura, to ĉini teško odrţivom porodiĉnu egzistenciju. U uslovima krize kada su sve drţave u regionu i mnoge u Evropskoj uniji u cilju smanjenja javne potrošnje i obuzdavanja budţetskog deficita već posegle za restrikcijom zarada, teško je prognozirati kod nas u dogledno vrijeme realno povećanje zarada koje bi ozbiljno uticalo na rast kvaliteta ţivota. Ĉini se realnijim da pokušamo da stvorimo uslove da se i drugi ĉlanovi porodice radno angaţuju. Naravno, ne mislim na neproduktivno zapošljavanje u već prekobrojnoj administraciji, nego u djelatnostima u kojima se stvara novi društveni proizvod. U Crnoj Gori ovo pitanje je veoma tijesno povezano sa obezbjeĊenjem direktnih stranih investicija, ne samo zbog nedostatka investicionog kapitala u zemlji nego i zbog potrebe prevazilaţenja izrazitog deficita preduzetniĉkog znanja i iskustva. Naime, domaće preduzetništvo, mali i srednji biznis će se mnogo lakše animirati ako kao podsticaj i logistiku budu imali krupnije razvojne projekte. Zato je imperativ ne samo Vladine nego ukupne drţavne politike, posebno u vremenu krize u kojem je pojaĉana borba za svaki milion ulaganja, da ponudimo potencijalnim investitorima bolje uslove od drugih. Oĉekivanja da će investitori sami doći i da će voĊenji svojim interesom ţuriti za trošenjem velikog novca, ako su ikada i bila realna, potpuno su prevaziĊena u kriznom kontekstu. Dakle, za investitore se moramo izboriti, i to će posebno u današnjim uslovima biti kriterijum kvaliteta svake drţavne politike u svijetu. Na tom zadatku posebno ţelim da istaknem vaţnost kompetentne, odgovorne, profesionalne administracije, funkcionalne pravne drţave, transparentnosti i odgovornosti u javnom i privatnom sektoru. Sledstveno tome i presudnu vaţnost efikasnog donošenja odluka. Imam utisak da se u dijelu naše administracije, drţavne i lokalne, odomaćila atmosfera straha od odluĉivanja i preuzimanja odgovornosti. Svaka odluka, razumije se, nosi rizik greške, a u našim uslovima i izvjesnost medijsko-politiĉke kritike. Ispostavlja se tako da je neodluĉivanje ugodan izbor bez rizika i bez posljedica. To moramo promijeniti. Nedonošenje odluke, i to u striktno zakonom predviĊenom roku, biće eliminatorni kriterijum za novu administraciju, ne samo na ministarskom nivou nego kod svakog zaposlenog u drţavnoj upravi, lokalnoj samoupravi, javnim preduzećima i sluţbama. UsuĊujem se reći, kod svakog graĊanina Crne Gore moramo pojaĉati svijest da je naš najvaţniji nacionalni interes da doprinesemo razmahu investicija i biznisa i skoroj obnovi ekonomskog rasta i razvoja. Bez toga ili sa suprotnim ponašanjem, ostaje nam samo da, kao već predugo u našoj istoriji, jalovo kritikujemo, prebiramo po propuštenim šansama, ţivotarimo, umjesto da ţivimo vijek koji nam je na raspolaganju. Filozofija stezanja kaiša, koliko god bila nuţna nakon nekoliko godina razvojnog i potrošaĉkog buma, uglavnom je iscrpila svoje kapacitete. Crna Gora mora bez oklijevanja krenuti u stvaranje većeg društvenog proizvoda. Izgradnja novih infrastrukturnih i energetskih objekata nije samo prilika da se na tim poslovima stvori nova vrijednost i zaposle ljudi, nego je najĉešće i nezaobilazan put otklanjanja uskih grla razvoja koja limitiraju naše napore da brţe razvijamo odreĊene djelatnosti i efikasnije iskoristimo sve naše potencijale, posebno one na sjeveru drţave. Kako je rijeĉ o veoma skupim razvojnim projektima za koje u Crnoj Gori nemamo potrebnog kapitala niti dovoljno iskustva, vaţnost kontinuirane dogradnje i inspirativnog ambijenta za strane investitore dodatno se potencira. U ovom kontekstu posebno je vaţno da u najkraćem mogućem roku donesemo odluke o izgradnji novih saobraćajnica - auto-puta prema sjeveru, ţeljezniĉkog kraka prema Pljevljima i kvalitetnijeg putnog prikljuĉka Crne Gore na jadransko-jonski koridor. Utoliko prije što je svaki od ovih objekata uslov boljeg saobraćajnog uvezivanja Crne Gore u mreţu regionalnih i evropskih saobraćajnih koridora, bez ĉega je nezamisliv ţeljeni tempo ekonomskog razvoja naše drţave. TakoĊe, moramo efikasnije iskoristiti sve naše energetske potencijale. Restrikcijom potrošnje kod najvećih industrijskih potrošaĉa, prije svega KAP-a, stvorili smo uslove za stabilniji energetski sistem. Naravno, to ne moţe biti dugoroĉno dovoljna formula, jer njenom primjenom oborili smo nivo industrijske proizvodnje i izvoza i smanjili potrebu za radnim mjestima. Vrijeme razvoja o kojem govorimo znaĉiće, neminovno i poţeljno, višu potrošnju elektriĉne energije, kako u privredi tako i meĊu graĊanima. Zato moramo što prije stvoriti uslove za punije i odrţivo korišćenje naših zaliha uglja, hidro potencijala, posebno novih izvora ĉiste energije. Dodatnom proizvodnjom u ovoj oblasti kreiraćemo skupi izvozni proizvod, koji će zahvaljujući prenosnoj infrastrukturi koju realizujemo sa Italijom, dobiti kvalitetnu valorizaciju na evropskom trţištu. U najkraćem roku sa odabranim partnerima krenućemo u istraţivanje gasa i nafte da bismo provjerili tu razvojnu šansu i pojaĉali perspektivu uĉvršćivanja pune energetske stabilnosti Crne Gore. Naravno, partnerstvo sa strateškim investitorima veoma je vaţno i zbog punijeg korišćenja potencijala razvoja u oblasti proizvodnje hrane i preraĊivaĉke industrije. Umjesto stalnog obnavljanja dilema da li nam i ovo malo industrije treba u budućnosti i najĉešće laiĉkog, lakog prosuĊivanja, racionalnije pokušati da kroz saradnju sa kvalitetnim strateškim partnerima pospješimo viši nivo prerade, razvoj klastera u ovim djelatnostima u kojima u Crnoj Gori imamo odreĊeni nivo industrijskog znanja i iskustva. Još teţe bi razumljiv bio dalji pasivan odnos prema nedovoljnom korišćenju potencijala za proizvodnju hrane, posebno na sjeveru Crne Gore. Cjelovito osmišljenim konceptom proizvodnje hrane moramo veoma dinamĉno smanjivati potrebu za neobjašnjivo visokim uvozom ovih proizvoda. Aktivnijim odnosom, našom inicijativom prema svakom investitoru pojedinaĉno, pokušaćemo da damo bolju dinamiku realizaciji zapoĉetih ili ugovorom definisanih projekata u turizmu. TakoĊe, da kvalitetnom promocijom novih šansi, posebno onih koji su prostorno-planskom dokumentacijom dobili jasno usmjeravajuće obrise, kao što su u zoni morskog dobra, Bjelasice i Komova i Durmitora, što brţe poĉnemo koristiti šanse koje Crnoj Gori treba da obezbijede status visokokvalitetne turistiĉke destinacije. Sve ovo su, smatram, veoma izgledne šanse za obnovu razvojnih resursa i za obebjeĊenje punije zaposlenosti crnogorskog društva. TakoĊe, razvoj porodiĉnog biznisa uz efikasno uklanjanje biznis barijera direktno doprinosi rješavanju problema nezaposlenosti. Preduzetništvo moramo uvesti u školski sistem. Bez adekvatnog obrazovanja, znanja i vještina nećemo biti u mogućnosti da jaĉamo konkurentnost niti da otvaramo nova radna mjesta. Zato moramo ulagati stalne napore u razvoj cjeloţivotnog preduzetniĉkog uĉenja, saglasno utvrĊenom strateškom okviru, najboljoj meĊunarodnoj praksi i specifiĉnim potrebama crnogorske ekonomije. Taj temeljni deficit jedino se tamo moţe prevazići. Otuda bi i uloga investiciono-razvojnog fonda trebala biti više okrenuta praktiĉnoj podršci jaĉanju preduzetništva i porodiĉnih biznisa, a manje transformaciji u razvojnu banku. Nova Vlada nastojaće da motiviše posebno mlade da uĊu u biznis i saraĊivaće sa institucijama iz privatnog sektora koje se bave razvojem preduzetništva. Radićemo i na jaĉanju koordinacije i kapaciteta raznih institucija, radi obezbjeĊenja djelotvornosti politika i strategija koje su na snazi. Nuţno je da uloţimo dalje napore da bi znaĉajno smanjili još uvijek ozbiljne biznis barijere, da bi debirokratizovali sistem. Na to upućuju i brojni izvještaji meĊunarodnih institucija koje prate lakoću poslovanja, ekonomske slobode, poslovni ambijent. I dok je ukupna slika pozitivna, situacija je drugaĉija iz ugla pojedinih kljuĉnih komponenti. Tako smo u posljednjem izvješaju Svjetske banke zbirno na 51., a po proceduri izdavanja graĊevinskih dozvola na 176. mjestu. Ni ovdje nam alibi nije najbolji saveznik, mislim na prebacivanje odgovornosti sa drţavne na lokalnu administraciju i obrnuto, jer greške i sporost jednih i drugih proizvode posljedice za koje smo odgovorni mi koji sjedimo u ovoj sali. Zato će pojednostavljenje precedura, debirokratizacija sistema, poboljšanje poslovnog ambijenta i uklanjanje barijera koje stoje na putu zapoĉinjenja i razvoja biznisa, posebno onog koji stvara novu zaposlenost, biti kontinuirani zadatak Vlade. Razmotrićemo sve sugestije koje se odnose na zakonodavni okvir, posebno Zakon o radu, jer nam trţište rada još uvijek nije dovoljno fleksibilno. Nastavićemo sa usaglašavanjem i druge regulative i politika i sa daljim jaĉanjem ekonomskih sloboda. Dakle, kao Vlada bićemo spremni da preuzmemo najveći teret odgovornosti, ali rast zaposlenosti zavisiće u velikoj mjeri i od odnosa i spremnosti svakog pojedinca da aktivno i odgovorno uĉestvuje u stvaranju i korišćenju prilika. Vrijeme oporavka nije vrijeme za traţenje idealnih, već prije svega odgovornih i odrţivih rješenja. Jedno od najvaţnijih pitanja nivoa ţivotnog standarda svakog pojedinca je kvalitet zdravstvene zaštite. Zato je ovo i krupan izazov za politiku nove Vlade. Tokom duţeg prethodnog perioda zdravstvena infrastruktura je intenzivno razvijana. TakoĊe, mnogo je napora i sredstava uloţeno na planu struĉnog usavršavanja medicinskog osoblja i nabavke savremene opreme. Nakon reformisanja primarnog nivoa zdravstvene zaštite Vlada će nastaviti sa reformom bolniĉkog sistema i kliniĉkog centra. U cilju kvalitetnijeg korišćenja resursa, veće mobilnosti ljekara, dostupnosti novih dijagnostiĉkih tehnologija, Vlada će racionalizacijom mreţe zdravstvenih ustanova formirati osam zdravstvenh centara a daljom integracijom dva regionalna i Kliniĉki centar Crne Gore. TakoĊe, definisanjem novog paketa usluga, uvoĊenjem protokola i kliniĉkih smjernica te novim modelom plaćanja Vlada će raditi na sistematskom podizanju kvaliteta zdravstvene zaštite. Incidenca za obolijevanja i umiranje od kardiovaskularnih i malignih bolesti u Crnoj Gori dostiţe nivoe zemalja Evropske unije i jako je visoka. Zato će Vlada odluĉno implementirati već usvojene i dijelom testirane nacionalne programe za prevenciju i rano otkrivanje karakteristiĉkih malignih oboljenja. TakoĊe kroz multisektorske politike Vlada će raditi na suzbijanju i eliminaciji riziko faktora u cilju smanjenja stope obolijevanja i umiranja od bolesti srca i krvnih sudova. Kako nas demokratski parametri upućuju na trend starenja populacije, Vlada je u obavezi da iskaţe potrebnu senzibilnost i tako što će realokacijom resursa, racionalizacijom i novom organizacijom obezbijediti kvalitetniju kontinuiranu zdravstvenu i definisati kapacitete za palijativnu njegu. Ovo će biti utoliko lakše, imajući u vidu trenutni višak postelja u zdravstvenom sistemu Crne Gore. Kreiranje zdravog radnog i ţivotnog ambijenta za mlade, prioritetna je obaveza ove i svih sljedećih vlada. Edukativno-vaspitnim radom, afirmacijom zdravih stilova ţivota, kao i energiĉnim postupanjem drţavnih institucija, suzbijaće se upotreba alkohola, duvana i psihoaktivnih supstanci i time podići nivo borbe protiv svih vidova zavisnosti. Vlada će nastaviti afirmaciju modela privatno-javnog partnerstva u zdravstvu, kreirajući ambijent za zainteresovane investitore. U cilju dostupnosti nedostajućih usluga graĊanima nastaviće se sa ukljuĉivanjem novih privatnih zdravstvenih ustanova u mreţu. Vlada će implementirati usvojenu Strategiju za unapreĊenje kvaliteta zdravstvene zaštite i bezbjednosti pacijenata, akreditacijom zdravstvenih ustanova, sa ciljem standardizacije usluga,ĉime bi njihov kvalitet bio na najvišem nivou i mjerljiv. Iako su sredstva koja se u Crnoj Gori izdvajaju u zdravstvenu zaštitu znaĉajna, oko 5,1% BDP-a, kvalitet usluga nije na nivou oĉekivanja graĊana. Zato je zdravstveni sistem, ali i vlast u cjelini, tim povodom veoma ĉesto na meti kritike graĊana. I to je više nego dovoljna inspiracija za punu posvećenost Vlade i realnim i tako percipiranim problemima. Odgovornim menadţmentom sa nivoa Ministarstva i novih organa uprave zdravstvenih ustanova uspostavićemo i viši nivo profesionalne odgovornosti i nultu stopu tolerancije prema korupciji. UvoĊenjem dopunskog dobrovoljnog osiguranja, oĉekivanja graĊana biće uvećana i mi moramo biti spremni da ta oĉekivanja ispunimo. Kvalitetno obrazovanje mlade generacije je strateški preduslov uspješne budućnosti Crne Gore. Ova Vlada će i u narednom periodu obezbijediti ulaganja u gradnju nove i rekonstrukciju postojeće infrastrukture i raditi na unapreĊenju standarda školovanja u svim obrazovnim i vaspitnim ustanovama u Crnoj Gori. Nastavićemo rad na povećanju dostupnosti predškolskog i osnovnog obrazovanja, na nastavnoj i predmetnoj fleksibilnosti i rasterećenju, na snaţenju mehanizama dostupnosti obrazovanja djeci se posebnim obrazovnim potrebama. Uz obezbjeĊenje kvalitenijeg obrazovanja svakog djeteta, nastavićemo sa unapreĊenjem sistema i na nivou opšteg, srednjeg i struĉnog obrazovanja, kako bi omogućili razvoj njihove struĉne kompetencije i njihovo neposredno ukljuĉivanje na trţište rada, odnosno dalji nastavak obrazovanja. Skrećem paţnju na strategiju visokog obrazovanja i neophodnost usaglašavanja upisne politike sa zahtjevima trţišta rada. Upisna politika mora uvaţavati pravilo ponude i traţnje i biti u saglasju sa strateškim dokumentima specifiĉnog društveno-ekonomskog razvoja Crne Gore. Nuţno je da na ovom planu hitno i osmišljeno reagujemo kako bismo sprijeĉili dalje loše posljedice strukturne neusklaĊenosti trţišta obrazovanja i trţišta rada. No, uvid u realni kvalitet našeg visokog orazovanja i utvrĊivanje konkretnih mjera za njegovo unapreĊenje i obezbjeĊenje smatram najvaţnijim zadatkom. U pravcu definisanja odrţivog modela sistema visokog obrazovanja, daćemo podršku odsudnoj fazi reforme drţavog univerziteta - njegove unutrašnje transformacije i integracije. Oprobanim i priznatim metodom relicenciranja od strane nezavisne inostrane akreditovane agencije, obavićemo valjanu analizu i steći objektivnu sliku stanja svih postojećih ustanova visokog obrazovanja u Crnoj Gori. TakoĊe, model licenciranja i relicenciranja nastavnika, vaspitaĉa, saradnika i rukovodilaca obrazovnih ustanova mora biti osnov za uspostavljanje sistema kvaliteta u obrazovnom procesu i pouzdan pokazatelj napretka ove, za društvo nesumnjivo vaţne profesije. Proces strukturnih reformi u obrazovanju na svim nivoima teţak je i mukotrpan proces i bez kriznih problema i izazova. Zato ćemo morati raditi još posvećenije, sistematiĉnije i istrajnije. Ne smijemo se zavaravati postignutim na papiru. Ne smijemo odbijati da uvidimo ni jednu neprijatnu istinu. Sistem obrazovanja mora da bude boljeg kvaliteta, fleksibilniji, efikasniji, usklaĊeniji sa specifiĉnim potrebama našeg odrţivog modela razvoja. Ujedno, na svim nivoima obrazovanja i osposobljavanja nuţno je podsticanje preduzetništva, sticanje praktiĉnih znanja, stvaralaštva, istraţivanja i inovativnosti. Samo takav obrazovani sistem garantuje poţeljni kvalitet znanja i formiranja liĉnosti novih generacija na baziĉnim vrijednostima. A jedino na osnovu takvih znanja i vještina moţemo teţiti ostvarenju postavljenih ciljeva i valjano projektovati zadatke za budućnost Crne Gore. Evropski i evroatlantski ciljevi ostaju konstanta i u radu ove vlade. Sve što budemo radili na planu ostvarivanja programskih prioriteta proţimaće se sa našim obavezama iz integracione agende. Sa druge strane, to je u najdirektnijoj vezi sa ostvarivanjem kljuĉnog zadatka - poboljšanja kvaliteta ţivota graĊana. Dosadašnja Vlada je obavila odliĉan posao u procesu integracija, što će i za nas biti podsticaj. Nova Vlada će pojaĉano biti fokusirana na ubrzanje progresa u evroatlantskoj integraciji, jer se u njenom mandatu oĉekuje da Crna Gora napravi odluĉujući korak ka ĉlanstvu u NATO-u. Realno bi bilo da na sljedećem samitu koji se bude bavio temom proširenja, dobijemo poziv. Preciznije, uĉinićemo sve što je do nas da tako i bude. Kao ni do sada, rokovi neće biti u prvom planu, što ne znaĉi da ne treba da napravimo realan presjek stanja i percipiramo moguću dinamiku sljedećih faza. Dosadašnji programi u okviru Partnerstva za mir, uspješno okonĉana dva i upravo zapoĉeti treći ciklus MAP-a, taj cilj ĉine realnim. Moramo još odluĉnije nastaviti sa reformom Vojske i sistema odbrane i bezbjednosti, oĉuvati kredibilitet Crne Gore kao pouzdanog partnera Alijanse i meĊunarodne zajednice. Vlada će zajedno sa Parlamentom i civilnim društvom voditi ofanzivniju politiku radi veće podrške javnosti ostvarenju ovog strateškog cilja. Našoj javnosti moramo pribliţiti sliku o šansama koje ĉlanstvo Crne Gore u NATO obezbjeĊuje i drţavi i svakom graĊaninu. Ĉlanstvo u Alijansi će znaĉiti veću sigurnost, prije svega za naše graĊane, ali i za investitore i turiste, za sve naše susjede. Ono će podstaći naš razvoj, odrţivost i uspjeh naših reformi i uĉvrstiti kurs prema jedinstvenoj Evropi. Istovremeno će pomoći i ubrzati ispunjavanje obaveza iz zahtjevnih poglavlja 23. i 24. MeĊusobna povezanost integracije u NATO i EU daleko je izraţenija u našem regionu nego što je bila, i što je danas, u drugim djelovima Evrope. Za malu balkansku zemlju kao što je Crna Gora, NATO je garancija trajne stabilnosti, što je posebno znaĉajno u vremenima sve bremenitijim izazovima. Crna Gora se dinamiĉno kreće ka EU, i to ostaje naša generalna orijentacija. Vlada je spremna da odgovorno nastavi posao u fazi pregovora. Veliki stimulans nam je ĉinjenica da je Crna Gora najbrţe od svih zemalja nastalih nakon pada Berlinskog zida prešla put od osamostaljenja do otvaranja pregovaraĉkog procesa. Svaki korak bliţe EU znaĉiće poboljašnje standarda, uslova ţivota i stabilnije pretpostavke za dalji razvoj. To će istovremeno pospješiti zaposlenost i unapreĊenje drugih aspekata od kojih bitno zavisi kvalitet ţivota svakog pojedinca. Progres u evropskoj integraciji podrazumijeva strateško usklaĊivanje ne samo sa pravnom tekovinom Unije nego i sa kljuĉnim strategijskim dokumentima razvoja Evrope. Program i prioriteti Vlade u potpunosti su kompatibilni sa osnovnim smjernicama Strategije Evrope do 2020. godine. Da podsjetim, to su: rast zaposlenosti, ulaganje u istraţivanje, razvoj i obrazovanje, smanjenje siromaštva i zaštita ţivotne sredine. Pri tome smo svjesni da će Crna Gora kada za to doĊe vrijeme ući u drugaĉiju Uniju nego što je danas. U procesu izgradnje arhitekture nove ekonomske, finansijske i politiĉke integracije, pravna ali i institucionalna organizacija Evropske unije u mnogim segmentima biće izmijenjena. To naš posao u narednim godinama ĉini još izazovnijim, a sve nas odgovornijim da već sada mislimo o tome kako ćemo na najkvalitetniji naĉin zaštiti i afirmisati interese Crne Gore u budućoj evropskoj porodici. Vjerujem da kriza neće dovesti u pitanje politiku proširenja Evropske unije i da se njen sadrţaj neće dominantno svoditi na reĊanje dodatnih uslova za nove zemlje kandidate. Mi razumijemo podizanje ljestvice u tom procesu, ali takoĊe oĉekujemo, uslovno da kaţem, bodrenje da se ona preskoĉi. Proširenje ne bi imalo smisla ako bi se svelo na ţelje s jedne i uslove s druge strane. Mora se saĉuvati dvosmjerna zainteresovanost u tom procesu i graditi suštinsko partnerstvo. Jer, samo ujedinjena Evropa u budućnost moţe biti stabilna i ekonomski prosperitetna, dakle globalno konkurentna. U protivnom, svi bi se mogli jednoga dana naći na nekoj zaustavnoj traci koja vodi u slijepu ulicu. Zato o Evropi mislimo i govorimo kao Evropljani, a ne kao Balkanci, jer je to i naš zajedniĉki dom, naša budućnost. Tokom mandata ove Vlade oĉekujemo otvaranje pregovora u gotovo svim poglavljima, kao i zatvaranje onih u kojima ispunimo kriterijume. Odmah po završetku analitiĉkih pregleda poĉećemo izradu novog nacionalnog programa pristupanja … odreĊeni zadaci, kao i naĉin usklaĊivanja sa onim što su zahtjevi pregovora. Uporedo, radićemo na pripremama za programiranje sredstava iz pretpristupnih fondova Evropske unije za naredni sedmogodišnji period u iznosu od oĉekivanih 200 miliona eura. Izgradnja pravne drţave, odnosno borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, biće posebno u fokusu ove Vlade. Detaljne akcione planove za poglavlje 23 PravosuĊe i temeljna prava i 24 - Pravda, sloboda i bezbjednost, predstavićemo Evropskoj komisiji i drţavama ĉlanicama tokom naredne godine, kako bi u ranoj fazi otvorili pregovore. To će istovremeno biti dobra preporuka za skoro ĉlanstvo u NATO-u. Kao prva zemlja u proširenju koja poĉinje pregovore ovim redosljedom, Crna Gora će predstaviti konzistentan i detaljan plan svih aktivnosti u oblasti vladavine prava, sa jasnim mjerama, izvršiocima, rokovima i indikatorima. Nema pravne ni autoritativne drţave bez adekvatnih zakona koji se primjenjuju i poštuju. Crnu Goru ćemo napraviti takvom drţavom. Prije svega zbog naših graĊana, ali i zbog stranih investitora i turista. Samo pravno ureĊena drţava Crna Gora moţe biti garancija svima za rad i za boravak u njoj. To je preduslov napretka na ekonomskom i finansijskom polju, preduslov za progres u integraciji, kljuĉna pretpostavka za ostvarenje našeg kljuĉnog cilja - boljeg liĉnog i društvenog standarda. Vlada će sve uĉiniti da okupi i mobiliše kapacitete cijelog društva. Ukljuĉenost i doprinos civilnog društva već predstavlja dragocjenu podršku. Proces evropske i evroatlantske integracije posmatram kao šansu ove generacije, šansu da svi uĉestvujemo u stvaranju bolje budućnosti. Vjerujem da ćemo je iskoristiti i da ćemo tako promijeniti sebe i našu Crnu Goru. Siguran sam da će napredak u evropskoj i evroatlantskoj integraciji jaĉati svijest o potrebi brţeg prevazilaţenja podjela i unutrašnjih kontroverzi, integracije crnogorskog društva iznutra. Produţene nedoumice povodom identitetskih tema refleksije su stogodišnje raskolne borbe za i protiv crnogorske drţavnosti. Iako smo 2006. godine u demokratskom procesu stavili taĉku na najvaţniju dilemu, kao da i dalje traju sumnje i lutanja. Eksterni razlozi su nam poznati. Neki interni takoĊe, jer imaju dnevno-politiĉki predznak. Njihovo izvorište je nerijetko i u odsustvu samopoštovanja, bez kojeg ne trebamo ni Crnoj Gori, ni drugima. Zato se brţe moramo oslobaĊati kompleksa i inferiornosti. Crna Gora istorijski nikome ništa ne duguje, i to jasno treba da znaju današnja i pokoljenja koja dolaze. Gradeći osjećaj privrţenosti Crnoj Gori, uzdiţemo i sebe. Kao politiĉki odgovorni ljudi u obavezi smo da izgraĊujemo prepoznatljiv identitet Crne Gore. A taj identitet ne ĉine samo simboli, mada ga ĉine i oni, već i naša znanja, sposobnost i spremnost da gradimo moderno društvo. Identitet je naša liĉna karta danas i sjutra u multicentriĉnoj i multikulturnoj Evropi. Demokratski duh i tolerancija koju smo njegovali tokom minule dvije decenije u najodsudnijim trenucima, kao i u referendumskom procesu, pomogli su nam da Crnu Goru saĉuvamo od sukoba i razaranja. To je istorijsko nasleĊe kojim će se ponositi generacije, ĉijeg znaĉaja mi koji ţivimo ovo vrijeme moţda nijesmo dovoljno svjesni. Valjda je to bio daleko teţi dio puta od ovog kojim koraĉamo danas. Bez obzira na sve naše razlike i neslaganja, moramo djelovati u duhu privrţenosti onom što nas sve okuplja, a to je Crna Gora i njen napredak. Sluţiti Crnoj Gori znaĉi raditi više, raditi bolje i odgovornije. Mi to moţemo i moramo. Ona je naša zajedniĉka kuća bez obzira kom narodu i religiji pripadali. Ova Vlada će maksimalno raditi na tome da afirmišemo identitetsku koheziju na multikulturnim i multikonfensionalnim osnovama. To podrazumijeva nepodijeljenu brigu prema svim nacijama i manjinama i njihovim kulturama u Crnoj Gori. Svi zajedno ne smijemo dozvoliti da se ugroze bilo ĉija prava, isticanje i njegovanje posebnosti. Vlada će brinuti o poštovanju najviših evropskih i svjetskih demokratskih dostignuća u ovoj oblasti. Sljedstveno tome nećemo dozvoliti ni ugroţavanje ni osporavanje crnogorske nacije, jezika i crkve, niti da bilo kome, sa bilo koje strane, identitetska pitanja budu izgovor za neĉinjenje i zamagljivanje esencijalnih pitanja za budućnost naše drţave. Stoga će Vlada raditi na adekvatnoj kulturnoj profilaciji zemlje, uz punu svijest da je naša raznolika kultura stub graĊanskog i drţavnog identiteta Crne Gore. Brţe ćemo se oslobaĊati retrogradnih natruha prošlosti i izlaziti iz identitetskih busija ako politiku prema mladim generacijama budemo vodili sa pojaĉanim senzibilitetom. Ovaj program je šansa i za mlade da pokaţu energiĉnost i hrabrost, da budu agens promjena, i da daju svoj peĉat modernom razvoju Crne Gore. Prelazak od industrijskog ka informacionom društvu, od kvantitativnog ka kvalitativnom ekonomskom rastu i dalje su povoljnosti za male zemlje kao što je Crna Gora, a posebno za one sa obrazovanom i dinamiĉnom mladom generacijom. Jednako tako bićemo privrţeni izgradnji društva meĊugeneracijske solidarnosti. Tu ne treba ništa da izmišljamo, već samo da poštujemo tradiciju u Crnoj Gori. Vlada će voditi aktivniju politiku prema iseljenicima, polezeći od neophodnosti objedinjavanja svih raspoloţivih kapaciteta i širokog konsenzusa po pitanju saniranja posljedica krize i daljeg razvoja i napretka Crne Gore. Poštovani poslanici, ambijent u kojem će raditi nova vlada, nakon vaše podrške koju oĉekujem, vidim kao teţak test odgovornosti za zaustavljanje nepovoljnih ekonomskih trendova, oporavak ekonomskog rasta i uravnoteţen i odrţiv razvoj Crne Gore. Istovremeno i kao jedinstvenu šansu da, uprkos politiĉkim i ideološkim razlikama, na zajedniĉkim taĉkama opšteproklamovanih zalaganja za pravnu drţavu, pravednije i bogatije društvo, društvo jednakih šansi, dokaţemo da smo dorasli izazovu koji oznaĉavamo strateškim konsenzusom. Suštinski, radi se o nuţnom, preciznije, neminovnom procesu unutrašnje integracije i emancipacije. To znaĉi i objedinjavanje i mobilisanje ukupnih potencijala i znanja u daljem oblikovanju naše zajedniĉke budućnosti. TakoĊe i demokratski kapacitet za dijalog, toleranciju i kompromis koji ne ugroţava temeljne demokratske vrijednosti i principe - kapacitet da se preuzme odgovornost za sopstvenu sudbinu i razvoj, za odluke koje moramo donositi sami i biti odgovorni za njihove posljedice. Jedino tako shvaćen demokratski kapacitet vodi napretku, stabilnosti i odrţivom razvoju. Mislim da je ovo trenutak za taj emancipacijski iskorak. Svi koji sjedimo u ovom visokom domu smo se već izjasnili da su prethodna najvaţnija drţavna pitanja koja su nas razdvajala, riješena, i da ćemo poštovati demokratsku volju graĊana. Tvrdimo i da nam je dobro Crne Gore i svakog njenog graĊanina na srcu. Evo prilike da to i dokaţemo. Nije lako i neće biti lako. Sa tim saznanjem, ali i sa opreznim optimizmom, nova vlada preuzima odgovornost da povede zemlju putem ekonomskog oporavka, da nastavi sa reformama i da odrţi tempo integracije u NATO i EU, kao i znaĉajnu poziciju Crne Gore u regionu. Pred nama je vrijeme koje traţi odluĉnost i razboritost umjesto nedoumica. Dostojanstvo i samopouzdanje umjesto inferiornosti. Uzajamno uvaţavanje, a ne kontinuirano optuţivanje. Povjerenje umjesto predrasuda i podozrenja, veću liĉnu i društvenu solidarnost. Na to nas obavezuje i crnogorska humanistiĉka tradicija, ali i ideja Evrope i evropskog humanizma. Veliĉina i trajanje krize nas dodatno obavezuju da jaĉamo saradnju svih grana vlasti, politiĉkih partija, najviših institucija drţave, nevladinog sektora, univerziteta, medija, sindikata. Put kojim idemo je put izazova, ali vjerujem da ga zajedno moţemo uspješno preći. Za to će biti potrebne korjenite promjene, ukljuĉujući i kadrovske, na svim nivoima. Isprazna politiĉka retorika, neutemeljena etiketiranja i opstrukcije ne donose dobro nikome. Moja ruka prema svima ostaje ispruţena. Brţi oporavak i napredak moţemo oĉekivati ako budemo radili zajedno, ako upotrijebimo iskustvo i znanje koje imamo, ako brţe budemo prevazilazili podjele i razmirice. Pitanja kojima će se baviti ova vlada od sudbinskog su znaĉaja i za naše graĊane i za našu drţavu. Za njihovo rješavanje treba efikasna i kompetentna vlada. Ja sam spreman da zajedno sa vladom ponesem odgovornost pred vama i pred crnogorskim graĊanima, ali ću takvu odgovornost oĉekivati i od drugih, na svim nivoima. Koristim priliku da se zahvalim dosadašnjoj vladi na ĉelu sa gospodinom Lukšićem, koja je u teškim uslovima krize ispunila znaĉajne obaveze i tim stvorila osnovu za umjereni optimizam da ćemo uspjeti da povedemo Crnu Goru putem ekonomskog oporavka i odgovorimo obavezama na ispunjavanaju strateških razvojnih spoljnopolitiĉkih ciljeva. Uostalom, pravo priznanje dosadašnjoj vladi jeste i ĉinjenica da najveći dio njenog sastava, ukljuĉujući i dosadašnjeg premijera, nastavlja poslove i u novoj vladi. Poštovani poslanici, na osnovu iznijetih programskih opredjeljenja i ĉlana 10 stav 2 Ustava Crne Gore, predlaţem sledeći sastav Vlade: - Potpredsjednik Vlade i ministar vanjskih poslova i evropskih integracija, dr Igor Lukšić, roĊen 1976. godine u Baru, doktorirao oblast ekonomskih nauka, raniji ministar finansija i potpredsjednik Vlade, dosadašnji predsjednik Vlade Crne Gore. - Potpredsjednik Vlade za politiĉki sistem, unutrašnju i spoljnu politiku i ministar pravde, Duško Marković, pravnik, roĊen 1955. godine, raniji direktor Agencije za nacionalnu bezbjednost i ministar bez portfelja, dosadašnji potpredsjednik Vlade i ministar pravde i ljudskih prava. - Potpredsjednik Vlade za ekonomsku politiku i finansijski sistem i ministar za informaciono društvo i telekomunikacije, dr Vujica Lazović, doktor ekonomskih nauka, roĊen 1963. godine, raniji dekan Ekonomskog fakulteta, dosadašnji potpredsjednik Vlade i ministar za informaciono društvo i telekomunikacije. - Potpredsjednik Vlade Rafet Husović, roĊen 1964. godine, diplomirao na Prirodno-matematiĉkom fakultetu, dosadašnji ministar bez portfelja, predsjednik Bošnjaĉke stranke. - Ministar odbrane, dr Milica Pejanović Đurišić, roĊena u Nikšiću, doktor elektrotehniĉkih nauka u oblasti telekomunikacija, redovni profesor Univerziteta Crne Gore, ekspert MeĊunarodne unije za telekomunikacije Organizacije ujedinjenih nacija u Ţenevi, dosadašnji ministar odbrane. - Ministar policije, mr Raško Konjević, roĊen 1979. godine, magistar ekonomskih nauka, potpredsjednik Socijaldemokratske partije, dosadašnji poslanik Socijaldemokratske partije u Skupštini Crne Gore. - Ministar finansija, dr Radoje Ţugić, roĊen 1961. godine u Novakovićima, opština Ţabljak, doktor ekonomskih nauka, dosadašnji guverner Centralne banke Crne Gore. - Ministar za ljudska i manjinska prava, Suad Numanović, specijalista interne medicine, roĊen 1960. godine u Bijelom Polju, dosadašnji ministar rada i socijalnog staranja. - Ministar ekonomije, dr Vladimir Kavarić, doktor ekonomskih nauka, roĊen 1973.godine u Podgorici, dosadašnji ministar ekonomije. - Ministar odrţivog razvoja i turizma, Branimir Gvozdenović, roĊen 1961. godine u Baru, završio Elektrotehniĉki fakultet, raniji potpredsjednik Vlade i ministar, dosadašnji politiĉki direktor Demokratske partije socijalista Crne Gore. - Ministar poljoprivrede, Petar Ivanović, roĊen 1965. godine, doktor ekonomskih nauka, dosadašnji direktor Agencije za promociju stranih investicija. - Ministar saobraćaja i pomorstva, Ivan Brajović, roĊen 1962. godine u Podgorici, završio GraĊevinski fakultet, dosadašnji ministar unutrašnjih poslova. - Ministar rada i socijalnog staranja, mr Predrag Bošković, roĊen 1972. godine u Pljevljima, raniji ministar ekonomije u Vladi Crne Gore, predsjednik odbora direktora Rudnika uglja Pljevalja. - Ministar kulture, Branislav Mićunović, završio Fakultet dramskih umjetnosti, roĊen 1952. godine, dosadašnji ministar kulture. - Ministar prosvjete i sporta, Slavoljub Stijepović, roĊen 1959. godine, pravnik, dosadašnji ministar prosvjete i sporta. - Ministarka nauke, dr Sanja Vlahović, roĊena u Baru, doktorirala oblast liderstva na Fakultetu za menadţment u Beogradu, dosadašnja ministarka nauke. - Ministar zdravlja, dr Miodrag Radunović, roĊen 1959. godine u Beranama, doktor medicinskih nauka, raniji ministar rada i socijalnog staranja, dosadašnji ministar zdravlja. - Ministarka bez porftelja, Marija Vuĉinović, predsjednica HGI, diplomirani inţenjer brodogradnje, tehniĉki direktor u JP Vodovod - Tivat. U oĉekivanju da ćete usvojiti ponuĊeni program i sastav Vlade, zahvaljujem na paţnji.
  • Zahvaljujem mandataru Đukanoviću. Dvije greške koje je ustanovio Vaš kabinet, ne ja, inaĉe u bezgrešnom programu Vlade, ĉlan Ustava je 103, a ne 10, a ministar je unutrašnjih poslova, a ne policije. To nijesu greške koje utiĉu na ustavni kapacitet Vlade. Shodno dogovoru, prvo ćemo konstatovati ostavke poslanika Mila Đukanovića, Igora Lukšića, Duška Markovića, Miodraga Boba Radunovića, Slavoljuba Stijepovića, Sanje Vlahović, Milice Pejanović - Đurišić, Suada Numanovića, Vladimira Kavarića, Predraga Boškovića i Milana Roćena, Vujice Lazovića, Ivana Brajovića i Raška Konjevića. Nije Vlada dala ostavku, nego poslanici, da znate, tako da konstatujemo njihove ostavke. Je li dovoljno skoro 50 minuta pauze, u 13.15 h da nastavimo rad? Doći će izvještaji u tih 55 minuta, nadam se. Hvala vam. Rekli bi primorci u jedan i kvarat se vidimo ponovo. - pauza Poštovani poslanici 25. saziva Skupštine Crne Gore, poštovani predśedniĉe Crne Gore Vujanoviću, mandataru Đukanoviću i kandidati za sastav 40. Vlade Crne Gore, Dobili smo od Drţavne izborne komisije Izvještaj o popuni upraţnjenih poslaniĉkih mjesta sa izborne liste Koalicija evropska Crna Gora Milo Đukanović. Naše nove kolege su Draginja Vuksanović, Dţavid Šabović, Husnija Šabović, Zoran Vukĉević, Izet Bralić, Halil Duković, Branka Tanasijević, Rešad Adrović, Mićo Orlandić, Ţana Filipović, Ţeljko Aprcović, Zorica Kovaĉević, Radovan Obradović i Nada Drobnjak. Mnogi od njih su i naše starije kolege po mandatskom iskustvu, a imamo i novih. I jednima i drugima ţelim dobrodošlicu u 25. saziv Skupštine Crne Gore. Po dogovoru sa kolegijuma, ići ćemo redom, prvo izlaganja u ime klubova po deset minuta, bez prava na komentar, po izboru klubova ko će to biti. Krećemo sa Klubom Bošnjaĉke stranke, a onda idu ĉetiri partije Forca, Demokratski prosperitet, HGI i Liberalna partija Crne Gore, zatim Klub Pozitivne Crne Gore, Klub Socijaldemokratske partije, Klub SNP-a, Klub Demokratskog fronta i Klub DPS-a. Da li je kolega iz Bošnjaĉke stranke spreman? Izvolite, kolega Kalaĉ, Klub Bošnjaĉke stranke.
  • Poštovani predsjedavajući, poštovani gospodine Đukanoviću, uvaţene koleginice i kolege poslanici, uvaţeni graĊani, PonuĊeni ekspoze i sastav predloţenog kabineta, odnosno izbor nove Vlade prihvatljivi su za Bošnjaĉku stranku. Razlog više je i participacija Bošnjaĉke stranke u njemu. Ovo je, uglavnom, Vlada kontinuiteta u kojoj se nalazi znaĉajan broj ministara iz prošlog saziva. To znaĉi da će biti nastavljeni trasirani pravci djelovanja u oblastima koje pokrivaju ovi resori. Već uraĊeno i timski raĊeno u prethodnom sazivu treba nastaviti, ali i intenzivirati rad u oblastima u kojima je taj doprinos mogao biti bolji. Ono što je u ovom trenutku od velike vaţnosti za graĊane Crne Gore jeste da je program ove Vlade koncipiran na nalaţenju što boljih rješenja, da se ublaţe posljedice ekonomske krize. Ekonomski oporavak i preporod su prioritet vremena u kojem ţivimo. Svi ostali kljuĉni ciljevi ove Vlade kao što su evropska budućnost Crne Gore, regionalna saradnja, borba protiv kriminala i korupcije, školstvo, razvoj i dr, zavisiće od toga da li smo sposobni da obezbijedimo ekonomski oporavak naše zemlje. Jasna strategija ekonomskog razvoja buduće Vlade doprinijeće brţoj realizaciji zapoĉetih projekata u privredi, zapoĉeti nove projekte i programe. Ovi programi obezbijediće povoljniji ekonomski ambijent za investiciona ulaganja i izgradnju infrastrukture jer je to osnov za domaća i strana ulaganja. Na ovaj naĉin obezbjedjuje se dugoroĉna ekonomska stabilnost i stvaraju preduslovi za brţi ekonomski razvoj. Usvajanje evropskih standarda i evropskog sistema vrijednosti i njihova uskladjenost sa interesima i potrebama graĊana Crne Gore, reforma u društvu u skladu sa tim evropskim standardima, zajedniĉka borba protiv korupcije, organizovanog i drugih vidova kriminala su opštedruštveni konsenzus a to su strateška opredjeljenja Vlade. Oĉekujemo unapreĊenje rada pravosudja i njegovu depolitizaciju kao i povećanje nivoa odgovornosti drţavnih institucija. Spoljna politika Vlade u skladu sa potrebama unutrašnjeg razvoja i regionalna saradnja, jedan je od prioriteta koje mi prepoznajemo i podrţavamo. Otvorenost za saradnju sa našim susjedima i ostalim zemljama u regionu trebamo pokazati konkretnim primjerima. Ulazak Crne Gore u atlantske integracije, odnosno njeno pribliţavanje NATO alijansi kao dio spoljne politike Vlade jeste strateški prioritet. DogaĊaji koji su se zbili u protekle dvije decenije u regionu pokazuju svu njegovu nestabilnost. Ulazak u NATO, kao kolektivni sistem bezbjednosti, trajno će riješiti taj problem. Regionalna stabilnost i mir je interes visokog prioriteta. Crna Gora treba da bude neizostavan dio velikog procesa evropskog ujedinjenja i ulaska u evroatlantske integracije. Time pokazujemo da ţelimo podijeliti vrijednosti demokratije, prosepriteta, socijalne i trţišne ekonomije, kao i poštovanje ljudskih prava, na ĉemu poĉiva svaka moderna demokratija. Za nas, kao autentiĉne predstavnike Bošnjaĉkog naroda, poseban znaĉaj ima prisustvo naših predstavnika u Vladi i izvršnoj vlasti. Jedan od potpredsjednika Vlade biće i predsjednik Bošnjaĉke stranke. Ovo smatramo priznanjem uspješnosti naše dosadašnje politike i podrške biraĉa koju smo dobili na nedavno odrţanim izborima. Politiĉka opredjeljenja Bošnjaĉke stranke su usklaĊena sa realnošću, dugoroĉna iznad dnevnopolitiĉkih interesa. Zato smo se opredijelili za partnerstvo u novoj vlasti sa najznaĉajnijim ciljem, većim prisustvom pripadnika Bošnjaĉkog naroda, njegovu punu integraciju i uĉešće u institucijama drţave, odnosno na mjestima gdje se donose odluke. Zbog toga se i sa tim ciljevima nalazimo kao partneri i u novoj izvršnoj vlasti, odnosno novoj Vladi. Participacija Bošnjaĉke stranke u vlasti za nas jeste znaĉajna, ali smo mišljenja da je od te ĉinjenice daleko vaţnije da kvalitativno doprinesemo radu nove Vlade i realizaciji njenog programa. Istovremeno ţelimo dati doprinos realizaciji projekata ili njihovih djelova koji su realno ostvarljivi u sredinama gdje u najvećem broju ţive pripadnici Bošnjaĉkog naroda ili su od posebnog znaĉaja za ovaj narod. Tu prije svega mislimo na izgradnju infrastrukture, naroĉito putne, zatim na projekte koji su usmjereni ka većim finansijskim ulaganjima u razvoj sjevera Crne Gore. Razvoj poljoprivrede, turizma, racionalnijeg korišćenja vodnog i šumskog bogatstva i sveukupni privredni oporavak sjevera za nas su jedan od prioriteta. Reforme u društvu, evroatlantske integracije, ekonomska stabilnost i drugi aspekti predviĊeni programom nove Vlade su mjesta na kojima Bošnjaĉka stranka ima potencijala da doprinese, da prihvati i podijeli odgovornost proporcionalno svom uĉešću u izvršnoj vlasti. Taj doprinos biće u korist svih graĊana Crne Gore. Ravnomjeran regionalni razvoj, decentralizacija vlasti i jaĉanje ingerencija lokalne samouprave, uravnoteţeni ekonomski razvoj svih djelova drţave su evropske tendencije i tekovine i dio su standarda koje treba da postignemo ali i koji pomaţu realizaciji navedenih projekata i tome ćemo posvetiti punu paţnju. Bošnjaĉka stranka će se zalagati kao dio izvršne vlasti za jaĉanje uloge i znaĉaja nacionalnih savjeta i dati potporu institucijama kao što su Centar za manjine i Fond za zaštitu i ostvarivanje manjinskih prava. Zaštita i njegovanje kulturno-istorijskog nasleĊa, prezentacija i promocija bošnjaĉke istorije, jezika, kulture, tradicije, vjere i drugih posebnosti Bošnjaĉkog i ostalih manjinskih naroda na afimrativan naĉin, kako u Crnoj Gori tako i u inostranstvu biće u narednom periodu zahtjev koji ćemo našim uĉešćem u Vladi permanentno stavljati pred nadleţne institucije. Smatramo da to doprinosi utemeljenju Crne Gore kao društva bogatog multireligijskog i multinacionalnog sklada i na njemu prepoznatljivosti u porodici evropskih drţava. Stalna, kontinuirana i institucionalizovana saradnja sa dijasporom pored poboljšanja dobrosusjedskih odnosa imaće i velikog udjela u brţem ekonomskom oporavku. U skladu sa tim, potrebno je obezbijediti uslove za investiciona ulaganja dijaspore i otkloniti postojeće biznis barijere. Bošnjaĉka stranka će svojim radom i djelovanjem odnosno aktivnom participacijom na svim nivoima u novoj Vladi pokazati da ne samo deklarativno nego i stvarno i praktiĉno ţeli da radi na svim zacrtanim ciljevima i da puni doprinos kako u izvršnoj vlasti tako i u svim institucijama gdje se naĊu njeni predstavnici. Svjesni smo da ovu Vladu oĉekuje mnogo toga što mora uraditi u ovom mandatu. Vlada kao najviši nivo izvršne vlasti ima i najveću odgovornost za sve što treba uraditi u pravcu obezbjeĊenja ekonomske stabilnosti i ublaţavanja posljedica krize, ali i paralelno sa tim u procesu usvajanja evropskih vrijednosti na putu ka uĉlanjenju Crne Gore u Evropsku uniju i zajedno sa tim ulasku Crne Gore u NATO alijansu. Hvala.
  • Hvala, kolega Kalaĉ. Idemo redom, Klub poslanika Force, Demokratskog prosperiteta, HGI i Liberalne partije. Izvolite. Poslanik Gjeka.
  • Poštovani predsjedniĉe Crne Gore, poštovani predsjedniĉe Skupštine Crne Gore, poštovane poslanice i poštovani poslanici, poštovani mandatare za formiranje nove vlade, poštovani graĊani Crne Gore, Zadovoljstvo mi je da vam se obratim u ime Kluba albanskih partija, Hrvatske graĊanske inicijative i Liberalne partije Crne Gore, koga ĉine poslanik koalicije Forca za jedinstvo gospodin Genci Nimanbegu, poslanica Hrvatske graĊanske inicijative Ljerka Dragiĉević, poslanik Liberalne partije Andrija Popović i ja, Fatmir Gjeka, poslanik Albanske koalicije - Demokratska partija, Demokratski savez Crne Gore i Albanska alternativa. Kao novi poslanik Skupštine Crne Gore za mene je ĉast i velika odgovornost da budem na ĉelu ovog kluba. Klub albanskih partija, Hrvatske graĊanske inicijative i Liberalne partije, kao dio skupštinske većine biće konstruktivna snaga koja će djelovati na transparentan naĉin i koja će podsticati i promovisati duh saradnje u Skupštini Crne Gore. Uprkos ĉinjenici da se naš klub sastoji od nekoliko stranaka koje u svojim programima imaju svoje specifiĉnosti, nas spaja zajedniĉka ideja i cilj o boljoj Crnoj Gori koja će stvoriti uslove za dobrobit njenih graĊana, u kojoj će se poštovati prava manjina. Ovo zahtijeva prije svega dobro upravljanje. To je razlog zašto smo prihvatili da budemo dio parlamentarne većine. U tom kontekstu naš klub će inicirati i podrţavati sve pozitivne i konstruktivne programske politike, ali isto tako će biti protiv politika i inicijativa koja će se smatrati štetnim za Crnu Goru i njene graĊane. Poštovane kolege, poštovani graĊani, ja predstavljam Demokratsku partiju, najnoviju nacionalnu stranku Albanaca u Crnoj Gori, odnosno Albansku koaliciju koju ĉine Demokratska partija, Demokratski savez u Crnoj Gori i Albanska alternative, koja je na nedavnim parlamentarnim izborima odrţanim 14.oktobra 2012. godine osvojila jedan poslaniĉki mandat. Zbog toga koristim priliku da se sa ovog mjesta zahvalim svim onim biraĉima koji su glasali za Demokratsku partiju, odnosno Albansku koaliciju u ĉijem sastavu je bila Demokratska partija, koji su nam dali svoj glas i uĉinili da ih ja predstavljam u Skupštini Crne Gore. Ţelim još jednom da im obećam da ću im biti posvećen i da ću svoj posao kao poslanik obavljati na odgovoran naĉin. Dozvolite mi da se ĉlanovima i simpatizerima Albanske koalicije obratim na albanskom jeziku. (Govor na albanskom jeziku). U svom programu Demokratska partija i Albanska koalicija se zalaţe za ostvarivanje funkcionalne demokratije i vladavinu prava sa posebnim naglaskom na poštovanje ljudskih prava i prava manjina, za multietniĉku Crnu Goru, Ċe će svi njeni graĊani biti slobodni i jednaki, za transparentno i odgovorno upravljanje, decentralizaciju vlasti i razvoju lokalne demokratije. U tom kontekstu, nadam se da će ovo biti mandat krunisanja sticanja punopravnog statusa opštine Malesije tj. Tuzi. Što se tiĉe meĊunarodnih odnosa, Demokratska partija i Albanska kolicija, ja kao poslanik ove koalicije zalagaću se za izgradnju i za jaĉanje odnosa sa susjednim zemljama, prvenstveno sa Republikom Albanijom i Republikom Kosovom. U tom kontekstu, ja se nadam da će Crna Gora i Republika Kosovo uskoro razmijeniti ambasadore. Mi takoĊe cijenimo dosadašnju uspješnu politiku i vaţne korake koje je Crna Gora napravila u procesu evroatlantskih integracija i zalagaćemo se za što brţe uĉlanjivanje Crne Gore u evropske i evroatlantske organizacije, kao što su Evropska unija i NATO, kao i u svim drugim relevantnim meĊunarodnim organizacijama i institucijama. Ostvarivanje nacionalnih prava Albanaca kao autohtonog naroda u Crnoj Gori će biti u centru naše politiĉke aktivnosti i mene kao poslanika. Iz tog razloga mi ćemo se zalagati za primjenu najviših demokratskih standarda u oblasti ljudskih prava, za autentiĉnu zastupljenost Albanaca u Skupštini Crne Gore i lokalnim skupštinama opština gdje ţive Albanci; proporcionalnu zastupljenost Albanaca u drţavnim i lokalnim institucijama i organima u skladu sa njihovom zastupljenošću u etniĉkoj strukturi stanovništva Crne Gore; upravljanje imovinom od strane lokalnog stanovništva na teritorijama gdje ţive Albanci u Crnoj Gori; rješavanje problema i unaprjeĊenja obrazovanja na albanskom jeziku; slobodnu upotrebu nacionalnih simbola, tj. izmjenu postojećeg restriktivnog Zakona o upotrebi nacionalnih simbola; unaprjeĊenje sluţbene upotrebe albanskog jezika u javnoj upravi; novu teritorijalnu organizaciju u cilju stvaranja punopravne opštine Malesije; oĉuvanje albanskog nacionalnog identiteta, oĉuvanje albanskog kulturnog i istorijskog nasleĊa. S obzirom na trenutnu nejednakost u društveno-ekonomskom razvoju zemlje, Demokratska partija i Albanska koalicija će se zalagati za ravnomjerni ekonomski razvoj, posebno u oblastima naseljenim Albancima u Crnoj Gori koje raspolaţu sa velikim potencijalima, ali koji do sada nijesu dovoljno iskorišćeni. Mi vjerujemo da će buduća vlada gospodina Mila Đukanovića uzeti u obzir ove potencijale i preduzeti konkretne mjere za njihovu valorizaciju. Dame i gospodo poslanici, poštovani mandatare gospodine Đukanoviću, Demokratska partija je i prije izbora javno izjavila da podrţava one politiĉke snage u Crnoj Gori koje garantuju graĊansku ravnopravnost sa posebnim akcentom na unapreĊenje i afirmaciju indentiteta manjinskih naroda. Istakli smo da ćemo biti uz politiĉke subjekte koji su priznali nezavisnu drţavu Kosovo, koje će se zalagati za dobre odnose sa susjedima, posebno sa Albanijom i Kosovom. Tokom predizborne kampanje za parlamentarne izbore a i u konsultativnim razgovorima sa predstavnicima Demokratske partije socijalista, kao i sa predsjednikom drţave gospodinom Filipom Vujanovićem, istakli smo naše zahtjeve i potrebe koje imaju podruĉja naseljena Albancima. U programu mandatara za sastav nove vlade, gospodina Mila Đukanovića, prepoznali smo većinu naših ciljeva i zahtjeva. UbijeĊeni smo i vjerujemo da ekonomski, kulturni i drugi razvoj podruĉja gdje ţive Albanci zauzeće posebno mjesto tokom njihove implementacije. Zbog toga kao Demokratska partija i kao Albanska koalicija dajemo punu podršku novom mandataru gospodinu Milu Đukanoviću i programu njegove vlade. Izraţavamo svoju spremnost da budemo predstavljeni u Vladi Crne Gore dajući svoj doprinos za dobrobit Albanaca, ali i svih drugih graĊana Crne Gore. Demokratska partija i Albanska koalicija raspolaţe sa kadrovima koji bi se svojim struĉnim kapacitetima mogli angaţovati u svim Vladinim resorima. Sa naše strane izraţavamo spremnost da budemo konstruktivni, profesionalni i ekspeditivni partneri u zajedniĉkoj realizaciji budućeg programa vašeg kabineta i ekonomskog, kulturnog i etniĉkog obrazovanja i razvoja albanskog naroda i podruĉja gdje ţive Albanci u Crnoj Gori. Demokratska partija i Albanska koalicija i dalje će biti most saradnje izmeĊu buduće vlade Crne Gore sa Prištinom i Tiranom u rješavanju vaţnih pitanja, bila ona naslijeĊena od zajedniĉke drţave ili sadašnjeg vremena. TakoĊe i kao Klub albanskih partija, Hrvatske graĊanske inicijative i Liberalne partije Crne Gore, program mandatara Đukanovića imaće našu podršku. Hvala vam na paţnji.
  • Hvala, poslaniĉe Gjeka. Sledeći po redu je Klub poslanika Pozitivne Crne Gore i u ime njega poslanik Darko Pajović.
  • Poštovani predsjedniĉe, predsjedniĉe Skupštine, uvaţene dame i gospodo poslanici, uvaţeni mandataru, dragi graĊani i graĊanke, Imam ĉast i zadovoljstvo da vam se prvi put u ovom visokom domu obratim u ime nove stranke na politiĉkom nebu Crne Gore, Pozitivne Crne Gore. Ţelim da kaţem da Pozitivna Crna Gora neće podrţati sastav nove Vlade, iz razloga koji ću vam objasniti u svom desetominutnom izlaganju. Naime, u ekspozeu mandatara imali smo stavove opšteg karaktera koji su više puta izlagani, ĉak i u ovom domu i bez nuĊenja neĉega što se zove konkretno rješenje. Mi tu ne vidimo nikakvu promjenu politike, šta više, smatramo da je to politika koja je zapravo nastavak kontinuiteta prethodne Vlade koja apsolutno nije dala ţeljene rezultate. U to se moţe uvjeriti svaki graĊanin i svaka graĊanka Crne Gore. Šta više, kadrovi koje smo ovdje danas imali priliku da ĉujemo da se promovišu kao novi ministri su zapravo kadrovi koji su sasvim sigurno bili dio problema koji je nastao u prethodnom periodu. Ne sporeći, naravno, postojanje ekonomske krize na globalnom nivou, isto tako smatramo da se moglo i moralo mnogo više uraditi u prethodnom periodu kada je u pitanju ekonomija. Zbog toga mi apsolutno dijelimo zabrinutost, kako zbog samih predloga tako i zbog nastavka jedne politke koja, ponoviću, nije dala ţeljene rezultate i u njoj u ekspozeu mandatara nijesmo ĉuli ništa novo. Dakle, s obzirom da se ne vidi ništa novo, s obzirom da ste apsolutno priznali sve greške, što je za pohvalu, ali ne vidimo ni jedno jedino rješenje onih grešaka koje su nastale u prethodnom periodu i pri tome apsolutno ne moţemo da vjerujemo u ĉinjenicu da će oni kadrovi koji su bili sastavni dio pogrešne politke, danas biti dio rješenja. Stoga Pozitivna Crna Gora neće dati podršku ovakvom sastavu i samom ekspozeu. Ono što je sasvim sigurno dobro napravljeno jeste dijagnoza problema. MeĊutim, dijagnoza problema traţi i rješenje. To rješenje izuzev uopštenih stvari koje, ponoviću, više puta smo imali priliku da slušamo u ovom visokom domu, apsolutno ne stoji. I na kraju, ne moţemo da se otmemo utisku da ovaj ekspoze nevjerovatno liĉi na ekspoze nekoga ko prvi put stupa na ĉelo Vlade. Ipak se radi o osobi koja je po sedmi put na ĉelu Vlade i ono što smo mi u Pozitivnoj Crnoj Gori oĉekivali, i traţili i zahtijevali, jeste nuĊenje konkretnih rješenja za probleme kojih smo apsolutno svih svjesni i koji su, ponoviću, dobro dijagnostikovani, pobrojani u samom ekspozeu. Kada govorimo o evroatlantskim integracijama, ţelim da kaţem da pripadam stranci koja podrţava evroatlantski put Crne Gore i apsolutno ćemo biti konstruktivni na tom putu, ali isto tako ţelim i da kaţem da najveći problem evroatlantskih integracija jeste jedan mali procenat podrške biraĉa ili graĊana Crne Gore upravo ovom procesu. Generalno, mi tu najveći problem vidimo u dosadašnjoj komunikacionoj strategiji Vlade koja, po nama, nije dala ţeljene rezultate. Ili ako hoćete krajnje konkretno, najveći broj biraĉa upravo Demokratske partije socijalista ne daje danas podršku evroatlantskim integracijama. Kada kaţem evroatlantskim integracijama, prije svega mislim na integracije u NATO alijansu. Ta problematika definitivno mora biti bolje obraĊena i moraju se ponuditi mnogo bolja rješenja od onoga što imamo i u ovom ekspozeu, što je samo jedan, mogu slobodno kazati, spisak lijepih ţelja vezano za ovaj proces, ali apsolutno ne i konkretizacija kako generalno doći do integracije Crne Gore. Vezano za ekonomsku politiku mi ţelimo da vidimo 40 hiljada novih radnih mjesta. To je ono što je obećano graĊanima, to je ono što ţeli da vidi Pozitivna Crna Gora, a vjerujem i cijela crnogorska javnost. TakoĊe, ţelimo da vidimo i aerodrom u Beranama, mi ţelimo da vidimo i prosjeĉnu platu od 515 eura, mi ţelimo da vidimo i auto-put, mi ţelimo da vidimo i rast bruto društvenog proizvoda, mi ţelimo da vidimo i nove pogone i nove hotele. Sve ovo je bio dio ekspozea ili dio politike mandatara 2009. godine i apsolutno nije ni jedna od ovih stavki, nije ispunjena, a danas je 2012. godina. Smatramo da nije realno obećavati graĊanima 40.000 novih radnih mjesta. Ponoviću, mi ţelimo da se zaposli 40.000 ljudi u ovoj drţavi, ali apsolutno ne mislimo da je dobro obmanama javnosti dobijati odreĊene politiĉke poene. Da podsjetim, radi se o 33 kombinata aluminijuma ili, ĉak, 150 ţeljezara koje treba otvoriti u narednih ĉetiri godine. Ovakva nerealna predizborna obećanja nijesu dobra, iz razloga što teško moţemo oĉekivati zaposlenje 40.000 novih radnih mjesta. Mi ćemo svakoga dana podsjećati mandatara na obećanje koje je dao tokom izbora. TakoĊe, nijesmo ništa ĉuli ni o poreskoj politici, nijesmo ništa ĉuli ni o praviĉnom oporezivanju, ĉuli smo o novim investicijama. Moram podsjetiti da je nešto oko devet milijardi novih investicija ušlo u Crnu Goru u posljednjih deceniju. Ni do dana današnjeg mi ne znamo gdje je kompletan taj novac. Ukoliko neko smatra da su otvorena nova radna mjesta sa procesima privatizacije, volio bih da me neko ubijedi kontra argumentima. Dakle, niti znamo gdje su pare od privatizacije, niti znamo gdje su ti novozaposleni, jedino znamo da se jedan uzak krug ljudi u Crnoj Gori obogatio upravo na raĉun te i takve privatizacije. Praviĉno oporezivanje i poreska politika je nešto za šta se mi zalaţemo, i mi ovdje ne vidimo diskontinuitet od dosadašnje poreske politike. TakoĊe ne vidimo ni jednu vrlo snaţnu ţelju za borbom protiv organizovanog kriminala i korupcije. Podsjetiću vas, mnogi investitori u Crnu Goru upravo traţe vladavinu prava. To je ono što je prioritet svakom ozbiljnom investitoru, a tek na posljednjem mjestu, ĉak i po podacima ameriĉke Privredne komore, nalazi se upravo porez i oporezivanje koja su u Crnoj Gori definitivno na jednom niskom nivou. Dakle, društvo jednakih šansi smatramo da ste imali svi od reda za ovih 23 godine da napravite. Ni dan danas neko ko se rodio u Šavniku, neko ko se rodio u Pljevljima i neko ko se rodio u Podgorici nema jednake šanse za ţivot. Nema, ĉak, ni jednake šanse za obrazovanje, nema jednake šanse ni na adekvatnu zdravstvenu zaštitu. TakoĊe, dijete funkcionera, bilo ono iz vladajuće ili neke druge strukture, nema jednake šanse za ţivot u Crnoj Gori. To je jedan sistem koji do dana današnjeg nije promijenjen i to je ono što nije dobro u Crnoj Gori. To znamo svi u ovom domu, ali apsolutno odgovornost jeste na vladajućoj klasi, bila je i jeste i danas da se takve stvari promijene, da imamo mnogo prosperitetnije gradove i da imamo ljude koji ţele da ţive u gradovima širom Crne Gore. Na kraju, završiću onim što je aktuelno, to su dešavanja u Nikšiću. Posljednja osoba koja moţe reći da će poštovati Demokratsku volju graĊana jeste mandatar. Dešavanja u Nikšiću upravo govore da u ovoj zemlji nemamo poštovanje demokratske volje graĊana. Vi ste je prepravili u Nikšiću, iskoristili ste ljudske sudbine i nesreće da prekrajate volju graĊana. To je ono što nije dobro. Toga se stidi danas cijela Crna Gora. I, nemate problem, stidi se postupka svog bivšeg odbornika i Pozivitna Crna Gora, ali isto tako znam da se stidi svaki pošteni pripadnik Demokratske partije socijalista, a njih je jako puno. Mi ćemo poštovati demokratsku volju graĊana i borićemo se onako kako smo i obećali u institucijama sistema, da vratimo ono što je naše. Ali, zato, uvaţeni mandataru, vi nemate pravo da izgovarate tu reĉenicu. Personalnih politiĉkih napuštanja je bilo i ranije, i u opoziciji, i u vlasti, drug je napuštao druga, kumovi su napuštali kumove, i to nije problem. Ono što jeste problem i ono za šta ćemo se mi boriti jeste da demokratska volja graĊana se mora poštovati, bilo u Nikšiću, bilo u mjesnoj zajednici, bilo na drţavnom nivou. Svako ko smatra da je ovo jedan dobar gest i gest kojim se riješio odreĊeni problem, grdno se vara. Pozitivna Crna Gora, ponoviću, iskljuĉivo u okvirima institucija sistema traţiće da se vrati ono što je oteto, a oteli su upravo oni pripadnici, i to vjerujem da će drţavno tuţilaštvo vrlo jasno utvrditi, ali ukoliko ne, onda ih javno molim da provjere listinge telefona uvaţenih osoba, ljudi koji su povezani upravo sa vašom strankom i, da ne idem dalje, sa ljudima vrlo sumnjive prošlosti. Mi ćemo poštovati demokratsku volju graĊana ....
  • Hvala vam. Dogovorili smo se da budemo striktni zbog duţine današnjeg zasijedanja. U ime Kluba poslanika Socijaldemokratske partije, poslanik Borislav Banović.
  • Hvala, predsjedniĉe. Poštovani gospodine predsjedniĉe drţave, poštovani mandataru, predloţeni ĉlanovi Vlade, kolege poslanici, Socijaldemokratska partija daje snaţnu podršku mandataru, budućem premijeru i novoj Vladi da nastavi sa realizacijom osnovnih programskih politika sa kojima je vladajuća koalicija dobila nedavne izbore. Moram reći da je izloţeni program Vlade realnim, konkretnim pristupom, ukazivanjem na niz društvenih problema i subjektivnih i objektivnih faktora i okolnosti koji ih uslovljavaju i prate, pristupom rješavanju tih problema, zaista primjeren društvenom, ekonomskom i politiĉkom trenutku u kome se nalazi Crna Gora. Zbog toga ću donekle promijeniti pristup svom izlaganju u odnosu na onaj koji sam namjeravao i u svojoj diskusiji dodatno naglasiti ili kroz primjere izoštriti pojedine teme koje su elaborirane u izlaganju mandatara, uz unaprijed izvinjenje da svaka posebnost i pojedinaĉnost moţe da znaĉi grubu generalizaciju, ali shvatićete da tim primjerima ne ţelim da izoštrim ono što je već na neki naĉin u programu Vlade naznaĉeno. Poĉeću sa kraja od onih oblasti kojima gospodin Đukanović, takoĊe, pridaje veliki znaĉaj, ali im je posvetio nešto manje prostora, pretpostavljam, dijelom, što su već potvrĊene kao jasna i vaţna odrednica politike vladajuće koalicije. Prva takva oblast bila je regionalna politika. Veliki je znaĉaj nastavka prijateljskih odnosa i razvijanja saradnje sa susjednim zemljama od strane Crne Gore u cjelini, posebno od strane Vlade Crne Gore. Vidjeli smo koliki takav znaĉaj takve politike i promjene takve politike u odnosu na nekadašnja stara ruţna vremena, koliko doprinosi Crnoj Gori, koliko doprinosi regionu i, u tom smislu, snaţna podrška i poziv da se tako nastavi. Posebno bi bilo znaĉajno u tom dijelu, u toj oblasti probuditi ekonomsku saradnju i pokušati one disbalanse koje ste napomenuli u vašem ekspozeu, da kroz to razvijanje ekonomske saradnje tog trţišta koje postoji još kao regionalno i na koje smo priliĉno oslonjeni, da pokušamo te disbalanse, posebno uvoza i izvoza da donekle popravimo. Mislim da ćemo podijeliti utisak da, naţalost, posljednji dogaĊaj, pa moţda i neki mali trend ne ukazuje baš da se ta regionalna politika ne sa strane Crne Gore i od strane Crne Gore i prema Crnoj Gori zasad da ide pozitivnim smjerom kao što je išla posljednjih desetak godina. Naprotiv, posljednji mjeseci i godine ukazuju na nešto negativnije trendove. U tom smislu, potenciram ovu vaţnost da naša Vlada i ukupna naša politika i ovaj parlament doprinose da se ti negativni trendovi regionalne politike što prije zaustave i ti procesi što prije okrenu u drugom pravcu. U tom kontekstu mi se jako dopao iznijeti stav mandatara, citiram, da Crna Gora istorijski nikome ništa i ne duguje. Mislim da je to dobra platforma, dobar koncept i osnova za pristup ovoj regionalnoj politici. Druga oblast koju bih naglasio jeste evropske integracije, još i kraće. Samo bih imao sugestiju da Vlada i administracija obrate više paţnje na kvalitet i broj i sadrţaj u smislu namjene projekata prema evropskim fondovima i sredstvima, da pokuša da više i svrsishodnije ta sredstva prikuplja i realizuje i da, takoĊe, pomogne drugim akterima i lokalnoj samoupravi koji imaju pravo na te pristupe. Ĉini mi se da smo u dosadašnjoj fazi uĉenja korišćenja tih fondova i sredstava imali više mogućnosti, da ne kaţem da smo imali propusta. NATO integracije. Dijelim mišljenje o znaĉaju integracije Crne Gore u NATO za našu sigurnost i posljediĉni pozitivni uticaj na ekonomsku i druge oblasti u društvu. Sada je u parlamentu 58 poslanika, ako sam dobro prebrojao, koji podrţavaju integraciju Crne Gore u NATO. Pozivam sve politiĉke partije i te poslanike koji se tako izjašnjavaju, ako to izjašnjavanje nije retoriĉko ili, ne daj boţe, politiĉki manipulativno, da iskreno pristupimo tom cilju ako dijelimo iskreno mišljenje i stav da je NATO integracija vrlo vaţna za Crnu Goru i njenu sigurnost, a i razvoj u svim ostalim oblastima u društvu i oĉekujem da će i poslanici, kao i Vlada, dati doprinos tom cilju. Ono što je posebno naglašeno u ekspozeu je oblast ekonomije. Zato ću se nešto duţe zadrţati na toj oblasti: prvo, snaţna podrška predloţenim mjerama, posebno pozivu da se u drţavnim organima i na funkcijama pokaţe primjerom odnos prema kriznom vremenu i štednji i odnos solidarnosti prema onima koji tu krizu podnose mnogo teţe i sa mnogo manjim mogućnostima da je podnesu. U tom smislu mislim da smo ove resdistribucije na nivou plata i sagledavanja srazmjera plata drţavnih funkcija i drţavne administracije u odnosu na druge radne oblasti, zdravstvo, školstvo i tako dalje, mislim da bi trebalo posebno sagledati i tu distribuciju krupnijih ekonomskih dešavanja, sredstava i finansija u odnosu na neke pojedinaĉne probleme. Mogu ih slobodno nazvati probleme, prvenstveno mislim na Kombinat aluminijuma Podgorica. Prema nekim grubim informacijama , u posljednjih par godina, ovako ili onako, kroz garancije ili kroz prelivanje sredstava koja nijesu ušla u doprinose i poreze prema drţavi Crnoj Gori, prema budţetu, nekih 55 miliona je resdistribuirano prema toj industriji. Podrţavam stav koji ste iznijeli i programsku odrednicu da industriju moramo razvijati i da struktura crnogorske ekonomije ne smije biti sva takva, da sva jaja u jednu gošaru. Naprotiv, slaţem se sa takvim pristupom, ali ponavljam da tu resdistribuciju moramo paţljivije i racionalnije vršiti. Dakle, 55 miliona nije malo i bilo bi vrlo znaĉajno da sagledamo racionalnost nastavka takve resdistribucije ako odluĉimo da je KAP potreban i vaţan da postoji i u ovom kontekstu kao zadrţavanja znaĉajnih industrijskih resursa Crne Gore, da vidimo da li je takav KAP i sa takvim poslovanjem i sa takvim menadţmentom potrebno, posebno u ovom kontekstu 55 miliona. 55 miliona nije malo, govorim o onom što je potrošeno nadajući se da neće biti više takvih resdistribucija. Slaţem se, puna podrška Vašem pristupu jaĉanja i poboljšanja uslova za investicije, posebno u oteţanim uslovima i smanjenim oĉekivanjima da će dolaziti investicije u Crnu Goru zbog ove opšte ekonomske, svjetske i regionalne krize. U tom smislu podrţavam i tu naznaku da bi bilo pametno i dobro s obzirom da naš sektor, privatni, razvojni, nema dovoljno znanja i nema dovoljno inicijative da, kao ono što smo uĉinili u oblasti pomorstva, i brodarstvu, da pokušamo i u nekim drugim oblastima da jedna znaĉajna sredstva a vidimo da su od prilike na ovom što pomaţemo KAP-u, distribuiramo u razvoj preduzeća, izgradnju preduzeća sa strane drţave. To je moţda van ovog koncepta privatizacije i ideološko vladajućeg još uvijek koncepta, ali privremeno, s obzirom na to da izgleda resursa nema investicionih, finansijskih koji bi došli spolja a da mi intervenišemo kao drţava i razvijamo neka mala preduzeća, male produkcione privredne inkubatore, posebno u sjevernom regionu kako bi, kao drţava, pomogli ono što se drastiĉno negativno dešava. Do toga negativnog će doći kasnije, ubrzava. Predimenzionirana administracija. Slaţem se, ali ajmo onda mjere da ih predloţi Vlada i da ih ovaj parlament usvoji kojim bi smanjili tu administraciju i na drţavnom i na lokalnom nivou. Svjedok sam da smo u jednoj lokalnoj sredini iz koje potiĉem,išli smo sa takvom politiĉkom proklamacijom, da smanjimo administraciju. Smanjili, poslije toga ubrzo povećali za veći broj nego onih što smo dali otpremnine i otpisili ih. Sliĉno je i u svim gradovima u Crnoj Gori, u svim lokalnim samoupravama i to mora prestati a u tom smislu smo najodgovorniji, vi kao Vlada, i mi kao Parlament, da damo prave mjere. Za investicije su potrebni dobri planovi i dobra infrastruktura. Za infrastrukturu nemamo baš dovoljno sredstava ali bar imamo vremena da pravimo planove, urbanistiĉke i sve ostale zakonske uslove za infrastrukturu. Po mojim saznanjima tekuće godine nekih 30.000 evra je svega planirano za studije lokacija na drţavnom nivou i ostala planska dokumenta. Mislim da je to jako malo i da je to jako pogrešno. Ne mislim da je potrebno kao ranije trošiti milione za neke lokacije, ali u svakom sluĉaju što prije napraviti planove i tako privući investitore. Pošto vrijeme istiĉe, sa niz ovih oblasti, drugih, koje sam htio , iz zdravstva i ostalih da dam kratak komentar samo ću citirati na kraju jednu vašu reĉenicu. Mislim da ste je trebali na drugo mjesto staviti, ali vaţno je da je u ekspozeu, a to je:"ne smijemo se zavaravati postignutim na papiru, ne smijemo odbijati da uvidimo ni jednu neprijatnu istinu". Klub Socijaldemokratske partije I ja liĉno trudićemo se da Vam dobronamjernim...
  • Hvala. Na redu je klub poslanika Socijalistiĉke narodne partije i poslanik SrĊan Milić. Izvolite.
  • Hvala Vam. Gospodine predsjedniĉe Crne Gore, poštovane kolege, poštovani graĊani Crne Gore, Dozvolite, odmah na poĉetku, da se i ovom prilikom zahvalim svima onima koji su na prethodnim izborima, njih 40.131, dali direktno povjerenje Socijalistiĉkoj narodnoj partiji Crne Gore i da kaţem da taj osjećaj ponosa i dostojanstva ne moţe mi pomutiti ni ĉinjenica da se danas nalazim u istoj sali sa pojedincima koji su pokušali tokom te izborne kampanje raznim neistinama i podmetanjima, da urade sve da SNP ne postoji na politiĉkoj sceni Crne Gore. S druge strane potrebno mi je i da naglasim, nijesam htio da traţim proceduralnu intervenciju, vezano za ĉinjenicu da nijesmo prisustvovali danas ekspozeu, kao Klub poslanika, mandatara Đukanovića upravo iz razloga što se u Nikšiću pokušava omalovaţavati i predsjedavajući Skupštine opštine Nikšić, gospodin doktor Tomić i odbornici SNP-a, kao i kolege iz parlamentarne većine u Nikšiću i da znamo da iza te ĉitave priĉe personalno stoji sigurno Milo Đukanović, kao predsjednik Demokratske partije socijalista. To što radite govori o vama, a ono što mi radimo da vas uvijek moţemo pogledati u oĉi i reći - naţalost, na takav naĉin se samo produbljuju podjele u Crnoj Gori i da, naţalost, na takav naĉin samo pokazujete još jednom da nemate ništa vezano za ono što biste ţeljeli da budete - ĉovjek koji je predsjednik Vlade svih gradjana Crne Gore. Vaš ekspoze je ekspoze koji obiluje pesimizmom. Ne znam zbog ĉega. Zašto ţelite da pokaţete graĊanima Crne Gore da nas ĉekaju teška vremena? Ne ĉekaju nas teška vremena. Većina gradjana Crne Gore je prošla teška vremena zahvaljujući naĉinu kako ste vi vladali Crnom Gorom. S druge strane govorite o solidarnosti i humanosti. Solidarnost i humanost na nju se mogu pozivati ljudi u drţavama gdje postoji, gdje funkcioniše pravo ili vladavina prava. Juĉe - danas, gospodine Đukanoviću su nas saĉekali ispred ulaza u Parlament Crne Gore radnici "Radoja Dakića".Eto vam prilike da već dan pošto budete, a vjerovatno će većina koja vas podrţava izglasati da budete predsjednik Vlade sa vašim kabinetom, SNP Crne Gore neće glasati, normalno, ni za mandatara ni za ovaj kabinet, da ili uvrstite u Predlog zakona o Budţetu za 2013. godinu rješavanje njihovog problema, ili da, konaĉno, poslije sedam godina, ta pravosnaţna sudska presuda, koju imaju radnici "Radoja Dakića" bude materijalizovana na naĉin da dobiju ono što im pripada. Za to ne treba ni solidarnost ni humanost. Za to treba samo da se poštuje ono što je vladavina prava. Toliko oko vašeg ekspozea. Gospodine Đukanoviću, mjeru uspješnosti u sprovodjenju politike u jednoj zemlji ne ĉine samo izborni rezultati već nivo realizacije i programa jedne Vlade, odnosno ispunjavanja prava, sloboda, interesa graĊana te zemlje. Ĉinjenica je da u Crnoj Gori nije tako. Skoro dva mjeseca nakon parlamentarnih izbora sastavlja se nova Vlada, spekuliše se u raspodjeli fotelja, u namjeri da na taj naĉin utiĉete na tok misli crnogorskih graĊana dajući im ponekad, preko vašeg medija,pogrešne indikatore. Dva mjeseca skrećete paţnju sa problema koji postoje u Crnoj Gori i koji se, na ţalost, samo umnoţavaju.Oni ostaju bez obzira na izborne rezultate koje je ostvarila koalicija koja sada formira novu Vladu. Za one koji kod nas u Crnoj Gori politiku doţivaljavaju kao ozbiljan i odgovoran posao cilj je jedan a to je razvoj Crne Gore koji mora rezultirati kvalitetnijim ţivotom naših graĊana, privrednim rastom i ekonomskim napretkom. Reforme, razvoj i demokratizaciju Crne Gore niko i nipošto ne smije zaustaviti. Moţemo diskutovati oko dinamike tog procesa, o naĉinima ili modelitetima njegovog sprovoĊenja, ali, glavna smjernica Crne Gore i njenih graĊana, treba da bude drţava zasnovana na vladavini prava, razvijenoj trţišnoj privredi, baziranoj na znanju, principima i ciljevima odrţivog razvoja i pribliţavanju evropskom nivou ekonomskih sloboda. Crnoj Gori je zaista potreban drţavotvorni entuzijazam. Ali, onoj koji će poĉivati na vladavini zakona i socijalno odgovornoj politici, a ne na prisili. Ono što smatramo o ĉemu treba posebno povesti raĉuna je, pitanje socijalne pravde u Crnoj Gori. SNP ţeli dakle, stvarno, ne deklarativno jaĉanje vladavine prava. Efikasno ekonomsko upravljanje, demokratsku participaciju, unapreĊivanje socijalne pravde korigovanjem temeljnih asimetrija, kao i jaĉanje socijalne solidarnosti. Potrebno je uspostaviti ravnoteţu izmeĊu socijalnog i ekonomskog. Ova drţava mora konaĉno imati svoj unutrašnji socijalni identitet. I shodno tome, ova drţava konaĉno mora izraditi socijalni karton za svakog njenog graĊanina. I ova drţava, konaĉno mora izraditi i poreski identifikacioni karton za svakog njenog graĊanina. Prije ove ekonomske krize i nedostatka sredstava i resursa, u Crnoj Gori se desila raspodjela sredstava i resursa u kojoj ste i Vi dominantno uĉestvovali. Ali, je ona oĉigledno bila socijalno neodgovorna i nepravedna. Vlade koje ste Vi vodili direktno ili iz sjenke, nijesu do sada pokazali socijalni senzibilitet, pa drţava i nema socijalnu komponentu. Crnoj Gori je potrebno da izgradi pravednije i solidarnije društvo isto onoliko koliko je potrebno dovršavanje procesa evropskih integracija. U Vašem ekspozeu, samo taksativno da navedem, nijeste se dotakli pitanja reforme drţavne uprave. Nijeste se dotakli pitanja lokalne samouprave, iako danas lokalne samouprave u Crnoj Gori duguju više od dvije stotine miliona evra. Nijeste se dotakli efikasne, profesionalne, otvorene i decentralizovane drţavne administracije. Odnosno, dotakli ste se sa Vašom idejom oko potrebe podnošenja 500 ostavki. Pa to je najbolja potvrda onoga što govorimo ĉitavo vrijeme, da je Crna Gora ustvari, partitokratska drţava. Kada na svakih 1000 punoljetnih stanovnika postoji jedan funkcioner koji mora Milu Đukanoviću, prije nego što je izabran za predsjednika Vlade, da podnese stavku. Nijeste se dotakli reforme pravosuĊa, borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. Ali, to je jasno. Jasno je zbog ĉega to ne ţelite da radite, jer to nikada nijesu ni bili Vaši prioriteti. Da bi bili Vaši prioriteti, Vi onda morate da raskrstite sa onim što je Vaša politiĉka prošlost. Ali, ovo što radite je samo pokušaj da se i ova Vlada smatra kao Vladom kontinuiteta. Još jedan od razloga zašto SNP neće glasati za ovu Vladu. U Crnoj Gori, vladavina prava za ovu vlast je vrsta eksperimenta gdje se oĉekuje da isti ne uspije. U normalnom sistemu vrijednosti, da takav postoji u Crnoj Gori, nemiran san, muku i brigu, mogla bi da ima samo ona grupa ljudi koja se boji svojih nedjela. Ali, onda nastaje ĉudesna konstrukcija koja umiruje savjest. I to na naĉin, da poštenje postaje mana, prevara dobar posao, a najveći grijeh predstavlja, borba protiv takvog uspostavljanog sistema vrijednosti. Sve što sam Vam rekao u predizbornoj kampanji, i sada mislim. Ipak, dobili ste, blago reĉeno, ĉudan naĉin, niĉim zasluţili šansu da budete predsjednik Vlade svih graĊana Crne Gore, znajući Vaš dosadašnji rad. UbijeĊen sam da Vam ne pada na pamet da tu šansu iskoristite. Hvala.
  • Hvala. Po redoslijedu je sada predstavnik najjaĉeg opzicionog kluba poslanik Medojević.
  • Zahvaljujem, gospodine predsjedniĉe. Evo, zaista imali smo prilike više puta da polemišemo sa gospodinom Đukanovićem, i manje više su poznati moji stavovi o njemu, i njegovi o meni, tu se oĉigledno ništa niti se promijenilo niti će se promijeniti. Ono što ţelim ovaj put da iskoristim kao lajt motiv jeste zaista ovaj današnji dan koji bi trebao da bude obiljeţen izborom Vlade, obiljeţila je politiĉka korupcija u Nikšiću. Dakle, obiljeţila je jedna zaista velika ljaga na demokratskom obrazu ĉitave Crne Gore. Svi znamo ko je to uradio. Kolege su rekle u kom kontekstu je to uraĊeno, ali, predsjedniĉe Parlamenta, da Vas podsjetim, da ovo nije prvi put, dakle, Vaša stranka je bila, takoĊe, ţrtva politiĉke korupcije u Andrijevici, sada se završila u Nikšiću, i moja stranka u Andrijevici, takoĊe. I mi ţelimo sada vrlo precizno da Vam kaţemo da ova Vlada danas koja se bira u Parlamentu nema ono osnovno, politiĉki legitimitet. Onaj ko je spreman da kupi odbornika, spreman je da kupi premijera, spreman je da kupi i predsjednika, spreman je da kupi sve nas. Politiĉka korupcija i temeljni demokratski legitimitet, to je vrijednost oko koje moramo da postignemo konsenzus. Ako ne postignemo konsenzus, ako budemo protivnici, ako budemo jedni druge kupovali, to znaĉi da mi ne poštujemo drţavu Crnu Goru. Udaramo na njene ustavne temelje, i to je danas broj jedan, identitetsko pitanje Crne Gore. Da li smo mi demokrate, da li poštujemo ustavni poredak, da li se za vlast borimo politiĉkim legalnim sredstvima, ili ne? Dakle, ovi prvi su patriote Crne Gore. Oni misle dobro, bez obzira kako se molili, klanjali, u koju crkvu išli, u koju dţamiju išli. Oni drugi, bez obzira iz kojih nacija, iz kojih partija, misle zlo ovoj drţavi. Zbog toga mi moramo da zajedniĉki naĊemo odgovor ovdje u ovom Parlamentu. Da li se u Crnoj Gori napravio društveni konsenzus, dogovor o drţavnim temeljima Crne Gore. Temelji svake drţave su vrijednosti. Dakle, da li mislimo da u ovoj drţavi svi vjerujemo u demokratiju, u slobodu u ljudska prava, u trţišnu ekonomiju, u vladavinu prava, u poštenje, u konkurenciju? Da li vjerujemo svi iskreno? Prema tome, onaj ko ugroţava temelje drţave, taj ugroţava i ĉitavu drţavu. Drage kolege i koleginice, drţava se ne moţe praviti u muljevitom tlu, na muljevitom tlu, i sa slabim temeljima. Temelji ne mogu da budu oslonjeni samo na ovu ili onu naciju, na ovaj ili onaj narod, na ovu ili onu partiju, temelje moramo da izgradimo zajedno. Dakle, u Nikšiću danas je udareno na drţavu Crnu Goru. Mi znamo ko je to organizovao. Naţalost, ako nijesmo sposobni kao drţava da se suprotstavimo lokalnim funkcionerima, lokalnim kriminalcima, lokalnim saradnicima sluţbe drţavne bezbjednosti, lokalnim, ja to ne mogu da nazovem policajcima, ljudima koji zloupotrebljavaju uniformu, onda mi ne moţemo danas da biramo Vladu. Gospodo, i ova Vlada je izabrana korišćenjem istih metoda kao što je danas kupljen odbornik opozicije u Nikšiću. Prema tome, moramo svi da budemo svjesni da se danas polaţe test zrelosti, ispit zrelosti da li mi uopšte moţemo da se bavimo politikom u drţavi Crnoj Gori. Da li je ovo demokratska drţava, gospodine predsjedniĉe? Vi ste predsjednik svih graĊana, predsjednik Parlamenta, prvi meĊu jednakima. A ako nijesmo demokratska drţava, koja je uloga izbora, koja je uloga zakona, koja je uloga Ustava, koja je uloga institucija? Prema tome, gospodo, mi danas ako ne riješimo ovo pitanje Nikšića na naĉin da taj odbornik vrati mandat partiji sa ĉije liste je dobio taj mandat, mi dovodimo u pitanje demokratski legitimitet svih institucija u Crnoj Gori. Dakle, ovo što sam ĉuo ovdje o ekspozeu gospodina mandatara, naţalost pokazuje veliku muku vas iz Demokratske partije socijalista i Socijaldemokratske partije. Muku, zato što vidite da ste razvili pogrešan sistem koji ne moţete mijenjati kozmetiĉkim promjenama. Morate reći, neoliberalni koncept je propao, istrošen, prelazimo na koncept drţave blagostanja. Završićemo priĉu sa ekonomskim modelom koji se zasniva na potrošnji, trgovini, uvozu svega i svaĉega i zaduţivanju. Razvićemo novi model koji se zasniva na proizvodnji, na investicijama, štednji i izvozu. Za to treba da imate politiĉku hrabrost, viziju o kojoj je govorio predsjednik Parlamenta, i taj zaokret o kojem je govorio predsjednik Parlamenta, i mislio sam da ćete u koalicionim pregovorima dogovarati oko zaokreta, oko promjene modela ekonomskog rasta koji automatski sa sobom dovodi i do potrebe promjene politiĉkog sistema, druge uloge institucija, reforme pravosuĊa, reforme svih institucija, sistema obrazovanja, reforma kompletnog sistema. Dakle, slaţemo se sa vašim ciljem. To je povećanje ţivotnog standarda graĊana. MeĊutim, kako u postojećem modelu? Dakle, da bi napravili povećanje ţivotnog standarda moramo povećati društveni proizvod, a društveni proizvod, gospodine mandataru, se povećava u proizvodnji. Povećani društveni proizvod je potreban nivo za ţivotni standard, a dovoljan je da imamo regionalnu ravnomjernu raspodjelu, i regionalnu i socijalnu. U ovom modelu privrednog rasta nema šanse za popravak. Znaĉi, morate radikalno promijeniti model, razviti mehanizme, sistem, mjere, instrumente za podršku proizvodnji. Za to vam treba jedan sasvim drugi politiĉki ambijent, druge institucije. Da vas podsjetim, nema ekonomskog rasta sa drţavom koja zapošljava 43 hiljade u trgovini, plata 330 evra. Znaĉi, vaš model je doveo do alokacije pogrešne resursa. Zbog toga je propao socijalizam, zbog toga je propao komunizam. Vaša trţišna ekonomija nije omogućila da se resursi alociraju efikasno nego se alociralo po braći, kumovima, partijskoj pripadnosti i sumnjivim investitorima koje ste vi doveli. Koji je neto efekat vaših stranih investicija po Crnu Goru? Strahovit. Dakle, to što smo kupili kad bi mogli da vratimo ove investitore po cijeni po kojoj smo ih kupili Crna Gora bi progledala. MeĊutim, ne moţemo. Mi imamo ozbiljan problem, on je strukturni problem. Ako vi sada govorite da ćete taj problem riješiti infrastrukturom i ulaganjem, raspodajom preostalih resursa, gospodine mandataru, morate da znate da samo u uslovima razvijene industrijske proizvodnje efekti ulaganja u auto-put i infrastrukturu će ostati u Crnoj Gori. Sve ostalo biće protoĉni bojler. Zaduţićemo se, napravićemo auto put, sav novac otići će iz Crne Gore. Mi nemamo ništa da proizvodimo, mi nemamo razvijenu proizvodnju, mi nemamo znanje, i naša privreda, gospodine mandataru, nije konkurentna. To što vi kaţete da je drţava konkurentna, to nijesam još ĉuo. Privreda je, moţe biti, konkurentna, a privreda je konkurentna ako ima proizvodnju. Nacija je ponosna ako stoji ispred svojih proizvoda, a ne ako stoji s rukom ispruţenom pred stranim kreditorima i ako gleda i ne smije da štiti interese zemlje pred stranim investitorima. To je ponosna zemlja i to je suverena zemlja. Nije suverena zemlja da neko sa strane formira vladu. Nije suverena zemlja, gospodine mandataru, da neko sa strane formira vladu, pa makar imao minĊušu. Prema tome, gospodine mandataru, ja mislim da je sada vrijeme da kaţete na koji naĉin mislite da iz ovoga modela koji je istrošen napravite preporod. U kojim granama? U trgovini? Pa vi znate koja je marţa u trgovini, pa sve su trgovaĉki veliki lanci prezaduţeni. Šta ćete sa milijardu eura dubioze u bankama. Kakva pogrešna bankarska politika? Korupcija i kriminal u bankama gdje su menadţeri banaka davali kredite svojim prijateljima bez procjene kreditnog rizika imamo rupu od milijardu eura u bankarskom sektoru. Te su pare van Crme Gore. Ko da vam da kredit? Šta da podrţi u Crnoj Gori? Dakle, bez nove strategije i ekonomskog oporavka koji nudi Demokratski front ovo je istinski demokratski odgovor vašem sistemu. Mi smo antisistemska opozicija. Nemamo mi problem s Demokratskom partijom socijalista. Imamo problem sa sistemom koji ste vi kreirali, koji rasipa nacionalne resurse, koji ima limite, koji ne moţe da se razvija i mi ţelimo promjenu toga sistema. Ta promjena mora se bazirati na temeljnim vrijednostima, na pomirenju u Crnoj Gori. Nema ekonomskog razvoja bez stabilnih temelja, temelja nema ako bude sumnjivih nacija. Svako je dobro došao u Crnoj Gori, ko poštuje Ustav i zakone i ko je spreman da doprinese ovoj drţavi i njenom razvoju. Prema tome, gospodine mandatare, ja mislim da zaista vaš ekspoze pokazuje da ste svjesni muke. Šta znaĉe strane investicije sad? U godini najvećih inostranih investicija, gospodine mandatare, skoro milijardu eura 2009. imali ste najveći pad društvenog proizvoda. Kako to objašnjavate? Nije istina da je to efekat meĊunarodne krize. U crnogorskim bankama u aktivi nema ništa kontaminiranih hartija od vrijednosti koje su bile uzrok ekonomske krize u Americi. TakoĊe, u našem izvozu nema nikakvog izvora krize, mi nemamo izvoz. Dakle, to što je pala traţnja na svjetskom trţištu za nas ne znaĉi ništa, jer mi nijesmo imali ništa da ponudimo na tom svjetskom trţištu. Prema tome, niti je finansijska kriza u Americi uticala na Crnu Goru, niti je ekonomska kriza Evrope uticala na Crnu Goru. Izvori naše krize su crnogorski, u pogrešnom modelu ekonomskog rasta, pa na njemu definisanoj pogrešnoj ulozi crnogorske drţave, crnogorske politiĉke elite, svih institucija i iz toga ne moţemo napraviti oporavak Crne Gore. Dakle, graĊani Crne Gore koji su vjerovali da moţemo svi da radimo u drţavnoj administraciji i svi da primamo platu iz budţeta, a da predsjednik Vlade bude menadţer, pa on da se bavi biznisom, a mi svi da idemo za platu kod predsjednika Vlade, to vrijeme je prošlo. Znaĉi, nas ĉeka, gospodine mandataru, vrlo brzo aranţman s MMF-om, nas ĉeka, jer ovaj efekat neoliberalne ekonomije mora završiti deficitima, dugovima i smanjivanjem zarada koje ste najavili. Recite vašim zaposlenima kojima ste obećavali zaradu. Predsjedniĉe, ako moţe samo malo, pošto, naţalost ja sam mislio da ću ĉuti jedan ekspoze, morao sam svoj da pripremim, da pokušam da vam pomognem, da vam pomognem da vidite gdje su uzroci vaše krize.
  • Ajte završite. Moraćete to dati DPS-u, onda.
  • Ne, ne. Ovo je javno dobro, naravno javno dobro. Ja bih volio kada bi predsjednik Vlade mogao da sprovede ove ciljeve u ovom modelu. Ne moţe. Za dostavljanje ovoga modela, za pokretanje ekonomskog rasta morate temeljno promijeniti model. Hvala.
  • Hvala, kolega Medojeviću. Sada najjaĉi klub vladajuće strukture DPS-a i poslanik Milutin Simović.
  • Hvala. Poštovani predsjedniĉe drţave, poštovani predsjedniĉe Skupštine, poštovani mandataru, uvaţeni koleginice i kolege, poštovani graĊani Crne Gore, Krajem jula usvojili smo odluku o skraćenju mandata 24. saziva Skupštine Crne Gore koju je podrţalo pet parlamentarnih partija. Iz Kluba poslanika Demokratske partije socijalista tada smo poruĉili da tu odluku donosimo kao izraz odgovornosti u odnosu na ekonomske, socijalne i integracione obaveze, pred kojima se Crna Gora nalazila a i sada se nalazi. Kazali smo da idemo na izbore, ne da bi nekog porazili, već da bi dobili novu priliku da ĉinimo dobro za sve graĊane Crne Gore. I tada smo ustvrdili da opozicione partije izlaze na izbore ne da bi preuzele odgovornost, nego da se meĊusobno takmiĉe sa jednim jedinim ciljem da se bude prvi meĊu poraţenima. U izbornoj kampanji jasno smo pokazali da nakon izbora, nakon pobjede, energiju nećemo rasipati na politiĉka nadgornjavanja, kazali smo da energiju, rad, znanje, iskustvo usmjerićemo na stvaranju uslova za povećanje ţivotnog standarda svakog pojedinca i svake porodice u Crnoj Gori, na otvaranje novih radnih mjesta, na privlaĉenje novih stranih investicija, na pravedniju socijalnu politiku, na dalje jaĉanje vladavine prava, dalje poboljšanje uslova za obrazovanje i zdravstvenu zaštitu, na brigu o mladima, na podršku sportu i kulturi. Kazali smo da ćemo ono što je dobro uĉiniti još boljim, a ispraviti ono što nije dobro. U komunikaciji sa graĊanima Crne Gore, sa biraĉima, dobili smo jasnu poruku oĉekivanja, veće posvećenosti i uspješnosti u rješavanju ţivotnih problema. 14. oktobra graĊani Crne Gore su jasno prepoznali i napravili nedvosmislen izbor kome će dati mandat da ih vodi kroz izazove pred kojima se nalazimo. I evo danas smo u prilici da se upoznamo sa programom rada nove Vlade i sa njenim personalnim sastavom. I program i personalni sastav su više nego jasna potvrda realnog suoĉavanja sa ekonomskim i socijalnim izazovima pred kojima se Crna Gora nalazi, pred kojima se nalazi ĉitav svijet koji je nametnula već sada dugotrajuća i izvjesno razorna ekonomska kriza. Slaţem se sa ocjenom iz ekspozeada naši graĊani to pravilno percipiraju i strpljivije podnose od mnogih koje je kriza zatekla i na desetostruko niţem nivou ţivotnog standarda nego što je naš. Ali posebno, slaţem se sa porukama iz ekspozea kojima se demonstrira opredijeljenost da se isprave uoĉeni nedostaci. Poruka je više nego jasna. Razumjeli smo. Mnogima je krivo, ne na mali već na krivi dio. Zbog toga, ubijeĊen sam, da dosljednom realizacijom nabrojanih mjera iz ovog paketa, biće više praviĉnosti, biće više solidarnosti, biće više odgovornosti. Odgovornosti na svim nivoima, odgovornosti i spremnosti za donošenje odluka umjesto neodluĉnosti, što je ugodan izbor bez rizika i posljedica. Traţiće se veća odgovornost privatizacionih partnera prema poštovanju ugovorenih obaveza, ali i odgovornost nadleţnih za neizvršavanje ugovorenih i oroĉenih obaveza prema partnerima. Kljuĉna poruka u ekspozeu je da Crna Gora, bez oklijevanja, mora krenuti ostvarivanju većeg društvenog proizvoda. Vaţna je pravedna raspodjela, vaţna je politika štednje. Ali je najvaţnije uvaćeti sredstva za raspodjelu, a to je jedino moguće stvarajući novu vrijednost. Odrţivo funkcionisanje javnih finansija zasnovano na balansu zahtjeva za potrošnjom i fiskalnom kapacitetu naše ekonomije uslov je za stabilnost i stvaranje uslova za rast i prosperitet našeg društva. Vidjeli smo šta znaĉi alternativa ovom pristupu kod nekih evropskih drţava koje su povećanjem javne potrošnje iznad mogućnosti ugrozile svoju stabilnost, došle i do ivice bankrotstva, a nakon svega toga morale su da primijene ekstemno teške mjere. Jasna je poruka iz ekspozea da je jedini naĉin da se odupremo krizi da radimo i bolje i više. Siguran sam da će se na ovaj poziv svi odazvati i mi koji sjedimo u ovom visokom domu i cjelokupna drţavna administracija i prosvjetni i zdravstveni radnici i predstavnici civilnog sektora i medija i kulturni poslenici, i radnici u pogonima i domaćini na svojim imanjima. Ekonomski oporavak od posljedica krize kroz obnovu rasta najvaţniji je prioritet nove Vlade što će biti najbolja garancija postepenog unapreĊivanja kvaliteta ţivota graĊana Crne Gore. Najrealniji indikatori svakako će biti broj novih radnih mjesta, kvalitetnija zdravstvena zaštita i poboljšanje kvaliteta obrazovanja. Svakako, vaţan uslov ekonomskog oporavka je obezbjeĊenje direktnih stranih investicija. Zbog toga, potpuno razumijem, s razlogom upućeni poziv svima, i vlasti i opoziciji, da svakim javnim gestom doprinosimo atmosferi dobrodošlice i za svakog domaćeg i stranog preduzetnika i investitora. Poštovani gospodine mandataru, Ovih dana smo u Evropskom parlamentu u Briselu, na sastanku zajedniĉkog parlamentarnog odbora imali priliku da ĉujemo mnoštvo pozitivnih poruka upućenih Crnoj Gori od strane evropskih parlamentaraca i predstavnika Evropske komisije. I ovaj put je saopšteno da je Crna Gora lider evropskih integracija na zapadnom Balkanu. Veoma pozitivno je ocijenjen tempo i kvalitet dostignutih reformi. Veoma pozitivno su ocijenjene prve faze zapoĉetog procesa pregovora i konaĉno, upućena je snaţna poruka da je Crna Gora u ovom trenutku presudno vaţna, odnosno da je glavni oslonac za politiku proširenja EU u cijelom regionu. Poruka je više nego jasna - i dalje se ohrabruje uspješna Crna Gora i primjerom Crne Gore ţele se ohrabriti ostale drţave u regionu, a svima, i regionu i evropskoj javnosti šalje se poruka da politika proširenja jeste i biće vaţan segment ukupne evropske politike. I ovaj ekspoze je više nego jasan odgovor da evropski i evroatlantski ciljevi ostaju kostanta u radu nove Vlade. Posebna paţnja biće posvećena kvalitetu reformi, a rokovi će biti realno postavljeni. Smatram da je sasvim realno oĉekivati da Crna Gora u mandatu ove Vlade postane ĉlanica NATO-a, što će biti najbolja garancija trajne stabilnosti kao i vaţan podsticaj stranih direktnih investicija, kao vaţnog generatora ekonomskog rasta a time i poboljšanja kvaliteta ţivota svih naših graĊana. Poštovani gospodine mandataru, Slaţem se sa vašom ocjenom, nije lako i neće biti lako, dobili ste novu potvrdu povjerenja graĊana Crne Gore. Vi liĉno, Koalicija Evropska Crna Gora i koalicioni partneri koji saĉinjavaju novu vladu. Vi ste bili na najvaţnijim drţavnim funkcijama kada je bilo izazovnije, kada je saĉuvan graĊanski mir u Crnoj Gori i kada se Crna Gora otvorila za brojne nevoljnike iz naših okruţenja, i kada je Crna Gora uprkos brojnim izazovima saĉuvala multietniĉki i multivjerski sklad i kada je Crna Gora obnovila svoju nezavisnost i kada se Crna Gora iznad oĉekivanja mnogih uspješno suoĉila sa poĉetnim negativnim efektima svjetske ekonomske krize.Siguran sam da ćete i vi i vaš tim biti uspješni i sada kada treba zaustaviti negativne ekonomske trendove i obezbijediti odrţivi razvoj Crne Gore. Slaţem se sa vama da je to posao, da je to obaveza koja traţi ukljuĉenost i saradnju svih segmenata društva, svih grana vlasti, svih politiĉkih partija, nevladinog sektora, univerziteta, medija, poslodavaca i sindikata. Hoću da vjerujem da svi mi zajedno u ovom parlamentu imamo osjećaj odgovornosti i obaveznosti da damo svoj puni doprinos realizaciji definisanih ciljeva pokazujući odgovornost u odnosu na ţivotne potrebe svih graĊana Crne Gore. U tom cilju dodatno ćemo razvijati dijalog koji treba da nas pribliţava a ne udaljava. Pokazaćemo spremnost na kompromise za dobro Crne Gore i svih njenih graĊana. Jaĉaćemo kontrolnu funkciju Parlamenta, pokazaćemo objektivan odnos i doprinijeti kvalitetu svih zakona i drugih akata koje će Skupština razmatrati. Bićemo vaţna podrška pregovaraĉkom procesu, bićemo kritiĉni, ali vjerujem objektivni. Ima dosta posla za sve. Poštovani gospodine mandatare, Vama i vašem kabinetu ţelim puno uspjeha u ovom, za sve graĊane Crne Gore, znaĉajnom poslu.
  • Hvala. Vama laringitis izgleda smeta, ali takav je posao, mora se zboriti. Ovim smo završili prvi krug u ime poslaniĉkih klubova. Po dogovoru po pet minuta idu sada poslanici. U ime vlasti je prvi poslanik Zoran Jeliĉ, u ime opozicije Slaven Radunović. Izvolite.
  • Poštovani gospodine predsjedniĉe drţave, poštovani gospodine predsjedniĉe parlamenta, dame i gospodo poslanici, gospodine Đukanoviću, Nezaposlenost je jedan od najvaţnijih problema naše drţave, kojem će nova vlada biti u potpunosti posvećena. Imajući u vidu da nezaposlenost nije samo ekonomski problem, već je i socijalni i sociološki, psihološki i bez sumnje najznaĉajniji politiĉki problem, izuzetno je znaĉajno da sve drţavne strukture oblast pravovremeno, kontinuirano i adekvatno prate i servisiraju, jer svako zapostavljanje generiše i podstiĉe posljedice kao što su siromaštvo, socijalna iskljuĉenost, kriminal, bolesti zavisnosti, ugroţenost porodice, a da ne govorimo o politiĉkim kosekvencama. Rješavanje posljedica zapostavljanja problema zaposlenosti i neadekvatne brige u ovoj oblasti najĉešće košta mnogo i u finansijskom i u politiĉkom smislu. Kriza je doprinijela da se uspori realizacija nekih kljuĉnih reformi, što se odrazilo na usloţljavanje problema nezaposlenosti. Svjesni ovih ĉinjenica mi u Demokratskoj partiji socijalista smo sa posebnom posvećenošću prišli rješavanju ovih problema i obavezali donosioce odluka da pokrenu sve mehanizme koji treba da obezbijede zapošljavanje većeg broja lica i tako obezbijede rješavanje osnovnih egzistencijalnih pitanja naših graĊana. U ekspozeu je saopšteno da će sjever Crne Gore biti novi investicioni promoter. Izgradnja kvalitetne putne infrastrukture prema sjeveru će biti prioritet buduće vlade, jer će to ubrzati realizaciju svih investicionih projekata na tom podruĉju i omogućiti otvaranje novih radnih mjesta. U okviru aktivnosti na smanjenju nezaposlenosti u ruralnim podruĉjima kroz Midas 2 i 3 klasteri, koncesije za šume, uzgoj kontinentalnog voća, mini preraĊivaĉkih kapaciteta za preradu voća i povrća, ukljuĉivanje kooperanata za proizvodnju i preradu mlijeka, vidimo šanse za otvaranje novih radnih mjesta. Treba uĉiniti sve da se podstakne razvoj poljoprivrede, naroĉito na sjeveru. Proizvodnja kvalitetne hrane i supstitucija uvoza je realna šansa za zapošljavanje velikog broja ljudi kao i ostanak mladih na sjeveru što je jasno saopšteno i u programu rada Vlade. Da bi mogli da se realizuju ovi projekti, osim stvaranja kvalitetnog ambijenta za strane investicije, potrebno je omogućiti otvaranje novih malih i srednjih preduzeća koja će se adekvatno ukljuĉiti u realizaciju svih planiranih projekata. U ekpozeu je saopšteno da se preko investicionog razvoja fonda oĉekuje otvaranje ovih malih srednjih preduzeća koji će generisati zapošljavanje do pet hiljada radnih mjesta. IPA fondovi, fondovi drugi meĊunarodne zajednice otvaranjem pregovora biće dostupni i sve više sredstava će ući u Crnu Goru. Drţavna administracija, nevladin sektor se moraju pripremiti da što više sredstava privuku u našu zemlju jer će to svakako stvoriti prostor za otvaranje novih radnih mjesta. Oblast socijalne zaštite će biti posebno stimulisanja ovim fondovima. Budući da će u narednom periodu razvoj socijalnih usluga biti jedan od prioriteta Vlade procjenjuje se da će u narednom periodu biti puno prostora za zapošljavanje struĉnjaka iz ove oblasti. S jedne strane će se omogućiti zapošljavanje većeg broja ljudi, a sa druge strane će graĊani kojima je to potrebno biti u prilici da dobiju kvalitetne usluge, usluge za star, mlade, djecu sa teškoćama u razvoju, lica sa invaliditetom i sliĉno. Da bi pune efekte od realizacije ovih projekata imala Crna Gora, odnosno da bi se zaposlili naši graĊani potrebno je da u narednom periodu kvalitetno struĉno osposobe i steknu primijenjena znanja i vještine za izvoĊenje ovih poslova. Kada je u pitanju graĊevinski kadar, Crna Gora ima ozbiljan deficit radne snage, takoĊe u oblasti turizma i poljoprivrede. Osnovna karakteristika naše nezaposlenosti je strukturna neusklaĊenost, odnosno nesklad izmeĊu ponude i traţnje po više osnova. Crna Gora ima potencijala u radnoj snazi što je saopšteno i u ekspozeu, ali nema gotov specijalizovani kadar koji odmah moţe da se ukljuĉi i daje doprinos biznisu. Vlada će posebno biti posvećena ovom problemu kroz podršku obrazovanja što je takoĊe naglašeno, sa posebnim akcentom na obrazovanje odraslih i tako omogućiti graĊanima da steknu znanje i vještine koja će ih pribliţiti trţištu rada u skladu sa projekcijom cjeloţivotnog obrazovanja. U narednom periodu je potrebno puno raditi na promjeni svijesti kada je u pitanju reforma obrazovnog sistema. Promjena upisne politike ne zavisi samo od Vlade, nego od svih nas i ovakav trend upisivanja na fakultete mora se mijenjati. Moramo se okrenuti zanimanjima koje trţište traţi jer je to siguran put do zapošljenja. Mladi moraju biti posebna briga Vlade.
  • Hvala Vam. Nema momenata, momenat više ne postoji. Svi momenti su sada zajedniĉko vlasništvo i ne moţemo ih pogrešno. Drugi su bili najjaĉi opozicioni blok i najjaĉi Vladin blok i tu je završeno. Hvala vam, trošimo vrijeme. Idemo dalje. Hvala na razumijevanju, ali red je red. Najavio sam kolegu Radunovića, a poslije njega kolegu Numanovića, Nuhodţića, izvinjavam se. Išetali se poslanici i ministri. Izvolite.
  • Poštovane dame i gospodo, graĊani Crne Gore, koleginice i kolege, Ĉitam prve redove ekspozea i ne mogu da vjerujem. Gospodin Đukanović nudi u sljedećem mandatu više pravne sigurnosti, više slobode i više demokratskih prava. Za trenutak sam pomislio da ţivimo u nekom filmu u kojem se glavni junak pojavljuje niotkuda i kreće u odluĉnu akciju spašavanja graĊana koje neko maltretira već 20 godina. Onda shvatite da je uloga i tog glavnog junaka i onog ko ih maltretira ista. Isti glumac glumi obije uloge. To ne moţe ni u Holivudu, gospodo, ali moţe u Crnoj Gori. Mislim kada bi neko uspio da snimi film o ovako naderealnoj situaciji kakva se nama danas dešava u ovom parlamentu dobio bi vjerovatno 11 oskara. Našu borbu protiv najvećeg izazova na putu integracija, evropskih integracija to je korupcija i organizovani kriminal, kao što znate, treba da predvodi ĉovjek koji je najzasluţniji za ambijent u kojem se ova pošast tako efikasno primila u našem društvu. A u borbu za prijeko potrebna radna mjesta će da nas vodi ĉovjek iza ĉije su dvodecenijske vladavine ostale zatvorene fabrike, urušeni hoteli, neposijana polja. Ĉovjek koji je uveo praksu punjenja budţeta rasprodajem nacionalnih resursa. Zbog sistema vrijednosti koji je zaţivio tokom njegove vladavine djeca u Crnoj Gori više ne ţele da postanu piloti, inţenjeri ili ljekari kad porastu nego mafijaši, kockari ili u najboljem sluĉaju politiĉari. E, evo kao politiĉar politiĉaru moram da vam odam zaista priznanje u jednom segmentu ste zaista doktorirali, a to je poznavanje karaktera graĊana Crne Gore. Naime, u jednoj zemlji koja je nekada bila sastavni dio SFRJ, a ĉije ste stanovnike nazivali nekada austrougarskim konjušarima, danas ti autrougarski konjušari protestuju boreći se da zadrţe svoj standard koji je višestruki bolji i viši u Crnoj Gori. SvaĊaju se sa policijom, protestuju, mijenjaju predsjednika, a u Crnoj Gori serdari, vojvode, barjaktari, perjanici savijene kiĉme dolaze kod Vas po 30 evra pomoći i za uzvrat vam daju glas. Svaka Vam ĉast, svaka Vam ĉast mislim da jedino kralj Nikola je imao takvu sposobnost, ne mogu da kaţem da je to takvo neko specijalno znanje, ali sposobnost jeste svakako. Obećali ste graĊanima Crne Gore 40.000 novih radnih mjesta, a po izvještaju koji sam sinoć ĉuo iz Monstata, drţavne statistiĉke organizacije u Crnoj Gori ima 30.000 nezaposlenih. Postoje dvije mogućnosti. Jedna je da mislite da uvezete 10.000 ljudi da bi ih zaposlili na ta nova radna mjesta koje ste nam obećali, a druga mislim da je ta druga bliţa istini da ni Vi ne vjerujete Monstatu, kao što mu ni ja ne vjerujem. A, ne samo po ovom pitanju, nego i po mnogo drugih pitanja. Kao jedna od najvaţnijih stvari u promociji vaše nove Vlade i novog pristupa je ovaj Vaš zahtjev da vam se dostave ostavke kovertirane. Ja ne mogu da zamislim da u Crnoj Gori postoje ljudi koji vjeruju da je Vama to zaista bilo potrebno i da postoji neki sluţbenik koji ne bi poslušao Vaš zahtjev da napusti radno mjesto u roku od tri minuta, jer da nijesu takvi ne bi ni bili zaposleni na tim radnim mjestima, da nijesu bili tako spremni da Vas slušaju. Prema tome, samo je klasiĉna farsa u pitanju. Kada je meĊunarodna politika u pitanju, dobro sam Vas slušao, pominjali ste prioritete. Vi ste tu vrlo pragmatiĉan ĉovjek. Vi prvo ankentirate najvaţnije sile što njih zanima da dobiju od Crne Gore i to im ponudite, tako obezbjeĊujete da ste, kako se to kaţe popularno, njihov igraĉ u regionu, ali je to sve na uštrb graĊana Crne Gore. IzmeĊu ostalog, ovom Vašem mandatu će da predate Prevlaku, a zbog nje ste u jednom prethodnom mandatu poĉeli rat, gospodine Đukanoviću. Recite nam šta će da bude sa Prevlakom i mislite li i na jedan naĉin da se više borite za nju. Hvala.
  • Hvala na urednosti. Kolega Nuhodţić, a da se pripremi kolega Velizar KaluĊerović.
  • Poštovani predsjedniĉe drţave, poštovani predsjedniĉe Skupštine, poštovani mandataru, uvaţene koleginice i kolege, cijenjeni graĊani, Izlaganje gospodina Đukanovića na kvalitetan naĉin je fokusiralo sve prioritete kojima će se baviti njegova vlada. Vjerujem da će realizacija kvalitetnih smjernica istaknutih u ekspozeu znaĉiti uspjeh vlade gospodina Đukanovića u okviru unutrašnje i spoljne politike. Naredne ĉetiri godine su posebno izazovne za uĉvršćivanje stabilnosti Crne Gore, dalje širenje spektra sloboda za svakog graĊanina, uĉvršćivanje pravne sigurnosti i efikasnosti drţavnih institucija, obezbjeĊenje uslova za veći priliv stranih investicija, razvoj preduzetništva malog i srednjeg biznisa, otvaranje radnih mjesta i šansi za kvalitetnu egzistenciju graĊana. Iz ekspozea se vidi da jedan od vaţnijih ciljeva Vlade Crne Gore regionalni razvoj, odnosno postizanje ravnomjernijeg socijalno ekonomskog razvoja Crne Gore u skladu sa principima odrţivog razvoja, stvaranjem uslova za povećanje konkuretnosti svih djelova zemlje i realizaciju njihovih razvojnih potencijala. To je neophodno iz razloga što regionalni razvoj predstavlja vaţan element procesa pridruţivanja Evropskoj Uniji, kao dugoroĉnog opredjeljenja Crne Gore i vaţnu odrednicu u voĊenju ekonomske politike. Usvojena strategija regionalnog razvoja Crne Gore kvalitetno definiše razvojne ciljeve usmjerene ka socijalno ekonomskom razvoju Crne Gore, smanjuje regionalne razlike i jaĉanju i jaĉa potencijale za razvoj sjevera. Zalaganje za dinamizaciju razvoja sjevera će doprinijeti unaprjeĊenju kvaliteta ţivota graĊana na tom podruĉju. Mora se nastaviti sa ulaganjem u lokalnu infrastrukturu što će podstaći valorizaciju resursa u ovom dijelu drţave sa posebnim osvrtom na Bjelasicu, Komove, Durmitor, Prokletije i Peštersku visoravan. Vjerujem da će ubudućem periodu javiti se interes kod kvalitetnih investitora za ulaganje na sjeveru. Neophodno je nastaviti traţenje modela za izgradnju puta Bar - Boljare koji će biti primjeren finansijskim kapacitetima naše drţave, jer je rijeĉ o projektu koji nije znaĉajan samo u kontekstu tranzitnog prometa već i više od toga, a to je infrastrukturna i sveukupna integracija teritorije Crne Gore. Za nas sa sjevera auto put je ţila kucavica koji će pospješiti razvoj sjevera. Izgradnja auto puta je i znaĉajno bezbjednosno pitanje kada su u pitanju graĊani sa sjevera. Crna Gora je tokom proteklih godina napravila znaĉajne pomake u razvoju turizma kao jedne od vodećih grana njene cjelokupne ekonomije, ali je neophodno stvaranje nove i unaprjeĊenje postojeće turistiĉke infrastrukture i cjelokupnog turistiĉkog proizvoda koji će sem primorja nuditi usluge u sjevernom dijelu Crne Gore. Iz ekspozea se jasno ukazuje da će Vlada kroz institucije i sprovoĊenjem zakona Crne Gore nastaviti uspješnu priĉu graĊanske, vjerske i etniĉke tolerancije i poštovanja ljudskih i manjinskih prava i sloboda. Pitanje poloţaja pripadnika manjina je jako bitno za razvoj demokratije. Crna Gora ima izuzetan institucionalni okvir kada je u pitanju zaštita manjina. Vlada je usvojila strategiju manjinske politike koja trasira put primjene zakonskih rješenja i precizno odreĊuje zadatke institucija koje se bave ovom problematikom, a njena realizacija će unaprijediti poloţaj manjina. Što se tiĉe zastupljenosti manjina u organima drţavne uprave ona je znatno bolja nego u periodu iza nas, ali ima prostora za dalji napredak u zastupljenosti manjina u drţavnim organima. Ali moramo biti svjesni da ni zemlje mnogo razvijenije demokratije nijesu u potpunosti riješile ovo pitanje. Za njegovo rješenje ipak treba vremena da bi ono ispunilo i svoju djelotvornu funkciju. TakoĊe je Vlada usvojila i strategiju za poboljšanje poloţaja RAI populacije u Crnoj Gori za koju moramo priznati da je najugroţenija u Crnoj Gori i zato implementacija ove strategije jeste i vidim da će biti pod posebnom paţnjom u fokusu rada Vlade. Vlada ne treba da bude adresa za sve probleme i sve ono što nije dobro u društvu, ali mora da bude odgovorna i efikasna u izvršavanju svojih Ustavom i zakonom propisanih obaveza, traţeći da svako odgovora za svoj dio posla i da tako svi pojedinaĉno i zajedno doprinesemo razvoju Crne Gore.
  • Hvala Vam. Najavio sam kolegu KaluĊerovića, a neka se pripremi kolega Mišo Stanišić. Izvolite.
  • Hvala Vam, gospodine predsjedniĉe. Poštovana Skupštino, poštovani graĊani, gospodine predsjedniĉe Vujanoviću, Mandatare Đukanoviću, Vi dolazite ponovo za premijera da cementirate probleme koji optrećuju Crnu Goru, a ne da ih rješavate. Zato u ekspozeu i poruĉujete prekreĉimo prošlost, odnosno zaboravimo kako je vlast do sada radila. U Crnoj Gori je ponajveći jaz izmeĊu malog procenta bogatih i visoko procenta izuzetno siromašnih graĊana. Ponoviću procjenu jedne meĊunarodne agencije da u Crnoj Gori ima 20 multimilionera koji posjeduju imovinu vrijednu oko 2 milijarde evra. Ja nemam dileme da u okviru društva od 20 multimilionera najmanje dvoje od troje braće Đukanović. Ĉinjenica je da nam se dio prljavog novca steĉenog švercom cigareta koji je prethodno iznijet iz Crne Gore vraćao kroz pljaĉkašku privatizaciju privrede i kupovine najvrednijih privrednih i prirodnih dobara Crne Gore. Upravo zato su nam strateški investitori u najvećem broju sluĉajeva of šor kompanije sa Kipra ili nekog egzotiĉnog ostrva na Atlantiku kojim se ne zna, odnosno kojim se krije pravi vlasnik. Vi ste, mandatare, bili na ĉelu Vlade kada je 2005. godine prodat Kombinat aluminijuma, ali 2009. i 2010. godine kada je kupoprodajni zamijenjen ugovorom o poravnjanju. Mnogo je argumenata koji daju za pravo da se takvi ugovorni aranţmani kvalifikuju kao ekonomski zloĉin prema Crnoj Gori, jer su Crnu Goru doveli u ekonomski kolonijalni status. Višegodišnje postupanje inostranog partnera na štetu Crne Gore mogli ste da omogućite, odnosno pokrivate samo Vi, gospodine mandatare. Nakon petogodišnjeg trajanja ugovora o kupoprodaji KAP-a i negativnog iskustva sa inostranim partnerom upravo Vi ste odluĉili da se sa istim tim partnerom zakljuĉi ugovor o poravnjanju kojim ste preuzeli oko 350 miliona novih obaveza za Crnu Goru pod izgovorom spašavanja kombinata. Svjedoci smo da je od tada uz potpuno gašenje svih preraĊivaĉkih kapaciteta i u 60 miliona subvencija drţave za struju KAP napravio novi dug od još 60 miliona samo za struju. U emisiji TV Crne Gore od 8. marta ove godine rekli ste, pored ostalog, citiram "bio sam u prilici da vidim kako menadţment KAP-a raĉuna ulaganja i da oni imaju razloga da vjeruju da su uloţili u KAP 200 miliona evra". Podsjećam Lukšićeva Vlada je zvaniĉno saopštila podatak da su ulaganja inostranog partnera u KAP samo 30 miliona evra. Osnovano sumnjam da ste ove neistine javno izgovorili upravo s ciljem da se ojaĉa pozicija inostranog partnera u odnosu na Crnu Goru. Potvrda ovakvih ocjena i ĉinjenica da je bez adekvatne reakcije Vlade menadţment KAP-a 2010. godine zakljuĉio ugovor o isporuci gotovo kompletne proizvodnje aluminijuma u ingotima, ponavljam u ingotima za pet uzastopnih narednih godina, dakle do kraja 2015. godine. Zato farsiĉno zvuĉi i poruka iz Vašeg ekspozea da ćemo ojaĉati preraĊivaĉke kapacitete. Gospodine mandataru, u Crnoj Gori u kojoj policija javno i tajno zna o svakom sve ukljuĉujući kako politiĉki razmišlja samo ne zna ko su naroĉioci i izvršioci 30 nerasvijetljenih ubistava. Svi su ljudi u smrti jednaki pa neka mi se ne zamjeri što ću za ovu priliku podsjetiti samo na tri nerasvijetljena ubistva. Već osam i po godina, odnosno duţe od jedne decenije nerasvijetljena su ubistva Duška Jovanovića i dva visoka policijska funkcionera pokojnih Gorana Ţugića i Belog Raspopovića. Pokojni Ţugić je u trenutku ubistva bio savjetnik za bezbjednost predsjednika Crne Gore, odnosno vaš savjetnik, gospodine Đukanoviću. A navedena tri ubistva povezuje jedna zajedniĉka nit. Pokojni Duško Jovanović u dnevnoj novini "Dan" prenio seriju tekstova zagrebaĉkog "Nacionala" o švercu cigareta na podruĉju Balkana ukljuĉujući i Crnu Goru. Pokajni Ţugić i Raspopović su, mnogi to tvrde, znali mnogo o švercu cigareta u Crnoj Gori. Poslije proteka toliko godina ova ubistva nijesu rasvijetljena, a nijedan funkcioner nije makar po principu objektivne odgovornosti snosio posljedice. Moţe li se ovakav odnos vlasti tumaĉiti drugaĉije nego da joj nedostaje politiĉke volje da se ova monstruozna ubistva rasvijetle.
  • Hvala Vam. Izvinjavam se. Tema je osjetljiva, ali moramo tako. Najavio sam kolegu Stanišića, a neka se pripremi koleginica Bošnjak.
  • Hvala Vam, predsjedniĉe Krivokapiću. Uvaţeni gospodine predsjedniĉe Vujanoviću, poštovani gospodine Đukanoviću, koleginice i kolege, poštovani budući ĉlanovi Vlade, uvaţeni graĊani, Danas smo imali priliku da ĉujemo jedan sistematiĉan i rekao bih sveobuhvatan ekspoze, odnosno Program rada Vlade od strane budućeg premijera. Ne ţeleći da se ponavljam sa mojim kolegama osvrnuću se kratko na neke djelove iz ekspozea. Jasno su u izlaganju gospodina Đukanovića navedeni ekonomski i spoljno politiĉki prioriteti u budućem radu nove Vlade. Naznaĉene su obaveze koje nas oĉekuju na evroatlantskom i putu ka punopravnom ĉlanstvu u Evropskoj Uniji. Potpuno se slaţem kada mandatar kaţe da je pod tim pitanjima nova Vlada, Vlada kontinuiteta sa prethodnom dosadašnjeg premijera Lukšića. U toj Vladi neki resori i ministri dali su nemjeriv doprinos što je naša drţava danas lider u regionu kada su evroatlantske i evropske integracije u pitanju. Namjerno neću pominjati imena zasluţnih pojedinaca da ne bih bio pogrešno protumaĉen. Vaše izlaganje, gospodine Đukanoviću, odraz je pravog stanja u našoj drţavi sa jasnom vizijom šta i kako treba raditi da bi to stanje bilo bolje. Kada je ekonomska kriza u pitanju ohrabljuje vaše davanje akcenta ne samo na povećanje prosjeĉnih zarada, već i na zapošljavanje što je veoma plastiĉno objašnjeno i samo se tako moţe doprinijeti boljem i kvalitetnijem ţivotu naših graĊana. To ste u izbornoj kampanji, predvodeći pobjedniĉku koaliciju "Evropska Crna Gora", naglašavali na svakom mjestu i u svakom vremenu. Realizacijom strukturnih reformi u oblasti zdravstva, obrazovanja, rada i socijalnog staranja, što u kombinaciji sa reformom javne uprave, ĉini preduslov za odrţivost ekonomske stabilnosti. U dijelu gdje govorite o komperativnim prednostima i smanjenju regionalnih razlika ohrabruje nagovještaj da treba što prije ući u izgradnju auto-puta prema sjeveru, što je kljuĉni preduslov za razvoj tog podruĉja. Uz već izgraĊeni put Risan - Ţabljak, sjever Crne Gore oĉekuje razvojni investicioni preporod gdje vidim i opštinu Mojkovac koju predstavljam u ovom domu. Ovom prilikom, u ime graĊana Mojkovca, ţelim izraziti zahvalnost, Vama, gospodine Đukanoviću, i Vašoj Vladi iz prethodnih saziva, kao i dosadašnjoj Vladi što je konaĉno stavljena taĉka na sanaciju jalovišta u ovom gradu, a realizacija projekta, ove najveće ekološke crne taĉke u jugoistoĉnoj Evorpi koštala je bezmalo 12 miliona eura. Sada su stvoreni svi preduslovi za razvoj, ne samo ove opštine koja zahvata teritorije dva nacionalna praka "Biogradska gora" i "Durmitor", već i drugih opština koje gravitiraju ovim rijetkim prirodnim draguljima. Veoma me raduje i Vaš osvrt na rješavanje nedeoumica oko identitetskih pitanja u našoj zemlji koje su, kako i sami rekoste, refleksija 100 -godišnje borbe za i protiv crnogorske drţavnosti. Nijeste, gospodine Đukanoviću zaboravili da date akcenat i na saradnju sa crnogorskom dijasporom, ako znamo da još jedna Crna Gora ţivi van njenih granica, onda su naši iseljenici najveće bogatstvo koje imamo izvan Crne Gore. Zato se mora institucionalno ojaĉati rad sa iseljenicima, kako bi se i taj ogroman resurs aktivirao i stvorio poslovni ambijent za njihovo ulaganje u matiĉnu drţavu. Vjerujem da će tome dati pun doprinos i novoformirani skupštinski Odbor za medjunarodne odnose i saradnju sa dijasporom. Uvaţena gospodo, uvjerena sam da će za vrijeme mandata ove Vlade naša drţava postati punopravna ĉlanica NATO saveza, da ćemo u pregovaraĉkom procesu otvoriti sva poglavlja a većinu i zatvoriti što sve ukupno znaĉi da ćemo mnogo bliţe biti u punopravno ĉlanstvo u Evropskoj uniji. Gospodine Đukanoviću, od Vas graĊani Crne Gore oĉekuju sa pravom mnogo. Zato nemojte dozvoliti da se bilo ko više krije iza vaše harizme i vašega autoriteta, već neka svi odgovore povjerenim obavezama u skladu sa Ustavom i zakonima ove drţave. Ako tako bude, uvjeren sam da hoće, onda uspjeh neće izostati, a graĊanima će biti mnogo bolje. Puna podrška Vama, Vašem programu i personalnom sastavu Vlade. Zato ne sumnjam da ćete Crnu Goru voditi ka uspjehu, što ste potvrditi nebrojano puta do sada. Ko Vas ne bude mogao pratiti u ovim izazovima u bremevitom vremenu zahvalite mu se na saradnji, prije nego Vam graĊani i mi koji ih predstavljamo u ovom domu, na to ukaţemo.Hvala.
  • Na redu je koleginica Bošnjak a priprema se Andrija Popović. Izvolite.
  • Poštovane graĊanke i graĊani, Pred nama su, kao što vidite, sve stari znanci, stari premijer i uglavnom njegovi stari pajtaši koji su za ovih 20 i kusur godina uspjeli da obesmisle i uruše sve vrijednosti koje su nekada krasile Crnu Goru. Da je sve obesmišljeno govori i ĉinjenica da jedan ĉovjek moţe da doĊe i ode sa mjesta premijera kada mu god to padne na um. To je dokaz zrelosti i demokratiĉnosti, ili bolje reći nezrelosti i nedemokratiĉnosti našeg društva. Svjedoci smo da sve ĉega se dotakla ova druţina je upropašteno. I ono što nam na izgled djeluje da moţda vrijedi samo je šminka i improvizacija, a sve više je onoga što se više ne moţe i našminkati. Ono što me najviše boli je što ste uništili sistem obrazovanja. Na našu ţalost krenuli ste u biznis sa visokim obrazovanjem, naravno u vašem stilu nelegalno, bez akreditacije upisali ste prvu generaciju studenata pa i sada to praktikujete. Zgradu sagradili bez dozvole, podigli milionske kredite i sada kada vam je zaškripjelo usvojili ste izmjene Zakona o visokom obrazovanju da bi na naš raĉun finansirali svoj privatni biznis. A u kontinuitetu, svojim maćehinskim odnosom uništavate drţavni univerzitet koji, bez obzira na niz anomalija, još je uvijek, moţda, najzdravija institucija u ovoj drţavi i zato ne stajete već konstatno radite na njegovom uništenju. Mandatare, samo naivni mogu da povjeruju da ste se sluĉajno odluĉili da baš ovaj privatni biznis izaberete. Cilj je bio napraviti regrutni centar za podobne kadrove koji će se kasnije ukljuĉiti u drţavnu upravu, da budu poslušni i da slijepo brane vaš lik i djelo, a sve po diktatu vašeg glavnog konsultanta, gurua propale neoliberalne ekonomije koji dalje uporno istrajava na svom konceptu legalne prevare, školujući studente, navodno za biznis i preduzetništvo, a svi odreda završe na jaslama drţave. I drsko se hvali rektor Univerziteta "Donja Gorica" kako se njegovi studenti lako zapošljavaju a svi znamo da su nepotizam, klijentalizam i partijska knjiţica jedini naĉin zapošljavanja. Dţabe vam je i da ste Anštajn jer se više ni ĉistaĉica u ovoj drţavi ne zapošljava a da nije provjereno vaša. Takva negativna selekcija kadrova nas je i dovela u ovako stanje. I kao što rekoh sve je u ovoj drţavi, zahvaljujući ovoj manje-više istoj ekipi koju nam predstavljate, gola improvizacija. Mandatare, bavite se obrazovanjem, a oĉigledno je da ste kod sastavljanja Vlade ponizili struku, gledajući samo punu i bezuslovnu lojalnost Vama i Vašoj partiji ostalo vam je potpuno nebitno. Tragiĉno je ovo vaše ruganje struci te tako vam ništa nije smeta ni ova gimnastika preskakanja iz resora u resor, iz MUP-a u Ministarstvo saobraćaja, iz resora rada i socijalnog staranja u ljudska i manjinska prava, a da ne govorimo o resoru urbanizma, gdje ste figurativno reĉeno "ubica se tu vraća na mjesto zloĉina", vjerovatno da dovrši zadatak i uništi preostalo. Ne mogu da se ne osvrnem na to da ovih dana zabavljate javnost navodnim traţenjem odgovornosti kroz farsu kovertiralnih ostavki. Kao da je iko imao iluziju da vam je eto baš to nedostajalo da bi neko odgovarao za nesavjestan rad. Miljama ste daleko od ikakvog osjećaja odgovornosti za bilo šta i zato nam nudite ovakvu Vladu. Mada, iskreno reĉeno, od nekoga ko se prihvatio da pripravniĉki staţ odradjuje na mjesto premijera i ne moţemo oĉekivati da zna šta je odgovornost. Da zakljuĉim, od ove druţine koju dobro poznajemo, ne moţemo oĉekivati ništa novo, ništa reformsko, samo slijepu partijsku poslušnost i bezpogovornu lojalnost koja će trebati šefu na izazovima koji nudi put evropskih integracija. Zahvaljujem.
  • Hvala. Poslanik Popović, a priprema se koleginica Azra Jasavić. Izvolite.
  • Poštovani predsjedniĉe drţave, mandataru i kandidati za ministre, poštovana Skupštino, uvaţene graĊanke i graĊani, Prije svega, ţelim da vas pozdravim u ime Liberalne partije i poţelim dobru saradnju nakon našeg povratka u drţavni parlament koji će, zbog našeg ĉlanstva u više asocijacija evropske liberalne porodice vjerujemo, puno znaĉiti Crnoj Gori u narednom periodu. UbijeĊeni smo da će se program koji je iznio mandatar i budući premijer u najvećoj mjeri realizovati a i personalni sastav predloţene Vlade na to ukazuje. Liberalna partija će stalno pritiskati koalicionu izvršnu vlast da na putu evroatlantskih integracija mora biti posvećena jaĉanju institucija koji jednu drţavu ĉine pravnom - sudstvo, tuţilaštvo, policija, uvaţavajući ĉinjenicu da je to posebna grana vlasti. Naroĉito ćemo se zalagati za uspostavljanje uslova koji će obezbijediti povoljan privredni ambijent za ekonomsku efikasnost, za istinsku a ne deklarativnu borbu protiv sivog trţišta i sive ekonomije koju, trenutno, smatramo najvećim crnogorskim zlom, koja na godišnjem nivou nanosi ogromne štete drţavnom nivou, ćerajući nas na stalna zaduţivanja, a dovodeći u opasnost dalje redovne isplate penzija, socijalnih davanja, finansiranje zdravstva, prosvjete, kulture, sporta i nauke. TakoĊe, veliki problem Crne Gore je nabujali nepotizam, a sam ĉin budućeg premijera i zahtjev za kovertiranim ostavkama je poruka koja daje nadu da će svi ljudi u buduće imati iste šanse. Traţićemo da borba protiv korupcije i organizovanog kriminala bude stalan i prioritetan proces mjerljiv brojem pravosnaţnih osuĊujućih presuda ne mjerama koje ne daju rezultate i brojem prijava i otuţenja. Liberali će insistirati da se u sljedećem ĉetvorogodištu pokloni posebna paţnja identitetskim i drugim nacionalnim vrijednostima koje predstavljaju kamen temeljac crnogorskih nacionalnih interesa. Ţelim vas podsjetiti da su liberali uloţili svu svoju energiju, znanje, najplemenitije emocije, ostvarenje ideje obnove drţavnosti naše drţave. Danas, šest i po godina poslije ostvarenja našeg sna, svjesni smo da je Crna Gora obnovljena, ali nije u mnogo ĉemu ustanovljena. I stalno ćemo traţiti od premijera i Vlade da rješavaju brojne crnogorske devijacije. Uvaţavajući ĉinjinicu i mišljenje MeĊunarodne zajednice, da je Crna Gora ipak svijetli primjer u regionu. Liberalna partija je sad dio tima, odnosno pred i poslije izborne koalicije koja je pobijedila sportskom terminologijom, govoreći na drţavnom prvenstvu, parlamentarni izbori odrţani 14. oktobra, a sad ţelimo pobjedu na svjetskom prvenstvu, ulazak u NATO 2014. godine, i bezrezervno ispunjenje svih traţenih uslova kako bi se kvalifikovali i odnijeli pobjedu na evropskom prvenstvu. Ulazak u Evropsku uniju, vjerujem 2018. godine, što bi imalo sliĉan znaĉaj kao i obnova drţavnosti 2006. godine. Imao sam sreće, da kao sportista budem dio tima koji je bio drţavni, evropski, svjetski i Olimpijski šampion. Vjerujem da ću to doţivjeti i kao crnogorski graĊanin i politiĉar. Liberali su se konsolidovali, nastavljamo dalje sa organizovanjem moderne evropske liberalno demokratske stranke koja u sebi sublimira najveće zahtjeve za slobodom, individualizmom i emancipacijom. Trudeći se da budemo demokratska avangarda Crnoj Gori kojoj su politiĉki protivnici svi oblici nacionalizma, šovinizma, populizma, primitivizma, krelikarizma, militarizma, agresivnosti i ne tolerancije. Ţelim budućem premijeru, Vladi, ali i zakonodavnoj vlasti puno uspjeha na budućem trnovitom, ĉetvorogodišnjem putu, i da u najvećoj mogućoj mjeri zaboravimo naše razlike u korist interesa Crne Gore i svih njenih graĊana i graĊanki. Bjeţeći od bilo kakvih politiĉkih frazetina, liberali će shodno svojoj politiĉkoj moći, stalno insistirati na uvoĊenju evropskih vrijednosti i standarda na crnogorsku politiĉku scenu, ali i boriti se da imamo svakim danom sve više odgovornu, kontrolisanu, pravednu, istinski demokratsku vladu i vlast. Na kraju, došlo je do tehniĉke greške oko imena resora prosvjete i sporta. Vjerujem da će to mandatar ispraviti u završnom izlaganju. Moja jedina primjedba je da sport i mladi zasluţuju posebno Ministarstvo.
  • Hvala, kolega. Poslanice Jasavić, izvolite. Da se pripremi poslanik Branko Ĉavor. Ukljuĉite samo mikrofon i podignite da bismo Vas bolje ĉuli. Izvolite.
  • Zahvaljujem. Poštovani predsjedniĉe Crne Gore, poštovani predsjedniĉe Skupštine, poštovano predsjedništvo, poštovane poslanice, poštovani poslanici, poštovani mandataru, U svom programu Vi ste konstatovali probleme, i to vrlo jasno. Oĉigledno je da su problemi evidentni, vidni i veliki. Ono što je graĊanima jasno nakon Vašeg izlaganja jeste da je upravo vladajuća struktura odgovorna za probleme crnogorskog društva koje ste pobrojali. Jedina istina je da nijeste odgovorni za ekonomsku svjetsku krizu. Ali, nije svjetska kriza uzrok sveopšte krize crnogorskog društva. Izvor i glavni generator naše krize je aktuelna vlast. Upravo ona nije omogućila pouzdanu zdravstvenu zaštitu, nije pruţila kvalitetno obrazovanje mladima, nije promovisala vrijednosti usvojene porodiĉnim vaspitanjem. Upravo je ovaj reţim osmišljavao podjele crnogorskog društva po svim njegovim segmentima. Nije budio samopoštovanje lica koja pripadaju razliĉitim kulturnim, nacionalnim i vjerskim krugovima, već je indirektnim asimilacijama i promovisanjem kooperativnih kadrova upravo ovom reţimu, a koji pripadaju razliĉitim nacionalnim krugovima, omogućavao stvarno nepoštovanje ljudi drugaĉijeg identiteta. Na taj naĉin je zatvarao put istinskoj graĊanskoj Crnoj Gori za koju se zalaţe Pozitivna Crna Gora, i na tom putu će savim izvjesno istrajati. Oĉekivali smo da će Vaš program biti sadrţajniji u dijelu koji govori o borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Ovo iz razloga što će upravo spremnost našeg društva da se uhvati u koštac sa ovim problemima, pokazati našu sposobnost da izgradimo pravnu drţavu, jer drţavu imamo, a vladavinu prava nemamo. Ozbiljna borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, koju će voditi depolitizovane i profesionalizovane institucije je u direktnoj vezi sa stranim oĉekivanim investicijama koje su prijeko potrebne crnogorskoj ekonomiji. Od policije i tuţilaštva oĉekujemo poboljšanje kvaliteta u sprovoĊenju finansijskih istraga, praćenje kriminalnih radnji uz punu primjenu odredaba Zakonika o kriviĉnom postupku radi prikupljanja validnih dokaza koji mogu biti u potrebi na sudu. Potrebno je pojaĉati primjenu instituta proširenog oduzimanjem imovniske koristi u sluĉajevima korupcije, a imovinu oduzetu na taj naĉin usmjeriti u socijalne svrhe. Kada Evropska komisija kaţe da treba pojaĉati borbu protiv korupcije, mislim na sve oblike njene, pa i politiĉku. Dţozef Naj je politiĉku korupciju definisao kao devijantno ponašanje nosilaca javnih funkcija. Ponašanje odbornika Draga Đurovića u sali Skupštine Nikšić je krajnje devijantno. Ovaj dogaĊaj jeste problem Pozitivne Crne Gore, ali svakako, da je i problem sistema koji je promovisao devijantno ponašanje opozicionih odbornika u zadnjih 23 godine svoje vladavine, a primjeri su brojni. Otuda se postavlja logiĉno pitanje za Vladu i za Vas, gospodine mandataru. Kako mislite sa ovakvom praksom da ispunjavate zahtjevne uslove Evropske komisije vezane za poglavlje 23 i 24. Ovaj sluĉaj bi morao sve ozbiljne ĉlanove društva da zabrine, jer predstavlja vrlo riziĉno crveno svjetlo u procesu evropskih integracija, i ne pokazuje dovoljnu ozbiljnost ove vlasti da se uhvati ozbiljno u koštac sa ovim problemima. Vaš program nije donio ništa novo, nema novih kadrova, jedino što ste uspješno uradili jeste da ste donijeli novu opoziciju koja će se boriti za drugaĉiju,bolju,pravedniju, pošteniju graĊanksu Crnu Goru. Nova opozicija se neće baviti liĉno Vama, jer za nju svaka personalizacija problema sistemske prirode je neprihvatljiva. Nova opzicije će se boriti za pravnu drţavu, vladavinu prava, jake profesionalne slobodne institucije u kome će Zakon i Ustav biti iznad svih. Uslov naše graĊanske i svake druge slobode je poštovanje zakona. U novoj Crnoj Gori koju mi stvaramo, poslanici i odbornici će imati lice partije iz kojih dolaze i neće javno izrugavati volju naroda. Drago Đurović nije lice Pozitivne Crne Gore, Drago Đurović je lice Demokratske partije socijalista i njene brutalne demonstracije moći. Na kraju Vam najtoplije preporuĉujem Dţozefa Naja, njegovu sjajnu literature, koji je upravo promovisao ono što je potrebno Crnoj Gori, a to je- Teoriju meke moći, pametne moći - Soft Power, Smart power. Zahvaljujem.
  • Hvala. Imamo kolegu Ĉavora, a priprema se kolega Stanić.
  • Uvaţeni predsjedniĉe drţave, predsjedniĉe Parlamenta, uvaţeni mandataru, koleginice i kolege poslanici, Vlada o kojoj se danas izjašnjavamo preuzima na sebe teţak zadatak i ogromnu odgovornost da u naredne ĉetiri godine upravlja Crnom Gorom u okolnostima koje zahtijevaju mudrost, promišljenost, struĉnost i ekspeditivnost u donošenju odluka koje će se ticati svih nas, naše budućnosti i budućnosti drţave. Prepoznajući znaĉaj trenutka u kome će ova Vlada preuzeti duţnost, Demokratska partija socijalista i koalicija koju predvodimo, daje punu podršku mandataru za sastav Vlade, Milu Đukanoviću, njegovom kabinetu i programu koji će taj tim realizovati u naredne ĉetiri godine. Uz punu svijest o tome koliko je teška ekonomska kriza sa kojom se suoĉava ĉitav svijet, pa i Crna Gora, uvjeren sam da će Vlada u ovom sastavu ispuniti i izborni program koalicije Evropska Crna Gora, koju su graĊani Crne Gore izabrali za strateški drţavni pravac i u narednom preriodu. U to me dodatno uvjerio ekspoze mandatara koji smo ĉuli, kao i personalni sastav kabineta. Svako vrijeme traţi odgovarajuće ljude da budu donosioci najvaţnijih odluka. Tim koji danas imamo ovdje pred nama, tim je koji će biti pod pojaĉanom paţnjom javnosti kao malo koja crnogorska Vlada do sada. Pred njima su veliki izazovi, ali ne sumnjamo u njihov kapacitet da ispune zacrtani program i realizuju planirano. Ovako koncipirana Vlada obezbijediće, sigurni smo, kontinuitet dobrog upravljanja drţavom u svim oblastima ĉime će biti osiguran dinamiĉki nastavak našeg evropskog puta. Posebno nas ohrabruje ono što smo ĉuli od mandatara u dijelu ekspozea koji se odnosi na ekonomski oporavak zemlje, kroz novi ciklus investicija, razvijanje industrije, poljoprivrede, turizma, stvaranja još povoljnijeg biznis-ambijenta i obezbjeĊivanje novih radnih mjesta. Sve su to preduslovi za ostvarivanje prioritetnih ciljeva, bolji ţivot, standard svih graĊana Crne Gore, dostizanje evropskog kvaliteta ţivota, a samim tim zaokuţivanje procesa evroatlantskih integracija. Jasno je da ćemo dobiti Vladu koja će posebnu paţnju posvetiti unapreĊenju kvaliteta graĊana, u svim segmentima, te da će jedno od njenih osnovnih karakteristika biti i socijalna senzibilnost. Siguran sam da će svi u Crnoj Gori, veoma brzo prepoznati taj kvalitet, da će se kroz jaku interakciju graĊana i Vlade dolaziti do najboljih rješenja za naše društvo. Uvjeren sam da će ova Vlada, ĉiji sastav i program ulivaju optimizam i obećavaju, svojim radom donijeti i znaĉajne promjene koje podrazumijevaju unapreĊivanje funkcionisanja ukupnog sistema, u korist kvalitetnog, javnog upravljanja i boljeg servisa graĊana. Svaka promjena koja bude predstavljala novi korak u poimanju odgovornosti javne funkcije i sprovoĊenju javnih politika naići će na našu punu podršku. Odluke koje Vlada bude donosila neće uvijek biti lake i jednostavne, jer vrijeme jeste teško za sve. Ipak, sa pravom oĉekujemo da te odluke budu odgovorne, promišljene i dalekoseţne, kako bi nakon punog mandata mogli da procijenimo uĉinak njihovog rada i kvalitet naše politike. Da omogućimo graĊanima jasan uvid u sve ono što je uĉinjeno. Ono što posebno oĉekujem od nove Vlade je da nastavi da sa puno paţnje radi na duhovnom utemeljenju Crne Gore, jaĉanju drţavnog identiteta i uĉvršćivanju temelja crnogorske nezavisnosti. Kakvi god izazovi bili pred nama u narednom periodu ne smijemo ni na trenutak dozvoliti da izgubimo sebe. Mi u parlamentu i ljudi koji će se naći u Vladi, prihvatili smo se, zahvaljujući povjerenju graĊana koje su nam ukazali, funkcija koje zahtijevaju maksimalnu odgovornost i punu posvećenost radu, kako bi smo zajedno doprinijeli što brţem i lakšem prevazilaţenju svih izazova koji su pred nama. Ovo je pravi trenutak da se svi manemo ispraznog kritizerstva i konaĉno postanemo konstruktivni kritiĉari, ali i partneri izvršne vlasti. Kritikujte ili kritikujmo, ali ne po svaku cijenu. Kada kritikujete ponudite realno, ostvarljivo, alternativno rješenje, ne vodite liĉne i partijske ratove i ne ispoljavajte liĉne animozitete zbog kojih gubimo ogromno vrijeme i energiju, na štetu vaţnih odluka koje se tiĉu graĊana i drţave. Posjetimo se, da smo svi tu zahvaljujući njima, i to moramo imati na umu u svom vremenu vršenja mandata. Koristim ovu priliku i da se zahvalim ministrima iz prethodne Vlade i posebno dosadašnjem premijeru Igoru Lukšiću, na uspješnom voĊenju Crne Gore u posljednje dvije godine. Za njima su dobri rezultati koji obezbjeĊuju nastavak sprovoĊenja uspješne drţavne politike. Hvala.
  • Zahvaljujem. Kolega Stanić, a neka se pripremi kolega Vuković.
  • Uvaţeno predsjedništvo, dame i gospodo poslanici, poštovani graĊani Crne Gore, gospodine mandataru, Od kada ste vi vlast u Crnoj Gori, ja sam opozicija. To je dvadeset tri godine. Mislim da u regionu nema takvog primjera. Unatoĉ tome, što bi se reklo, volio bih kada bih mogao danas da kaţem - u dobri ĉas gospodaru. Na ţalost, ne mogu. Meni, u ovom trenutku, danas, Crna Gora liĉi na Muja ispod onog ĉadora koji boluje od sedam rana od sedam jarana, a osma rana, znate od koga je, na ţalost ima i mala razlika. Crna Gora boluje od sedam rana a od jednog jarana i njegovih vlada kroz dvadeset tri godine. To su hipoteke zbog kojih ne mogu da kaţem - u dobri ĉas gospodaru. Evo da navedem onako kako ih ja doţivljavam. Dva nedemokratska referendum, onaj iz 1992. i onaj iz 2006, isti ĉovjek ih organizovao, ista vlast, istra stranka. Ako ste 90-tih godina vodili rat za mir, a znate kako ste ga vodili, od tada da bi izbrisali tu prošlost vodite mirni rat protiv naroda u Crnoj Gori, a zna se koji je to narod. Samo da pomenem 27 profesora srpskog jezika iz Nikšića i Herceg Novog koji su ostali bez posla iako je u tom trenutku u Ustavu pisalo da je sluţbeni jezik u Crnoj Gori srpski. Da pomenem ĉinjenicu koju sam saznao ovih dana da u pravopisu crnogorskog jezika, jedina imenica koja moţe da se piše i malim i velikim slovom je Srbin, jer kada hoće da se kaţe vjerska pripadnost, onda se piše malim slovom, a kada hoće nacionalna, onda velikim. A sve to kako bi se pokazalo da je i Njegoš u svoje vrijeme poštovao crnogorski jezik i pravopis, pa je njegovo srbovanje i srpsko izjašnjavanje znaĉilo vjersku pripadnost. Da pomenem izigravanje sporazuma koji je premijer Lukšić potpisao sa opozicionim liderima o imenu jezika u Crnoj Gori, sve je to izigrano, od toga nema ništa. U hotelu u kojem spavam, ja ne mogu da gledam RTS 1 i 2, jer je zamrznuta slika, nije zatamnjena i kada zovem majstora, oni kaţu - mi ne znamo šta je ovo. Da nema slike na ostalim kanalima, pa hajde, ali vjerujte, neću da gledam informativni program RTS, nije ništa bolji od ovoga na Crnoj Gori, jer je još uvijek ţut, htio sam u nedelju da gledam Jagodiće, seriju o Jagodićima, ali ne moţe. Da pomenem sljedeću ranu, burazerska i kumovska privatizacija, Pljevlja, Rudnik uglja, pljevaljske šume, Vektra Jakić, 30 nerasvijetljenih ubistava poĉev od Duška Jovanovića, to je ĉetvrta rana. Peta rana je organizovani kriminal, šesta je socijalno raslojavanje, ogroman broj siromašnih i mali krug privilegovanih i enormno bogatih. Sedma rana je mijenjanje izborne volje graĊana, evo vam Nikšić o tome su drugi govorili. Osma rana, sjeverna rana, auto-put Bar - Boljari, presjekli ste vrpcu, šta bi, šverc duvana, šta je sa Pljevljima. Evo deset godina nije bilo ministra iz Pljevalja, sada će reći, evo ga, dobro došao, gospodine Boškoviću, i maksuz selam. Ali vi ste to zasluţili, jer u onoj srebrnoj medalji iz Londona ima mnogo više pljevaljskog uglja nego olimpijskog srebra, vjerujte mi. Debelim parama, pljevaljskim i rudniĉkim je to plaćeno i finansirano. Šta mi od toga imamo? Nemamo ništa. Na listi u Pljevljima, pod brojem 11 Evropska Crna Gora nisu bili samo DPS i SDP, bio je Rudnik uglja. Pa kada ja to iznesem u Pljevaljskim novinama, onda me zove nekakav Pejović, ili se bar tako predstavlja, psuje, vrijeĊa i prijeti. Koga to briga danas u Crnoj Gori, ko će da me zaštiti, gospodine mandatare i vi, gospodine Markoviću, koji ste do juĉe kontrolisali te sluţbe? U Pljevljima imaju dvije ekološke crne taĉke od onih pet u Crnoj Gori. Ko će to da riješi? Nemojte zaustaviti ovu investiciju koju smo potpisali...
  • Hvala. Kolega Vuković, a priprema se kolega Gošović.
  • Gospodine Đukanoviću, poštovane kolege, Paţljivo sam saslušao vaš ekspoze. Mislim da su precizno i ispravno odreĊeni prioriteti, da su u skladu sa vremenom i potrebama naše društvene zajednice, pojedinaca i drţave u cjelini. Kaţu da sve poĉinje od ekonomije i da je sve lakše kada tu nema problema. Opredijeljenost nove Vlade da se bavi pitanjima ekonomskog stanja i razvoja, standardom, individualnim i društvenim, ne moţe se dovesti u pitanje. MeĊutim, mislim da je i ekipa koju ste izabrali a koja ĉini vaš kabinet dobar izbor i da je vaš optimizam da ćete saopšteno realizovati objektivno utemeljen. Reći ću nešto o jednom pitanju koje ste i vi tretirali vašim ekspozeom, dodajući onome što ste vi rekli i neka svoja viĊenja. Radi se o potrebi daljeg, definitivno od ovog trenutka ubrzanijeg definisanja izgradnje drţavnog identiteta nezavisne i meĊunarodno priznate drţave Crne Gore. Kaţem, ĉitav vaš ekspoze govori o tome kao nuţnom i objektivnom okviru u kome ćete realizovati planirane politike. Osjetio sam potrebu da ukaţem na nekoliko konkretnih stvari koje bi mogle biti predmet veće paţnje kompletne drţave, svih nas, a posebno nove Vlade i njenih struktura, jer taj naš drţavni identitet niko u meĊunarodnoj zajednici ne dovodi u pitanje, a kako je kod nas u našoj kući, vidjeli smo danas i ĉuli iz govora nekih mojih kolega. Novi, ali ne i prvi Ustav Crne Gore, donijeli smo 2007. godine. Nije samo naš problem, to je univerzalni problem, problem svih drţava, adaptiranje na novu ili inoviranu ustavnu organizaciju, potrebni su i doslednost i posvećenost realizaciji ustavnih rješenja, ali i tolerancija kada je proces privikavanja nekih struktura u pitanju. MeĊutim, mi nijesmo u situaciji, nema potrebe,da sve te objektivne i oĉekivane ĉinjenice dovodimo u istu ravan i tretiramo na isti naĉin sa onima koji te politiĉko-pravne kapacitete nemaju da tolerišemo nepoštovanje Ustava, zakona i drţave kao takve. Predsjedniĉe, odnosno, gospodine Đukanoviću, naš Ustav se u najvećoj mjeri poštuje, to je taĉno. On je normativan Ustav i pravno oblikuje našu stvarnost i omogućava da anticipiramo i našu budućnost. MeĊutim, u ovom trenutku poslije sedam godina moţemo konstatovati da imamo propisa koji nijesu u skladu sa novim ustavnim rješenjima a da neki imperativne ustavne norme zakonima vrlo rastegljivo tumaĉimo. Pitanje crnogorskog drţavljanstva, što je javno-pravni odnos pojedinca i drţave nikako da zatvorimo. Nijesmo definitivno pretoĉili u ţivot ustavom primjerene statuse stanovnika naše drţave. Iz izvornog ciklusa, recimo u izvorni ciklus produţavamo rok za sticanje crnogorskog drţavljanstva do 1. januara naredne godine moţemo da se legitimišemo i liĉnim dokumentima iz one bivše Jugoslavije. O drţavi i dalje mogu da odluĉuju oni koji po Ustavu nemaju pravo. Mislim da bi nadleţni resori u Vladi trebali energiĉnije da odraĊuju svoj posao u smislu stvaranja uslova da svi pojedinci budu blagovremeno obaviješteni šta im je ĉiniti i da konaĉno urede svoj odnos sa drţavom kako to Ustav traţi. Ţelio sam da kaţem ono što osjećam, a što vi dobro znate da bez dobrih propisa i bez poštovanja istih, a posebno Ustava biće teţe realizovati politike koje ste planirali. Jednostavno sugerišem da ne ostavljamo nikakvu dilemu da li je drţava pravna drţava zasnovana na vladavini prava u mjeri koliko je to moguće uĉiniti u ovom trenutku. Nedostatak drţavnog patriotizma kod nekih ĉak i u ovoj sali i nedovoljna borba za graĊanski nacionalizam, umjesto etiĉkog otvaraju u uslove za vrijeĊanje drţave, njeno ignorisanje za klecanje koljena pojedincima kada ĉuju sveĉanu pjesmu vlastite zemlje. Zato je teško razumjeti s druge strane da se i pojedini drţavni organi nijesu adaptirali na novo ime drţave i novi drţavni status koji imamo u ulazima mnogih institucija, nazive Republika pa i Socijalistiĉka Republika sa drţavnim grbom koji je već dio naše istorije. U Ustavu piše da je sluţbeni jezik crnogorski, ali komunikacija pojedinih drţavnih organa i javnih sluţbi sa javnošću, tkz. javnim servisima, nerijetko se obavlja na jednim od jezika u sluţbenoj upotrebi što stvara probleme kod poštovanja ustavne norme kod uvoĊenja drugih jezika u sluţbenoj upotrebi u neravnopravan poloţaj. Treba vidjeti da li u drţavnim organima, u skladu sa zakonom rade ljudi koji ispunjavaju sve pravnoformalne uslove, jer ima prigovora da je kao rijetko koja drţava tolerišemo da drţavne poslove rade i nedrţavljani, dakle stranci u našoj zemlji. Gospodine Đukanoviću, sugerišem da svi zajedno uĉinimo našu drţavu ustavnom zajednicom…
  • Hvala, kolega Vukoviću. Kolega Gošović, a priprema se kolega Vukĉević.
  • Poštovani graĊani, predsjedniĉe drţave, koleginice i kolege poslanici, gospodine mandatare, Sadašnja vlast, vlast višedecenijskog kontinuiteta dovela je Crnu Goru u stanje potpune socijalne i ekonomske nesigurnosti i straha od budućnosti. GraĊani su već odavno izgubili trku od zadovoljavanja osnovnih ţivotnih potreba a znakova oporavka nema. Narod ima pravo da bolje ţivi. Drţava je duţna da mu to obezbijedi. U demokratskoj drţavi graĊani povjeravaju vlast drţavi, plaćaju drţavu da bi ţivjeli bolje, a ne da bi ţivjeli gore. Ne povjeravaju joj vlast da bi ţivjeli bolje oni na vlasti, drţava mora stvoriti uslove da svi graĊani mogu da naĊu posao i da na osnovu svoga rada ţive kao sav normalan svijet. Gospodine mandatare, od vas se oĉekuje odgovor, kako je moguće da graĊani u zemlji sa 190 km najljepše obale, sa ovakvim rudnim i prirodnim bogatstvima i sa samo 630.000 stanovnika, upola manje od Zagreba i Sarajeva, ţive ovako loše, da ova zemlja ima najveći jaz izmeĊu bogatih i siromašnih, da su najbogatiji po pravilu bliski vrhu jedne partije ili su u samom vrhu. GraĊani svakako sa više interesovanja oĉekuju vaš odgovor koji je izostao u ekspozeu, na kojim, ali konkretnim razvojnim projektima, gospodine mandatare, vidite šansu za brzi ekonomski razvoj Crne Gore, za nova radna mjesta, za veće zarade, za bolji kvalitet ţivota, za ravnomjerniji regionalni razvoj. Moţete li reći koji će od tih razvojnih projekata biti realizovan u mandatu vaše Vlade? U kojim projektima vidite razvojne šanse Crne Gore, jer nijedna politika posvećena narodu ne moţe biti uspješna ako nije ekonomski utemeljena? A suština programa svake vlade mora biti izlazak zemlje iz teške ekonomske krize, privredni oporavak, zapošljavanje. Pri svemu ovome postoji znaĉajna razlika u obimu siromaštva izmeĊu sjevernog regiona i drugih djelova drţave. Stopa siromaštva u sjevernom regionu je dvostruko veća od stope siromaštva u centralnom regionu i ĉetiri puta veća od stope siromaštva u juţnom regionu. Svi ti pokazatelji svakako su rezultat katastrofalne politike Vlade Crne Gore kada je u pitanju razvoj sjevernog dijela drţave. U vašem ekspozeu iz februara 2008. godine istakli ste da će Vlada posebnu paţnju posvetiti regionalnim programima razvoja. Bilo bi znaĉajno da saopštite koji od tih programa izuzev puta Risan- Nikšić- Ţabljak je realizovan, odnosno, što je svakako vaţnije, na kojim programima graĊani sjevernog dijela Crne Gore mogu oĉekivati razlog tog kraja i izlazak iz siromaštva. U vašim brojnim ekspozeima isticali ste da je Crna Gora definisala svoje strateške ciljeve, ĉija je suština podizanje ţivotnog standarda ljudi u Crnoj Gori, na nivou evropskog graĊanina ili graĊanina Evrope 21. vijeka. Ukazivali ste da naš evropski put vidite kao put ka bogatstvu svih graĊana Crne Gore, kao put jednakih šansi za sve. Takvo vaše razmišljanje imalo bi puni smisao ako bi se ostvarivalo u praksi, ali vi ste mandatar po sedmi put, a još uvijek nijeste prepoznali taj put da se poveća bogatstvo svih graĊana Crne Gore. Naprotiv, godinama narodu prosipate prašinu u oĉi, navodnim reformama, agendama, studijama, a posljedica svega toga je ogromno kriminalno bogastvo pojedinaca na vlasti i bliskih vlasti i uţasno siromaštvo velikog broja stanovnika Crne Gore. Iz vašeg ekspozea, gospodine mandatare, ne se vidi koje mjere će Vlada preduzeti na suzbijanju siromaštva i društvene iskljuĉenosti kod socijalno najugroţenijih kategorija stanovništva, korisnika socijalne pomoći, osoba sa invaliditetom, pezionera sa najniţim primanjima, dugotrajno nezaposlenim, RAE populacijom. Da li će vaše novo vršenje vlasti znaĉiti neophodni zaokret u socijalnoj politici, preusmjeravanju društvenog proizvoda u korist siromašnih slojeva stanovništva, kako bi se ubrzao rast društvenog standarda graĊana i smanjilo siromaštvo? Da li će politika Vlade konaĉno biti usmjerena ka siromašnim? U ĉitavom periodu tranzicije brojnost štrajkova ukazivao je na veliko nezadovoljstvo zaposlenih sopstvenom situacijom, neaţurnošću odgovornih u rješavanju brojnih problema. A karakteristiĉno je da nijedna institucija sistema nije pokazala zainteresovanost za utvrĊivanje odgovornosti za uništena preduzeća. Sa druge strane, niti jedna institucija nije bila zaduţena za praćenje realizacije iz Ugovora o privatizaciji. Zato je suviše kasna vaša konstatacija u ekspozeu da će sada doći do raskida svih tih ugovora ukoliko se ove obaveze ne ispune, jer nije ostalo ništa što bi moglo biti vrijedno, nakon svega toga. Ono što je moţda i najvaţnije u svemu jeste da je na našoj Vladi obaveza i odgovornost za stvaranje uslova za otklanjanje…
  • Hvala vam, kolega Gošoviću. Zoran Vukĉević, a neka se pripremi poslanik Kneţević. Izvinjavam se, kolega Vukĉeviću, samo ću vas prekinuti, neću vam oduzimati vrijeme. Zahvaljujem predsjedniku drţave koji je zbog obaveza, kao što znamo domaćin je Samita regionalnih predsjednika drţava, bio sa nama do ove ure, a zahvaljujem i što je izdrţao toliko i ţelim mu uspješan rad na regionalnom samitu. Hvala vam, predsjedniĉe. Izvolite, kolega Vukĉeviću.
  • Zahvaljujem, predsjedniĉe. Gospodine mandatare, kandidati za ĉlanove Vlade, uvaţene kolege i koleginice, Ja ću pokušati samo par opservacija sa ekonomskog aspekta ekspozea i programa rada Vlade. Za Crnu Goru, naravno, kao i za mnoge druge drţave kljuĉno pitanje je kako će finansijski izdrţati krizu. Postoje tri naĉina koja su izuzetno vaţna, jedan je kako će se obezbijediti finansijska stabilnost, zaduţivanja koja nose sa sobom sve rizike. Drugi je aranţman sa MeĊunarodnim monetarnim fondom koji takoĊe ima svoje prednosti, ali i nedostatke. Treći, i najvaţniji, ĉini se prioritet to su direktne strane investicije i privlaĉenje direktnih stranih investicija. Zato je potrebno uloţiti veliki napor da se privuĉe strani kapital, jer moramo biti svjesni ĉinjenice da to ţele i druge drţave. Zato Crna Gora mora uĉiniti sve da bude konkurentnija i brţa od drugih. S tog aspekta mislim da je neophodno predvidjeti i raditi privrţeno na unapreĊivanju sistemskog ambijenta. Mislim da su vaţna dva aspekta, unapreĊenje sistemskog ambijenta, a to je, ĉini mi se, rekonstrukcija drţavne uprave i drţavna uprava mora biti efikasna i efektivna. Drţavna uprava ne smije imati odgovor da to nije naš problem, da je to problem neke druge organizacije, bilo da se radi na lokalnom ili drţavnom nivou i ne smije se na svim nivoima u drţavnoj upravi kriti iza donošenja odluka. Na svim nivoima se moraju donositi odluke, i na taj naĉin preuzeti odgovornost. Druga vaţna stvar je voĊenje poreske politike, odnosno mora se ići ka tome da se poštuje elementarno fiskalno pravilo, a to je da se ne oporezuje tamo gdje se stvara, odnosno tamo gdje se daje društvu, mislim na rad i na proizvodnju, nego tamo gdje se troši, tamo gdje je imovina i tamo gdje je luksuz. Mislim da takvim opredjeljenjem mora se unaprijediti ukupan ekonomski sistem koji će doprinijeti pokretanju novih privrednih aktivnosti. U mnogim drţavama kao odgovor na krizu bila je preporuka samo štednja. Imamo mnoge primjere kao što je Grĉka. MeĊutim, u zadnje vrijeme i u meĊunarodnim institucijama se sve više insistira na tome da nije to dovoljno i da nije samo jedna od mogućih mjera. Samo štednja se moţe okarakterisati kao neprijatelj ekonomskog rasta jer za jednoga što je štednja za drugoga je prihod. Tako sa tog aspketa nije moguće rješavati ekonomske probleme. Ĉak i MMF u zadnje vrijeme insistira na rastu i prije svega insistira na tome da se mora drţava boriti sa ekonomskom krizom, prije svega, obezbjeĊujuće ekonomski rast. Veoma je vaţno napomenuti da u meĊunarodnoj trgovini Crna Gora ţeli da bude dio globalnih ekonomskih dogaĊanja, da oko 4/5 ukupne meĊunarodne trgovine otpada na robe, a 1/5 otpada na usluge. Imajući u obzir tu ĉinjenicu, za Crnu Goru i za mnoge druge drţave, a to je preporuka i Evropske unije, potrebna je nova industrijska revolucija. Da je potrebno tamo gdje nije industrijalizovano da se industrijalizuje, tamo gdje nije adekvatno industrijalizovano da je neophodna reindustrijalizacija i zato su nam potrebni i KAP, i Ţeljezara, i mnogi veliki ekonomski sistemi koji će upravo omogućiti promjenu ekonomske strukture sa aspekta realnog sektora. Za ostvarivanje tih ciljeva posebno je vaţno da se poštuje elementarni ekonomski ĉetvorougao, tako da ako nema štednje, nema akumulacije, ako nema akumulacije nema investicije, ako nema investicija nema razvoja. A Crna Gora mora biti svjesna ĉinjenice da njena ukupna štednja i manje od 5% nacionalnog dohotka i da je neophodno koristiti dodatne mogućnosti u obezbjeĊivanju onoga što je potrebno da se povećaju direktne strane investicije. I naravno, najveći je problem nezaposlenost, a tu je poseban segment koji se tiĉe preduzetništva malih i srednjih preduzeća. Mislim da je izuzetno vaţno da drţava bude više involvirana u rješavanju toga problema i da je potrebno vratiti neke mjere koje je Vlada imala u periodu od 2005. do 2010. godine i da moramo biti svjesni ĉinjenice da nemamo dovoljan nivo preduzetniĉke kulture i preduzetniĉkog znanja i da nam je potrebno da drţava bude potpuno involirana u privlaĉenju onoga što je potrebno da se što veći broj ljudi bavi preduzetništvom. Naravno, postoji set mjera kojima su definisani...
  • Kolega Labudović, a kolega Duković da se spremi.
  • Gospodine predsjedniĉe, dozvolite da ovom prilikom preskoĉim uobiĉajeni protokol i da se direktno obratim ĉovjeku zbog koga smo se danas okupili. Dobrodošao, gospodaru! Gospodine predsjedniĉe Vlade, nazvaću vas tako iako to formalno još nijeste, zbog ĉinjenice što ste, i kada ste to bili i kada nijeste bili formalno, sve ove godine bili predsjednik svega i svaĉega u Crnoj Gori. Ovako bi vas prije 100 i kusur godina doĉekali u onoj sali u Zetskom domu, a ovako vas, evo vidim, i danas doĉekuju, što je samo dokaz da ovih 100 i kusur godina, kada je rijeĉ o demokratizaciji, o uvoĊenju nekih novih politiĉkih tokova, u Crnoj Gori nije napravljen iskorak vrijedan da se prag preskoĉi. Vi ste, gospodine predsjedniĉe Vlade, najbolji svjedok i najbolji dokaz za to. Proĉitao sam vaš ekspoze u pauzi, saslušao ga i mogu da vam kaţem da sam razoĉaran njime već na prvoj stranici. Naime, oĉekivao sam, gospodine predsjedniĉe Vlade, vaše izvinjenje. Nakon što ste svih ovih godina izvinili na sve strane, izvinili kurti i murti, red je bilo, gospodine predsjedniĉe Vlade, da se konaĉno izvinite i svojim graĊanima za ovo 15-godišnje posrtanje, za ovaj ekonomski i svaki drugi sunovrat koji, evo u svom ekspozeu priznadoste i vi, kao da sve ovo vrijeme nijeste ni luk jeli, ni luk mirisali. I zato, gospodine predsjedniĉe, ne mogu a da vas ne pitam, ko vas je i šta vas je sve to spreĉavalo svih ovih godina, da ono što danas obećavate i ono što danas pišete u ovom ekspozeu realizujete i sprijeĉite da Crna Gora i svi mi u Crnoj Gori, manje-više, liše vas jedno 20-tak, ne doĊemo u situaciju u kojoj se danas nalazimo? Ko vas je to, gospodine predsjedniĉe svega i svaĉega u Crnoj Gori, ometao? Ko je bio taj koji je bio toliko moćan da vas zaustavi na putu demokratizacije i sveukupne renesanse Crne Gore? Je li gospodin Krivokapić? Je li to neko iz opozicije? Red je bilo, gospodine predsjedniĉe, da to saopštite ovdje, da se izvinite i obećate da ti koji su vas do sada ometali to od sada neće moći. Biće, ipak, da je nešto drugo u pitanju. TakoĊe, ĉitajući ovo vaše štivo zapazio sam na 21. stranici jednu reĉenicu koja bi me, da vas ne poznajem dobro, strašno zabrinula. Zapisali ste da “svi mi koji sjedimo u ovom visokom domu smo se već izjasnili da su prethodno najvaţnija drţavna pitanja koja nas razdvajaju riješena i da ćemo poštovati demokratsku volju graĊana. Tvrdimo i da nam je dobro Crne Gore i svakog njenog graĊanina na srcu.” Ako je ovo istina, gospodine predsjedniĉe, ja sam ozbiljno zabrinut za vaše srce i za vaše zdravlje, ali dobro se znamo, rekoh, nijeste vi ĉovjek toliko duševan tako da i ne moram da brinem. Osvrnuo bih se i na Kabinet koji ste predloţili. Znamo se i dobro ih znamo. Svi su oni, gospodine predsjedniĉe, shodno svom znanju i neznanju i svojoj sposobnosti ili nesposobnosti bili dio ove ĉorbe u koju smo manje više, neko zaslugom, a neko bez ikakve zasluge svi na kraju dospjeli. Znam da ćete reći ono što sa te vaše strane stalno spoĉitavaju, da nijeste vi krivi što ste vlast, zato što je opozicija takva kakva jeste, Ali, ja vas pitam, gospodine predsjedniĉe Vlade, i oĉekivao sam to da napišete, koji je to prag koji moramo da preskoĉimo. Koji je to broj mandata koji moramo da osvojimo, bilo odborniĉkih ili ovih poslaniĉkih, a da vi ne moţete da ih kupite, da vi ne moţete da ih pritisnete, da vi ne moţete da ih ucijenite i da promijenite volju graĊana Crne Gore? To morate da nam saopštite, gospodine predsjedniĉe, pa tek onda da krenemo u izbornu utakmicu. I na kraju, jedan politiĉki cinik je rekao da samo ograniĉen narod moţe da bira neograniĉenu vlast. Ja tako ne mislim o svom narodu. Ja znam da ste ovaj narod uvrijedili, ponizili, osiromašili, ali vjerujem u ovaj narod i znam, gospodine predsjedniĉe Vlade, da vam je ovo posljednji mandat, jer i onaj koji ima goru dioptriju od ove moje, vidi da s vama i timom oko vas dobra biti neće. Zahvaljujem.
  • Hvala. Halil Duković, a neka se pripremi kolega Bojanić.
  • Gospodine predsjedniĉe, uvaţeni mandatare, dame i gospodo poslanici, Dva su momenta koja su karakteristiĉna za ovaj period, za period poĉetka rada nove Vlade. Jedan je da nova Vlada zapoĉinje svoj mandat u jeku ekonomske krize koja je uzdrmala i mnogo veće i drţave i ekonomije nego što je naša. Iako Crna Gora nije mogla uticati na pojavu ove ekonomske krize, njene efekte i te kako osjeća. I svjesni smo da je efekat krize uĉinio da se onaj impozantan rast ekonomije umnogome uspori, a da veliki teret osjete graĊani, jer teško dolaze do posla, a posao znaĉi i ţivotnu egzistenciju. Drugi znaĉajan momenat jeste da, i pored krize koje smo svi svjesni, oĉekivanja graĊana od ove Vlade jesu jako velika, da ne kaţem nikad veća. Oĉekivanja ne idu u pravcu da ova Vlada moţe riješiti ekonomsku krizu, jer svi znamo da je to nemoguće jer se ona moţe riješiti jedino na globalnom nivou. Ali, oĉekivanja jesu da se efekti te krize što manje osjete u Crnoj Gori. To su realna oĉekivanja naših graĊana i vjerujemo da to i moţete uraditi. Posebno vjeruju oni koji su podrţali ovu koaliciju i u ovom teškom ekonomskom trenutku kada su ekonomski problemi prisutni u skoro svakom domu. Ako u takvom ekonomskom ambijentu većina graĊana vjeruje da je samo ova koalicija sposobna da graĊanima obezbijedi bolji ţivot, tada i prioritet ove Vlade mora biti kao prvo, zapošljavanje, jer rješavanjem tog pitanja riješiće se i ono osnovno egzistencijalno pitanje svakog graĊanina kome je posao potreban, a takvih ima dosta. Mislim da su oĉekivanja graĊana i realna, jer ako je ova koalicija mogla vratiti nezavisnost Crnoj Gori, ako je Crna Gora prva naredna ĉlanica NATO pakta, ako je Crna Gora danas predvodnik u evroatlantskim integracijama, ako je to sve uradila pomoću svojih kapaciteta i u rekordno kratkom vremenu, tada je i normalno oĉekivati da će ova vlast uraditi sve na poboljšanju ţivotnog standarda graĊana. Zato i kaţem da su oĉekivanja graĊana dosta velika, ali u istoj mjeri i skromna, jer svaki graĊanin ima pravo na rad i da tim radom stvori sebi i svojoj porodici ugodan ţivot. Stavljanjem u punoj funkciji potencijala kojega Crna Gora ima moţemo sigurno puno uraditi na povećanju standarda graĊana. Mi smo u ljudstvu brojĉano mala drţava, ali u prirodnim bogatstvima smo jako bogata drţava i racionalnim korišćenjem tih resursa moţe se puno uraditi. U vašem ekspozeu ste naveli da treba unaprijediti nivo zdravstvene zaštite i slaţem se sa tim vjerujući da će i oni koji su nosioci zdravstvene zaštite, odnosno zdravstveni radnici imati benefite od toga. Pomenuću još jedan znaĉajan sektor, a to je poljoprivreda, jer inaĉe i dolazim iz mjesta gdje je poljoprivredna djelatnost osnovna djelatnost većine stanovnika i vjerujem da naša poljoprivredna proizvodnja moţe prehraniti Crnu Goru, ali treba riješiti noćnu moru svih poljoprivrednih proizvoĊaĉa, a to je plasman njihovih proizvoda. Što se tiĉe stanja manjinskih prava, do sada je dosta toga uraĊeno, ali je ostalo još posla. Jednu ĉinjenicu ne moţemo zaobići a to je da su sredine u kojima ţive manjine, odnosno gdje manjine ĉine većinu, u jednom dugom periodu bili ekonomski zapostavljene. Iako su u posljednjem periodu i na tom polju dosta uradilo, nivo ekonomskog razvoja tih sredina još nije na ţeljenom nivou. Zbog toga smatram da treba i tome posvetiti duţnu paţnju i ako znam da za takvim ulaganjima, odnosno investicijama ima potrebe sigurno svako mjesto u Crnoj Gori. Ali, za manjine morate imati poseban senzibilitet, jer one to sigurno i zasluţuju. Na kraju ţelim da pruţim punu podršku vama kao budućem premijeru i svim ministrima u vašom Vladi, sa ţeljom da efekat rada ove Vlade osjete prvo graĊani i to na svom standardu. Zahvaljujem.
  • Hvala, kolega Dukoviću. Kolega Bojanić. Izvolite.
  • Dame i gospodo, poštovani poslanici, Mislim da ne treba trošiti rijeĉi da se radi o traţenju podrške za istu vladu koja već vlada dvadeset i više godina i samo da vas ukratko podsjetim na rezultate te vladavine. Govoriću samo o dijelu ekonomske politike i to su rezultati porazni. Imamo dug od 1,7 milijardi dolara, što zajedno sa garancijom ĉini 6% bruto proizvoda. Imamo blokiranih 1/3 preduzeća, odnosno nelikvidnih preko 15.000. Imamo drastiĉan pad izvoza, imamo pokrivenost uvoza-izvoza svega 20%. Proizvodimo poljoprivrednih proizvoda na nivou 10 do 20% potreba. Kada vidimo takve rezultate i zapitamo se šta je razlog ako ista Vlada svih ovih godina i ako vlada na istim ekonomskim postulatima, onda se nameću tri zakljuĉka. Prvi je da vlast nije dobra, drugi je da postulati ekonomski nisu dobri i treća je da nisu ni postulati ni vlast dobri. Mislim da ovaj treći odgovor je pravi. Neću se baviti personalnim rješenjima Vlade, reći ću samo šta ja smatram, a praksa mislim da je i potvrdila koji su to postulati koji su naopako postavljeni i koji nas ovako koštaju. Ja sam izabrao deset osnovnih postulata koji su na ovaj ili onaj naĉin stalno forsirani u ekonomskoj politici, a jednostavno niste imali ni prostor ni vremena da ih kritikujete. Svaka kritika tih postulata bila je jeres, bili ste proglašavani drţavnim neprijateljem ili neznalicom. Ovako kratko da preĊem, koliko mi vrijeme dozvoli, samo tih desetak. Poĉelo sam sa privatizacijom i konstatacijom da privatizacija donosi veću zaposlenost i poboljšanje ţivotnog standarda. To je definicija iz plana privatizacije svih vlada. Koliko nam je donijela zaposlenosti veće i koliko je poboljšan ţivotni standard takvom privatizacijom, svima nam je jasno. I u ovom ekspozeu se pominje da je kritika privatizacije samo politikantstvo. Da li je politikanstvo ako smo ovakvom privatizacijom opustošili crnogorsku privredu. Drugi postulat na kome je vlast, ne mi, nego vlast sve vrijeme zasnivala ekonomsku politiku je da će mala i srednja preduzeća biti lokomotive crnogorske privrede. Vidimo kako one mogu biti u uslovima kada se otvori trţište, kada su izloţene punoj konkurenciji stranih firmi, kada smo skinuli sve carinske barijere, kada ih niko ne štiti od monopola, korupcije i kada ne mogu nikako biti toliko jake da ulaţu inovacije, ulaţu u znanje koje će im donijeti neke inovacije da bi bili konkurentni. Šta ih oĉekuje sjutra kada se potpuno otvorimo ka Evropskoj uniji. Usitnjena poljoprivredna proizvodnja doprinosi efikasnijem korišćenju poljoprivrednih resursa, to je postulat broj tri, sve se radilo da se usitni proizvodnja. Imamo 49.000 individualnih domaćinstava, svega 46 preduzeća. Da li neko smatra da će i povećanjem subvencija, tri puta da povećavamo kako je obećano u predizbornoj kampanji, pitam da li i dalje stojite pred tim obećanjem da ćete tri puta povećati subvencije, odnosno sa 150 eura na 450 eura po hektaru, bar da se obraduju danas individualni proizvoĊaĉi da će dobiti neke novce. Vidimo kako to funkcioniše kada smo na nivou od 10 do 15% maksimalno 20 u odreĊenim proizvodnim poljoprivrednim pokriće potreba. Neke ste, da kaţem priznali, evo vrijeme mi ne dozvoljava da o svima govorim, ali nabrojaću ih. Turizam i usluge su strateške grane evropske privrede, vidimo kako smo se razvili oslanjajući se samo na turizam i usluge. Trţište će samo izvršiti najbolju lokaciju sredstava, priznali ste da neće. Privatne i strane banke su jedino rješenje za servisiranje finansijskih potreba realnog sektora privrede i stanovništva. Zašto bi one bile jedine? Zašto smo se samo oslonili na privatne i strane banke, zašto nismo traţili alternativna rješenja? I danas traţite od tih istih banaka u drţavi koja zagovara to puno trţište da smanjuju kamate pa …. otvorena vrata, pozvali smo ih da doĊu. Slobodna meĊunarodna trgovina i ukidanje svih carina doprinosi razvoju crnogorske privrede. Pokazalo se koliko je to taĉno. Evo i Vi ste danas u ekspozeu priznali da je to bila zabluda. Niske poreske stope su presudne za privlaĉenje stranih ...
  • Hvala Vam. Neće Vas ĉuti, ali mi ćemo Vas ĉuti. Izvolite.
  • Hvala vam. Koleginice Dragiĉević, izvolite rijeĉ, a neka se spremi kolega Bojović iz Demokratskog fronta.
  • Zahvaljujem. Poštovani predsjedniĉe Skupštine, poštovano predsjedništvo, poštovani graĊani, poštovani mandatare, Danas je pred nama program gospodina mandatara saziva 40. Vlade drţave Crne Gore, koji po mom dubokom uvjerenju donosi veoma dobre, radikalne i obavezujuće promjene u strukturi vlasti i budućem razvoju i prosperitetu drţave Crne Gore. Drago mi je, i kao Hrvatica veoma sam ponosna na to, a vjerujem i sigurna sam da su danas ponosni i svi dobronamjerni Hrvati Crne Gore, da u ovom 40. sazivu Vlade participiramo i mi, odnosno participira Hrvatska graĊanska inicijativa u vlasti. I ovo je, kao uostalom i izbori od 14. listopada ove godine, za Hrvate u Crnoj Gori i za Hrvatsku graĊansku inicijatu povijesan datum. Izborivši se odliĉno za naše mjesto u Parlamentu i Vladi Crne Gore idemo odluĉno naprijed i trudićemo se da maksimalno pridonesemo napretku Crne Gore na njenom putu u sljedećim godinama, da podrţimo i nesebiĉno pomognemo ulazak u NATO i Evropsku Uniju, te napredak privrednog i ekonomskog razvoja Crne Gore i da dijelimo skupa sudbinu, kako lošu tako i dobru na tom dosta trnovitom i ambicioznom putu. Hrvatska graĊanska inicijativa i ja osobno podrţaćemo program gospodina mandatara i smatramo, odnosno sigurni smo da je uvaţeni mandatar svojim programom metnuo sebi, ĉlanovima buduće Vlade, nama poslanicima ovog Parlamenta veliku obavezu i neprestalan veliki rad i zalaganje, kao i odluĉivanje. Hrvatska graĊanska inicijativa će se truditi da opravda povjerenje, da podrţava sve što je dobro, da brani svoje stavove i prava, da maksimalno bude od pomoći u Vladi i predsjedniku Vlade, kao i svim ĉlanovima, simpatizerima i glasaĉima Hrvatske graĊanske inicijative, te svojim graĊanima i svim drugim graĊanima Crne Gore za sve to i za prosperitet i napredak i ulazak Crne Gore u NATO i Evropsku uniju, kako bi se poboljšao standard i ţivot svih naših graĊana. Svima skupa ĉestitam na izboru za 25. saziv Skupštine Crne Gore, na imenovanju i izboru za 40. Vladu drţave Crne Gore na ĉelu sa Vama uvaţeni gospodine Đukanoviću i sigurna sam da ćemo zajedniĉki uspijeti da sve teškoće prevladamo i sve toĉke programa koji je pred nama, izvršimo. Zahvaljujem svima na pozornosti.
  • Zahvaljujem, koleginice Dragiĉević. Poslanik Vladislav Bojović ima rijeĉ, a poslanik Zoran Srzentić neka se spremi.
  • Hvala Vam, predsjedniĉe Skupštine. Dame i gospodo poslanici, poštovani graĊani Crne Gore, U predloţenom ekspozeu je zacrtano da je jedan od kljuĉnih ciljeva nove Vlade da Crnu Goru uvede u NATO, a ja prepoznajem da je namjera da to bude donošenjem odluke u Parlamentu Crne Gore, a suprotno volji graĊana, i to ubjedljivoj, koji su u ubjedljivoj većini protiv pristupanja sjeveroatlantskom savezu. Takav scenario bi mogao da ima dalekoseţne i višestruko štetne posledice po Crnu Goru. Apsolutno je jasno da bi samo odluka na demokratski organizovanom referendumu imala puni legitimitet, a organizovanje referenduma bilo bi jedino demokratski i istorijski odgovorno. MeĊutim, skoro je nezamislivo da će takvu odgovornost nova Vlada iskazati. Pošto nju rukovode goli interesi opstanka i obezbjeĊivanja sigurnosti pozicija i nelegalno steĉenog kapitala pojedinaca iz vrha vlasti i onih bliskih njima. Jasno smo ĉuli od mandatara da će i nova Vlada nastaviti da vodi nelegitimnu politiku pristupanja NATO-u forsirajući na silu ovaj proces. I Vlada koja nam se predlaţe pokušaće da NATO integracije tehniĉki dovede pred svršen ĉin, kako bi stvorila utisak praktiĉno završenog posla i neminovnosti pristupanja. MeĊutim, pristupanje Crne Gore NATO savezu svakako nije neminovnost i u sluĉaju referenduma naša grupacija koja djeluje unutar Demokratskog fronta predvodiće snage koje su protiv. Bez obzira na konaĉna opredjeljenja vlasti, mi ćemo se u narednom periodu snaţno suprotstaviti takvom putu Crne Gore koji moţe samo da je košta, kako ekonomski tako i bezbjednosno. Crna Gora ima problem sa svojom unutrašnjom bezbjednošću, problem sa kriminalom i korupcijom, a ne sa opasnošću sa strane. Ako takva opasnost postoji razumjeli bi ovoliku ţurbu Vlade, ali istovremeno prirodno bi bilo da nam mandatar to danas saopšti. Sa druge strane, ĉlanstvo Crne Gore u programu Partnerstvo za mir smatramo dovoljnim oblikom bezbjednosnih integracija naše drţave. Osim toga, ĉlanstvo u Evropskoj uniji, kome teţimo, nudi dodatan bezbjednosni okvir i sigurnost za Crnu Goru. U poslednje dvije decenije Evropska unija se gradi kao bezbjednosna zajednica, kroz zajedniĉku bezbjednosnu i odbrambenu politiku razvijajući svoj bezbjednosni identitet i svoje vojne kapacitete. Prema tome, Crna Gora će ĉlanstvom u Evropskoj uniji postati dio evropskog bezbjednosnog sistema koji je za nju sasvim dovoljan. Osim toga, Evropska unija i NATO integracije nijesu meĊuzavisni procesi i ĉlanstvo u NATO savezu nije uslov da Crna Gora bude ĉlanica Evropske unije. Dakle, ne postoji niti jedna korist koju nam ĉlanstvo u NATO moţe obezbijediti, a da je već ne moţemo ostvariti kroz proces evropskih integracija. Ako kojim sluĉajem nova Vlada donese odluku o pristupanju NATO savezu u Skupštini uz pomoć servilnih djelova opozicije, partije koje bi eventualno bile sauĉesnici u vlasti, snosile bi istorijsku odgovornost za podršku jednom nelegitimnom i štetnom procesu po Crnu Goru. Šta više, time što planirajući donošenje odluke u Parlamentu unaprijed raĉuna na podršku djelova opozicije, nova Vlada, apsolutno sam siguran, rizikuje brojne posledice. Još jedna tema zasluţuje posebnu paţnju, to je tema ravnomjernog regionalnog razvoja Crne Gore koji ne postoji. Razlike u regionalnom razvoju Crne Gore predstavljaju veliki problem izraţen posebno kroz odnos prema sjeveru, na koji, kako vidimo, i stari i novi partneri DPS-a ukazuju. Toliko puta objavljena politika ravnomjernog regionalnog razvoja ne ostvaruje se u mjeri potrebnoj za popravljanje utiska, a kamoli za poboljšanje uslova ţivota u sjevernom regionu Crne Gore. Mandatar pokušava da ovo pitanje riješi tako što će stvoriti laţnu predstavu kako će time što je ministra bez portfelja pretvorio u potpredsjednika Vlade za regionalni razvoj. Rijeĉ je, naravno, o obiĉnom zamajavanju javnosti. Ovu tezu dodatno potvrĊuje ĉinjenica, da je sva ona ministarstva od kojih zavisi ravnomjerni regionalni razvoj, dodijelio lojalnim kadrovima DPS-a i SDPa, dok ni jednog nema iz kruga manjinskih partija. Dakle, nema ministarstva za regionalni razvoj pa bi bilo vaţno da nam mandatar objasni kako će sve to u praksi funkcionisati. Primjere ovakvog stanja i odnosa centralne vlasti imamo u Pljevljima. Nemam vremena da ih navedem sada, ali u narednom periodu to će biti moj prioritet. Dakle, apsolutno ne vjerujem da će se sa Vama na ĉelu i sa kadrovskim rotacijama bilo šta promijeniti. Suština politike i odnosa prema sjeveru će ostati ista, s tim što, budite sigurni, u predstojećem periodu pregovora sa Evropskom unijom lokalne uprave koje nijesu pod kontrolom reţima, ali i politiĉki predstavnici graĊana u tim opštinama koje nijesu vaše apologete i glasnogovornici, koristiće sve mehanizme da ukaţu na grubo kršenje osnovnih ljudskih prava, kriminala.....
  • Hvala Vam, kolega Bojoviću. Poslaniĉe Srzentiću, izvolite, a koleginica Zdenka Popović ima rijeĉ poslije njega.
  • Poštovani predsjedniĉe Parlamenta, gospodine mandataru, ĉlanovi kabineta predloţenog, koleginice i kolege, poštovani graĊani, Povjerenje koje su graĊani i na prethodnim parlamentarnim izborima dali koaliciji Evropska Crna Gora i Vama liĉno, gospodine Đukanoviću, istovremeno znaĉi da graĊani prepoznaju politiĉku snagu koja u ovim ozbiljnim politiĉkim i ekonomskim vremenima garantuje sigurnost i napredak, kako svakog graĊanina tako i društva. Velika paţnja koja je prisutna u javnosti i našem društvu govori i o velikim oĉekivanjima graĊana od Vas i Vlade koju ćete predvoditi, kao i ozbiljnosti ekonomskog i politiĉkog trenutka. Ocjene i zadaci kojim će Vlada biti posvećena, kao i predloţene mjere zahtjevaće veliki napor i sinergiĉko angaţovanje svih ĉinilaca u našem društvu, ali Vaš dolazak na ĉelo Vlade, kao i personalni sastav Vlade, kod graĊana uliva sigurnost da će to biti i ostvareno. Zdravstveni sistem predstavlja vaţan ĉinilac koji opredjeljuje kvalitet ţivota naših graĊana, zato u stavovima iz ekspozea koji ukazuju na zdravstveni sistem, kao jedan od tri najvaţnija i prioritetna aspekta, kojim će Vlada biti posvećena, vidimo i garanciju oĉuvanja dostignutog kvaliteta i unapreĊenja istog. Otvaranjem novih i rekonstrukcijom postojećih objekata, uvoĊenjem modernih dijagnostiĉkih tehnologija i terapeutskih procedura u svim zdravstvenim ustanovama, vrhunska medicina je danas dostupna graĊanima u zdravstvenim ustanovama u ĉitavoj Crnoj Gori i nije privilegija pojedinih centara. Zato je u narednom periodu dalja demetropolizacija i regionalizacija jedan od zadataka. UvoĊenjem DRG sistema, plaćanja u zdravstvu, afirmisaće se i nagraditi kvalitetan rad ustanova i pojedinaca u njima. Završena reforma primarnog nivoa, nastavak reformi sekundarnog i tercionog nivoa, uz podršku koja je iskazana, garancije su da ćemo i u narednom periodu imati kvalitetan zdravstveni sistem. Ozbiljnost ekonomske situacije i ograniĉenost finansijskih resursa u predstojećem periodu biće najveći izazovi zdravstvnom sistemu, ali i u takvim uslovima postoje ustanove u zdravstvenom sistemu naše drţave, koje pored kvalitetnog rada posluju finansijski pozitivno, što govori da se unutar samih zdravstvenih ustanova kriju mogućnosti koje menadţment zdravstvenih ustanova treba da prepozna. Posebno u narednom periodu potrebno je posvećeno raditi na iskorišćavanju mogućnosti izvora rasta prihoda zdravstvenih ustanova kroz medicinski turizam spajanjem medicinskih usluga visokog kvaliteta sa nastavkom lijeĉenja i rehabilitacije u turistiĉkim objektima za šta postoje u odreĊenim sredinama svi uslovi, kako smještajni,tako kadrovski i kvalitetna oprema. Zato je potrebno formiranje timova koji će raditi na afirmaciji naših resursa i sklapanje ugovora sa osiguravajućim fondovima iz ino okruţenja. Naše prednosti su, uz kvalitetan i struĉan rad, cijena usluga, ekskluzivna destinacija i hotelski kapaciteti. Svakako je potrebno u narednom periodu, što je istaknuto u Vašem ekspozeu, dalje insistiranje na javnom i privatnom partnerstvu, gdje bi se dio kapaciteta u zdravstvenim ustanovama otvorio prema trţištu. Istovremeno reforma Fonda zdravstva kroz ugovaranje usluga sa pojedinim zdravstvenim subjektima biće podsticaj zdravstvenim ustanovama i zaposlenima u njima za kvalitetniji i angaţovaniji rad. UvoĊenje privatnih osiguravajućih fondova, dopunskog dobrovoljnog osiguranja, kao i racionalizacija postojeće zdravstvene mreţe su pravci koji su otvoreni u prethodnom periodu i na ĉijoj daljoj implementaciji će biti potrebno uloţiti dodatni napor resornog ministarstva, lokalnih samouprava, kao i zaposlenih unutar zdravstvenih ustanova, ali postojeći stepen razvoja crnogorskog zdravstva kao i sve što je iznijeto kao pravci razvoja u narednom periodu ...
  • Hvala Vam, kolega Srzentiću. Cijenim Vaš trud, ali red je red. Najavio sam vam poslanicu Popović, a priprema se poslanica Branka Tanasijević. Izvolite.
  • Poštovana Skupštino, poštovane koleginice i kolege, gospodine mandatare, Oĉekivala sam da ćete u Vašem ekspozeu ponuditi graĊanima Crne Gore konkretna rješenja, zdrav ekonomski rezon i realni ekonomski princip izlaska iz ovako duboke ekonomske i socijalne krize u kojoj su se našli graĊani Crne Gore, ne svojom krivicom. Oĉekivala sam da ćete imati snage da kaţete šta je pravi uzrok propadanja crnogorske ekonomije, kako to da je neoliberalna ekonomska politika iznjedrila nekoliko ekstra bogatih pojedinaca, a na drugoj strani imamo takvo siromaštvo pred kojim više ne moţemo zatvarati oĉi. Hiljade ugašenih radnih mjesta, gotovo sve fabrike zatvorene, a radnici nezbrinuti i na ulicama. Oĉekivala sam da ćete priznati da je koncept neoliberalne ideologije koji je i sjaj i bijeda ekonomske nauke doveo Crnu Goru do finansijskog i privrednog kolapsa, pa i da ćete nešto reći o liĉnoj i profesionalnoj odgovornosti zbog stanja u kome se nalazi crnogorska ekonomija, jer ste imali apsolutnu vlast svih ovih godina u kontinuitetu. Kada ovo kaţem, podsjetiću samo da su u Podgorici, koja je 1/3 Crne Gore i koja je glavni administrativni, finansijski i privredni centar, ugašena sva preduzeća koja su po svim ekonomskim kriterijumima imala jasnu ekonomsku perspektivu, odliĉan kadrovski potencijal, domaću sirovinu, razvijene preraĊivaĉke kapacitete i što je najvaţnije obezbijeĊeno trţište i mogućnost da poveţu razliĉite resurse i brojnu proizvodnju. Ugašeno je na desetine hiljada radnih mjesta u Radoju Dakiću, Marku Radoviću, Titeksu, 19. decembru i da ne nabrajam dalje. Ostao je samo KAP o kojem danas ne ţelim da govorim. Vi i Vaša Vlada kontinuiteta, umjesto da u razvojnom smislu saĉuvate i modernizujete stratešku proizvodnju, posebno preduzeća sa domaćom sirovinskom bazom svojom proizvodnjom i obezbijeĊenim trţištem, bez obzira gdje su locirani, vi ste sva takva preduzeća privatizovali i gasili i oslobaĊali atraktivne lokacije za stambeno poslovnu izgradnju i tako pravili dvostruku štetu. Ono što je rentabilno uništili, a kapital od prodaje graĊevnskog zemljišta umrtvili izgradnjom stanova i poslovnih prostora koji sada zjape prazni, jer se ne mogu prodati. Gdje je tu ekonomska logika? Sve ovo nameće pitanje znanja našeg najznaĉajnijeg resursa koji je preduslov razvoja i napretka. Da li ga imamo dovoljno? Mislim da imamo, ali ga zbog partijske pripadnosti ne ţelite i ne prepoznajete. Ova zemlja teško moţe naprijed ako zatvarate oĉi pred velikim brojem struĉnih, obrazovanih ljudi koji imaju i znanja, i vještina, ali zbog partijske pripadnosti ne mogu doći do izraţaja. Iskustvo nam je na ţalost ovo potvrdilo. Nije dovoljno imati kapital. Kod nas su ga privilegovani pojedinci lako sticali, ali ga nijesu znali korisno upotrijebiti i oploditi. Nedostatak vizije i znanja je samo produbio ekonomsku krizu u kojoj se nalazimo, iz koje ćemo teško izaći bez nekih radikalnijih mjera. Ono na šta treba da date odgovor je i to šta to bi sa onim obećanjima i prioritetima iz prethodnog ĉetvorogodišnjeg perioda? Samo da podsjetim na nekoliko: povećanje ţivotnog standarda, povećanje zaposlenosti, poštovanje prava zaposlenih, razvoj malih i srednjih preduzeća, jaĉanje socijalne kohezije, jaĉanje investicionih i penzionih fondova, najava investicija od tri milijarde, proširenje aerodroma, izgradnja novih, prepoznavanje puta kako da se poveća bogatstvo. I danas kaţete da su to isto prioriteti, ali ja Vas pitam, do kada će to biti prioriteti? Od svih ovih obećanja samo je ovo poslednje ispunjeno, ali samo za privilegovane pojedince, na ţalost svih graĊana Crne Gore. Citiraću Vaše rijeĉi: " Evropski put ka bogatstvu svih graĊana Crne Gore vidim kao put stvaranja jednakih šansi za sve. Kako će je ko iskoristiti zavisi od svakog pojedinaĉno." Da li smo, godpodine Đukanoviću, imali svi iste šanse? To neka graĊani procijene. Ne postoji niko ko ne ţeli sistem gdje će nezaposleni moći da naĊu posao i ţive od svog rada, a investitori i preduzetnici da zarade i oplode svoj kapital. Da li ste stvorili takav sistem? Vrijeme je pokazalo da nijeste. Vaša platforma napretka Crne Gore, a tiĉe se sistemskog stimulisanja investicije i preduzetništva kao neophodnog uslova za rast društvenog bogatstva ....
  • Hvala, koleginice Popović. Koleginica Tanasijević, a priprema se poslanik Pavlović.
  • Poštovani predsjedniĉe, poštovani potpredsjedniĉe, poštovani mandataru, gospodo iz buduće Vlade, koleginice i kolege poslanici, poštovani graĊani, Posljednjih godina Crna Gora je kao i veliki broj drţava opterećena ekonomskom krizom koja kao posljedicu ima nedovoljnu zaposlenost, porast siromaštva i pad ţivotnog standarda. To su problemi koji negativno utiĉu na kvalitet ţivota graĊana, problemi koji opterećuju, ne samo porodice, nego i drţavnu ekonomiju. Da bi ih prevazišli potrebno je osnaţiti, iskoristiti sopstvene resurse, sve raspoloţive kapacitete staviti u funkciju, podići nivo društvene odgovornosti i imati kadrove koje karakteriše sposobnost i spremnost da se suoĉi sa postojećom situacijom. Tim povodom se u ekspozeu mandatara za sastav nove Vlade kaţe, da je pred nama vrijeme koje traţi odluĉnost i razboritost umjesto nedoumica, dostojanstvo i samopouzdanje umjesto inferiornosti, uzajamno uvaţavanje, a ne kontinuirano optuţivanje, povjerenje umjesto predrasuda i podozrenja, veću liĉnu i društvenu solidarnost. Imajući to u vidu i ĉinjenicu da nas veliĉina i trajanje krize dodatno obavezuju da jaĉamo saradnju svih subjekata društva, mandatar je za sastav nove Vlade predloţio tim koga ĉine ne samo struĉni, nego i odgovorni ljudi spremni da vode razvojnu politiku Crne Gore. Pred novom Vladom su veliki izazovi i zato nije bilo jednostavno odabrati tim koji ima visok nivo entuzijazma, otvorenost za promjene, kreativnost, odluĉnost, sugestibilnost, visok nivo samopouzdanja, spremnost za prihvatanje rizika, pozitivan stav, adaptibilnost na nove okolnosti i samokritiĉnost. MeĊutim, da bi jedan tim funkcionisao na pavi naĉin veoma je vaţno ko se nalazi na njegovom ĉelu. Mandatar Milo Đukanović ima sve osobine uspješnog lidera koji je uvijek shvatao potrebe društva i vremena i imao sposobnost i spremnost da rješavanjem problema obezbijedi napredak i stabilnost Crne Gore. U svom ekspozeu je saopštio da je ekonomski oporavak od posledica krize kroz obnovu rasta prioritet nove Vlade, što će rezultirati postepenim unapreĊenjem kvaliteta ţivota graĊana Crne Gore. Da bi se to postiglo potrebno je prvenstveno stvoriti uslove za veću zaposlenost, obezbijediti kvalitetniju zdravstvenu zaštitu i usluge i poboljšati kvalitet obrazovanja. U ekspozeu se tim povodom istiĉe, da je zbog dugog trajanja i produbljivanja krize pitanje zapošljavanja dodatno dobilo na znaĉaju, tako da je nezaposlenost postala najteţi ekonomsko-socijalni, politiĉki problem Crne Gore koji gotovo bez izuzetka pogaĊa svaku crnogorsku porodicu. Upravo iz tog razloga najveći dio ekspozea je posvećen naĉinima na koji će Vlada nastojati da obezbijedi rast zaposlenosti. Jedan od njih je pojednostavljivanje procedura kroz debirokratizaciju sistema, poboljšanje poslovnog ambijenta i uklanjanje barijera koje stoje na putu, zapoĉinjanje i razvoja biznisa, posebno onog koji stvara novu zaposlenost. Za kraj istakla bih da su u ekspozeu, pored ovog, analizirana mnoga pitanja i ponuĊena rješenja koja su od suštinskog, a samim tim i od sudbinskog znaĉaja i za naše graĊane i za drţavu. Zato sam sigurna da će ovakav, kvalitetan, ambiciozan, ali ostvariv program Vlade i njen personalni sastav dobiti podršku Skupštine i da će ona biti saradnik Vlade u procesima stvaranja boljeg ambijenta za sve graĊane Crne Gore. Uostalom, i Vlada i Skupština su na istom zadatku kada je unapreĊenje kvaliteta ţivota graĊana u Crnoj Gori na djelu. Gospodine mandataru, gospodo iz buduće Vlade, ţelim vam puno uspjeha u radu. Postavili ste visoke, ali i dostiţne ciljeve, a to je upravo ono što program i buduću Vladu ĉini kredibilnom i što obezbjeĊuje moje bezrezervno povjerenje i podršku. Hvala vam.
  • Kolega Pavlović ima rijeĉ.
  • Hvala, gospodine predsjedniĉe. Koleginice i kolege, poštovane graĊanke i graĊani Crne Gore, Ĉuli smo ekspoze prepun izanĊalih floskula, paušalnih ocjena, neutemeljenog hvalisanja, jednom rijeĉju, prazne priĉe, i naravno, obećanja, obećanja, obećanja. U tih 40.000 radnih mjesta, novih, i u sliĉne šarene laţe više niko ne vjeruje. Zato, po mom mišljenju, i nije vaţno to što je reĉeno u unutar ekspozea, mnogo znaĉajnije je ono ĉega nema, ono što je izostavljeno, preskoĉeno ili je samo ovlaš pomenuto. Dakle, svega ima u ovom ekspozeu, brdo praznih rijeĉi, agenasa, akceleratora, i tako dalje, ali jedne sintagme nema ili da budem precizan, pominje se samo jednom unutar 25 strana. Samo na jednom mjestu u ekspozeu pominje se korupcija i organizovani kriminal. Samo jednom, stidljivo na 18. strani i još jednom posredno, srameţljivo kao obećanje o nultoj toleranciji prema korupciji par stranica kasnije ili ranije. Budimo pošteni, kada se ovaj mandatar zakune na nultu toleranciju prema korupciji, svi znaju da on u stvari misli na nultu toleranciju prema otvaranju bilo kakve priĉe o korupciji. Nedavna tuţba za klevetu protiv "Vijesti" i "Dana" sa odštetnim zahtjevom od 100 hiljada eura predstavlja najavu onoga što nas ĉeka sa ovim mandatarom kada je u pitanju borba protiv korupcije i mafije. Od ovog mandatara niko, baš niko, niti u Crnoj Gori, niti u Evropi, pa ni šire, niko ne oĉekuje borbu protiv korupcije i mafije. Svako zna da se ovaj mandatar grozi od te priĉe, kao Ċavo od krsta. Zato je sigurno da nikoga neće zaĉuditi što se broba protiv korupcije i mafije pominje samo na marginama ovog njegovog ekspozea. Dozvolite mi da pomenem jednu narodnu mudrost. Narod kaţe: U kući obješenoga ne govori se o konopcu, eventualno se šapće. Zato u ovom ekspozeu gospodina Đukanovića gotovo nema niti jedne rijeĉi o korupciji i mafiji. Moglo bi se reći da se šapće na jednom mjestu o tome. Sa ovim mandatarom Crnu Goru oĉekuje zastoj na planu evropskih integracija, jer neće biti nikakve politiĉke volje za rješavanje kljuĉnih integrativih prioriteta koje je Brisel postavio pred nas onih obuhvaćenih 23. i 24. poglavljem. Sa ovim mandatarom predstoji nam mrcvarenje na evropskom putu. Upravo ovu ocjenu sam iznio u ĉetvrtak 29. novembra na sastanku zajedniĉkog odbora, evropskog i crnogorskog Parlamenta, takozvanog POSPA u sali Evropskog parlamenta u Briselu. Naišao sam na neslaganje ĉlanova odbora iz reda vladajuće koalicije. I dok me je potpredsjednik Vlade uvjeravao da je politiĉka volja za obraĉun sa korupcijom snaţno prisutna unutar Vlade i da je ta volja nesumnjiva, u salu Evropskog parlamenta došla je vijest o sramnoj epizodi koja se upravo u tom trenutku dešavala u Nikšiću. Ta sramna epizoda, taj udţbeniĉki primjer politiĉke korupcije bila je potvrda da je korupcija duboko u samom temelju sistema u Crnoj Gori i da je njen izvor, inicijator, kreator vladajuća politiĉka elita. Bila je to za mene razoĉaravajuća, moram reći, potvrda istinitosti prethodno iznijete moje ocjene. Ovo sramno nikšićko gaţenje izborne volje graĊana, poštovani graĊani Crne Gore, postalo je tako dobro poznato, ĉak i u Evropskom parlamentu. Ta naša nikšićka sramota je već postala regionalna, evropska sramota, bruka. Imidţ mafijaške drţave mi smo krenuli da mijenjamo sa imidţom korumpirane balkanske autokratije. Zato je nakon jutrošnjeg svlaĉenja svih velova u Nikšiću, svima jasno kako će u narednom mandatu izgledati borba protiv korupcije u Crnoj Gori. Prosto, neće je biti. Ja zato moram reći, ne krivim ovog mandatara. Svi smo znali šta od njega moţemo oĉekivati po pitanju borbe protiv korupcije i mafije. Svi smo znali da će ako mu se da šansa on parkirati Crnu Goru na sporedni evropski kolosjek. Za taj zastoj koji nam predstoji, krivim one koji su sve to dobro znali, baš kao i ja, ali su ovom mandataru, ipak, dali nedostajuće glasove, pomogli mu da formira Vladu i tako na sebe preuzeli odgovornost za sve zastoje koji nas oĉekuju na evropskom putu. Veliki je to teret, teško će se to zaboraviti.
  • Hvala. Kolega Nikĉević, a priprema se kolega Perić.
  • Poštovane kolege, pokušaću da se ukljuĉim u temu oko rasprave,oko Vlade, Danas biramo ĉlanove predstavnike 40. Vlade Crne Gore. Zadovoljstvo mi je što je Milo Đukanović prihvatio kao prvi ĉovjek naše partije, ĉovjek koji je bio na ĉelu liste Koalicije za Evropsku Crnu Goru, da bude mandatar za sastav Vlade, a od danas premijer te iste Vlade, ĉime je i ispoštovan i većinska volja naših graĊana. Ĉovjek koji je davao znaĉajan doprinos visokom ugledu Crne Gore u meĊunarodnoj zajednici, nakon obnove njene drţavnosti participirajući u drţavnoj politici Crne Gore dao je doprinos razvijanju dobrosusjedskih odnosa a time i mjesto Crne Gore, kao lidera, u regionu i meĊunarodnoj zajednici. Nemjerljiv je njegov doprinos na planu evropskih i evroatlantskih integracija. Treba li nas podsjećati da smo za vrijeme njegove ranije Vlade došli do pozicije za kandidata za ulazak u Evropsku uniju? Pred budućom Vladom je vrijeme velikih izazova i velikih iskušenja. Pa zato je naša koalicija saglasna da to breme nose naši najbolji kadrovi. Kadrovi koji imaju bogato iskustvo na ĉijem ĉelu će biti ĉovjek koji je i u najteţim trenucima naše skorije istorije znao naći prava rješenja. Vjerujem da u sastavu koji je predloţio tim koji moţe na pravi naĉin odgovoriti izazovima koji će biti pred ovom Vladom u naredom ĉetvorogodišnjem periodu. Naš program na kojima smo dobili posljednje parlamentarne izbore i time šansu da sastavimo Vladu zasniva se na poboljšanju kvaliteta ţivota svih graĊana Crne Gore. To je, izmeĊu ostalih, bio i prioritet kojim se bavila i prethodna Vlada doktora Igora Lukšića, kome ovom prilikom treba odati priznanje za uĉinke koji su postigli i na tom planu u vremenu izraţene ekonomske krize, a posebno za uĉinke na spoljnopolitiĉkom planu. Iz ekspozea se moţe vidjeti da će prioriteti ove Vlade biti, prije svega, stvaranje uslova za veće zapošljavanje, za bolju i kvalitetniju zdravstvenu zaštitu i poboljšanje kvaliteta obrazovanja. U teškoj ekonomskoj krizi koja dugo traje u kojoj se nalazi i naša drţava, kao i sve u regionu i u Evropi i u Evropskoj uniji, potrebno je pokrenuti ekonomski oporavak i rast, osigurati nova radna mjesta i novo zapošljavanje. Jer je nezaposlenost i mandatar svrstao u jedan od najteţih ekonomsko-socijalnih i politiĉkih problema Crne Gore. Nema porodice, kao što je reĉeno, u Crnoj Gori koju ne pogaĊa taj problem. Posebno zabrinjava procenat nezaposlenosti mladih, iako je on mnogo manji u odnosu na neke zemlje u regionu, Bosna, Srbija, Makedonija i tako dalje. Gdje je prostor za veće zapošljavanje ili, bolje reĉeno, šta je uslov za povećanu zaposlenost, to je obezbjeĊenje direktnih stranih investicija. Strane investicije utiĉu na rast ekonomije. Veliki su izvor sredstava, povećavaju zaposlenost i izvoz, sluţe i za pokrivanje tekućeg deficita koji je karakteristiĉan za ekonomije u tranziciji. Pored toga, utiĉu na povećanje priliva sredstava za proširivanje spoljno-trgovinskog deficita. Posebno je znaĉajno što ove investicije omogućavaju prenos novih tehnologija i znanja, a veoma su inspirativne za poboljšanje konkurentnosti na domaćem trţištu. Sa njima dolazi i obuka novozaposlenih, što bi uticalo na razvoj ljudskih resursa. I bez obzira što smatramo da je naša zemlja, da kaţemo u ovom trenutku bezbjedna, što je ocjena relevantnih medjunarodnih institucija, Crna Gora, kao mala drţava, koja se nalazi na istorijsko nestabilnom podruĉju, mora voditi raĉuna i na vrijeme zaštiti sopstvene interese. Mislimo da je naš prioritet, a to je i prioritet mandatara, ulazak u NATO, a NATO znaĉi i dolazak stranih investicija. Treba razbiti iluziju o tome da premijer i mnogi ministri rješavaju probleme radnika, probleme poslodavaca, lokalnih samouprava, ali moraju imati više razumijevanja i senzibiliteta za njihove zahtjeve. Posebno podrţavam izgradnju novih infrastrukturnih i energetskih objekata koji su uslov za stvaranje novih vrijednosti, novog zapošljavanja i eliminisanja uskih grla sveukupnog razvoja. Na kraju, dajem punu podršku i premijeru i njegovom programu i ĉlanovima Vlade u budućem ĉetvorogodišnjem periodu. Da iskoristim priliku da kaţem, potpuno ste u pravu gospodine Koĉa Pavloviću, naša nikšićka sramota postala je poznata. Taĉno, ali vi to treba da ponavljate, Vi iz Demokratskog fronta, Vi iz Pozitivne Crne Gore. Naša partija, naša koalicija ni jednim svojim gestom....
  • Samo trenutak, zaustavio sam Vam vrijeme. Rekli smo da nema komentara, ako kaţete ime mora biti komentara, mora biti replika.
  • Demokratska partija socijalista, naša koalicija, od prvog dana formiranja lokalne vlasti, gdje su kolege dobile većinu i mogućnost da formiraju vlast, ni jednim svojim gestom nije njih onemogućila da to urade, ali na kraju poslije dva mjeseca pokazali su punu nesposobnost i neodgovornost i odnos prema graĊanima koji su im dali povjerenje. Da li smo mi krivi što na prvoj sjednici niko nije ušao da sluša himnu, da li smo mi krivi što na nastavku sjednice njihov najozbiljniji, najodgovorniji, najbolji ĉlan napušta partiju i kaţe njima ono što mi nikada ne bi rekli jednima i drugima?
  • Hvala. Replika kolege Pavlovića. Zamolili smo, dogovorili smo se, nema spominjanja imena, nema komentara. Izvolite, replika, dva minuta.
  • Evo trudiću se da ne pomenem nijedno ime, pa ni ime onoga ko zaista nije u mogućnosti da nam odgovori, a to je ovaj koga danas cijeli dan pominjemo, ovaj iz Nikšića, odbornik Pozitivne Crne Gore, precizno da kaţem, po mom mišljenju jedini koji je iz ove priĉe izašao pozitivan, jedini. Treba da vidimo, gospodine Nikĉeviću, koliko je izašao pozitivan on iz ove priĉe, jer je to jedino logiĉno objašnjenje onoga što je on uradio i njegovog ponašanja. To treba da urade, mi smo mu to traţili, kolege iz Pozitivne su traţili i mi traţimo vrlo jasno smo traţili, jedinstveno da se nadleţni organi pozabave time - hitno. Ali ne da se pozabave na naĉin na koji su se do sada zabavljali takvim stvarima. Zabavljanje dok javnost ne zaboravi, dok tu aferu ne prekrije neka nova afera. Ne. Tu se mora saznati ko je dao i ko je uzeo i koliko, i ti moraju otići u zatvor. To je jedini naĉin da mi zaista napravimo, da kaţem, vidljive, mjerljive rezultate koji se od nas oĉekuju u borbi protiv korupcije. Jer kao što znate, svi znamo politiĉka korupcija je temelj, izvorište svake druge korupcije. Prema tome, tu apsolutno mislim da nema prostora za bilo kakvo polemisanje. Ĉak mislim da i ne bih zaista pominjao više, i apelujem na svakog da ne pominjemo više toga ĉovjeka ili bilo koga drugog. Ti ljudi nijesu krivi. Oni su ţrtve jednoga sistema koji ste vi napravili i koji u svojoj osnovi, u svom postamentu ima korupciju, kao dominantno, temeljno, ponekad jedino oruĊe, jedini mehanizam funkcionisanja. Svi smo mi ţrtve sistema koji ste vi napravili. Svi graĊani Crne Gore i oni koji ponekad, da kaţem, zaborave na neke vrijednosti...
  • Hvala Vam. Poslanik Perić, a priprema se poslanik Šehović. Izvolite.
  • Poštovani predsjedniĉe Skupštine, predsjedništvo, mandataru, uvaţene kolege poslanice i poslanici, U ekspozeu smo ĉuli nekoliko teza, da je stanje jako loše, da je prethodna Vlada radila sjajnu stvar, da će ovo biti Vlada kontinuiteta, da nas oĉekuje dobar rezultat ove Vlade, ali da će vrijeme biti jako loše. Jako se teško snaći šta je to što nas oĉekuje u narednom ĉetvorogodišnjem mandatu i jako teško je sistematski kritikovati ekspoze na 24 strane, koji priliĉno obiluje nedoslednostima i nekonzistentnostima. U tom smislu ću uzeti za slobodu da se obratim uvaţenom domu u dijelu koji tretira obrazovanje. Obrazovanje jeste temelj i zalog za budućnost društva, jer na taj naĉin mi ostavljamo svoje znanje, znanje svojih predaka generacijama koje su pred nama i pozivamo ih da se u teškim situacijama pozovu na to iskušenje, da ga iskoriste i da se lakše nose sa budućim prilikama i budućim izazovima. Plašim se da smo mi tu na potpuno pogrešnom putu. Kompletan sistem obrazovanja je postavljen i u ovom trenutku je u jako lošoj situaciji. Najmanje problema ima moţda na prvoj stepenici, predškolskom obrazovanju, gdje je najveći problem, moţda i najlakše rješiv, a to su nove predškolske ustanove i mi oĉekujemo da će Ministarstvo prosvjete inicirati izgradnju novih vrtića. Kako krećemo dalje, ka daljim stepenima obrazovanja, prije svega, ka osnovnoj školi, srednjoj struĉnoj školi, Gimnaziji, Univerzitetu, problemi se usloţnjavaju. I ono što jeste zabrinjavajuće, mi ne vidimo nikakvu spremnost niti riješenost da se sa tim problemima ova Vlada uhvati ukoštac. Kada govorimo o osnovnoškolskom obrazovanju, srednjoškolskom i gimnazijskom, osnovni problem jeste da naši uĉenici ne dobijaju primjenjivo znanje. To su pokazali PISA rezultati, to su pokazala relevantna meĊunarodna istraţivanja, i to su pokazala u krajnjoj crti i znanja naših uĉenika koji kada doĊu na trţište rada prosto dolaze nespremni za njih. Nije fer prema budućim generacijama, nije fer prema ljudima koji oĉekuju novu šansu nakon završetka svojih studija, nakon završetka srednje škole ili gimnazije, nije fer da oĉekuju da će dobiti šansu. Ovim putem posebno ţelim da apelujem na dva ministarstva, na Ministarstvo prosvjete, da prilikom zapošljavanja nastavnog kadra ukloni politiĉki kriterijum kao opredjeljujući i da pruţi šansu mladim i struĉnim ljudima. Moţda, gospodine Stijepoviću, to neće biti politiĉki profitabilno za vas, ali će jako puno znaĉiti našoj djeci. TakoĊe, ministarku nauke pozivam da se u budućem sastavu Vlade grĉevito bori da nauĉno istraţivaĉki rad dobije mnogo znaĉajnija i veća sredstva. Nauĉnoistraţivaĉki rad jeste jako vaţan jer on upravo treba da bude osnova, konkretno vašeg Ministarstva nauke. U neposrednoj blizini ovog uvaţenog doma se gradi zgrada Crnogorske akademije nauka i umjetnosti, i treba da se gradi. Ne mogu da se sjetim u ovom trenutku priĉe koja kaţe da moţete jednom narodu da srušite sve zgrade, sve škole, sve bogomolje, ali ako je duh tog naroda ostao nesalomiv, sve će se to obnoviti. S druge strane, ako slomite duh tom narodu, nemojte da dirate ništa od ovoga, to će se samo urušiti. Upravo iz tog razloga što smatram da se 23 godine slama duh crnogorskog naroda, mi nećemo podrţati ovu Vladu jer je smatramo Vladom kontinuiteta i smatramo je Vladom koja je doprinijela tome. Gospodine Nikĉeviću, mi oĉekujemo od Demokratske partije socijalista u Nikšiću da vrati mandat koji je preuzela od Pozitivne Crne Gore na krajnje nedemokratski i necivilizacijski naĉin. Hvala.
  • Ima pravo, ali da otpišemo na neiskustvo. Moţemo li da otpišemo na neiskustvo? Bilo je onako usputno reĉeno, nije bilo direktno notirano. Dozvolite mi da ja dam benefit novom Klubu na taj naĉin. Hvala vam, kolega Simoviću. Kolega Šehović nije tu, oĉigledno se sprema malo više. Kolega Vuletiću, sada ste vi na redu kada nema kolege Šehovića. Kolega Bulajić će biti poslije vas, tako da znamo. Izvolite, kolega Vuletiću.
  • Pokušaću, ipak, ove impresije vezano za Nikšić na kraju, pa ću skratiti malo diskusiju. Gospodine predsjedniĉe, uvaţeni mandataru, dame i gospodo poslanici, uvaţeni graĊani, U ekspozeu mandatara za sastav Vlade gospodina Đukanovića, kao i u diskusijama kolega iz Demokratske partije socijalista i vladajuće koalicije reĉeno je ono najbitnije što će opredjeljivati prioritete i programska naĉela u radu Vlade u narednom ĉetvorogodišnjem periodu. S toga ću na ovu temu nešto reći iz svoje vizure. Apostrofiraću ono što je, po mom mišljenju, najznaĉajnije da se uradi u cilju poboljšanja kvaliteta ţivota svih graĊana Crne Gore. Respektabilan rezultat na izborima pod veoma teškim uslovima krize koja se već, moglo bi se reći, duţi vremenski period oĉitava na svim poljima ţivota, ekonomskom, finansijskom, socijalnom, a na kraju i politiĉkom. Prisjetimo se da su gotovo sve vladajuće partije u regionu i Evropi, osim DPS-a, izgubile na izborima. To dodatno obavezuje Vladu da se u narednom periodu, prije svega pozabavi poboljšanjem kvaliteta ţivota graĊana. Stoga je neophodno u najkraćem roku: 1) Stvoriti bolje uslove za zapošljavanje, prvenstveno mlaĊe populacije, otvaranjem novih radnih mjesta; 2) Obezbijediti uslove za efikasniju i kvalitetniju zdravstvenu zaštitu; 3) Poboljšati kvalitet obrazovnog sistema; 4) Ono što bih sugerisao, obezbijediti uslove, posebno finansijske, za dalji razvoj sporta, kako bi se saĉuvao sadašnji izuzetno visok rejting koji crnogorski sportisti, reprezentativci i sporski klubovi postiţu na domaćoj internacionalnoj sceni, ĉineći Crnu Goru prepoznatljivom i poţeljnom destinacijom. Stoga, Vlada mora iskoristiti sve potencijale i resurse kojima Crna Gora raspolaţe na optimalan naĉin. Mora se povećati i stepen odgovornosti u donošenju odluka kojima će se nerijetko morati kreirati javno mnjenje, a neĉinjenjem slijediti namjere i ţelje onih koji svaki, pa i najbolji potez Vlade upozoravaju graĊane da se radi o pogubnim potezima, nestruĉnosti i nesposobnosti Vlade, kako bi se za sitan šićar dodvorili nekom domaćem ili inostranom lobiju zainteresovanom da takvi projekti ili programi ne proĊu već da oni plasiraju svoje, po pravilu, mnogo gore i neisplativije. Temeljnim zadatkom Vlade vidim na uspostavljanju što je moguće više ravnoteţe izmeĊu ponude i potraţnje, smanjenjem na moguću mjeru troškova uvoza roba i usluga i stvaranju uslova za povećanjem izvoza. Zato nam je potrebno stvarati novi bruto društveni proizvod kroz bolju valorizaciju energetskog potencijala, povećanjem industrijske proizvodnje, posebno proizvodnje ĉelika, aluminijuma, drvoprerada i bolja valorizacija resursa za proizvodnju zdrave hrane, posebno na sjeveru i centralnom dijelu Crne Gore. Pojaĉati aktivnosti na izradi nedostajućih planskih dokumenata i krenuti u realizaciju radova na saobraćajnoj infrastrukturi. Bez duţe elaboracije, zbog ograniĉenog vremena za diskusiju, ţelim pohvaliti rezultate dosadašnje Vlade na ĉelu sa Lukšićem. Na kraju, ţelim da istaknem da je Koalicija Evropska Crna Gora formirala Vladu koja će moći da odgovori na izazove, prije svega ekonomske krize, pa joj u tom smislu ţelim srećan i uspješan rad. Osvrnuo bih se samo i na vladavinu prava koja je predmet današnje rasprave od strane gospode iz opozicije, na naĉin što sasvim pogrešno elaboriraju, imputirajući rezultate svoga neslaganja i svoje nesloge u Nikšiću, na adresu Demokratske partije socijalista. Prvo nekorektno, drugo nestruĉno, treće nedozvoljivo. Imam osjećaj, uvaţeni graĊani, da sada sjednu u skupštinski restoran, da uzmu jelovnik, ne bi se dogovorili ni oko obroka kojeg treba da pojedu, a ne da vrše vlast u opštini ili na republiĉkom nivou. Imputirati nama iz Demokratske partije socijalista ono što su njihove greške, što su njihovi propusti, u najmanju ruku je nekorektno. To graĊani prepoznaju i prema tome se znaju opredijeliti. Hvala.
  • Što bi rekli - de gustibus non disputandum. Idemo da ĉujemo kolegu Bulajića, a iz vlasti se priprema nova pozicija za njega, kolega Genci Nimanbegu.
  • Gospodine predsjedniĉe, gospodine mandatare, uvaţene kolege, vrlo konkretno, tri, ĉetiri pitanja. Na strani 20 - Crna Gora je naša zajedniĉka kuća, bez obzira kom narodu ili religiji pripadali. Ova Vlada će maksimalno raditi na tome, da afirmišemo identitetsku koheziju na multikulturalnim i multikonfesionalnim osnovama. To podrazumijeva nepodijeljenu brigu prema svim nacijama, dakle mnoţina, i manjinama i njihovim kulturama u Crnoj Gori. Svi zajedno ne smijemo dozvoliti da se ugroze bilo ĉija prava, isticanje i njegovanje posebnosti. Pitam koje su to nacije, dakle mnoţina, a koje manjine? Da li ćete konaĉno da konstatujete u Ustavu fakticitet sa posljednjeg popisa i da srpskom date mjesto koje mu i pripada? Strana 17, drugi paragraph - meĊusobna povezanost integracija u NATO i u Evropskoj uniji daleko je izraţenija u našem regionu nego što je bila i što je danas u drugim djelovima Evrope. Za malu balkansku zemlju kao što je Crna Gora NATO je garancija trajne stabilnosti itd, da ne gubim vrijeme. Dakle, s tim se apsolutno ne slaţem jer mislim da je partnerstvo za mir za Crnu Goru sasvim dovoljan okvir. Kao prilog tome, mislim da je primjer Austrije i Finske potpuno suprotstavljen toj vašoj tezi. Dakle, NATO nije garancija trajne stabilnosti nego jedan militantni savez koji se koristi za sukob civilizacija. Mislim da treba poslušati glas naroda, voks populi, i da je Crnoj Gori sasvim dovoljno i sasvim odgovarajuće i to bi, po nekom mom skromnom mišljenju, trebalo da bude vojna neutralnost koju bi garantovala Evropska unija. Zašto govorim Evropska unija? Zbog toga što, valjda, u ovoj sali ne znam nijednu partiju, nijednu stranku, barem tu imamo konsenzus oko pristupa Evropskoj uniji. Dakle, Evropska unija što ne bi bila za promjenu garant vojne neutralnosti Crne Gore. Strana 7. U kom pravcu da idemo dalje? Da bi znali kuda idemo, moramo se zapitati kako će svijet izgledati, tako da će ekonomske integracije jaĉati stvarajući nove prilike za ekonomski progres. Treće pitanje, pripadam ljudima koji će reći da je ekonomsko stanje u Crnoj Gori spomenik neoliberalnog koncepta: Da li ćete uĉiniti sve, ali baš sve i uĉiniti sve bilanse Crne Gore javnim, da se izrazim ţargonski, ali bez štelovanja, dakle potpuno taĉno, jasno i precizno i da demantujete sve priĉe koje se ĉuju i ovdje i sa strane o bankrotu Crne Gore? Zahvaljujem.
  • Hvala, kolega. Pozivam kolegu Nimanbegua, a priprema se kolega Vasilije Lalošević. Izvolite, kolega Nimanbegu.
  • Hvala, predsjedniĉe Krivokapiću. Poštovani mandataru Đukanoviću, poštovane poslanice i kolege poslanici, poštovani graĊani Crne Gore, Oktobarski izbori 2012. godine su, poslije deset godina, dali rezultat koji su politiĉki djelatnici i politiĉki analitiĉari vjerovatno i oĉekivali. S jedne strane, za Albance u Crnoj Gori broj osvojenih mandata je ostao na dva, na šta smo i upozoravali ne samo kod usvajanja već i kod predlaganja Izbornog zakona. Zakon je umjesto prave afirmativne akcije imao samo matematiĉku afirmaciju koja je rezultirala time da na osnovu svih glasova za albanske liste ĉini da je albanski poslanik daleko skuplji od prosjeĉnog mandata poslanika u Skupštini, posebno mandat Force za jedinstvo koja je za preko 1100 glasova skuplja od prosjeĉnog u Skupštini Crne Gore za ostale partije. Forca kao stoţer liste Forca za jedinstvo koju ĉine i dvije grupe graĊana, GraĊanska inicijativa Tuzi i GraĊanski pokret perspektiva, potvrdila je svoj status kao najozbiljnije i najjaĉe albanske partije u Crnoj Gori. Politiĉki zahtjevi Albanaca u Crnoj Gori koji su potvrĊeni u sporazumu koji smo postigli sa Bošnjaĉkom strankom i HGI i koji su prihvaćeni u vidu platforme od strane koalicionih partnera i drugih partija ove koalicije, prvenstveno DPS-a, jasni su i kvalitetno definisani i nepromjenjivi od onih sa kojima smo postali prepoznatljivi kao partija. To su zahtjevi za više radnih mjesta, za ekonomsku sigurnost, za kvalitetnim obrazovanjem, sigurnim zdravstvom, boljim platama i penzijama,rješavanje problema restutucije, imovinskih prava i jaĉanje lokalnih samouprava i nove opštine Malesija. Tako je koalicija koja je napravljena i sa predstavnicima Demokratske partije i Liberalne partije, koja je kupila predstavnike autohtonih manjina u Crnoj Gori, Bošnjaka, Hrvata i Albanaca, kao jedan novi politiĉki momenat u Crnoj Gori smo postigli dogovor kojim se pokušava zajedniĉki rješavati politiĉki problemi manjina u Crnoj Gori. Ti zahtjevi su definisani u platformi, a to je dalja demokratizacija društva u skladu sa propisima i standarda Evropske unije i jaĉanje institucija sistema u cilju pristupanja Evropskoj uniji, jaĉanje stabilnosti kohezije Crne Gore kao multietniĉke i multikonfesionalne drţave, ubrzanje evroatlantskih integracija, jaĉanje institucija pravne drţave, pravna sigurnost, ravnopravna i potpuna implementacija svih zakona, te borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, ravnomjeran regionalni razvoj i ulaganja u nerazvijene sredine u kojima ţive manjinski narodi, stvaranje uslova za unapreĊenje socijalnog i ekonomskog ambijenta u Crnoj Gori, a posebno na podruĉjima gdje ţive pripadnici manjinskih naroda. Srazmjerna zastupljenost, odnosno implementacija Ustavom i zakonom zagarantovanog prava na zastupljenost u zapošljavanju pripadnika manjinskih naroda u drţavnim organima i institucijama. SprovoĊenje decentralizacije u korist lokalnih zajednica vlasti, unapreĊenje demokratije, ljudskih i manjinskih prava i pravne drţave i unapreĊenje sistema lokalne samouprave kroz njeno efikasnije funkcionisanje. UnapreĊenje sistema obrazovanja na jezicima manjinskih naroda na svim nivoima, adekvatno uĉešće kulturno-obrazovnih programa manjinskih naroda i formiranje redakcija za potrebe manjinskih naroda u javnom servisu. Restitucija, odnosno povraćaj imovinskih prava na praviĉan naĉin i u razumnom roku. Slobodna upotreba nacionalnih simbola, zaštita nacionalnih kutlura identiteta kroz jaĉanje manjinskih institucija. Svi djelovi predizbornog programa Force koje smo mi dali, to su bili devet razloga za glasanje, svi djelovi sporazuma zajedniĉkog djelovanja Bošnjaĉke stranke HGI i Force, mogu se naći u vašem ekspozeu, gospodine Đukanoviću. Za njihovu realizaciju je potrebno vrijeme, i toga smo mi svjesni, ali je potreban i kvalitetan iskorak iz dosadašnje prakse. Glas za vašu Vladu je glas partije koja ţeli promjene u društvu, ţeli zaštitu interesa nacionalnih manjina, Albanaca u Crnoj Gori, ali i prosperitet svih graĊana Crne Gore. Forca za jedinstvo je partija koja ima jasnu politiĉku viziju i mi ţelimo da prihvatimo odgovornost za budućnost svih graĊana Crne Gore. Hvala.
  • Kolega Lalošević, a priprema se poslanik Šehović.
  • Hvala, predsjedniĉe. Poštovano predsjedništvo, gospodine mandatare, potencijalni ministri, poštovane kolege i uvaţeni graĊani Crne Gore, Kao partija istinske socijalne pravde, a paţljivo ĉitajući vaš ekspoze danas i sve ono što se danas ĉulo, moram konstatovati i neke stvari koje se u praksi i ne slaţu sa onim što ste izrekli u ekspozeu. Gospodine mandatare, da li Crna Gora ima zadovoljavajući stepen demokratske kontrole za ograniĉavanje moći i monopola? Mislim da nema. Gospodine mandatare, da li je redistribucija javnih resursa solidarna i ravnomjerna? Mislim i bojim se da nije, jer je Crna Gora jedna od zemalja gdje su najveća socijalna raslojavanja. Vi ste, u vašem ekspozeu, upotrijebili jednu rijeĉ koja je lijepa i koja je korisna i koju svi treba da favorizujemo, rijeĉ je o koheziji, ali ta kohezija se, naţalost, u djelu ne sprovodi. Da li je uspješna borba protiv svih vidova diskriminacije, socijalne, nacionalne i rodne? Mislim da nije, ali se svi zajedno moramo zaloţiti da do nje, zaista i doĊe. Da li svi u Crnoj Gori imaju jednak i slobodan pristup obrazovanju, zdravstvu, kulturi itd? SNP se svih ovih godina zalagao da do toga doĊe. Vi i vaš tim koji ne sumnjam da će glasovima većine biti izabran danas, morate se uhvatiti u koštac i morate to sprovesti u djelo. Da li se popravlja poloţaj radnika, penzionera i socijalnih sluĉajeva koji primaju pomoć od drţave? Naţalost, ne. Imali smo prilike da dva dana vidimo one radnike Radoja Dakića i vidimo da se nije ni maknulo ni korak dalje u rješavanju njihovih problema, ali nemamo vremena da govorimo o tome. Na kraju, da li su sve one aktivnosti koje vi i vaša Vlada i sve vlade koje ste vodili do sada i one koje su vodili neki drugi ljudi iz vaše partije bili uspješni u predlaganju zakona, odnosno u sprovoĊenju tih istih zakona? Gospodine mandatare, SNP je partija koja ima sedam osnovnih principa. IzmeĊu ostalog, to je i ĉast i bavljenje politikom koja je zasnovana na nekim tradicionalnim vrijednostima Njegoševe Crne Gore. TakoĊe, osnov naše politike su i solidarnost, pravda, sloboda kao osnov ĉovjekove egzistencije, zatim jednakost, investicije i zaposlenost, jer bez ove dvije zadnje investicije zaposlenosti koje donose boljitak drţave nema hljeba nikome od nas. Zbog toga, gospodine mandatare, oĉekujem od vas da ćete sve uraditi da u Crnoj Gori postoji sistem vladavine prava, da u Crnoj Gori postoji saradnja izmeĊu drţavnih organa, a nije postojala ni u onim vašim vladama, ni u ovoj zadnjoj koja je bila. Da li ćete uraditi sve da budu svi jednaki pred zakonom? Da li ćete uraditi sve da politiĉka volja doprinese otpoĉinjanju prave borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije? Da li ćete moći i mi svi zajedno i javnost kvantifikovati rezultate te borbe? Gospodine mandatare, paţljivo sam ĉitao vaš ekspoze i one eskpozee koje ste imali vi i gospodin Šturanović i gospodin Lukšić. Novina ovog ekspozea što je priĉa o NATO-u sa 1. strane došla na 16. stranu. Jedna reĉenica u jednom pasusu koja govori i o nekim vašim nedoumicama pokazuje da ta priĉa baš i ne ide vama kao što ste vi zamislili. Vi kaţete, u dnu ovog pasusa, da bi realno bilo da na sljedećem Samitu koji se bude bavio temom proširenja dobijete poziv, odnosno uĉinićete sve da do toga i doĊe. Ja sam parlamentarac Parlamentarne skupštine NATO-a i ĉujem tamo da se priĉaju priĉe o novom strategijskom konceptu, ali i o prioritetima, a to su zemlje bivšeg SSSR-a, Gruzija, Ukrajina, pa ĉak i Makedonija koja je deset godina zamrznula status. Samo zarad javnosti jer vi to vrlo dobro znate, uvaţena gospodo, ne postoji tzv. komplementarnost izmeĊu NATO-a i Evropske unije, jer da postoji ne bi bilo ovog odnosa, ja ću vam sada, moţda znate i svi, ali zbog poštovanih graĊana, kazati. Poĉnimo od odnosa Evropske unije i NATO-a. Konstatujmo da pet ĉlanica NATO-a nijesu ĉlanice Evropske unije, dvije evropske drţave Island i Norveška i dvije sjevernoameriĉke, sada i Kanada plus Turska, ali i da šest ĉlanica Evropske unije nijesu ĉlanice NATO-a, Austrija, Kipar, Malta, Irska, Finska i Švedska. Naravno da svaka od ovih zemalja imaju svoje razloge zašto nijesu tamo. Toliko o toj potpunoj komplementarnosti i toliko o tome da će nas baš to i taj eventualni ulazak dovesti do nekog blagostanja. Smatram da je partnerstvo za mir dovoljan okvir i da na jednom fer i demokratskom referendumu narod Crne Gore treba da donese odluku. Još jedna stvar, gospodine Đukanoviću. Na 20. strani umjesto da upotrijebite lijepi i ĉisti srpski jezik, vi kaţete da ćemo se brţe oslobaĊati retrogradnih natruha prošlosti i izaći iz identitetskih sukoba. Koliko sam proĉitao, natruh trebalo bi da bude involviranje nekih stranih uticaja. Mogli ste to objasniti i na lijepom srpskom ili na onom jeziku koji vi u ovom trenutku govorite, a ja vas pamtim iz vremena kada ....(Prekid)
  • Kolega Šehović, a da se pripremi kolega Vuĉinić.
  • Hvala, predsjedniĉe Krivokapiću. Poštovani gospodine Đukanoviću, drage kolege, Vladajuća koalicija je u predizbornoj kampanji traţila mandat i, rekao bih, povjerenje od naših graĊana, prije svega da bi saĉuvala postignuto, odnosno da bi saĉuvala ono na ĉemu je raĊeno prethodnih godina, da ne kaţem decenija ili ĉitav jedan vijek, da bi nastavila ono što je dobro, ali isto tako da bi ispravila ono što nije bilo dobro, a ĉega je svakako bilo. To povjerenje smo od naših graĊana dobili i na tom povjerenju treba da im budemo zahvalni. Osim na povjerenju, mislim da treba da im budemo zahvalni i na upozorenju jer će nas upravo to upozorenje u narednom periodu uĉiniti boljim i odgovornijim prema javnom poslu kojim se bavimo i koji obavljamo. U tom smislu nam dobro doĊe rasprava o ekspozeu mandatara za sastav nove Vlade, budući da je to najbolja prilika za strateško promišljanje o budućim pravcima djelovanja Vlade u narednom ĉetvorogodišnjem periodu. Da bismo ostvarili ono što smo obećali, danas je potrebno naglasiti da ova Vlada, što se nas u Socijaldemokratskoj partiji tiĉe, mora biti Vlada kontinuiteta, posebno u politikama vezanim za evropske i evroatlantske integracije, Vlada odluĉnijeg bavljenja drţavotvornih politikama koje će uĉvrstiti temelje nezavisne drţave Crne Gore koja je obnovljena 2006. godine, ali i Vlada zaokreta, jasnog zaokreta u pojedinim segmentima ekonomske politike. Zašto to kaţem? Zbog toga što smatram da bi bilo politiĉki nekorektno, bez obzira da li dolazimo iz vlasti ili iz opozicije, neprimijetiti da je Crna Gora u prethodnom periodu postala drţava koja se najbrţe u regionu kreće putem evropskih integracija, što je, u konaĉnom, rezultiralo i otvaranjem pregovora sa Evropskom unijom. Bilo bi nekorektno prećutati ĉinjenicu da smo na pragu uĉlanjenja u NATO, da smo i pored najveće krize još od Velike depresije 30-ih godina 20. vijeka uspjeli da saĉuvamo redovnost plata i penzija, da bi bilo nekorektno prećutati da smo u najvećoj mjeri uspjeli da saĉuvamo radna mjesta, u periodu kada su mnoge snaţnije ekonomije na koljenima. MeĊutim, još bi bilo nekorektnije reći da nije bilo propusta u radu, da nije bilo naših brojnih internih nesnalaţenja, da nije bilo robovanja pogrešnim razvojnim modelima, da nije bilo neodluĉnosti u privlaĉenju stranih investicija, da nije bilo voĊenja politike na parĉe u pojednim segmentima, da nije bilo neprihvatljive komocije u pristupu koji je vezan za Kombinat aluminijuma. U konaĉnom, nepošteno bi bilo ne priznati da pojedinci u drţavnom aparatu svoj dio posla nijesu odraĊivali kako treba i da su moţda više vodili raĉuna, pritom, o sopstvenom, a manje o interesu drţave Crne Gore. To su, gospodine Đukanoviću, po meni okolnosti u kojima vi preuzimate voĊenje Vladom Crne Gore. Siguran sam da ste isti kao iskusan i odgovoran ĉovjek svjesni, ako ništa ono zbog ĉinjenice što ste u svom ekspozeu naĉelno pomenuli skoro svaku od ovih negativnih pojava koje sam pomenuo, ili sam ja makar to tako shvatio. Poštovane kolege, mi ne smijemo zavaravati sebe pozitivnim statistiĉkim podacima za koje je taĉno da smo bolji od većine zemalja u regionu, ali je taĉno i to da skrivanjem iza statistike ne smijemo prikrivati realne ekonomske probleme. Vi to, gospodine Đukanoviću, u svom ekspozeu nijeste uradili, i to me raduje, već ste se, moj je utisak, bavili suštinom problema. Raduje me to što ste i sami isto insistirali na onome što smo mi u SDP-u od samog poĉetka insistirali, na potrebi aktivnije uloge drţave u ekonomiji, na potrebi podsticanja ravnomjernijeg regionalnog razvoja, na potrebi insistiranja na kljuĉnim infrastrukturnim projektima koji će biti pokretaĉ naše ekonomije, na potrebi insistiranja na ravnomjernijoj raspodjeli tereta krize, na odluĉnijoj borbi za strane investicije i, u konaĉnom, u ĉinjenici da se nagomilani ekonomski problemi više ne mogu rješavati stezanjem kaiša jer bi nas to dovelo u još veći problem. U svakoj od tih politika ćete svakako imati nesebiĉnu podršku od strane Socijaldemokratske partije.
  • Ja sam za razliku od Socijaldemokratske partije sebiĉan i ne dajem tuĊe vrijeme drugome. Hvala vam. Najavio sam kolegu Vuĉinića, a priprema se kolega LuiĊ Škrelja. Izvolite.
  • Hvala, predsjedniĉe. Poštovane koleginice i kolege, poštovani graĊani, S obzirom da je ovakva situacija bila u Nikšiću, dobio sam zaduţenje od odbornika iz Nikšića da se osvrnem na dešavanja koja su bila ovih dana. To nije nikakvo iznenaĊenje, ali je novost ovo što se dogodilo, da se ovakva kupovina i ovakav skandal uradi na jedan javan naĉin i da se trguje sa tim mandatom. Ovako slobodan mandat je bio nešto da se unaprijedi demokratija. MeĊutim, u nikšićkom sluĉaju dogodilo se to da je zloupotrijebljeno od strane koalicije DPS-a i SDP-a i da se trgovalo sa tim mandatom. Samo vi znate koliko ste dali i šta ste dali za taj mandat. Mislim da je bilo neprimjereno šta se sve dešavalo i kakve su sve izjave bile, poĉev od samog gospodina Đurovića, da je to uradio zbog dostojanstva i da je priznao poraz, iako smo pokradeni, pa onda preko izjava naĉelnika policije, da je policija bila prisutna zbog navodne buke i galame. MeĊutim, nije bila ta buka i galama. Zna se kako je i zbog ĉega policija ušla. Mislim da je bilo i nedoliĉno ponašanje od strane pojedinih odbornika iz DPS-a koji su se prosto veselili, slavili neku pobjedu izbora predsjednika Skupštine na raĉun pokradenog glasa. Neshvatljivo mi je da ta gospoĊica koja je izabrana za predsjednicu Skupštine Opštine, kako bi mogla da poloţi zakletvu da će nešto ĉasno i pošteno obavljati, a da je to neĉasno odraĊeno i da je to, u stvari, pokradeno. Eto, šta se desilo. Desilo se da je to obesmišljavanje izbora, da je to obesmišljavanje demokratije. Mogu reći da ćemo mi na svaki naĉin, postoje mehanizmi za to, boriti da dokaţemo i pokaţemo pravu izbornu volju graĊana. Sada bih se vratio na ekspoze. Gospodine Đukanoviću, mi vam u Nikšiću ne vjerujemo, ne vjeruju vam radnici Ţeljezare, iz razloga što ste nekada davno rekli da će Ţeljezara biti udarna pesnica i lokomotiva privrednog razvoja Crne Gore. Ta vaša izjava stoji u jednoj kabini pored elektroluĉne peći. Mnogi su vam tada vjerovali, ali poslije svega ovoga što se desilo sa Ţeljezarom, što se desilo sa privredom Nikšića, malo ko vam vjeruje, i zbog toga ste izgubili izbore u Nikšiću. Ne vjeruju vam ni zbog livnice koja je danas zatvorena. Ne vjeruju vam ni zbog Tehnostila. Vi ste dolazali i otvarali nova postrojenja i nove mašine u Tehnostilu. Te mašine su dvije godine nakon vašeg dolaska pokradene, a za to ni do dan danas niko nije odgovarao. Ne vjeruju vam ni radnici Metalca, njih 40-tak, koji su ovih dana završili na Birou rada bez centa otpremnine. Mislim da vam ne vjeruju ni radnici Radoja Dakića koji se okupljaju svaki dan ispred Skupštine i Vlade. Vjerovatno će vam dati povjerenje parlamentarna većina u ovom domu, pa ispravite tu grešku jer su vas oni doveli na vlast. Ne moţe vam se vjerovati ni zbog ekonomske politike koji moţemo na primjeru Ţeljezare kako ste i šta sve radili pokazati kakva je to ekonomska politika bila. Ne moţe vam se vjerovati ni zbog socijalne politike jer ste Zakon o radu, kao što su se hvalili izvršni direktori biznismena Manka, kako je dobro kada su mogli sa vama da urede.... (Prekid)
  • Hvala vam. Najavljen je kolega Škrelja, a priprema se poslanica Ponoš.
  • Poštovani predsjedniĉe Skupštine, dame i gospodo poslanici, uvaţene graĊanke i graĊani, U cilju racionalizacije guţve koja će nastati nakon izbora nove Vlade, obratiću se gospodinu mandataru na naĉin koji će uslijediti nakon deset minuta. Gospodine predsjedniĉe Vlade, ţelim vam puno uspjeha sa vašim kandidatima za ministre koji su istovremeno, pošto sam jedan od zadnjih diskutanata od strane Demokratske partije socijalista, uskoro će biti pravi kabinet u punom kapacitetu, uz oĉekivanje da ćemo realizovati sve ono što smo zacrtali planom i ekspozeom koji smo slušali od gospodina Đukanovića. Vlada je izvršni organ koji sprovodi zakone na teritoriji odreĊene drţave. Postoji više razliĉitih mišljenja o tome šta zapravo ĉini Vlada. U najširem smislu, vladati znaĉi imati pravo da se odluĉuje, upravlja i nadgleda nad odreĊenom teritorijom, grupom ljudi ili organizacijom, u ovom sluĉaju našom drţavom Crnom Gorom. Dobru Vladu podupire podrška graĊana. Stoga, nijedan pokušaj nekog spoljnjeg ili unutrašnjeg ĉinioca da silom nametne politiĉki poredak ne moţe se smatrati legitimnim dok god se graĊani ne izjasne suprotno. Budući da demokratska vlast proizilazi iz podreĊenosti i odgovornosti narodu, ona se ne smije opstruisati. Nasilno zavoĊenje demokratskog reţima je urušavanje esecijalnih postavki same demokratije. Dakle, dobro pojedinca i ĉitava zajednica treba biti povjereno demokratskoj Vladi u interesu jednog i u opštu korist, radi bezbjednosti graĊana i mira meĊu drţavama, što ova pobjedniĉka koalicija to zapravo i ĉini danas, odnosno veĉeras. Nijedan poredak ne smije se silom nametati, pa ni demokratija. Nijedan politiĉki reţim nije manje suprotstavljen dobru zajednice od demokratskog kako neki naši misle i ponašaju se šetajući po raznim evropskim salonima. No, postavljanje demokratske zajednice na demokratske temelje, zaštita ljudskih prava i sloboda i nesmetan ekonomski i kulturni razvoj ostaju stvar izbora samih graĊana, a naši graĊani su to uradili na zadnjim izborima, dajući ogromnu podršku koaliciji Evropska Crna Gora Milo Đukanović koja će danas, nadam se uz pomoć opozicije, birati novu Vladu. Povjerenje je osnov svakog demokratskog odnosa. Tamo gdje nema povjerenja ljudski odnos se pretvara u uzajamno mrcvarenje i iscrpljujući uništavajuću borbu za prevlast. Kome se ne vjeruje taj se mora pobijediti i podjarmiti kako bi se odrţao pod kontrolom. Naše povjerenje se ĉesto koleba. Tako nam se jedna ista osoba moţe ĉas uĉiniti dostojnom potpunog povjerenja, ĉas krajnjeg nepovjerenja. Tada dolazimo do gorkog zakljuĉka da sa ljudima nikad ne znamo na ĉemu smo jer se pretvaraju u ono što zapravo nijesu. Stvar je, meĊutim, u nama, ne u drugima. Ljude rijetko vidimo onakvim kakvi, zaista, jesu, već ih procjenjujemo polazeći od vlastitih slabosti, potreba, nada i strahova. Teško odoljavamo iskušenju da u drugim pronalazimo i preuveliĉavamo vlastite mane. Prirodno je da, zatim, ne vjerujemo bićima sazdanim od samih slabosti ili, projektujući sopstvenu potrebu za nadmoći i savršenstvom, doţivljavamo kao viša bića. Kada se, što je neminovno, suoĉimo sa njihovim nedostacima, ruši se naše povjerenje zajedno sa slikom koju smo od njima stvorili. Nemoguće je vjerovati drugima ako ne vjerujemo sebi. Nemoguće je prihvatiti druge ako ne prihvatamo sebe. Ko nema povjerenja u sebe, neće imati povjerenja ni u koga. Poštovani graĊani, povratak gospodina Đukanovića na veoma izazovnu i odgovornu funkciju je potez odgovornih, velikih, odvaţnih i hrabrih politiĉara, sa karakteristikama koje ga svrstavaju u red veoma uspješnih i neprevaziĊenih drţavnika. Nijesu ovim potezom ohrabreni ionako hrabri ĉlanovi i simpatizeri Demokratske partije socijalista, već svi graĊani Crne Gore, pa i oni koji ne vjeruju i ne glasaju za nas. Liĉno mislim, a i nedvosmisleno se vidi i bez politiĉkog pretpostavljanja, iako se to nevješto pokušava sakriti, to je priţeljkivala i naša politiĉka opozicija jer i oni, na kraju krajeva, ţele stabilnu i za ţivotni standard prosperitetnu drţavu i oni ţele konaĉni prikljuĉak u društvo modernih(Prekid)
  • Hvala vam. Poslanica Ponoš, a priprema se poslanik Sekulić. Dobrodošli u poslaniĉki klub.
  • Poštovani predsjedniĉe, dame i gospodo poslanici, uvaţeni graĊani i graĊanke, Prije dvije godine u ovom visokom domu mandatar Lukšić je u svom ekspozeu poruĉio da će prioritet nove Vlade biti i bolji standard graĊana. GraĊani Crne Gore vam danas mogu kazati da li je njihov standard ţivota bolji nego prije dvije godine. Ako samo uzmemo u obzir ono što gospodin mandatar danas nije pomenuo, a to su upravo pitanja solidarnosti i socijalne pravde, ţelim da vas pitam da li će se nova Vlada uopšte u narednom periodu osvrtati na ta pitanja ili će ona ostati u domenu ţelja. Pomenuto je danas u ekspozeu da moramo izoštriti senzore za socijalne probleme ljudi, da onda izoštrimo i pitanje socijalnog kartona. Prošla Vlada je obećala da će reforma socijalnog sistema biti usmjerena na pojedince i porodice u stanju socijalne potrebe. Stara Vlada je tada obećala realizaciju projekta "Socijalni karton" kojim će se povećati socijalna davanja ne samo u iznosu nego i u obuhvatu onih kategorija ugroţenog stanovništva kojima je ta pomoć, zaista, potrebna. Gdje su osnove tog projekta, na kojem je on stepenu razvoja i koji su mu krajnji rezultati, trebalo bi da zna stara Vlada. Ali, socijalno ugroţene kategorije stanovništva i brojne porodice koje ţive na rubu siromaštva još uvijek nijesu osjetile benefite tog projekta, a upravo to je cilj rada Vlade, da pomogne onima kojima treba i da ostvari ciljeve zacrtane u potrebama crnogorskog društva. Imamo i primjer samohranih majki koje nijesu zaštićene crnogorskom legislativom, kao ni praksom i koje što osim što imaju više materijalnih i drugih teškoća nemaju nikakvu pomoć drţave. Crnogorski zakon i dalje ne poznaje kategoriju samohranih roditelja. Ministarstvo rada i socijalnog staranja nema evidenciju o tome koliko ih u drţavi ima. Samohranost nije predviĊena kao poseban uslov za ostvarivanje prava jer je to kategorija koja ne podrazumijeva da se radi o osobama koje su u stanju socijalne potrebe. Većini samohranih roditelja je alimentacija problem sa kojim sami ne mogu da se izbore. Nedostajuća legislativa, i kako neko reĉe danas nabujali nepotizam, samo su neki od razloga za to. MeĊutim, instrumentima drţave, dame i gospodo, neophodno je da se obezbijedi uredno plaćanje alimentacije, što do sad nije uĉinjeno, jer pored svih zakonskih mjera, plaćanje alimentacije samohranim majkama ostaje nedostiţan cilj. Pitanje zaposlenja za samohrane majke još jedan je nedostiţan cilj. Biti samohrana majka na trţištu rada u Crnoj Gori prije je hendikep nego prednost prilikom zapošljavanja kako je to u drţavama Evrope na koje se mi, kao, ugledamo. Stoga, apelujem da drţava zapoĉne podsticanje zapošljavanja samohranih majki uz subvencije za poslodavce i plaćenu brigu za vrijeme radnog odnosa. A vi samohranim roditeljima, gospodine mandataru, danas recite da li je to dostiţno. U ime svih crnogorskih graĊanki ţelim da govorim i o rodnoj diskriminaciji. Jer, postojeći pravni okvir u Crnoj Gori ne obezbjeĊuje dovoljan nivo zaštite od rodne diskriminacije na trţištu rada. O tome, takoĊe, danas nije bilo rijeĉi. Zaštita ţenskih ljudskih prava je još uvijek daleko od toga da bude dobro poznat koncept i ustaljena praksa, pa ĉak i u ovom visokom domu iako ste to u izbornoj kampanji obećavali. Logiĉan redosljed u jednakom tretmanu ţena je i omogućavanje ţenama koje su trudne i porodilje da se zaposle. Ili, ĉak ako hoćete, da zadrţe svoj posao. A naša drţava mora da ima pravo i u praksi da podrţi pravo zaposlenih ţena na zaštitu materinstva kao osnovnog ljudskog prava. Sve ovo a i drugi brojni primjeri navode nas na samo jedan zakljuĉak, a to je da resursa i kapaciteta i ljudskih i finansijskih za ugroţene grupe mora biti. A Vlada koju je mandatar predloţio niti je ranije niti će ubuduće biti sposobna da izoštri senzore za socijalne probleme, jer budimo realni, ti problemi su njima strani. Stoga, ţelim da zakljuĉim da socijalna politika mora da predstavlja jedan od prioriteta naše drţave, a Vlada treba da bude ta koja će da ubrza primjenu mjera umjesto neprestano samo da izraţava ţaljenje što postoji samo mali napredak u socijalnom ukljuĉivanju i umjesto da graĊanima uporno ponavlja floskulu - radićemo na snaţenju mehanizama, kao što je to bilo danas. Hvala.
  • Hvala, poslanice Ponoš. Poslanik Sekulić, izvolite. Priprema se već duţe poslanik Kneţević.
  • Hvala, gospodine predsjedniĉe. Uvaćeni gospodine Đukanoviću, koleginice i kolege, Sa paţnjom sam, naravno, saslušao ekspoze, ali i ono što je do sada bilo saopšteno, posebno od strane naših kolega iz opozicije. Moram da budem iskren da me je opozicija još jedanput razoĉarala. Smatrao sam da će ovaj 25. saziv Parlamenta biti nešto drugaĉiji nego što je to bilo ranijih godina, da će kolege iz opozicije nastupiti nešto drugaĉije kada je u pitanju odgovor na ekspoze budućeg mandatara, da će saopštiti makar neku novu ideju, neki novi predlog, da ćemo ĉuti neku suvislu kritiku ili u konaĉnom da će se makar neka njihova politiĉka stanovišta još jedanput potvrditi. MeĊutim, ĉuli smo samo ono što su utemeljene kritike, ĉuli smo ĉak i hvalu jednog od naših uvaţenih kolega, da eto zaboga oni 22 godine u opoziciji, ĉini mi se da je to jedino u Crnoj Gori moţe neko da se hvali 22 godine gubi svoje politiĉke bitke, ali kaţem još jedanput - navikli smo to od naših kolega iz opozicije, i navikli smo i na ĉinjenicu da su tokom voĊenja predizborne kampanje jasno saopštavali svoje politiĉke stavove, a i da su ti politiĉki stavovi nešto drugaĉiji u situaciji kada je kampanja završena. Mislim da su njihovi politiĉki stavovi koje su saopštavali bili glavni problem vezan za ono što naše kolege iz opozicije potenciraju kada je u pitanju Nikšić. Ĉinjenica je da, to graĊani Crne Gore veoma dobro znaju da dva mjeseca nijesu uspjeli da sastave zajedniĉku vlast, ĉinjenica je takoĊe da imaju razliĉite politiĉke poglede na mnoge stvari, ne samo identitetska pitanja, nego i na mnoga druga pitanja i ĉini mi se da tu treba traţiti ono što je pitanje, ili što se drugaĉije postavlja kao pitanje u ovom Parlamentu - zašto Nikšić danas nema vlast? U svakom sluĉaju, nemojte da brinete. Znaĉi, Demokratska partija socijalista i naša koalicija će biti spremna na sve ono što se moţe desiti bilo da su u pitanju novi izbori bilo da je formiranje vlasti u pitanju, ali nemojte ono što je vaša krivica, ono što je vaša nesposobnost da prebacujete na našu stranu. Znaĉi, imali ste dva mjeseca, vrlo jasno ste saopštavali svoje stavove, znaĉi veoma dobro znate, ako ne, moţemo da vas podsjetimo na ono što ste saopštavali tokom svih prethodnih 60 dana - znaĉi moţemo veoma lako da vas podsjetimo na te vaše stavove i da vam još jedanput objasnimo zašto niste formirali vlast. Kaţem još jedanput, nemojte da ono što je vaša politiĉka nesposobnost da prebacujete na stranu Demokratske partije socijalista i naše koalicije. Ali, samo dozvolite i nekoliko napomena kada je u pitanju ekspoze, kada je u pitanju ono što je saopštio gospodin Đukanović kao budući predsjednik Vlade, pošto ne mogu da obuhvatim sva pitanja za ovih preostalih dva minuta i 15 sekundi, fokusiraću se samo na dva. To je pitanje ekonomije sa jedne strane i pitanje evroatlanskih integracija. Što se tiĉe ekonomije bilo bi veoma nekorektno kada bi Crnu Goru posmatrali kao izolovanu taĉku kao što pokušavaju mnoge kolege iz opozicije. Mislim da je treba smjestiti ne samo u regionalni nego u širi kontekst. Dozvolićete u onom trenutku kada se ekonomska kriza pojavila kao duţniĉka kriza ili bankarska kriza, niko nije mogao, ni jedan ekonomista nije mogao da predvidi da će trajati ovoliko dugo i da će biti ovoliko razorna na razvijene ekonomije svijeta, prije svega tu mislim na Ameriĉku, a kasnije na evropske ekonomije. I ajde, ako ništa drugo budimo makar malo fer i prema prethodnoj i prema svim prethodnim vladama, pa saopštimo i ovo. Znaĉi u ovom trenutku, u mnogo teţe ekonomske situacije nalaze se ne samo neke drţave u okruţenju, nego i drţave Evropske unije, poput Grĉke, koja je svoj razvoj temeljila na turizmu i uslugama, Španije, ali recimo i Slovenije koju smo uvijek posmatrali kao jednu od bivših Jugoslovenskih republika koja je imala taj ekonomski zamajac moţda drugaĉiji ili svoj razvoj temeljila na drugaĉijim osnovima nego što je to bila crnogorska ekonomija. Uostalom, uvaţene kolege, ajde da se prisjetimo svih onih parametara, slaţem se da se iza statistike ne moţemo kriti, ali da se prisjetimo svih onih ekonomskih parametara koji su govorili u prilog tome šta je sve uraĊeno u posljednjih nekoliko godina u Crnoj Gori. I dozvolićete da nije bilo onog zamajca od 2006. do 2008. ili 2009. godine, ni danas ne bismo mogli na takav naĉin da odgovorimo ekonomskoj krizi kako je do sad odgovoreno. U svakom sluĉaju, ukoliko kriza bude nastavljena, znaĉi to je izazov više za buduću Vladu, kaţem još jedanput svi znamo da neće biti lako, ali je ĉinjenica isto tako da imamo i dobre osnove za ono što ovu vladu oĉekuje. I druga stvar je pitanje NATO integracija. Slaţem se NATO nije uslov za evropske integracije. Ali, dozvolite da evropske integracije podrazumijevaju i ono pitanje bezbjednosti isto kao što podrazumijeva i neka druga pitanja. E upravo za to smatramo da je kroz evroatlanske integracije mnogo lakše ući u onaj dio evropskih integracija. A koliko sam shvatio ...(prekid)
  • Hvala, kolega Sekuliću. Poslanik Kneţević, a priprema se poslanik Jovan Martinović.
  • Poštovana Skupštino, uvaţeni graĊani, Ĉitajući vaš ekspoze, gospodine Đukanoviću, meni se neminovno nameću dva zakljuĉka, da smo vašim povratkom dotakli institucionalno dno mnogo dublje nego u onoj pjesmi pokojnog Tome Zdravkovića, i drugi da je DPS, iako finansijski bogata partija, siromašna kadrovima, pošto izgleda ne postoji ĉovjek koji bi mogao da vodi Vladu, zbog ĉega ćete po sedmi put izabrani biti za mjesto mandatara iako ste se toliko puta u prošlosti povlaĉili, vraćali da više niko u Crnoj Gori, a vjerujem ni vi sami ne znate kad se vraćate a kad odlazite, kao na nekom drţavnom ringišpilu. Zato vaš novi povratak za graĊane Crne Gore predstavlja nastavak horor filma ĉiji kraj niko ne moţe predvidjeti. Mada, kad bolje razmislim ni jedan horor film nije imao toliko nastavaka kao vaša 23-godišnja vladavina Crnom Gorom, koju ste zapoĉeli u ruĉno pletenom dţemperu, ali ste se u meĊuvremenu toliko izvještili da ste i sami poĉeli da pletete i krojite, ali ne dţempere i stoljnjake, nego sudbinu svih graĊana Crne Gore. Tako da vaš zahtjev da vam sluţbenici kovertiraju ostavke da biste se vi uopšte udostojili da ponovo preduzmete kormilo vladom zvanom Titanik, više doţivljavam kao psihološki eksperiment nad potĉinjenima, koji su oni euforiĉno prihvatili jer su umislili da im moţete traţiti recimo doniraju organe u partijske svrhe ili da kolektivno skoĉe sa Vezirovog mosta. Zbog ĉega ste se vratili, gospodine Đukanoviću, ako ste svaki put odlazili umorni od politike, a ţeljni biznisa? A kad smo već kod toga, oduvijek sam se pitao - zašto nijeste uspješni u voĊenju Vlade, kao što ste uspješni u porodiĉnom biznisu i morate nam otkriti taj recept na 11 strani. Ja smatram da vaš povratak ima za cilj sljedeće: da eliminišete opoziciju u sopstvenim redovima, što ste djelimiĉno uradili sastavom Vlade, a ako se neko u doglednom periodu bude bunio, u ranim jutarnjim ĉasovima posjetiće ga specijalci policije, da ga podsjete da se ne smije niko buniti protiv šefa. Da u Parlamentu uz podršku servirnih djelova opozicije izglasate ulazak Crne Gore u NATO, pošto vam je jasno da je ogromna većina graĊana protiv tog antidrţavnog nauma, i ja vas upozoravam da taj naum ne sprovodite u Skupštini i ne uvodite Crnu Goru u još jednu fazu nestabilnosti, kao što ste uĉinili najsramnijom odlukom o priznanju takozvane drţave Kosovo i zamalo Crnu Goru doveli na ivicu graĊanskog rata. Zato je neophodno da u svakom pitanju koje se odnosi na atlantske integracije se izajšnjavaju graĊani na referendum. A ja vas evo obavještavam da će većina konstituenata iz Demokratskog fronta voditi aktivnu ulogu protiv prikljuĉenja Crne Gore NATO alijansi. To je naš politiĉki stav kojeg ste, vjerujem, znali i za to smatram da je veoma znaĉajno, gospodine Đukanoviću, da u ovom trenutku ne uvodite Crnu Goru u nove nestabilnosti. TakoĊe, smatram da ste se vratili da obezglavljenu, jurnisanu crnogorsku ekonomiju uz pomoć sumnjivih kredita drţite u stanju kontrolisane kome, ostavljajući dugove koje ni naša praunuĉad neće moći da vrate. Danas na poĉetku sjednice su nas doĉekali radnici Radoja Dakića, a ja vjerujem da ste vi ušli na straţnji ulaz ne ţeleći da se susretnete sa njima da vas ne podsjećaju na vašu politiĉku biografiju, jer ste upravo zahvaljujući njima 1989. godine, onako visok, mlad i lijep, ušli u politiku i postali ovo što ste postali ove 23 godine. TakoĊe, ostaje nejasno da je Crna Gora duţna 1,7 milijardi evra, a da 23 porodice u Crnoj Gori imaju dvije milijarde evra. Znaĉi, gospodine Đukanoviću, ubijeĊen sam da ste sa svim tim porodicama ili u kumovskim ili u pobratimskim ili u porodiĉnim vezama. Ja oĉekujem da ćete pomoći izlasku Crne Gore iz krize na naĉin što ćete preusmjeriti ove dvije milijarde evra na drţavni budţet. TakoĊe, što sam primijetio u vašoj vladi, gospodine Đukanoviću, nema ni jednog Srbina. Jasno je da ovakvom politikom nastavljate da gurate srpski narod na margine, gurate ga u geto, gurate ga u situaciju da se osjeća antidrţavnim lementom i vi kao ĉovjek bez ideologije, jasno je da ovdje favorizujete i forsirate dukljanski koncept formiranja drţave koji vam se moţe vratiti kao bumerang. I sada ću vas pitati jedno retorsko pitanje da li vam što znaĉe imena Boţidara Kneţevića, Zorana Bulatovića i Miroslava Koprivice. Vama vjerovatno ne znaĉe ništa, ali to su oni radnici Geneksa koji su ostali bez posla 13. oktobra jer nijesu ţeljeli da obuku crvene majice Evropska koalicija, odnosno Evropska Crna Gora. Ja vam ţelim, gospodine Đukanoviću, da se narednih, ne ĉetiri godine, nego ĉitavoga ţivota, sjećate imena,ne samo ovih ljudi nego svih ljudi koji su ostali bez posla zahvaljujući represivnom aparatu koji ste iskontrolisali da bi došli do ovakve pobjede, a budite ubijeĊeni da ćete odgovarati za sve ovo što ste uradili od Crne Gore za ove 23 godine. Zahvaljujem.
  • Hvala. Jovan Martinović, da li je tu? Koleginice Jonica, na vas je red. Izvinjavam se, nisam najavio, ali nisam znao da će ovako brzo doći vaš red.
  • Dame i gospodo poslanici, poštovani graĊani i graĊanke Crne Gore, Ovo je peta vlada Crne Gore koja se bira u zadnjih šest godina, i to je veoma interesantan pokazatelj za priĉu o stabilnosti sa pozicija izvršne vlasti u Crnoj Gori. Interesantan detalj je i to što je izboru ove vlade prethodio potez mandatara koji je bio priliĉno neuobiĉajen, ali za mene i upeĉatljiv, a to je traţenje ostavki, ali ne sa pozicije mandatara, jer pozicija mandatara ne daje ta ovlašćenja, nego sa pozicije predsjednika Demokratske partije socijalista, od 500 drţavnih funkcionera. Dakle, predlaţući ili prije predlaganja pete Vlade u zadnjih šest godina, traţenjem ostavke od ovih preko 500 drţavnih funkcionera koje je trebalo da vam se dostave na sto predsjednika partije, priznali ste liĉnu i partijsku krivicu za neefikasnost, neracionalnost drţavne administracije. Za sve greške koje su produkovale igranje sa ljudskim sudbinama vrlo ĉesto, za sva prekršena ljudska prava i slobode graĊana Crne Gore...
  • Koleginice Jonica, izvinite samo malo. Iako ima više dama više nego ikad u Parlamentu, mladi dţentlmeni se ne drţe toga reda. Izvolite.
  • Priznali ste, takoĊe, i godinama ponavljane tvrdnje Socijalistiĉke narodne partije Crne Gore da ste vi koĉnica depolitizacije, profesionalizacije drţavne uprave u Crnoj Gori, jer ste od drţavne administracije napravili sistem partijskih vojnika koji su poloţaj u drţavnoj upravi dobijali zahvaljujući doprinosu partiji a ne na radnom mjestu, koji su napredovali zahvaljujući bliskosti partijskim centrima moći, a ne na osnovu znanja i struĉnosti. Rezultate rada tako odabranih kadrova upravo i vi pokazujete u vašem ekspozeu, jer, kako ja ĉitam vaš ekspoze, vi ste u ovom ekspozeu i programu Vlade priznali krivicu za postojanje ”šume” regulatornih agencija, priznali ste krivicu za zloupotrebu instituta otpremnina u Crnoj Gori, priznali ste krivicu za Vladu ili svih pet vlada kojima ste direktno ili na daljinski upravljali, ĉiji su funkcioneri primali veći dodatak na platu mjeseĉno, nego što su socijalna primanja našim graĊanima bila godišnje. Priznali ste krivicu za praksu da neki funkcioneri primaju više plata i nadoknada, priznali ste krivicu i za to što smo nedovoljno stvarali, a sve više se zaduţivali. A šta imaju graĊani Crne Gore od priznate krivice u vašem ekspozeu? Ništa. Jer, nijeste za sve ono za što ste priznali krivicu i odgovornost ponudili neka bolja rješenja. Umjesto toga vaš ekspoze obiluje demagogijom, demagogijom o tome da sada treba iz ovih sredstava što su neki ljudi zloupotrebljavali, koje ste pozicionirali kao svoje partijske vojnike da to rade, da od tih sredstava sada mladim, visokoobrazovanim ljudima obezbijedite posao jer ga dugo ĉekaju. I ja oĉekujem doslovce da u Budţetu za 2013.godinu obezbijedite onih 10 miliona eura koje su neophodne za realizaciju Zakona o struĉnom osposobljavanju visokoškolaca, ali da to ne radite kao što su do sada radile ove vaše Vlade tako što je, recimo, prošle godine u 2011.godini iznos sredstava za sluţbena putovanja, reprezentaciju i telefone Vlade Crne Gore bio 11 miliona 322 hiljade, a toliko ste za ĉetiri godine uloţili u pripravnike. Dakle, samo za jednu godinu su luksuzi Vlade Crne Gore bili jednaki ulaganjima ĉetvorogodišnjim u mlade visoko školovane kojih ste se Vi sad sjetili. Nadam se da to neće biti ubuduće. Uostalom postoji jako precizno definisana obaveza i Zakon o struĉnom osposobljavanju pripravnika koja se moţe realizovati sa 10 miliona koje je vaš prethodnik i obećao. U ekspozeu ste rekli nešto što je meni bilo jako upeĉatljivo. Pominjete izdašniju paţnju drţave za ljude koji usled nekog hendikepa nijesu u stanju da nose odgovornost za vlastitu egzistenciju. I to radite vi nakon što je Vlada kojom ste Vi upravljali ili Vlade kojima ste indirektno upravljali uzela preko 14 miliona eura iz sredstava Fonda za procjenu o rehabilitaciji i zapošljavanje lica sa invaliditetom i upotrijebila negdje drugo. Dakle, nakon što je 14 miliona eura ili 90% sredstava iz Fonda za profesionalnu rehabilitaciju zapošljavanja lica sa invaliditetom oteto od lica sa invaliditetom, Vi pominjete lica sa hendikepom. Ne, osobe sa invaliditetom nemaju hendikep, hendikep imaju oni ljudi u Vladi koji su bili spremni da otmu 14 miliona eura od lica sa invaliditetom. I na kraju priĉe, Crna Gora je primljena u Savjet Ujedinjenih nacija za ljudska prava, a Vi ste, vidim, nakon što smo preuzeli obavezu koju moramo ispuniti tokom trajanja ĉlanstva u tom Savjetu oduzeli taj resor gospodinu Markoviću, vjerovatno nezadovoljni naĉinom na koji se on bavio ljudskim pravima u ovom periodu kada je to trebalo, ali se nadam da ćete ovamo gdje ste ga dodijelili umjeti da ukaţete da preuzete obaveze makar tamo moramo realizovati na naĉin na koji smo i preuzeli obavezu.Hvala.
  • Hvala, koleginice Jonica. Kolega Martinović je došao, a priprema se Danilović za malo duţu raspravu. Izvolite.
  • Zahvaljujem. Poštovani predsjedniĉe Skupštine, uvaţene kolege poslanici, poštovani mandataru i budući ministri, Poslije ovoliko diskusija ne bih o izloţenom ekspozeu. Danas smo imali prilike da ĉujemo mnoštvo komentara i utisaka ekspozea mandatara za sastav nove Vlade i moram vam priznati da me raduje što su gotovo svi poslanici pohvalili analitiĉnost i sveobuhvatnost ekspozea. Mene raduje jer sam svjestan da je to najbolji naĉin rješavanja svih problematika iznesenih u ekspozeu, jer je to budućnost Crne Gore i budućnost mlade generacije kojoj pripadam. Time je jasno pokazano, da će se nova Vlada na kvalitetan naĉin baviti budućnošću, a ne prošlošću kako su to danas komentarisali pojedini poslanici iz opozicije. TakoĊe smo ĉuli i komentar koji je bio vezan za buduća zapošljavanja koja smo mogli da ĉujemo u predizbornoj kampanji i ĉuli smo ĉuĊenje za broj mogućeg zapošljavanja u odnosu na broj ljudi koji ĉeka posao u Crnoj Gori, da poslanik koji je to komentarisao nije predvidio i broj studenata koji će u naredne ĉetiri godine biti radno sposobni i koji će ĉekati svoju šansu da se dokaţu i primijene svoja znanja. Što se tiĉe situacije u Nikšiću, posmatrajući sa strane i slušajući što ste jedni za druge govorili tokom iscrpljujućih razgovora, kako ste sami kazali, sami ste sebe doveli u bezizlaznu situaciju iz ĉega se moţe zakljuĉiti u najmanju ruku da nijeste bili sposobni da se dogovorite oko elementarnih stvari. Interesantno je da su oni koji su nudili principe doţivjeli najveći poraz i najveći poraz time što su dva odbornika jedan za drugim istupili iz partije, jedan dobrovoljno, a drugi je izbaĉen iz partije. Na taj naĉin pokazali ste da nijeste u stanju da se dogovorite i da vršite vlast na lokalnom nivou, a kako biste tek onda bili u stanju da se dogovorite i vršite vlast na nivou Crne Gore. Zahvaljujem.
  • Hvala, kolega Martinoviću. Najavio sam, nešto je bio dio dogovora i objaviću i završićemo raspravu sa tim.Iz vlasti imamo dvojicu kolega, jedan je Kemal Zoronjić, a drugi je, nema drugog, Vi ste jedni iz vlasti, a kolege iz opozicije koji će još govoriti je Dritan Abazović, Goran Danilović, Branko Radulović, Aleksandar Damjanović, Andrija Mandić, kolega Gojković i Predrag Bulatović. Neki od kolega iz opozicije će imati deset minuta. To ću da preciziram da ne bi bilo dileme, to su kolega Abazović, kolega Danilović, kolega Radulović, kolega Damjanović i kolega Mandić. Dogovorili smo da u cilju ubrzanja i dobre politiĉke klime, a premijer ima, odnosno mandatar ima bez ograniĉenja pravo na kraju da to tako uradi. Hvala vam na razumijevanju i na podršci. Idemo redom. Kolega Danilović je sada 10 minuta. Izvolite. Neka se pripremi kolega iz Bošnjaĉke stranke Zoronjić. Izvolite.
  • Ja se nadam da ćete vi završiti unutarpartijske i koalicione razmirice dok ne poĉnem. Hvala. Uvaţeni graĊani, koleginice i kolege, gospodine mandatare, moram da priznam da jedino tako mogu da odbranim zdrav razum i pamet da mi u ovom trenutku jedna vesela asocijacija pada na pamet. Svi mi skupa negdje liĉimo na onoga pijanca koji doĊe kući i kaţe ne znam jesam li krenuo ili sam došao. Gospodine Đukanoviću, samo dvojica u Crnoj Gori izazivaju toliko radosti kad odlaze i kad se vraćaju. To ste Vi i Deda Mraz. Jedni vjeruju u Vas, jer dajete više nego Deda Mraz, a neki od nas vjeruju, naţalost, i dalje u Deda Mraza. Jedino što moţe da nam se dogodi ipak jednog dana otići ćete s tim Deda Mrazom jer jedino dobro u vašim povracima je to što neizostavno opet odete. Ja mislim da se to pribliţilo kraju, ovo ste potrošili priliĉno kao mogućnost, rekao bih zadrţavajući pravo, da ipak govorim politiĉki pristojnim jezikom, da ste usput priliĉno uvrijedili pojedine svoje kolege dopušajući im samo na trenutak da osjete slast mjesta koje se zove predsjednik Vlade, uporno tvrdeći da samo Vi moţete da spasite Crnu Goru iz ambisa i šaljući poruku da ste jedini koji moţe da uvede u krizu i izvadi iz nje, i to je negdje taĉno. Ne postoji niko ko bi, kad bi htio i umio, i znao, mogao uspješnije Crnu Goru izvaditi iz krize od vas koji ste je i tamo gurnuli. Prisjetite se samo i vidite da li u ovom mom ima imalo cinizma šta ste sve preturili preko glave u minulih 20 godina, ima li iko ko razumije nacionalizme kao vi, a bili ste nacionalista svih vrsta, ima li iko ko razumije sve ekonomske pravce kao Vi, a bili ste u svim ekonomskim pravcima, ima li iko ko razumije nerazumijevanje kao Vi, Vi ste ih produkovali. Gospodine Đukanoviću, ja zaista nijesam, neka mi javnost i zamjeri, imao ţivaca da ĉitam još jedan Vaš ekspoze. Nijesam nešto posebno revoltiran. GraĊani su birali kako su birali, traţili, dobili, Vi se predstavljate kao spasilac. Neka im bude, strpljiv sam. Demokratski front je dao svoju ponudu, hvala beskrajno veliko svima. Njih 24% je prepoznalo našu politiĉku ponudu, neki drugi su, uz pritisak i silu, povjerovali Vama i dali Vam pravo da nas povedete tamo gdje nijeste uspjeli ni jednom za dosadašnjih šest puta kao premijer, ovo Vam je sedmi mandat. Gospodine Đukanoviću, zabrinite se, Vi imate više mandata neko neko lijepih sjećanja. Gospodine Đukanoviću, to što dobijate na izborima na naĉin na koji dobijate ne znaĉi da morate biti imuni na politiĉku pristojnost. Ako mislite dobro Crnoj Gori, konaĉno se opredijelite, kad već narod tako ţudi za Vašom vlašću i naĊite nekoga ko moţe da odradi jedan mandat, a da ga ne prekinete na pola, pošaljite poruku da će biti Crne Gore i nakon Vas. Nijeste Vi tako dobar ni student bili, potom ni ekonomista, da bi nas zaduţili da samo Vi moţete na kraju vladati Crnom Gorom i slati poruku da je samo u Vama spas. Loše je to za Crnu Goru, za onu za koju ste se Vi borili. Ja se tome radujem zbog toga što to nije prava Crna Gora, dobro je za Crnu Goru koja se stvara, ipak, teško u ropstvu, ali se stvara, Crnu Goru koja je svjesna sebe, mlaĊu Crnu Goru, urbanu Crnu Goru, Crnu Goru koja Vam više ne vjeruje. Gospodine Đukanoviću, napisaliste na jednoj od strana, na to sam morao obratiti paţnju. To takoĊe znaĉi da moramo djelovati primjerom i pokazati stvarnu spremnost na liĉna odricanja u krizi. Ĉuvajte se ovakvih izjava, ako je Vama uopšte do ĉuvanja nakon 23 godine. Oholost je bolest koja zahvati cijelog politiĉara nakon i desetak godina bavljenja politikom. Vi ne moţete da pozivate na liĉnu skromnost i trebali biste da znate, ukoliko je ovo pisao neko drugi, a Vi nemali vremena da takve stvari ne smijete govoriti. Šta ste Vi to nama liĉnim primjerom pokazali gospodine Đukanoviću? Vi ste ĉovjek koji mora da krije od javnosti svoje kolekcije satova, a nama obećavate da treba da stegnemo kaiš i obećavate da ćete juriti one koji troše više goriva na 100 kilometara nego što je propisano. Nije to ni pristojno, ni vaspitano dajem vam rijeĉ, Vi na to nemate pravo. Moţda ima ljudi u Demokratskoj partiji socijalista, pa i u ovom klubu koji bi mogli da kaţu - da ja sam ovdje iz ljubavi, iz emocije i mogao bih liĉnim primjerom da svjedoĉim kako je skromnost vrlina, ali Vi, gospodine Đukanoviću, to ne moţete. Vi znate ovo što Vam ja govorim da je istina. Svaki graĊanin Crne Gore i onaj koji vjeruje da ste otelotvorenje boţje promisli zna ovo što znam ja. Samo za razliku od mene koji Vam ovo govori u lice, oni će vam ovo govoriti kad Vam vide leĊa, oni više ne glasaju za Vas, zapamtite ovo što Vam govorim, oni glasaju za svoje privilegije. Ti ljudi oko Vas se više Vas ne plaše, nego se plaše da ne izgube privilegije koje moţete samo Vi da im donesete. Gospodine Đukanoviću, i oni koji primaju socijalu, naţalost, misle da je primaju zato što im je dao to svemoćni Milo, ne zamjerite na ovoj politiĉkoj prisnosti koju nimalo ne ţelim. Dakle, budite ubijeĊeni da ćete proći onako kako proĊu svi koji uobraze da su nasušna potreba jednog naroda. Ĉudan je ovo narod, imali ste vremena da ga nauĉite, imali ste vremena da shvatite šta ovaj narod misli. Jednog dana, a sve je bliţi reći će Vam, kako u stvari cijelo vrijeme znaju da nijeste bili pravi izbor, kako Vas nijesu cijenili, kako su se snalazili, kako su preţivljavali. Jednog dana će se i Vama, gospodine Milo, desiti drago, budite u to ubijeĊeni samo što će Vas boljeti više nego nas, mi smo navikli, a Vi nijeste gospodine Đukanoviću. Mi smo navikli, a Vi ćete tek da se naviknete. Najgora kletva je "imao, pa nemao". Vi ste krenuli da budete skromni nakon 23 godine vladavine. Nemojte da bude po onoj "imao, pa nemao". Ja Vama privatno imam dovoljno snage, na moju sreću, da ne ţelim nikakvo zlo. Ja ne podnosim sistem koji ste Vi produkovali, porodiĉnih veza, ucjena, prijetnji, ne slobode, robije, dobrovoljne, neljudske i neĉovjeĉne ja se protiv toga borim. Meni ne smeta što vas ljudi vole, meni smeta što se plaše vlastitog hlada. Vi ste ovo sve jednog dana poodavno je to bilo zakuvali, Vi ćete ovo i raskuvati i moţda je istorijska pravda, što ste Vi premijer, gospodine Đukanoviću. Na kraju ove balade ubijeĊen sam i ovako napaćenom i nesrećnom narodu koji nikako da graĊanski zrene dominantno ja vjerujem. Vjerujem zato što znam da nema kud nazad i da će prije ili kasnije shvatiti da je ovo bila sve jedna igra u koju ste ga uveli, a tada će taj sud biti mnogo teţi nego što se Vama danas ĉini. Gospodine Đukanoviću, ne ţelim da govorim o Vašem Kabinetu, ako Vi mislite da ste orginalni onda svaka Vam ĉast. I pored svih mana koje Vam znam ne mogu reći da javno smatram kako ste neintelegentan ĉovjek. Meni ovo djeluje na prelazno rješenje, nijeste se mnogo trudili ĉak, zadrţali mnoga rješenja, pa promijenili neka koja su u meĊuvremenu moţda bila dobra. To je Vaš izbor, Vaš izbor, ovo je prelazno rješenje, prelazno rješenje za jedan Vaš još odlazak, ali to mora biti posljednji i Vi ste toga svjesni. Gdje god ste krenuli, za nas sve skupa je bilo bolje, da ste otišli ranije. Odluĉili ste evo još jednom da nam se vratite pred Boţić, nijeste donijeli vreću darova, ponijeće to malo što je ostalo, ali to smo traţili i to treba da gledamo. Ovaj narod mora da zna, da niko izuzev njega nije kriv za poniţenje koje mu se servira, nijesmo Vam mi krivi uvaţeni graĊani što nas je ovoliko, nego ste Vi krivi što hoćete da ţivite u laţi radije nego u surovoj...
  • Hvala, gospodine predsjedniĉe. Ja samo ţelim da ukaţem na jednu ispravku, odnosno sada kada ste dali raspored vremena ostalih poslanika koji će uzeti uĉešće u raspravi da nije bilo dogovora na Kolegijumu da se ovako rasporedi vrijeme poslanika. Istina, bilo je zahtjeva od kolege Danilovića da poslanici Demokratskog fronta, da odreĊeni broj poslanika dobije 10 minuta za svoju raspravu i ja sam kazao da razumijem taj zahtjev kolege Danilovića. Kazao sam da je Demokratski front jedan specifiĉan poslaniĉki klub, da je to klub u kojem sjedi više lidera, da pretpostavljam da ne mogu meĊusobno da se dogovore ko će uzeti presudno najvaţnije vrijeme i kazao sam razumijem, ali nijesam prihvatio u ime Kluba Demokratske partije socijalista takvu preraspodjelu. Sada imamo još novo iznenaĊenje, gdje Vi tu dodatnu minutaţu dajete kolegama iz Pozitivne i kolegi iz SNP-a. To je takoĊe mimo dogovora i što je posebno vaţno bez vaše prethodne najave na poĉetku sjednice. Ali, na kraju moţda ja Vas i razumijem, ja Vas razumijem, jer i kroz ovaj gest pretpostavljam da Vi kao iskusni politiĉar, kao iskusni predsjednik Skupštine prosto ţelite da tokom ove današnje sjednice koja ima defitivno sveĉarski karakter, jer takva je svaka sjednica gdje se bira nova Vlada, gdje se saopštava program nove Vlade i da Vi sa ovim Vašim ĉinom, što inaĉe nije za Vas svojstveno da ne slijedite dogovore sa Kolegijuma remetite ga sa ţeljom da izazovete sad ovdje ponovo sukob izmeĊu Pozitivne, SNP-a i Demokratskog fronta. Zamislite to u ovom sveĉarskom danu da imamo onu nikšićku situaciju i evo prosto bez mandata našega kluba, ja Vas evo skoro da Vam opraštam ono što nijeste ispoštovali dogovor sa jutrošnjeg Kolegijuma. Hvala.
  • Molim vas, ovdje ja odgovaram na povrede Poslovnika, to da se nauĉimo. Dogovor je specifiĉan, kao što znamo ova sjednica je specifiĉna, ţelim da završimo danas, ţelim da završimo ovu atmosferu koja nije bila najavljena, nego je … Ţelim da saĉuvam to dostignuće. Naravno to što Poslovnik dozvoljava to je neki balans izmeĊu vlasti i opozicije. Ako bi debalans postojao, a postojaće, biće izravnan tako što će premijer dobiti malu pauzu da se pripremi za završno izlaganje i tako ćemo ĉuti, ja mislim, najbolji iskaz ţelja vladajuće koalicije kroz to izlaganje. Raĉunao sam taĉno, raĉunao sam da pošto je policentriĉan dio kluba, jedan klub tu je policentriĉan, to je logiĉna stvar kada je više elemenata u njemu, nije bilo dogovora oko...to je taĉno, i SNP-a, ali ne bih htio da zakinem kolege iz Pozitivne i SNP-a na raĉun najjaĉeg kluba, i tu sam negdje išao u balans. Raĉunam da je to sve i slaţemo se u cilju dobre atmosfere da bismo ovaj vaţan dan formiranja 40. vlade, jubilarne vlade u istoriji Crne Gore jer nije lako doći do tog broja, došli na jedan produktivan naĉin sa nešto manje ili više vremena na obje strane. Moţemo se razjasniti tako? Evo dajte da vidimo.
  • Nijeste mene razumjeli, ja sam kazao poruku i podrţavam je, a kolegama iz opozicije još jedna poruka. Priĉajte. Vi uostalom godinama priĉate, godinama gubite. Mislim da je ovo dan kada treba da se dogovorimo, što je osnovni smisao ekspozea, da radimo, da budemo još vredniji.
  • Hvala. Idemo redom. Znaĉi Abazović. Onda da vi budete iz poslaniĉkog sastava vlasti. Jeste kolega Zoronjić, izvolite. Ne, dobijate, ako vam treba 10 minuta moţete i vi o, a ne, vi niste iz kluba, vi imate svoj klub, vi moţete samo pet. Mogu tolerisati, novi ste. Izvolite.
  • Hvala, predsjedniĉe. Poštovani predsjedniĉe Skupštine, koleginice i kolege poslanici, budući ĉlanovi Vlade, gospodine Đukanoviću, uvaţeni graĊani Crne Gore, U ime Bošnjaĉke stranke navešću nekoliko kljuĉnih opredjeljenja iz ekspozea mandatara Đukanovića koje smo prepoznali kao vaţne razloge zbog kojih, ukupno uzevši, predloţeni program zasluţuje našu podršku. Istaknuto je da će Vlada slijediti trasirane pravce spoljne politike prilagoĊene vremenu, mogućnostima i potrebama razvoja Crne Gore, što je doprinijelo njenom znaĉajnom meĊunarodnom ugledu. Smatramo da su evroatlantske integracije kljuĉni prioriteti spoljne politike Crne Gore. Put prema Evropskoj uniji je otvoren. Ali, osim konsezusa društva traţi ispunjavanje kriterijuma i standarda. Ubrzo ćemo se suoĉiti sa sve većim insistiranje na apsolutnoj primjeni svih standarda na putu do punopravnog ĉlanstva u Evropskoj uniji. Potrebno je nastaviti da osnaţujemo i unapreĊujemo institucije, jer samo jake institucije znaĉe zdravije i sigurnije društvo posvećeno opštem dobru, a samo jasnim i mjerljivim rezultatima na ovom putu moţemo oĉekivati da će uspješno zapoĉeti pregovori o pristupanju Evropskoj uniji biti uspješno i završeni. TakoĊe, Crna Gora se nalazi na dobrom putu da postigne sve zahtjeve, standarde za ĉlanstvo u savremenim svjetskim bezbjednosnim strukturama. Dugoroĉna bezbjednost i stabilnost jeste obaveza koju jedna vlada treba da garantuje svim graĊanima. Ono na ĉemu snaţnije trebamo raditi jeste poboljšanje komunikacije ove strategije jer, sloţićemo se, graĊani moraju biti i bolje i kvalitetnije informisani. Isto tako mislimo da će Crna Gora nastaviti sa dobrom regionalnom saradnjom i daljim njegovanjem dobrosusjedskih odnosa i regionalne stabilnosti, posebno kada je rijeĉ o drţavama u okruţenju. Mislimo da je to dobra politika i dobra praksa koju jedna mala drţava, kakva je Crna Gora, mora slijediti ukoliko ţeli da nastavi biti uvaţavana u meĊunarodnoj zajednici. Kada je u pitanju ekonomska politika prepoznali smo jasna opredjeljenja da oporavak privrede u vremenu ekonomske krize treba pratiti stvaranjem povoljnijeg ambijenta za direktne strane investicije. Vrijeme prije pridruţivanja Evropskoj uniji treba maksimalno iskoristiti za modernizaciju zemlje i razvoj proizvodnje, te konkurentnosti domaćeg proizvoda jer nas u Evropskoj uniji ĉekaju daleko veći izazovi i stroţiji kriterijumi. TakoĊe, moramo pospješiti i regionalni razvoj i uĉiniti da konaĉno i zaostali sjever Crne Gore privredno oţivi kroz ozbiljne investicione projekte koji će dovesti do smanjenja nezaposlenosti naroĉito kod mladih. Ekonomski snaţan i razvijen sjever, znaĉi ekonomski snaţna Crna Gora, a to nam je, sloţićemo se svi, zajedniĉki cilj kojem moramo stremiti. Uvaţeni gospodine Đukanoviću, saradnju sa našom brojnom dijasporom vidimo kao veliku šansu razvoja naše drţave. S ponosom moţemo kazati da je naša dijaspora naš najbolji ambasador koji nas ĉasno i dostojanstveno predstavlja i u Evropi i širom svijeta. Smatramo od izuzetne vaţnosti da se buduća vlada snaţnije zaloţi za organizovaniju saradnju drţave s dijsaporom, jaĉanje meĊusobne pomoći i podrške, te zaštitu interesa dijaspore u pogledu razvoja diplomatske mreţe. Dakle, poštovani mandatare, vjerujemo da će rad, red i društvena odgovornost postati prepoznatljiv model ponašanja u Crnoj Gori, a da će evroatlantski put Crne Gore, dobra regionalna saradnja, veća ulaganja u nerazvijena podruĉja, smanjenje broja nezaposlenih i povećanje ukupnog ţivotnog standarda naših graĊana postati prepoznatljive aktivnosti i rezultati ove vlade. Zahvaljujem.
  • Hvala. Sada rijeĉ ima kolega Abazović, a da se pripremi kolega PeĊa Bulatović. Kolega Abazović 10, a kolega Bulatović pet. Izvolite.
  • Poštovani predsjedniĉe, poštovani poslanici, graĊani Crne Gore, poštovani mandataru, Da ste prvi put danas bili za ovom govornicom moţda bi vam i povjerovali, ali pošto ste tu došli sedmi put, mislim da ne postoji nikakav razlog da vam se vjeruje ono što ste napisali u ekspozeu koji nije uopšte impozantan. Naprotiv, sve je praktiĉno isto kao što je bilo, poĉevši od vaših kadrova, pa svih onih demagoških floskula o tome šta ne valja u Crnoj Gori i šta treba mijenjati, a da se pri tom ne zna naĉin na koji to treba uraditi. Ali, da biste postali inovativni, a to vam se ĉesto dešava, ipak ste se potrudili pošto ste nedavno u Crnoj Gori uveli još jedan novi vid, da tako kaţem, u politiĉkoj teoriji, koji se zove policijska demokratija. Nadgledali ste izbor predsjednika Skupštine Nikšić, a nadam se da neće biti potrebe da pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno inspektori, budu veĉeras ovdje kada se bude odluĉivalo o vama. Ali, moţda njih ima i meĊu nama. Vi ste na ovaj naĉin ranili svoj rodni grad, ranili ste Crnu Goru, ranili ste pojedince i ranili ste graĊane Crne Gore, ali to neka vama sluţi na ĉast. Ja nemam vremena da se posvetim svim paragrafima iz ekspozea, iako, ĉini mi se, svaki zasluţuje kritiku, zato ću se koncentrisati samo na neke stvari, prije svega, naš evroatlantski put. Integracija Crne Gore u NATO, gospodine Đukanoviću, je jedino što vam je preostalo da mašete pred meĊunarodnom zajednicom, kao jedini ĉovjek koji moţe da nas uvede u taj sastav. Ali, graĊani Crne Gore trebaju da znaju istinu, niska podrška integracijama Crne Gore u NATO upravo proizilazi iz niske podrške koja se nalazi meĊu ĉlanovima, odnosno glasaĉima Demokratske partije socijalista. Ukoliko niste naumili da i tu podršku kupite, bilo bi dobro, i ja ću vas u tome podrţati da se aktivno, sa svim ostalim ĉiniocima društva i civilnog sektora, ukljuĉimo aktivnije u tu kampanju u smislu promocije evroatlantskih vrijednosti. Vi ste, gospodine Đukanoviću, rekli da je dvosmjerna zainteresovanost izmeĊu Evropske unije i Crne Gore vezana za reformski put, odnosno da postoji zainteresovanost sa obije strane da bi se postigao taj cilj. Ja sam saglasan ali nisam siguran koliko ste vi zaista bili iskreni u tome. Vlade koje ste prethodno vodili u više navrata, i one koje ste vodili iz sjenke, nisu se baš potrudile da u tome budu nešto previše uspješne. Na kraju, moram vam priznati da ste ipak jednu stvar priznali. U svom ekspozeu postoji reĉenica koja kaţe - nema pravne ili autoritativne drţave bez adekvatnih zakona koji se poštuju. Crnu Goru ćemo uĉiniti takvom. - Ova reĉenica u futuru govori da ovĊe ne postoji autoritativna drţava i da se ovĊe zakoni ne primjenjuju. Hvala vam što ste to priznali, ali to nije dovoljno. Recite kada će poĉeti primjena zakona. Recite i preuzmite odgovornost. Što se tiĉe manjinskih prava i društvene integracije - mislim na unutrašnju integraciju Crne Gore. Tu nijeste uradili ništa specifiĉno. Vi ste, gospodine Đukanoviću, perpetuum mobile podjela u Crnoj Gori. Vi konstantno izazivate i vrlo ste uspješni u tome. U tome i jeste ĉar, odnosno tajna Vašeg politiĉkog uspjeha. Ali, šta ste uradili za manjine? Uradili ste da su oblasti, odnosno podruĉja gdje ţive manjinski narodi najsiromašnija podruĉja u ovoj drţavi. Uradili ste da je meĊu manjinskim narodima najviše emigranata, gospodine Đukanoviću. I na kraju, naţalost, i mojih sunarodnika i drugih pripadnika manjinskih naroda dobili ste njihovu bezrezervnu podršku, koju moţda nijeste ni traţili, da biste sastavili novu vladu. Oduţili ste im se tako što, ja sam ĉovjek koji ima graĊansku profilaciju i priliĉno kosmopolitski karakter, nijeste našli za shodno nijednog Albanca da imenujete za ministra. A i ove što ste imenovali, imenovali ste ih na mjestima koja, uz duţno poštovanje svih, ipak nijesu resori koji bi trebali da pripadaju jednom, u jednoj vladi graĊanskog karaktera, odnosno graĊanske drţave. Samo jednu reĉenicu da bi me shvatili moji sunarodnici: (govori na albanskom jeziku) Gospodine Đukanoviću, Vi ste u svojem radu ponizili manjine i manjinske narode. Vaši sudovi su sudili kako su sudili. Vi ste te ljude deportovali, selili ih direktno u smrt i na kraju dobijali podršku zbog toga. Vi ste, gospodine Đukanoviću, uveli sistem politiĉkih podjela i na taj naĉin sebe diskvalifikovali da budete jedan pravi evropski lider, iako Vam sa brojnih meĊunarodnih adresa ĉesto stiţu pohvale. Vi ste jedini primjer da ste bili premijer i u ratu, premijer i u miru, i da ste, nakon ovih 23 godine, opet, uz podršku graĊana Crne Gore, znamo svi na kakav naĉin, došli da ponovo budete premijer. Nemamo nijedan takav primjer u regionu. Mislim da ste na ovaj naĉin pokazali veliku rezervu prema svojim saradnicima. Mogli ste da naĊete nekog drugog da servisira Vaše poslove, ali ste ipak, da biste bili sigurni u sve ono što se dešava, jednostavno htjeli ponovo da povedete Crnu Goru. Gospodine Đukanoviću, Vi ste predloţili da javni funkcioneri kovertiraju svoje ostavke. Ja mislim da je najmoralniji ĉin da ste Vi kovertirali svoju ostavku i da ste ... na sve javne funkcije i da ste ovu zemlju oslobodili okova i mita Mila Đukanovića i da ste na taj naĉin pokazali prvi put da ste spremni da uradite nešto dobro za ovu zemlju. Taĉno je, gospodine Đukanoviću, Vi ste donosili teške odluke u svojoj bogatoj politiĉkoj karijeri. Donosili ste odluke koje su bile potpomognute i od nas graĊana Crne Gore. Ali, za razliku od Vas, gospodine Đukanoviću, i Vaših partnera, mi takve odluke nijesmo debelo naplaćivali kao što ste to ĉinili vi. Mi smo to uradili ĉasno i zarad drţave koju ţelimo da vidimo kao graĊansku, modernu, evropsku priĉu koja moţe da uspije i koja treba da uspije. Za vaše privatizacije, vaše ekonomsko i moralno posrnuće ĉitave drţave najodgovornija ste osoba. Vaše privatizacije su sve do jedne promašene. Vi ste rasprodali drţavne resurse, vi ste uništili turistiĉku privredu, poĉevši od Ulcinja, grada iz kojega dolazim, pa sve naokolo. Vi ste postavljali okove u vidu granice Morskog dobra, vi ne vraćate ljudima imovinu, vi ne dajete opštine koje obećavate iako ljudi na to imaju pravo. Vi jednostavno nemate prava sebe da nazovete graĊanskim premijerom. Vi ste premijer jedne policijske demokratije i kao takav jednostavno ne moţete da dobijete našu podršku. Ja ću biti vrlo pristojan, kao što ste i Vi bili pristojni i sve nas uvodno saslušali, ali mislim da, nakon svega što sam rekao, a stojim iza svake svoje rijeĉi odgovorno, bez obzira na godine, nijesam siguran da mogu da Vam dam legitimitet, ĉak ni time što ću glasati protiv.
  • Što sam sad pogriješio? (Govor sa mjesta) Ja mislim da je puno pogriješio, ali ne mogu zbog toga da dam rijeĉ. Nemate pravo. Zbog toga ne. Kolega Bulatović, pet minuta, a priprema se kolega Gojković pet minuta.
  • Gospodine predsjedniĉe i gospodo, poštovane kolege poslanici, Ova vlada ima, formalno gledajući, komotnu većinu - 45 poslanika. Ta komotna većina je jednako onakva kako je reĉeno da NATO ima podršku od 57 poslanika, što na prvi pogled formalno i jeste. MeĊutim, ako bi se pogledalo da li za takvu jednu odluku ima 57 u Parlamentu, to je veliko pitanje. Zašto ovo govorim? Govorim zbog toga što je rezultat Demokratske partije socijalista na ovim izborima najgori od njenog osnivanja po broju poslanika. I to se u referatu vidi. Sadrţaj referata govori upravo o tome da je prethodna Vlada bila promašaj, da prethodna Vlada nije imala podršku graĊana Crne Gore i mandatar je to veoma jasno rekao jednako onako kako je to jedan broj poslanika iz manjeg koalicionog partnera rekao da treba imati kontinuitet politike drţavotvorne, a imati raskid sa ekonomskom praksom. Dakle, i premijer i poslanici su pokazali da je Vlada bila neuspješna, da se zemlja nalazi u katastrofalnoj situaciji i iz ekspozea mandatara se moţe vidjeti da je on svjestan ĉinjenice da opada podrška Demokratskoj partiji socijalista i njemu liĉno, da ima vještinu da od onoga što se zove neostvarena parlamentarna većina ili većina na parlamentarnim izborima doĊe do Vlade. I to jeste umješnost. Na republiĉkom nivou, naravno, umješnost varanja svojih partnera, jer je stvarno politiĉka vještina onemogućiti manjinske partije da odustanu od referenduma za Tuzi, da manjinske partije odustanu od prava koja su im ugroţena upravo od ovog premijera i ove partije. Ono što je savršeno jasno porazom na izborima Demokratske partije socijalista, dakle neosvajanjem parlamentarne većine, gubitkom Nikšića kao jednog znaĉajnog grada, porazom te koalicije u Podgorici, je da se mora spašavati što se spasiti moţe. Ja vjerujem da će parlamentarna opozicija i nakon Nikšića, sluĉaja politiĉke korupcije, pregovora koji su bili nakon toga i svega što je prije toga bilo naći modalitet da iskoristi prvu narednu šansu da detonizuje, u politiĉkom smislu, Demokratsku partiju socijalista i premijera Đukanovića na predsjedniĉkim izborima. Iz referata i ekspozea se vidi da gospodin Đukanović nema namjeru da se bori protiv organizovanog kriminala i korupcije. Naravno, pošto je rodonaĉelnik organizovanog kriminala i korupcije. Poštovani graĊani, ja ću samo navesti aferu Telekom koja je drastiĉan primjer od 2006. do danas nespremnosti premijera da se bori protiv onoga što se zove oĉigledna korupcija. Treba samo vidjeti da, dok traje istraga vezano za aferu Telekom, ĉlanovi porodice predsjednika Vlade i predsjednika Demokratske partije socijalista, šalju poruke i tuţiocu, i Policiji, i medijima da se ne drznu i da se ono što još nije završeno, što je oĉigledna korupcija i to korupcija koja se tiĉe samog vrha vlasti, ĉlanova Vlade i funkcionera i ĉlanova vladajuće porodice ne smije dirati. Naravno, poglavlje 23 i 24 će biti ono ĉime će se baviti i Evropska komisija, Evropska unija i što će biti meĊunarodni zahtjevi. Ova vlada ţeli, na ĉelu sa Đukanovićem, da nastavi stari stil vladanja, a to je takozvana unutrašnja kohezija na afirmaciji crnogorskog jezika, crnogorske nacije, crnogorske crkve. To znaĉi podjele koje postoje, koje su stvorene na naĉin što je to produkovala ova vlast, produbiti i nametnuti to kao osnovna pitanja. Umjesto ekonomskih pitanja ovo je pitanje u ekspozeu jasno definisano i ono zabrinjava. Treća stvar jeste pokušaj dodvoravanja budućeg premijera meĊunarodnim centrima da će Crna Gora postati NATO-a i ĉlan NATO-a ovdje u parlamentu. O tome su kolege iz našeg kluba govorile šta s tim u vezi misle. Dakle, ova Vlada je Vlada koja ne obećava nikakve promjene u Crnoj Gori. Liĉnost koja je garancija da do toga neće doći je upravo predsjednik Demokratske partije socijalista, ali ja vjerujem da ćemo smoći snage već u aprilu da na predsjedniĉkim izborima otvorimo proces promjena pobjedom našeg kandidata. Hvala.
  • U ime kluba moţe jedan. Ovdje samo ja mogu biti grešan, drugi niko. Izvolite, kolega.
  • Predsjedniĉe, moţda nije greška, ali je propust kada odreĊeni poslanici iz nekih politikantskih razloga ovdje beru polujeftine politiĉke poene upotrebljavajući maternji jezik. To nije smetnja, ali kada nema prevoda i kada većina ne razumije, greška je i treba prevesti jer je gospodin mladi politiĉar opšte prakse iz Ulcinja rekao da gospodin Đukanović konstantno vodi antialbansku politiku u Crnoj Gori. Zbog toga sam se javio. Nijeste mi dozvolili da kaţem, ja kao Albanac protestujem jer nije taĉno i ne odgovara istini. Dobro znamo šta su Đukanović i Demokratska partija socijalista uradili za poziciju Albanaca u Crnoj Gori. Hvala, izvinite.
  • Hvala Vama. Molim vas da se ĉujemo. Moram priznati da sam raĉunao da će mladi kolega, tako je i obećao, ono što je rekao na crnogorskom ponoviti na albanskom. Oĉigledno to tako nije ponovio, ali jedanput moţete ovdje da izvedete tu mogućnost. Više nećete imati tu priliku. Nemate rijeĉ. Vi ste imali rijeĉ i ja sam Vam vjerovao. To nije bilo reĉeno na crnogorskom, a jeste na albanskom. Nema potrebe da pojasnite. Ja, naţalost, ne znam albanski, i ne moţete mi pojasniti. Hvala Vam. Kolega Stanišić je traţio prije Vas. Izvolite. Za one koji ne znaju, albanski se moţe koristiti ali se mora najaviti. Nije problem, dobićete prevoĊenje. Izvolite, kolega Stanišiću.
  • Gospodine predsjedniĉe, trebali ste da opomenete i da uzmete rijeĉ gospodinu Bulatoviću koji je ovdje rekao jednu tešku konstataciju - da je mandatar rodonaĉelnik organizovanog kriminala i korupcije, a to dolazi iz usta ĉovjeka koji je više promijenio lidera i više im je nogu poturio, nego što je predsjednik Đukanović vladao. Mnogo je opasniji kriminal, gospodine Bulatoviću, raditi protiv svoje drţave i njenih interesa.
  • Hvala Vam. Molim vas, vratimo dobru atmosferu koju smo imali. Objasniću. Nije se Vama obratio, nego meni. Kolege, ja ovdje nijesam zaduţen za logiĉno objašnjavanje stvari. Ko god zna kako su nastali kriminal i korupcija, elementarno zna da to ne moţe biti zbog gospodina Đukanovića, inaĉe bismo sve riješili njegovim trajanjem. Pojava je stara koliko i ĉovjeĉanstvo i tu mogućnost nije imao ni da je Isus Hrist. I prije njega je bila ta pojava prisutna, tako da ja ne mogu da na nelogiĉnosti reagujem time što ću uzimati rijeĉ. Kolega Abazoviću, izvolite.
  • Samo pojašnjenje, izvinite što sam morao da izaĊem iz sale. Taĉno je, nijesam najavio da ću se obratiti na albanskom jeziku. Izvinite zbog toga. U svakom sluĉaju, albanski jezik je jezik koji je u sluţbenoj upotrebi po Ustavu tako da imam pravo da ga koristim, ali nijesam rekao da je vodio antialbansku politiku, nego da je antialbanski premijer. U sluĉaju da moţda nijesam siguran, moţemo slobodno da preslušamo stenogram. Da sam rekao i ovo što ste Vi rekli, ne bih ništa pogriješio. Tako da nema razloga, slobodno moţete da pitate, gospodine Škrelja, nema razloga da izigravate advokata.
  • Kolega Abazoviću, obraćajte se meni, ne njemu jer je povreda Poslovnika. Da Vam pomognem. To što ste sada precizirali je gore od onog prvog što smo mislili da ste rekli. Tako da nijeste uspjeli, Vama nije maternji jezik pa ste napravili grešku. Ovo je gore od onoga što ste prvo rekli i što je rekao gospodin Škrelja. Kolega Bulatoviću, Vi znate da ja ne mogu pogriješiti, ali ‟ajde.
  • Nijesam shvatio da li ste Vi prekršili Poslovnik ili ja. Nezavisno od toga ja se slaţem sa gospodinom Stanišićem da je zloĉin i kriminal raditi protiv Crne Gore. Nećemo se sloţiti samo u tome… (Upadica).
  • Da se ovdje zaustavimo, da se slaţemo.
  • Slaţemo se, a protiv Crne Gore se moţe raditi i sa mjesta premijera, predsjednika Skupštine, predsjednika Republike i na razne naĉine.
  • Slaţemo se i najopasniji su ti sa većih funkcija. Moţemo li da nastavimo raspravu? Bilo je sve dobro do maloprije. Kolega Gojković. Mi iz Boke ćemo malo mekše uraditi. Izvolite.
  • Hvala, predsjedniĉe. Poštovani mandataru, poštovane kolege, Iako je mandatar oznaĉio ovaj trenutak kao potreban za emancipacijski iskorak, dosadašnje procedure definisanja i predstavljanja programa Vlade, pa i ova, predstavljaju stereotip. Ako ništa, moralo se biti svjesno trenutka i okolnosti procesa evropskih integracija, ove procedure prilagoditi i pokazati novi naĉin razmišljanja. Mislim da je mandatar trebao, bez obzira na praksu, politiĉke rizike i na to kako će javnost shvatiti te postupke, prethodno napraviti konsultacije sa svim poslaniĉkim klubovima, pa i opozicionim. To bi dalo novu dimenziju ovom današnjem zasijedanju i oznaĉilo poĉetak neĉeg novog. Poslanici opozicije imaju legitimitet steĉen brojem glasova velikog dijela Crne Gore i time bi se pokazalo da Vlada ima namjeru poštovati interese cijelog društva. Dalo bi se na znaĉaju Skupštini, što je jedno od glavnih preporuka Evropske Unije, a i bez toga je jasno da je to krucijalnog znaĉaja za demokratiju. To bi, takoĊe, relaksiralo politiĉku situaciju i vjerovatno stvorilo preduslove za konstruktivni dijalog koji je neophodan ukoliko mislimo efikasno rješavati zadatke koji su pred nama - iz ekonomije, promjene Ustava u oblasti pravosuĊa, identitetska pitanja i nastavak evropskih pregovora. Ne smijemo dozvoliti da se pred evropskim institucijama svaĊamo. Iz iskustva pred Savjetom Evrope znam da takve stvari mogu biti klica velikih problema u pregovorima pristupanja Evropskoj Uniji. Trebalo bi da je Program rada Vlade predstavljen ekspozeom mandatara Đukanovića priĉa o budućnosti. Ali, iz samog ekspozea je jasno da je mandatar svjestan da prošlost u bitnom, naţalost, negativno definiše našu budućnost. Postavlja se pitanje da li smo spremni rješavati ta pitanja iz prošlosti ako znamo da su ona najĉešće posljedica korupcije, nepotizma, partijskih interesa i neshvatanja trenutka u kojem se Crna Gora nalazila, a do sada vlade nijesu ništa uradile, a mogle su to da urade. Citiraću mandatara na strani 5 gdje on kaţe: "U svim sluĉajevima u kojima se pokaţe da partneri nijesu ispunili svoje inivesticione obaveze prema zaposlenima, tehnološkim viškovima ili druge vaţne ugovorne klauzule, bez oklijevanja treba takve ugovore raskinuti". Naţalost, ima puno takvih primjera, a, gospodine mandataru, najveću odgovornost za to snosite Vi, Demokratska partija socijalista i investitori. Da samo napomenem u Herceg Novom "Vektra Boku", mješovito PKB "Juţni Jadran". U posljednje vrijeme su problemi sa Vojnom bolnicom, to ne ide kako treba. Ali, koliko vidim i na Svetom Stefanu ono što se moţe proĉitati iz štampe miriše na isti scenario. Znaĉi, veliki problemi, a vlade do sada ništa nijesu uradile na tome da se rješavaju. Samo "Vektra Boka" - da smo kojim sluĉajem imali Ajfelovu kulu u Herceg Novom, od nje komada ne bi ostalo što se tiĉe ovog investitora. To je jedna grupacija koja je nesposobna za bavljenje turizmom i doveli su da ostanemo grad bez hotela. Ali, ukoliko ispoštujemo ovo što ovdje govorite, ne moramo biti gubitnici. Dajte da raskinemo taj ugovor, dajte da segmetiramo tu firmu i dajte da poĉnemo jednim novim putem da bi Herceg Novi dobio hotele. Iz drugih kompanija radnici već mjesecima ne dobijaju plate, doprinosi se ne plaćaju itd. Znaĉi, jedna vrlo teška situacija. Ali da ne bude samo prošlost, evo i budućnost. Naţalost, nemam vremena, ali svakako mislim da uspješnost vaše Vlade umnogome zavisi od iskorišćavanja glavnog privrednog i prirodnog resursa, a to je more i morska obala, prije svega turizam. Podrţao sam vas 2009. godine što se tiĉe infrastrukture kolektora, deponije itd. To je bila dobra ideja. Naţalost, malo se uradilo zbog nedostatka finansijskih sredstava. Mislim da treba uloţiti dodatne napore da se to odradi. TakoĊe, smatram da je pitanje koje sam postavio 2009. godine i Vama i Lukšiću kasnije uvoĊenje lou kost kompanija u avio saobraćaj Crne Gore pitanje koje će morati da riješi ova Vlada. Predlaţem Vam da to pitanje rješavate u regionalnoj saradnji sa Hrvatskom, sa Dubrovnikom, jer preko 10 kompanija trenutno leti za Dubrovnik. Mislim da bi se tu mogao napraviti neki pilot program, da Dubrovnik bude destinacija za lou kost kompanije koje će dovoditi turiste u Crnu Goru. Mislim da su lokalne samouprave spremne da dotiraju novcem i da to moţe da se organizuje sa dodatnim prekograniĉnim prelazom gdje bi ti autobusi mnogo brţe prolazili. Ovdje ste vrlo oprezno pomenuli istraţivanje ugljovodonika. To je u budućnosti vrlo znaĉajna oblast. Mislim da kao mandatar morate dati garancije da će se napraviti transparentan tender - zaštita ţivotne sredine i da će se garantovati interesi drţave Crne Gore. Znamo da je ovo velika finansijska oblast i da moţe da bude dosta problema. TakoĊe bih na Vas apelovao što se tiĉe Zakona o morskom dobru ĉiji predlog je bio u radu prošlog sastava Parlamenta i koji je potpuno nekvalitetan. Mislim da treba kao drţava da uradimo sve da se taj zakon promijeni, da se daju veća ovlašćenja lokalnim upravama i da se drţavi ostavi integralno upravljanje morskom obalom, a da lokalne ...
  • Hvala, kolega Gojkoviću. Po najavi, kolega Tarzan Milošević u ime DPS-a.
  • Hvala, gospodine predsjedniĉe. Kolege poslanici, gospodine mandataru, poštovani graĊani Crne Gore, Nijesam imao namjeru da se javljam, ali inspirisale su me diskusije pojedinih kolega i ţelio bih samo da dam svoje viĊenje situacije. Prvo, kada se govorilo o ekspozeu danas, liĉno sam oĉekivao da će biti više prostora ili komentara u pravcu toga šta treba zajedno da uradimo u sljedećem periodu, jer Crnu Goru ĉeka dosta izazova. Stalno podijeljeni u dva tabora, ne ţeleći nijednom prilikom da pruţimo ruku. Mandatar je rekao za govornicom da je pruţio ruku. Da vidimo sa druge strane šta su to poruke koje mogu biti konstruktivne i koje mogu doprinijeti kvalitetnijem radu Vlade u sljedećem periodu. Naţalost, opozicija se u starom stilu bavila samo mandatarom. To je odliĉan prostor za rad Vlade i istovremeno dobra poruka našim biraĉima i siguran sam na sljedećim izborima da ćemo imati još veći broj glasova. Neko je rekao da smo lošije prošli, da je Vlada lošije radila u prethodnom periodu, a ja ću samo da kaţem jednu stvar zbog graĊana. Mi smo imali 165.000 glasova zajedno sa Bošnjaĉkom strankom i HGI-om na prošlim izborima, a sada smo zajedno sa njima imali 182.000 glasova. Znaĉi, nijesmo lošije prošli od toga. Kada govorimo o radu Vlade, reći ću da je bruto-društveni proizvod bio 3,2% 2011. godine veći nego 2010. godine. TakoĊe su plate i penzije, osim Hrvatske i Slovenije, ostale najveće u regionu. Nije to zanemarljivo. U onome što je uraĊeno u poglavljima 23 i 24, o kojima stalno govorimo - o korupciji i kriminalu, iskazan je napredak, bez obzira koliko mi govorili da nije. Poglavlja 11 i 12, takoĊe, skrining u poljoprivredi je pokazao. Ono što je znaĉajno napomenuti, kada govorimo o povjerenjima, stalno ljudima nudimo penzije, socijale, subvencije itd. Znate li dokle će ti ljudi glasati? Ljudi će glasati do onog momenta dok vjeruju onome ko je sigurniji da im to obezbijedi. Oni vjeruju da je sigurnija ova koalicija, da će im obezbijediti plate, penzije i socijale. Zbog toga ljudi glasaju. To je sasvim logiĉno, to je normalna stvar. Drugo što ţelim da napomenem kada govorim o sjeveru, siguran sam da ćemo nastaviti sa investicijama koje nijesu male bile ni u prethodnom periodu. Ono što me je obradovalo je jedan multidisciplinarni pristup koji će biti nastavljen i u zdravstvu, i u prosvjeti, i u kulturi, nauci i prema sjeveru Crne Gore i siguran sam da tu ima prostora za još dinamiĉniji razvoj. TakoĊe, što se tiĉe radnika, imamo znaĉajan dio ljudi sa malim primanjima, sa malom socijalom itd. Oni su, takoĊe, vjerovali da ova vlast, na ĉelu sa gospodinom Đukanović moţe da donese taj rezultat i da napravi dobar rezultat u ovom pravcu. Što se tiĉe Nikšića, samo da napravim jednu digresiju. Siguran sam da onaj ko je izašao zbog interesa, ‟ajmo da se sloţimo, je zbog interesa i ušao u tu partiju. To je jednostavno poreĊenje. Da li je neko oĉekivao moţda da će imati toliko odbornika, pa da li je imao sigurnost na listi - o tome treba takoĊe voditi raĉuna. Jednu stvar koju bih ţelio posebno da naglasim. Manjinske narode braniti od gospodina Đukanovića je u najmanju ruku licemjerno. Za sve ono što je uraĊeno 1997, 2003, 2006. godine u prethodnom periodu nema nikakvo utemeljenje. U jednoj stvari se moramo sloţiti. U ovom parlamentu, i time ću završiti, nikada nije bio veći broj ljudi iz manjinskih naroda nego što je ovaj saziv Parlamenta. Ako se prebrojimo, vidjećemo da ćemo to zakljuĉiti. To je dobro, to je Crna Gora. To je taj multinacionalni sklad, to je interes Crne Gore, to je naša snaga, to je nova energija za sve nas. Ţelio bih da pozovem sve da ukazujemo na ove stvari. Ĉulo se dobih stvari, neću da pominjem pojedince koji ţele da pomognu da svi idemo naprijed da napravimo jedan iskorak. Ja mislim da u tom pravcu imamo snage i kapaciteta kao drţava Crna Gora. Hvala vam na paţnji.
  • Sada je na redu potpredśednik Parlamenta. Ovaj put će zboriti u ime Pokreta za promjene, imam grdan osjećaj. Izvolite.
  • Kolega Krivokapiću, govoriću u ime svojih ubjeĊenja i svoje misije, a Pokret za promjene i Demokratski front su u saglasju samnom. Zato smo i zajedno. GraĊani Crne Gore, uvaţena gospodo, Gospodine Đukanoviću, evo dvadeset i kusur godina smo imali interesantnih meĊusobnih razmjena mišljenja od one Skupštine i rektorata, pa onog amfiteatra na Pravnom fakultetu, pa onog amfiteatra na Tehniĉkom fakultetu, klima glavom moja drugarica Milica, tako je zovem zato što je ona uvaţena, što smo drugari i zato što cijenim njeno nauĉno dostignuće, ali ja mislim, gospodine Đukanoviću, da ovo treba da bude Vaša i moja razmjena mišljenja, najiskrenija, najznaĉajnija i za Vas, i za mene, i za Crnu Goru. Zašto to kaţem? Poĉeću od neĉega što mi strašno nedostaje, nekoga ko mi je bio najveći prijatelj u ţivotu, sa kojim sam se pogledom razumio. Da je ţiv, on bi mi danas rekao - E, moj Branko. Zašto bi mi to rekao? Zato što sam opet bio naivan. Zato što sam se nadao, zato što sam mislio da će Vaš pragmatizam napraviti nešto i uvaţiti ono u ĉemu se nalazi Crna Gora i vrijeme koje dolazi i politiĉke promjene i sve u tome periodu koje će biti sudnje po Crnu Goru u sljedećem periodu i da ćete reći - Dosta je bilo. Da ćete zavrnuti rukave, da ćete pljunuti u ruke, da ćete uzeti beleĊiju, da ćete onu vašu britvu naoštriti i da ćete naoštriti sa njom i pero i sve ostalo - i ono klatno sudsko, i onu vagu i da ćete istini pogledati u oĉi i da ćete reći - Nema više ni brate, ni braćo, ni kumova, ni sestro. Nema više niĉega. Ima samo javnog interesa i Crne Gore. Naţalost, i ovaj put sam, iako sam vjeĉiti optimista, ispao naivan. Zašto ovo kaţem? Zato što, gospodine Đukanoviću, vrijeme sadašnje, prošlo i buduće treba posmatrati u kontekstu neĉega što je slika crnogorska. Teško mi je to reći, jer sam se zbog Crne Gore vratio, jer me otac odozgo gleda i posmatra, jer vjerujem u taj nebeski svod, stalno ga pominjem kako staram, nije ovo moja Crna Gora, gospodine Đukanoviću. Bojim se da nije Crna Gora ni moga sina, niti moje kćerke. To je tragedija moja. To je moj promašaj, gospodine Đukanoviću. Teško je, ako moram da kaţem da su varijacije na nešto što je zatoĉeno, poluzatoĉeno, zapušteno, devastirano danas crnogorska karakteristika, bilo da je u pitanju nešto što je duhovna vrijednost, nešto što je moralna vrijednost ili resursi. Moram da kaţem, Đukanoviću, gospodine, da to nije zbog globalne krize, nego zbog ĉinjenja u prethodnih šest, sedam Vaših mandata u prethodnih 20 godina. To je proizvod neĉega što nije bio javni interes, nego liĉni interes, bahatost, neznanje, pogrešna ideologija i što nije svojstveno crnogorskom biću, moralu i etici. Gospodine Đukanoviću, to je razlog naše ovakve Crne Gore. Vi ste personalno najodgovorniji za to. Moram da Vam kaţem, kao što sam Vam u ona dva amfiteatra rekao istinu. Gospodine Đukanoviću, ima jedan ĉovjek iz mojeg kvarta. Ja šetam slobodno i sam po Podgorici. Vi šetate sa onim što ne priliĉi crnogorskom predśedniku. Ja bih volio da se borite protiv crnogorskih negativnosti, ali Vi se šetate s tima, plašite se od graĊana Crne Gore. Jedan što je s Vama šetao na tom bulevaru jedno poslije podne rekao mi je On će pasti kad tad i ja i ostali njegovi kumovi i prijatelji ćemo prstom uprti u njega i reći da je on kriv. Gospodine Đukanoviću, evo sad Krivokapić je uzeo ovo. Ovo su dvije istine Crne Gore. Vjerujte, ja vjerujem kao u Boga što vjerujem u ovih 595 mjera. Za razliku od ovoga što sam detaljno prouĉio kako i na koji naĉin, lako moţemo do slobodne Crne Gore. Samo ako se zatvorite, kao što su italijanski vrhovni drţavni tuţioci zatvorili u bunker, smijenite onu gospoĊu Ĉarapić i okrenite se pravdi i pravu, bez obzira ko je i na koji naĉin... Moţemo, gospodine Đukanoviću, da se vratim neĉemu što u istinu moţe da bude ekonomski i socijalni prosperitet Crne Gore. Moţemo, gospodine Đukanoviću, i do neĉega što znaĉi dvocifreni rast u prvih ĉetiri, pet godina. Znate li, gospodine Đukanoviću, moţemo i do auto-puta koji moţe biti sreća Crne Gore. Ne ono kao što je gospodin Medojević s pravom rekao auto-puta koji moţe da bude kamen o vratu nama, da pare doĊu i poĊu, da ništa ne ostane osim dugova i pustog śevera. Da li znate termin, gospodine Đukanoviću, investicija koje znaĉe drţavne javne investicije, druge investicije koje znaĉe javno-privatne investicije? Da li znate što znaĉe treće - privatne investicije? Proĉitajte posljednji Globus pa ćete da vidite da je ono što razmišlja gospodin Milanović i ostali potpuno u saglasju sa ovim. Gospodine Đukanoviću, ne moţete nešto da napravite kratkoroĉno i to kroz privatnu investiciju i samo da bude PDV i periodiĉno da raste bruto društveni proizvod. Ukoliko napravite nešto što je odrţivo i što je kombinacija fenomenalna i srećna, valorizacijom naših resursa sa kombinacijom javnih investicija sa neĉemu što znaĉi kombinacija i sve ostalo, onda imate u sljedećih ĉetiri, pet godina dvocifreni rast bruto društvenog proizvoda. Gospodine Đukanoviću, znate li Vi što znaĉe dubinski efekti investicija? Hoteće li me gledat? Ozbiljno kaţem. Dubinski efekt investicija znaĉi da napravimo auto-put u kojem će najveći efekti novca da ostanu Crnoj Gori za trajno. To je dubinsko. Znaĉi i konzorcijum niskogradnje i razvojna banka i ono što znaĉi probijanje tunela. Jedan Vaš ĉovjek koji je vodio Rudnik Crvenih boksita rekao je: "Ništa pametnije nijesam ĉuo od ovoga što kaţete Pokreta za promjene, nego formiranje konzorcijuma niskogradnje gdje ćemo stvoriti i valorizovati sve naše resurse". Ovdje ima dosta nelogiĉnosti, gospodine Đukanoviću. Ovo što kaţete 40.000 radnih mjesta, pa kaţete informativna tehnologija, pa, ljudi, znate li kad dolazi znanje i radno mjesto informativne tehnologije? Pa poslije industrije razvijene, gospodine Đukanoviću. Znate li koliko košta jedno radno mjesto u informativnoj tehnologiji? Koliko, Vujice? Košta neĊe 80, 100.000 eura. Koliko je to milijardi, gospodine Đukanoviću? I na kraju da Vas pohvalim, gospodine Đukanoviću. Ne demagogija, neću kola, hoću ovo, to je pitanje morala, nego, gospodine Đukanoviću, što ćete da uradite sa spoljašnjom evoluacijom Univerziteta i diploma. Vas to neće ticat, ali će ticati neke u Vladi, gospoĊo Pejanović. Cijepaće se doktorske disertacije, cijepaće se magistarske disertacije, neki fakulteti će se zatvarati. Znaĉi, gospodine Đukanoviću, evo 595 mjera. Rekli ste - evo ruka kako da napravimo KAP, kako da napravimo Ţeljezaru, kako da izgradimo hidrocentrale. Kako? Izaberite jednu od ovih mjera i zajedniĉki /prekid/... Ali, ako Vam strada kum ili ostalo, to je Vaš problem.
  • Hvala. Kolega Saša Damjanović, pretposljednji uĉesnik u raspravi, a da se pripremi kolega Andrija Mandić. Izvolite.
  • Hvala, predsjedniĉe. Poštovana Skupštino, poštovani graĊani i gospodine Đukanoviću, Dakle, negdje taĉno u ovo vrijeme prije 20 godina sam se zaposlio kao pripravnik u Ministarstvu finansija, a Vi ste tada bili godinu predsjednik Vlade. Od tada je prošlo dvadesetak godina. Izvinite na ovoj liĉnoj noti, mijenjao sam poslova i poslova, sad sam ovdje kao poslanik Socijalistiĉke narodne partije Crne Gore, kao i većina kolega, ali neko sa strane kada bi gledao ispalo bi da ste Vi tapkali u mjestu, odnosno da ste stagnirali. Evo Vas opet nakon 20 godina na istoj poziciji. Nego, u odnosu na Vaš ekspoze i na ono što ste govorili prvih pola sata ili sat vremena, raĉunam da ćete imati sat vremena da opet objasnite ono što ste nijeste objasnili, sami ste nametnuli jedno pitanje, a to je šta to razlikuje ovu Vladu koju Vi vodite od Vlade koja je voĊena od strane kolege Lukšića. Zašto Vlada koja je po Vašim rijeĉima u teškim uslovima ispunila znaĉajne obaveze nije nastavila da radi kada je dobila puni politiĉki legitimitet na izborima? Na kraju krajeva, zašto ta ista Vlada, evo 04. je decembar, 27 dana do isteka godine, nije predloţila što je bila zakonska obaveza - budţet za narednu godinu, gdje će da se vidi da ovoj drţavi fali ĉetristo miliona evra naredne godine za javne finansije, pa da Vi onda odgovorite kako ćete i gdje ćete naći taj novac? Da li ćete ga naći zaduţivanjem sa novim kreditima kao kod SWISS banke od sto miliona evra, ili će te ga naći emisijom obveznica? Kako planirate da izgleda javni dug nakon isteka ovog mandata? Dalje, ovaj ekspoze vrvi od niza protivrjeĉnosti. Jedna od njih je protivrjeĉnost izmeĊu strateških prioriteta koje ste iznijeli, moram da priznam ovog puta veoma bojaţljivo. Oĉekovao sam od Vas vrlo konkretno šta su saobraćajni prioriteti, a šta energetski nove Vlade, ali znajući koji sve konstituenti ĉine novu Vladu i znajući ogromne protivrjeĉnosti izmeĊu tih konstituenata ja znam zašto Vi to nijeste otvoreno rekli u ekspozeu i izmeĊu potrebe za regionalnom saradnjom. U SNP-u smo oĉekivali ovdje da se jasno i konkretno izjasnite hoćemo li graditi nove hidroenergetske objekte, hoćemo li saraĊivati sa Bosnom i Hercegovinom, Republikom Srbijom, Republikom Srpskom. Da li ćemo da gradimo auto-put zajedno sa Republikom Srbijom, ili će nam saobraćajni prioriteti biti neki drugi? Moram da priznam, oĉekivao sam više hrabrosti, bez obzira na velike protivrjeĉnosti koje su pratile dosadašnju Vladu, koje će pratiti ovu Vladu, a što će sve plaćati graĊani Crne Gore. Druga protivrjeĉnost jeste protivrjeĉnost izmeĊu politiĉke ekonomije. Politiĉki je jasno da ste ovdje naveli da nastavljamo put evropskih integracija. MeĊutim, u ovom vremenu krize nema novca kod Evropske unije. Nema novca kod evropskih banaka. To se reflektuje što banke koje su 80% u vlasništvu zemalja Evropske unije ne daju kredite našoj privredi, nema novca odnosno investitora iz tih zemalja, ali zato pretpostavljam ekonomsku podršku moţemo naći na nekim drugim destinacijama. Oĉekivao sam od Vas konkretno o saradnji sa Turskom, sa Kinom, sa Rusijom, da se konkretno izjasnite i o Vašem stavu o Evroazijskoj uniji, jednoj stvari koja će biti veoma interesantna u narednom periodu i drţavama mnogo većim od Crne Gore, a ne samo Crnoj Gori i opet moram da kaţem dosta bojaţljivo i oprezno, vjerovatno da ne naljutite neke prijatelje koji nijesu na Istoku, već vjerovatno na Zapadu. Ali ćete, gospodine Đukanoviću, morati u vremenu koje dolazi da i te ekonomske prioritete prilagodite onim što su politiĉki prioriteti. Protivrjeĉnost izmeĊu ţelje, kako kaţete u ekspozeu, za povećanjem kvaliteta ţivota, ţivotnog standarda, obrazovanja, zdravstva i onoga što je loša ekonomska podloga da bi se to postiglo, da li se to moţe postići sa ekonomijom koja je u ovakvoj situaciji, sa javnim dugom? Da li se moţe postići sa malim iznosom kapitalnog budţeta koji neće biti mnogo veći naredne godine, da li se povećanje kvaliteta u oblasti obrazovanja i zdravstva postiţe time što nemamo besplatne udţbenike za djecu, što nemamo jeftine školarine za studente, što nemamo kvalitetnu jeftinu zdravstvenu zaštitu? Dakle, ako neko hoće ovdje da ima dobru zdravstvenu zaštitu, on to mora da plati. Na taj naĉin se, gospodine Đukanoviću, ne podiţe kvalitet ţivota naših graĊana. Protivrjeĉnost je izmeĊu Vašeg ekspozea i Izvještaja o napretku Crne Gore za 2012. godinu i to jednostavno na naĉin da nijeste odgovorili na kljuĉne stavke ekspozea koje jesu problemi koje ima Crna Gora i jesu ciljevi kojima treba da teţi Crna Gora. Na strani 7 kaţe se da su slabi kapaciteti ministarstva ĉitave Vlade da proizvede kvalitetno zakonodavstvo. Šta ćete u tom dijelu da radite? Na strani 8 u ovom izvještaju o napretku naših evropskih prijatelja kaţe se da je rad Sudskog i Tuţilaĉkog savjeta slab zbog nedovoljnih kapaciteta, odnosno zbog budţeta. Kaţe se da je potrebno izvršiti ustavnu reviziju. Ni tu nemamo odgovora. Na strani 16 se pominje da Crna Gora nije razgraniĉila granice sa Srbijom, sa Bosnom i sa Hrvatskom. Ni tu nema odgovora, gospodine Đukanoviću. Na strani 10 kaţe se da je korupcija i dalje široko rasprostranjena i ostaje razlog za brigu. Kad smo već kod korupcije, bilo je dosta govora o Nikšiću. Mogu da primijetim da jesu pregovori ne krivicom SNP-a dugo trajali o formiranju vlasti u Nikšiću, ali to nije bio razlog da se na ovakav naĉin ide na politiĉku korupciju u Nikšiću, kao što nije riješeno pitanje eklatantne politiĉke korupcije u Andrijevici, jer od 7. jula ove godine imamo predsjednika Opštine i predsjednika Skupštine koji nelegalno rade, mimo Odluke Upravnoga suda, koji potpisuju neke stvari, zaduţuju Opštinu Andrijevica. Oĉekujem od Vas, gospodine Đukanoviću, da se pod hitno riješi problem Andrijevice u najmanju ruku time što će se ići na nove izbore, jer ovo je stanje neodrţivo, nelegalno. Ako ste legalista, poštovaćete i odluke Upravnog suda. Gospodine Đukanoviću, nijesmo ĉuli ni rijeĉi o promjeni ekonomske politike, sem, kako kaţete, da su sve privatizacije obavljene na zakonit i javan naĉin. Da li baš sve? U sljedećoj reĉenici kaţete - da tamo gdje nijesu poštovani uslovi iz privatizacija, a i to je valjda dio procesa privatizacije, mi ćemo raskinuti ugovore. Oĉekivao sam da kaţete u kojim to sluĉajevima. Sijaset ih imamo, da vidimo zašto ste tako bojaţljivi i nijeste jasno i glasno u ekspozeu naveli na koje to ugovore o privatizaciji mislite. Kolege su govorile, trebalo je više reći i o problemu Kombinata aluminijuma. Prije tri godine sam imao prilike da u ovom ekspozeu kada ste ga dali pitam Vas gdje ćete naći novac, odnosno iznos garancije od sto trideset miliona za KAP. Dobio sam vrlo brzo odgovor. To se desilo zaduţivanjem Crne Gore, kao, naţalost, što sad imamo situaciju da garancije padaju i da osim ovih garancija koje su isplaćene, vjerovatno ćemo morati da platimo i ovih stotinjak miliona eura garancija. Ako to nije tako, ako Vi imate neko rješenje, ako Vi znate da neće biti tako, da će Kombinat naći strateškog partnera i da ste o tome postigli dogovor unutar koalicije na vlasti, a nijeste, jer imate dijametralno suprotne poglede na budućnost Kombinata, odnosno na energetskog repro lanca da to bez bojazni kaţete. Prvi put, ponavljam, imamo bojaţljiv ekspoze, koji Vam je sedmi ili osmi, i razumijemo, makar mi u SNP-u, koji su Vas razlozi na to natjerali. Gospodine Đukanoviću, druge stvari koje se tiĉu ekonomske politike, prije svega, poreske politike su ostale neobjašnjenje. Da li ćete mijanjati poresku politiku Crne Gore? Da li ćete raditi nešto u smislu da porez u ovoj drţavi plati onaj ko ima najviše i onaj ko najviše zaraĊuje? Da li ćete ići na to da se poreskom politikom suzbija korupcija i organizovani kriminal, da se poreskom politikom suzbijaju monopol i Telekoma i banaka i tako dalje? Da li ćete ići na to da se smanji jaz u Crnoj Gori bogatih i siromašnih time što ćete mijenjati poresku politiku koja je bila rak rana ekonomske politike i ove dosadašnje i svih vlada od nezavisnosti pogotovo na ovamo? Dakle, ekspoze koji nije mnogo rekao, koji je više sakrio nego što je otkrio, ekpoze koji je truli kompromis razliĉitih interesa konstituenata nove Vlade. Ja znam kao i do sada da ćemo to platiti na naĉin da ćemo vjerovatno na kraju Vašeg mandata umjesto milijardu i sedamsto miliona evra javnoga duga imati dug koji će biti dvije i po do tri milijarde evra. Ponavljam, za narednu godinu drţavi Crnoj Gori nedostaje ĉetristo miliona evra po budţetu koji je sakriven i koji na 27 dana pred Novu godinu još uvijek nije dostavljen Parlamentu. Ĉuo sam nemušto objašnjenje da se pisala informacija predsjedniku Parlamenta o tome. Nikada tu informaciju do sada dobili nijesmo ni na kolegijum ni bilo gdje. Zašto to nije dostavljeno poslanicima i kada ćemo razmatrati budţet za narednu godinu i kada će premijer dati odgovore na to gdje misli da naĊe ovaj novac. Završavam s time, gospodine Đukanoviću, da ne bude sve baš tako crno, jednu ćete ostavku ipak morati da date, ja se nadam veoma brzo. To je ona ostavka na mjestu predsjednika Košarkaškog saveza Crne Gore. Ĉini mi se da je premijer Lukšić kada je stupao na funkciju umjesto Vas, takoĊe, dao ostavku, pa neka se napravi još jedna rotacija. Neće biti ni prva ni zadnja u Crnj Gori. Zahvaljujem.
  • Samo me je strah da ne krene jurnjava u Košarkaški savez sad. Ostalo je još da ĉujemo na kraju rasprave predstavnika Demokratskog fronta i predsjednika Nove srpske demokratije Andriju Mandića.
  • Zahvaljujem, predsjedniĉe. Dame i gospodo poslanici, dame i gospodo kandidati za ĉlanove nove Vlade Crne Gore, gospodine mandataru, Na kraju ove današnje rasprave teško da bih mogao nešto novije reći a što već nijesu rekli poslanici Demokratskog fronta, ili što već nijesu rekli kolege iz opozicionih redova. Prosto, poslije 23 godine moţe da se konstatuje da se pojavio novi ekspoze i da se pokazala jedna slabost koju je pokazala većina crnogorskih politiĉara u vremenu prije Vas, gospodine Đukanoviću. Ĉak i onaj najpoznatiji naš politiĉar koji je najduţe vladao, gospodar Crne Gore, knjaz, a kasnije kralj Nikola nije imao nikakvu ţelju da svoju vlast, iako kao ostarjeli vladar, prenese na svog sina Danila, niti na bilo kojeg ĉlana svoje porodice, nego, kada bi mu neko rekao da treba to da uradi, on se trudio, spletkario, intrigario protiv roĊenog sina samo da ne prenese vlast na njega. Ţao mi je što danas nema u redovima kandidata za nove ĉlanove Vlade bivšeg premijera gospodina Lukšića. Vjerovatno negdje i do njega dopiru te priĉe o druţini Pere Kvrţice, kako su obiĉno znali oni protivnici iz njegove partije da oslovljavaju njegovu Vladu, ali se poslije 23 godine vraća stari novi premijer i ĉovjek za koga svi znamo da je sve ovo vrijeme upravljao Crnom Gorom ili iz prvog plana ili drugog plana. Obećavao je više puta da će da se povuĉe iz politike, da je ispunio najvaţnije politiĉke ciljeve, da je bio, što je i istina, sve što se moţe postići i dostići u politici Crne Gore, da je bio na svakoj od najvaţnijih pozicija u Crnoj Gori, ali ona snaga koja je nedostajala i njegovim prethodnicima nije se pokazala i nije mogla da se kao rezultat ostvari u ovom zadnjem naumu kada je trebalo smoći snage, gospodine Đukanoviću, i omogućiti onima kojima ste dali u prošlom sazivu povjerenje da nastave da rade taj posao, oni ili neki drugi ako oni nijesu bili dovoljno sposobni i hrabri. Ja znam da ste Vi okruţeni, kao što je nekada bio i knjaz, dvorskom kamarilom koja ubjeĊuje, ulizuje se i objašnjava kako takve rezultate ne moţe niko da postigne osim Vi, da je to garancija za novi oporavak, za nove uspjehe, ali kada stanete ispred ogledala, ili kada ostanete nasamo, kada ostanete u svom najuţem porodiĉnom krugu i kada taj film od 23 godine sagledate, vidjećete da tu nije bilo mnogo rezultata, da tu nije bilo mnogo iskoraka, kada uporedite dostignuća sa drugim bivšim komunistiĉkim zemljama poslije rušenja Berlinskog zida i sagledate i tu poziciju Crne Gore vidjećete da je to jedan jad, jedna muka. Ono što najviše boli, a što bih volio da kaţe naš pjesnik Ranko Jovović, najviše ga boli ne što je Crna Gora siromašna, ne to što se u Crnoj Gori loše ţivi, nego što se potpuno promijenio moralni kod Crne Gore, da ono ĉega su se graĊani Crne Gore stidjeli, sada se sa tim ponose. Sve ono što je bilo nedozvoljeno, što je bilo sramno, što je bilo bestidno, danas je postala vrlina. Svi oni likovi koji su bili protjerani na periferiji grada su se sada vratili u centar grada i diktira pravila ponašanja, diktira pravila odnosa meĊu ljudima, a rijeĉi namazan je, pokvaren je, ovakav je i onakav postale su zaštitni znak novih junaka tranzicije u Crnoj Gori. Mi smo priĉali na mnoge teme. Ĉetiri sata smo nedavno razgovarali u Anketnom odboru, gdje smo utvrĊivali korupciju u privatizaciji Telekoma, sagledavali sve te ĉinjenice, dolazili do tuţnih saznanja onih koji su predstavljali tamo opoziciju, da vidite da su se u Crnoj Gori korupcija i organizovani kriminal upravo manifestovali na najodgovornijim mjestima u društvu. Da su nosioci tih radnji bili ljudi koji su upravljali Crnom Gorom i velika je odgovornost na gospodinu Konjeviću, velika je odgovornost na budućem ministru unutrašnjih poslova da pokaţe da nije korumpiran i da pokaţe da je sposoban da rješava one sluĉajeve kao što se rješavaju u Hrvatskoj, kao što se rješavaju u Srbiji i da zna da će imati podršku cijele javnosti crnogorske i da će imati podršku opozicije ako se uhvati u koštac sa organizovanim kriminalom i korupcijom. Ali, takoĊe, biće kritikovan od strane opozicije, biće kritikovan od strane, vjerujem, svakog poštenog graĊanina ako taj posao ne bude rado na valjan naĉin po cijenu da podnese i ostavku. Po cijenu da se završi onako kako se završilo u podgoriĉkom Parlamentu, gdje se pojavila ta politiĉka korupcija o kojoj priĉamo danas da je ona u Nikšiću. Pojavila se prvo u Kolašinu. Tamo je prvo izigrana volja graĊana kada je kompletan jedan opštinski odbor opozicioni prešao da sluţi Demokratskoj partiji socijalista. Pa se onda pojavila Andrijevica, pa se pojavila Podgorica, pa se pojavio na kraju Nikšić. To su dešavanja o kojima moramo da priĉamo. U Pljevljima nije promijenjena biraĉka volja, nego je taj ĉovjek o kome vi priĉate pripadao opoziciji, pa kada je jedna opoziciona stranka završila posao u Podgorici, kako je završila, ta je rekao - ja neću s vama, a vama srećan put. Nije promijenio svoje uvjerenje. Dakle, uz svu buku koju proizvodite ne moţete sakriti istinu da poslije 23 godine, a ja se sjećam kada je poĉeo gospodin Đukanović, tada je imao veliku podršku. Veliku podršku prvenstveno iz razloga što je tada najpopularniji politiĉar u Crnoj Gori bio gospodin Momir Bulatović, došao na jednom velikom talasu podrške naroda, a njegov prvi saradnik je bio gospodin Đukanović. Tada je kljuĉna rijeĉ bila da nije problem u našim peduzećima koja su bila loša bilo šta drugo, osim radna i tehnološka disciplina. To se ponavljalo iz veĉeri u veĉe, da je samo problem Kombinata, "Radoja Dakića", "Titeksa" i sliĉno radna i tehnološka disciplina i onda je išao taj naš privredni razvoj kako je išao i poslije 23 godine suoĉili smo se da je problem visoke plate...agencija. Ko je osnivao te agencije, ko je osnivao sve to, poštovani graĊani, moţete samo da pretpostavite. Ali, kljuĉni problem Crne Gore je upravo jedna loša vlast koja vlada na podjelama godinama. Ja mogu, gospodine Đukanoviću, da Vam garantujem i evo da Vam budem svjedok da Vi nijeste antialbanski politiĉar. Nijeste, vjerujte. Vi jeste antisrpski politiĉar, nijeste nekada bili ni antisrpski politiĉar, ali antisrpski politiĉar jeste, a najbolji dokaz da nijeste antialbanski politiĉar je upravo to što Vas Albanci, Vas ili Vaše projekte svi glasaju, ili glasaju za stranke koje su sa Vama u koaliciji. TakoĊe, nijeste ni antibošnjaĉki politiĉar. Evo stranka izvorna Bošnjaka zajedno je sa vama u koaliciji. Mislite da bi ona došla s vama u koaliciju pored ponuda koje je nudio Demokratski front, koji ĉini jednu ĉetvrtinu ovog Parlamenta, da ste Vi antibošnjaĉki politiĉar? Vi ste antisrpski politiĉar i to je konstanta od „97 godine na ovamo. Vi ste I anticrnogorski politiĉar, jer veliki broj pripadnika crnogorskog naroda od strane vaše se osjeća diskriminisanim i Vi vodite politiku koja nije u skladu sa tradicionalnim crnogorstvom. Ovo što smo uradili u Demokratskom frontu, okupljajući se zajedno i promovišući jednu novu politiku crnogorsko-srpskog pomiranja ili srpsko-crnoorskog pomirenja u Crnoj Gori, da nema svaĊe meĊu nama koji smo najbliţi, radeći to zajedno s gospodinom Nebojšom Medojevićem, radeći to zajedno sa politiĉkom grupacijom koju predvode gospodin Kneţević i gospodin Bulatović, zajedno radeći to s gospodinom Ţiţićem i, naravno, imajući u svemu tome dominantnu ulogu predsjednika Demokratskog fronta gospodina Lekića. Ja sam srpski politiĉar iz Crne Gore, ali moram kaţem kada je Demokratska partija socijalista devedesetih bila najsrpskija stranka u Crnoj Gori, gospodin Lekić tada nije bio spreman da uradi ono što ste bili spremni i Vi, gospodine Đukanoviću, i što je bio spreman bilo koji drugi politiĉar iz Demokratske partije socijalista da uradi, nego je saopštavao da treba imati jednu dostojanstvenu politiku, da koliko god bio poštovan lider iz susjedne republike sa kojima smo ĉinjeli zajedniĉku drţavu, da taj odnos prema tom lideru mora da bude odnos meĊusobnog poštovanja i uvaţavanja, a ne odnos nadreĊenog i podreĊenog. To je prvi on promovisao. Zato danas u ovoj politici Demokratskog fronta, koji, ponavljam, ĉini ĉetvrtinu Parlamenta Crne Gore, u toj politici upravo je pravda i poštenje da gospodin Lekić koji je promolisao tu politiku bude sjutra kao naš predsjedniĉki kandidat, ĉovjek koji će da pobijedi na predsjedniĉkim izborima. I on treba to da uradi i on će to da uradi, poštovana gospodo, vi ste toga svjesni. Ĉak i ovaj odlazak gospodina Đukanovića na ĉelo Vlade Crne Gore doţivljavamo kao svojevrsno izbjegavanje onog poziva koji mu je uputio gospodin Lekić u predizbornoj kampanji i pozvao da na kojoj god hoće televiziji ukrste argumenta i razgovaraju o budućnosti Crne Gore. Tako da ne pitajte gdje je danas gospodin Lekić. On je u Rimu, odsutan je. Ali, gospodin Lekić se nije skrajnuo. Gospodin Lekić je onda kada je trebao pred ĉitavom Crnom Gorom razgovarati na temu kuda treba da ide Crna Gora na izborima 14. oktobra pozivao današnjeg mandatara, dugogodišnjeg premijera i predsjednika Crne Gore gospodina Đukanovića...
  • Hvala Vam. Molim vas, kolege. Završetak je rasprave. Uĉestvovalo je 24 poslanika vlasti i 28, ali sa vremenom od 33 poslanika opozicije, što će reći da je bilo 137:173 minuta. Sada je mandatar zamolio za pola sata pauze i imamo njegovo završno izlaganje. Pola sata pauze. Vidimo se u petnaest do osam. - pauza Poštovani poslanici 25. saziva Skupštine Crne Gore, došli smo i do završne rijeĉi mandatara za 40. Vladu Crne Gore. Pozivam mandatara Mila Đukanovića da da završnu rijeĉ u predstavljanju programa i sastavu Vlade. Izvolite.
  • Gospodine predsjedniĉe, uvaţeni poslanici, dame i gospodo, Ţelio bih na samom poĉetku da zahvalim na raspravi koju je podstakao ekspoze koji sam podnio na poĉetku današnjeg rada našeg Parlamenta. Ţelim iskreno da kaţem da sam sve tonove koje sam ĉuo ovdje, i oni koji su bili tonovi podrške i one koji su bili tonovi kritike, razumio kao konstruktivan prilog zajedniĉkoj odgovornosti da u Crnoj Gori i njenoj drţavnoj politici svakodnevno stvaramo one rezultate koji će biti u interesu naše drţave, naše ekonomije i svakog graĊanina pojedinaĉno. Dozvolite da na samom poĉetku kaţem nekoliko reĉenica za koje sam procijenio da bi mogle biti odgovor na znaĉajan dio kritika i pitanja koji su mi u svojim diskusijama uglavnom uputili opozicioni poslanici. Uglavnom je ponavljana teza o tome kako smo predugo na vlasti, kako sam neobiĉno za evropsku demokratiju sedmi put u prilici da budem premijer. Taĉno je, sloţiću se. Demokratska partija socijalista i koalicija Evropska Crna Gora su za evropsku demokratiju neobiĉno dugo na vlasti, ali isto tako vjerujem da ćemo se sloţiti da do vlasti dolazimo kroz demokratske izborne procese koji su godinama strogo nadgledani od meĊunarodnih institucija zaduţenih za vladavinu prava, za demokratizaciju, posebno za demokratiĉnost izbornih procesa i da smo iz jednog u drugi izborni proces dobijali sve kvalitetnije ocjene o demokratiĉnosti naših izbornih postupaka, do mjere povjerenja koja je danas prisutna, da neke institucije koje su nekad redovno pratile naše izborne procese danas ih ne prate. Vjerujem, dakle, da ćemo se sloţiti da je svako na vlasti onoliko koliko je to demokratska volja graĊana. Zato je Demokratska partija socijalista zajedno sa koalicionim partnerima u okviru koalicije Evropska Crna Gora veoma ponosna na svoju dugotrajnu vlast. To govorim bez imalo osjećaja kompleksa koji joj se ţeli nametnuti kroz kritiku naših politiĉkih protivnika i veoma zahvalna graĊanima Crne Gore koji nam ukazuju takvo povjerenje. TakoĊe, taĉno je da nije baš uobiĉajno da je neko u prilici da veĉeras postane i sedmi put predsjednik Vlade. Ali, ţelio bih da veoma jasno demantujem ocjene koje su se ĉule u jednom broju izlaganja opozicionih poslanika da je to ili strah i gubitak povjerenja prema svojim saradnicima, ili da je to ţelja da se spasilaĉki i mesijanski pravo za voĊenje Crne Gore priušti samo za sebe. Ne. Mi smo pobijedili na ovim izborima. Tu pobjedu smo veoma paţljivo analizirali i u vrhu naše partije i zajedno sa koalicionim partnerima i zakljuĉili da je ta pobjeda sa jasnom porukom, sa izoštrenijim oĉekivanjem biraĉke javnosti da se uhvatimo u koštac sa sve naraslijim problemima koje dominantno generiše globalna ekonomska kriza. Problemima prevashodno na ekonomskom planu, ali i na planu ureĊenja drugih oblasti ţivota i rada u Crnoj Gori i da smo stoga kao vladajuća koalicija u obavezi da na terenu imamo najjaĉi tim. Ovo je naš odnos prema toj poruci. Nadam se da nemate ništa protiv toga, zbog našeg dogovora, da naš najjaĉi tim na terenu mora predvoditi predsjednik najjaĉe partije. Dakle, nikakva ţelja za samovlašćem ili svevlašćem, nego prije svega odgovornost prema povjerenju koje su nam dali graĊani. TakoĊe, bilo je prisutno i pitanje da li je ovo Vlada kontinuiteta ili diskontinuiteta i kakav je odnos ove Vlade prema onome što je ostavština, što je nasljeĊe prethodne Vlade koju je predvodio gospodin Igor Lukšić. Jasno je da je ovo Vlada politiĉkog kontinuiteta, ne samo zato što je ĉine manje, više isti politiĉki ĉinioci, ne samo ni zato što ti politiĉki ĉinioci u meĊuvremenu nijesu ništa bitnije mijenjali u svojim programskim opredjeljenjima, nego zato što i pred ovom Vladom stoje manje, više isti zadaci koji su stojali i pred prethodnom Vladom - kako dodatno uĉvrstiti stabilnost Crne Gore, kako dalje podstaći demokratske procese, kako obezbijediti efikasniju vladavinu prava, kako stvoriti uslove za puniju valorizaciju naših potencijala kako bismo obezbijedili rast ekonomije, uravnoteţenje javnih finansija i kvalitetniji standard za svakog našeg graĊanina. I kako nastaviti dinamiĉnu integraciju u Evropsku uniju i u NATO. Zato je ovo Vlada kontinuiteta, a sve ono što smo zajedno uoĉili tokom vršenja mandata, ne samo prethodne Vlade, nego tokom vršenja vlasti u nekoliko posljednjih godina, dominantno od kako su naši prostori pogoĊeni posljedicama globalne ekonomske krize od kraja 2008. godine, smo kao korekciju upisali u ovogodišnji ekspoze. I ja sam ga predoĉio vama i nadam se da ste sa iole paţljivijim ĉitanjem mogli uoĉiti da je to politika kontinuiteta, ali i politika odluĉnosti da se otklone odreĊeni deformiteti koje smo uoĉili u implementaciji naše politike i da se izoštre odreĊene politike, prije svega, sa stanovišta senzibilnijeg odnosa prema posljedicama koje je stvorila kriza. TakoĊe, bilo je pitanja koja su se ticala programske suštine koju sam saopštio u ekspozeu, da li je ekspoze pesimistiĉan, kako je to tvrdio gospodin Milić, da li je ekspoze bojaţljiv, kao što je, mislim, tvrdio gospodin Damjanović, da li je ekspoze zapravo samo spisak lijepih ţelja i spisak nekih opštih mjesta, do više tvrdnji da u ekspozeu nema paţljivog odnosa prema većem broju pitanja, ĉak i tako znaĉajnih kao što je vladavina prava. Dozvolite da kaţem da ne smatram da je ekspoze defanzivan. Smatram da je ofanzivan u mjeri u kojoj je to politiĉki realno i odgovorno, da je umjereno optimistiĉan. TakoĊe, ne mislim da je ekspoze trebao biti tako sadrţajno strukturiran da kao u najredovnijim, uslovno reĉeno, politiĉkim mirnodopskim vremenima tretira svako pitanje pojedinaĉno. Smatrao sam da je primjerenije krizi i ovom vremenu, jako bremenitom ekonomskim i socijalnim problemima, da se kroz referat, a samim tim i kroz budući rad Vlade, fokusiramo na nekoliko kljuĉnih pitanja, od kojih je, kao što ste vidijeli, prvo pitanje kvaliteta ţivota, sa svim aspektima i preduslovima koje to pitanje sobom podrazumijeva, pitanje daljih integracija Crne Gore i pitanje unutrašnjeg pomirenja, unutrašnje harmonizacije Crne Gore, sa ciljem prevazilaţenja dubokih politiĉkih podjela, a u interesu korišćenja svih kreativnih, umnih i radnih potencijala Crne Gore za dobro Crne Gore. Zato nijesam tretirao svako pitanje pojedinaĉno, već samo nekoliko najvaţnijih pitanja, podrazumijevajući da tamo gdje nijesam našao za shodno da saopštavam stavove i nema nema novih stavova, već će to biti uglavnom politika kontinuiteta koju naša koalicija vodi u nekom periodu koji je prethodio formiranju ove Vlade. Toliko u odgovorima na nafrekventnija politiĉka pitanja. Dozvolite nekoliko komentara na ono što su bile ocjene predstavnika klubova poslanika. Ţelio bih da zahvalim na konstruktivnom pristupu predstavniku poslaniĉkog kluba Bošnjaĉke stranke, koji je podrţao orijentaciju Vlade da se pozabavi prevashodno pitanjima skorog ekonomskog oporavka zemlje, posebno razvoju sjevera, decentralizaciji sistema vlasti sa daljim snaţenjem funkcionalnosti lokalne samouprave. TakoĊe, ţelim da se sloţim sa onim što je u tom izlaganju interpretirano kao politika dobrosusjedstva, i kao politika pojaĉane paţnje prema dijaspori, saradnji sa dijasporom. TakoĊe, ţelim da pozdravim konstruktivan pristup šefa poslaniĉkog kluba Demikratske partije, Force, HGI i Liberalne partije. Dakle, u kojem je, takoĊe, podrţana politika saradnje sa susjedima, što smatram jako vaţnom komponentom ukupne drţavne politike Crne Gore do sada i ubuduće. TakoĊe, veoma cijenim snaţnu podršku daljoj evopskoj i evroatlantskoj integraciji koju smo imali prilike da ĉujemo od strane ovog poslaniĉkog kluba, i naravno, zalaganje za dalje unapreĊenje poštovanja ljudskih i manjinskih prava, što će biti jedna od najvaţnijih politika koju će Vlada voditi u narednom periodu. Ţelim da se zahvalim i na jasnom kritiĉkom nepodrţavajućem stavu koji je saopštio predsjednik Pozitivne Crne Gore. Na osnovnu tezu koju je iznio u svom izlaganju oko toga, da nema promjene politike u ovoj Vladi, već sam odgovorio u okviru naĉelnih napomena koje sam dao. MeĊutim,ono na što bih ţelio da ukaţem, to je izvjesna nedoslednost u izlaganju koju je gospodin Pajović iznio, a to je, da je naspram teze o, da kaţem, starom, tradicionalnom politiĉkom pristupu prema jednoj novoj realnosti, saopštio i tezu da ovog puta nastupam kao da sam prvi put premijer. Ako već nastupam kao da sam prvi put premijer, dakle nastupam vjerovatno sa nekim drugaĉijim stavovima nego što sam ih imao u predhodnom periodu, i sad ono što svakako moţe biti podloţno kritici, to je da li na taj naĉin pokazujem neku neprincipijelnost i neku nedoslednost u odnosu na nešto što su temeljna politiĉka opredjeljenja i partije koju predstavljam i koalicije koju sam predvodio na izborima i sebe samog. Ţelim, takoĊe, da istaknem vaţnost podrške koju je gospodin Pajović iznio NATO integraciji, i da se saglasim sa njegovom ocjenom oko potrebe modernizacije i ofanzivnijeg pristupa komunikacione strategije. Ne samo gospodin Pajović nego i još jedan broj ljudi je, rekao bih, vjerujem ne paţljivo ĉitajući i ne paţljivo slušajući izborni program koalicije Evropska Crna Gora na predhodnim izborima, rekao bih, pravio grešku govoreći o nekom nerealnom obećanju o 40 hiljada novih radnih mjesta. Dozvolite samo da vam proĉitam tu jednu reĉenicu iz izbornog programa koja glasi - 40 hiljada ljudi zasnovaće radni odnos u narednom ĉetvorogodišnjem periodu u Crnoj Gori. To je nešto drugaĉije od ovoga kako vi to interpretirate, a da je to realno dozvolite da vam kaţem da su od 15. oktobra kada su završeni izbori do danas 1972 ĉovjeka zasnovala radni odnos. Dakle, ja vjerujem u to obećanje i vjerujem da će ono biti ostvareno, iako će biti veoma teško u uslovima još uvijek trajuće globalne ekonomske krize animirati dovoljno investitora i preduzetnika da se ofanzivno bave otvaranjem novih i produktivnih radnih mjesta. Gospodine Pajović me je pitao i gdje je plata od 515 eura, i gdje je auto-put. Dozvolite, samo kratko podsjećanje. Kada smo imali referendum 2006. godine, imali smo prosjeĉnu platu od 246 eura, 2011. godine 484 eura, dakle, uvećanje za 100%. Naravno, lako je kritikovati Vladu, ali hajde da kao ljudi koji smo zajedno odgovorni za ono što su najvaţniji drţavni interesi Crne Gore, ovdje prodiskutujemo o tome, jesmo li mi zaista za 100% povećali performanse našoj ekonomiji, jesmo li poboljšali sve naše rezultate za tih nekoliko godina za tih 100%. Je li bilo realno oĉekivati da je u uslovima krize moguće ostvariti, da kaţem, sve ono što je zacrtano 2006. godine kada kriza nije bila na pomolu? Podsjetiću vas, ovaj rezultat smo mi planirali za kraj 2010 gotovo da smo ga ostvarili 2008. što znaĉi da smo išli mnogo brţe nego što smo bili planirali, sve do trenutka dok kriza, da kaţem, nije satrla ne samo regionalnu nego i evropsku i svjetsku ekonomiju. Da li je u takvim uslovima, hajde da kaţem, politiĉki korektno bilo koga pitati šta bi sa obećanjem oko onih 20 eura koji fale? I da li je realno pitati nekoga šta bi sa onim auto-putem koji se procjenjuje na oko tri miljarde? Hajde da pogledamo, da li toliki projekat realizuju najveće evropske ekonomije danas, ili su sve investicije stale i ĉekaju završetak evropske ekonomske krize. TakoĊe, dozvolite da se osvrnem na jedan netaĉno saopšten podatak, da je u tom periodu devet milijardi eura stranih investicija ušlo u Crnu Goru. Dakle, u tom periodu je nešto ispod 4,5 milijarde, dakle nešto ispod 100%, odnosno 50% manje u odnosu na to što ste kazali, ušlo u Crnu Goru i vrlo je precizno i poznato gdje je taj novac otišao, od privatizacije Elekroprivrede do privatizacije banaka, do realizacije novih energetskih projekata, do desetak novih osiguravajućih društava, do ulaska u industrijske kapacitete. Završio bih ovaj osvrt sa komentarom jednog takoĊe vrlo frekventno pominjanog pitanja na našoj veĉerašnjoj raspravi, pa dozvolite da to uĉinim tragom konstatacije koju je izrekao gospodin Pajović. Kazao je da posljednja osoba koja ima pravo da govori o demokratskoj volji graĊana je mandatar, to jest ja. Uprkos tome dozvolite da kaţem koju rijeĉ o poštovanju demokratske volje graĊana. I to upravo kroz prizmu onoga što je veĉeras ĉesto pominjan i nikšićki sluĉaj. Dozvolite da veoma jasno saopštim svoj stav na tu temu. Dakle, ubijeĊen sam da taj sluĉaj treba da bude podsticaj da veoma precizno razmislimo i povedemo veoma transparentnu pravnu akciju koja će nam pokazati da li su osnovane sumnje koje su ovdje i u javnosti potencirane poslednjih dana na temu politiĉke korupcije. Ne manje od toga, ĉini mi se da se zaista kao politiĉki akteri moramo zamisliti, da li mi stvaramo pretpostavke za to što se dogodilo u Nikšiću. Dakle, na pravnom planu moja puna podrška onome što su već najavili drţavni organi, da do kraja efikasno ispitaju i saopšte javnosti da li je u ovom sluĉaju bilo politiĉke korupcije. Na politiĉkom planu, dozvolite da kaţem sledeće. Mislim da moramo zaista veoma paţljivo, posebno u ovom vremenu kada smo se opredijelili da sa takozvanih partijskih preĊemo na slobodne mandate, da kreiramo što manje alibija za odbornike i poslanike svih naših partija, zbog kojih će praviti promjenu politiĉkog dresa. Da li je Pozitivna to tako uradila, na vama je da sudite. Moje je da primijetim da je u kratkom roku dvoje od pet vaših odbornika, promijenilo dres. Da li moţda dio razloga treba potraţiti u tome što ste tokom predizborne kampanje govorili da nećete ulaziti u koaliciju ni sa vlašću, ni sa opozicijom. Da ćete vrlo priljeţno voditi raĉuna o crnogorskim drţavnim interesima ukljuĉujući i simbole, a da ste nakon toga ušli u koaliciju sa jednom politiĉkom strukturom ĉiji je jedan predstavnik bio na konstitutivnoj sjednici Skupštine opštine, da bi odmah nakon toga poţurio da Veĉernjim novostima kaţe da je stajao, s mukom oslušao himnu, a u sebi pjevao Boţe pravde. Da li je to moţda razlog da je neko u vašim redovima, da kaţem, proţivio kolebanje u odnosu na politiĉke stavove? Moţda nije. Ţelim da vam kaţem da sam paţljivo provjeravao, za sada politiĉki, ono što su vaše sumnje da su u tom transferu upleteni prsti nekog iz Demokratske partije socijalista. Prema onome što je moj dosadašnji uvid, gospodin Đurović o kojem je rijeĉ, nikada nije bio u evidenciji Demokratske partije socijalista. Nikada. Zato je moja preporuka - paţljivo pogledajte o ĉemu je rijeĉ, a rekao bih opomena svima nama - potrudimo se da politiĉkom dosljednošću ne ostavimo ovoliko prostora koliko ostavljamo pojedinim našim predstavnicima za ovakve, rekao bih, vratolomne politiĉke prevrate kako ĉine. Zahvaljujem gospodinu Boru Banoviću na podršci Kluba Socijaldemokratske partije i saglasan sam sa ocjenom koju je izrekao vezano za znaĉaj regionalne saradnje u naporima na smanjenju trgovinskog deficita i deficita platnog bilansa. TakoĊe, ţelio bih da podrţim ocjene koje je izrekao za vaţnost ulaska u NATO, kao i da prihvatim, sasvim, dvije preporuke koje je dao novoj Vladi a to je da preispita fizilbilnost daljih ulaganja u odreĊene industrijske kapacitete u Crnoj Gori i da više novca uloţi u jedno kvalitetnije, efikasnije i brţe prostorno planiranje kako bismo doradili našu prostornu dokumentaciju i stvorili uslove za ubraznu investiciju. Gospodin SrĊan Milić je izrekao jednu ocjenu koja me zaista navodi da, bez obzira na njegovo odsustvo, budem veoma direktan. Izvinjavam se, tu je. Njegova ocjena je da iza politiĉke manipulacije u Nikšiću personalno stoji Milo Đukanović. Moja ocjena je da iza ove brutalne neistine personalno stoji SrĊan Milić. Dozvolite da ukaţem i na nekoliko puta tokom veĉerašnje rasprave pominjano pitanje radnika "Radoja Dakića" što je, takoĊe, premijerno u današnjoj raspravi uĉinio gospodin Milić. Potrebu, ili navodnu potrebu, da Vlada u budţetu obezbijedi nešto iznad 30 miliona eura, moţda svih 40, i da izmiri sudsku presudu u korist radnika "Radoja Dakića" zaista, dozvolite da kaţem, ne razumijem kao rezon solidarnosti. Prije svega razumijem kao rezon demagogije. Taĉno je, postoji sudska presuda u kojoj je reĉeno da, kada se proda ta imovina radnici "Radoja Dakića" imaju prioritet u namirivanju plata iz te imovine. Kao što svi znamo, bilo je odreĊenih ponuda za kupovinu te imovine. Sindikalno voĊstvo "Radoja Dakića" nije ţeljelo da proda tu imovinu. Nakon toga se sada konstituiše oĉekivanje da poreski obveznici Crne Gore kupe imovinu koja nam ne treba. Zašto? Ima li ko to da mi kaţe? Mislim da bi trebalo svi da me iskritikujete ukoliko bih krenuo tim putem jer je to ta redistribucija i upravo neodgovorno trošenje novca poreskih obveznika. Vladi taj plac ne treba. Prema tome, vlasnik treba da ga proda i da namiri svoja potraţivanja iz novca kojeg će odatle dobiti. To je sve, sve ostalo je demagogija. Slaţem se sa gospodinom Milićem i oko toga da je veoma vaţno za svakog ĉovjeka da ima miran san i da nemiran san imaju oni koji se stide svojih nedjela. Ne znam zašto je to gospodin Milić pominjao. Nadam se da nije, pominjući to, imao mene u vidu jer, vjerujte mi, imam savršeno miran san i savršeno sam ponosan na ono što sam do sada radio. U tom kontekstu ţelim da vam odgovorim, veoma precizno, da preporuka oko toga da raskrstim sa svojom prošlosti me se ne dotiĉe. Sve što sam radio u svojoj prošlosti sam spreman da do zadnjeg dana svog ţivota veoma odgovorno, javno, jasno objasnim. Dozvolite, ovdje smo veĉeras pominjali Anketni odbor, T-com i mnoge druge stvari. U svim tim prilikama ste me imali tamo gdje ste traţili da ĉujete odgovore za sva pitanja koja su vas zanimala. Dakle, ostavimo se moje prošlosti. Nosimo svako svoj krst, ja svoj nosim i spreman sam uvijek pred crnogorskom javnošću da odgovaram i, vjerujte mi, jako mirno spavam za ono što sam radio u korist Crne Gore. Da li mogu svi? Neka svako razmisli za sebe. Gospodin Medojević je govorio u ime Kluba Demokratskog fronta, govorio je o napadu na temelje drţave u Nikšiću. Na tu temu sam već odgovorio. U tom kontekstu pomenuo je da je na isti naĉin na koji je konstituisana ili na koji se pokušala konstituisati vlast u Nikšiću, konstituisana i Vlada ili se konstituiše Vlada u Crnoj Gori, te da imamo problem sa nekom minĊušom koja pokušava da konstituiše vlast u Crnoj Gori. Najiskrenije ne znam o kakvoj je minĊuši rijeĉ, ali me i ne zanima. Znaĉi, meni se vjerovatno tokom mojeg politiĉkog iskustva moglo mnogo toga prigovoriti, ali mi je zaista bilo veoma teško utemeljeno prigovoriti da sam bio bilo ĉiji poslušnik. Naprotiv. Ovdje ste me u glavnom kritikovali da sam nekooperativan, da sam nedovoljno kooperativan prema onome što su oĉekivanja meĊunarodne politike pa da sam za to, zaboga, nepodoban i da ta meĊunarodna politika veoma ĉesto, kao što ste kazali, od mene traţi da odlazim iz politike. To se ne traţi od onih koji su poslušni. Dakle, ova Vlada se konstituiše kao izraz demokratske volje graĊana i bilo ko sa strane i bilo ko iz bilo koje svjetske sile neće uticati na izmjene onoga što su temeljni nacionalni interesi Crne Gore. Oko toga moţete biti mirni. Gospodin Medojević je govorio i o nuţnoj promjeni modela rasta. Vjerovatno je mislio na model razvoja, da ga treba hitno promjeniti. Dozvolite, nema hitne promjene modela jednog ekonomskog i društvenog razvoja a ono što sam mislio da treba mijenjati u implementaciji sam veoma jasno naznaĉio kroz svoj ekspoze. TakoĊe, dozvolite, da prokomentarišem ocjenu gospodina Medojevića da nije globalna ekonomska kriza uticala na situaciju u Crnoj Gori nego da je situacija u Crnoj Gori posljedica internih slabosti. Da ne govorimo o politiĉkoj nelogiĉnosti. Dakle, Crna Gora bi na taj naĉin pokazala ono što je nemoguće - da je pod staklenim zvonom i da nju ne dodiruju posljedice globalne krize. Jako nas dodiruju, toliko prije što smo korisnici eura i drugo, što smo mala i otvorena ekonomija, uz to što smo i zemlja u tranziciji. Ali, moţemo se sloţiti i oko toga da bi bilo zaista nekorektno posluţiti se samo alibijem globalne ekonomske krize. Valjda ćemo se, takoĊe, sloţiti da je Crna Gora bila najmanje razvijena eks jugoslovenska republika sa jako lošom naslijeĊenom privrednom strukturom koja se usporeno mijenjala u vremenu tranzicije i u godinama traganja za odgovorom na pitanja našeg drţavnog statusa i koja se danas uspreno mijenja zbog dejstva posljedica globalne ekonomske krize. Gospodin Slaven Radunović je ponovio jednu neistinu koja se ĉula u predizbornoj kampanji o tome da sam negdje skriveno ugovorio prodaju nacionalnih interesa Crne Gore na podruĉju Prevlake, te zatraţio da se odredim prema tom pitanju. Veoma sam odreĊen jer ću vas podsjetiti, aktuelna politika na tu temu je konstituisana u vremenu kada sam bio premijer, a to znaĉi pokušaj da se kroz politiĉki sporazum, bilateralni sporazum sa Hrvatskom dogovorimo oko tog pitanja, a ako nema dogovora, kao što se pokazalo u dosadašnjem periodu da ga nema, pokušaj da to pitanje delegiramo nadleţnim meĊunarodnim pravnim institucijama. Veoma je jasno i precizno. Gospodin KaluĊerović je govorio o zloĉinu prema Crnoj Gori ugovorima o privatizaciji, o poravnanju u KAP-u. Odgovorno tvrdim da je i 2005. i 2009. godine uĉinjen veoma odgovoran posao u interesu drţave Crne Gore. Odgovorno to tvrdim i odgovorno tvrdim da smo povukli poteze koji su u datim uslovima bili najbolji potezi. Ne mislim da su oni optimalni potezi, ali od onih koje smo imali na raspolaganju, molim vas, sate sam potrošio da javno to objasnim i zato nemam namjeru da trošim vaše i moje strpljenje veĉeras na tu temu. I dalje odgovorno tvrdim da je KAP u najboljem interesu Crne Gore i da bismo bili u mnogo većim problemima da danas nema KAP-a. Danas, kada smo smanjili njegovu proizvodnju za 50% suoĉavamo se sa problemima koje uoĉavate, da nam je izvoz pao na 20% pokrivenosti uvoza, da nam je industrijska proizvodnja pala, da nema rasta bruto društvenog proizvoda i da treba da smanjimo zaposlenost za polovinu. To su posljedice olakih rješenja kojima treba ugasiti ostatak industrijskih kapaciteta. Zahvaljujem gospodinu Stanišiću i slaţem se sa njim oko potrebe institucionalnog jaĉanja rada sa dijasporom. GospoĊa Branka Bošnjak je govorila o problemima visokog obrazovanja, izrazila ţal što sam se opredijelio za biznis u oblasti visokog obrazovanja. Dakle, ţao mi je ako sam na taj naĉin povrijedio vaša osjećanja. Ja sam se opredijelio za biznis i smatrao svojom slobodom da svoj biznis zasnujem u onoj oblasti prema kojoj imam senzibiliteta. Smatram da je jako vaţno da smo u Crnoj Gori ojaĉali trţište visokog obrazovanja. Smatram da ćemo na taj naĉin, uz mjere koje sam najavio u ekspozeu, pomoći drţavnom univerzitetu prema kojem imamo najveću odgovornost da se transformiše, da se oslobodi svega onoga što danas u njemu ne valja i što je posljedica upravo dugotrajućeg monopola drţavnog univerziteta. Oko 500 ostavki je takoĊe bilo mnogo govora. Vjerujte mi da nijesam pogledao koliko je to ostavki ali znam na šta se prigovor odnosi. Mislim da smo dobili jasno upozorenje od naše biraĉke javnosti da je potrebno ozbiljnije promijeniti odreĊene djelove naše politike. Nema ozbiljnije promjene u politici bez ozbiljnijeg preispitivanja ljudi koji realizuju tu politiku. Jako dobro znam da postoje evropski zakoni kojima je, da kaţem, propisana depolitizacija uprave i kojom se obezbjeĊuju petogodišnji mandati svim ljudima na niţem nivou od ministarskog nivoa ali htio bih da to zaista, moţda ne veĉeras nego u nekoj prilici, provjerim sa vama. Mislite li da je na taj naĉin moguće mijenjati politiku? Je li mislite da smo zaista mi formirali toliku armiju kompetentnih na podministarskom nivou da moţemo, bez obzira na promjene Vlade, oĉekivati njihovu punu podršku i njihov maksimalni i efektivni doprinos realizaciji onoga šo su, kao što sam kazao, pojaĉana oĉekivanja biraĉke javnosti? Dakle, nijesam ţelio niti da kršim zakon, niti da budem naredbodavan. Naprotiv. Kazao sam da oĉekujem da se i na tom nivou pokaţe potrebna senzibilnost i odgovornost prema onome što su nam poruĉili graĊani kroz rezultate izbora i da nova Vlada, prije svega novi ministri, procijene ko su ljudi na podministarskom nivou koji mogu dati najveći mogući doprinos onim zadacima koje sam prezentirao danas pred vama i koje ste, uz sve kritike, ocijenili da su ipak realni zadaci, realni prioriteti za naredni period. Slaţem se sa ocjenom gospodina Popovića da je Crna Gora obnovljena a ne i sasvim ustanovljena i vjerujem, takoĊe, da se slaţemo da se to ne završava ni za pet, ni za 10, ni za 15 godina, ali moramo stalno misliti o tome da li smo u svakoj sljedećoj godini korak dalje ka tom cilju. Mislim da smo dosta uradili u prethodnih šest godina, ali pred nama je veći dio zadatka i slaţem se sa vama da strpljivo, pametno, osmišljeno radeći na daljem unapreĊenju, da kaţem, onoga što je duhovni kapacitet Crne Gore treba da stvorimo pretpostavke za pouzdanije temelje crnogorske drţavnosti. Naravno, uvijek vodeći raĉuna o Crnoj Gori kao multikulturnom društvu. TakoĊe, saglasan sam i sa upozorenjima gospodina Popovića oko potrebe snaţnijeg suzbijanja sive ekonomije. Nakon onih formalnih primjedbi koje mi je uputio gospodin Krivokapić vezano za pozivanje na pogrešan ĉlan Ustava i na pogrešan naziv Ministarstva unutrašnjih poslova, da kaţem da nije greška u sluĉaju Ministarstva prosvjete i sporta jer je to rješenje u aktuelnoj uredbi o organizaciji drţavne uprave. Planirali smo da na prvoj sjednici Vlade , već u ĉetvrtak, promijenimo tu uredbu, da to bude Ministarstvo prosvjete i da sport dobije svoju posebnu samostalnu organizacionu formu u drţavnoj upravi i to će biti rješenje koje će uslijediti za dan-dva. GospoĊa Azra Jasavić je govorila o nepoštovanju. Izrekla je izmeĊu ostalog i ocjenu o nepoštovanju ljudi drugaĉijeg identiteta. Trudio sam se da ĉujem makar neki argument koji bi to potkrijepio, ali ti argumenti su izostali. Umjesto toga ĉuli smo mnogo drugih argumenata odavde, rekao bih, koji u izvjesnom smislu, liše onoga što je govorio gospodin Abazović, ovu primjedbu ĉine priliĉno neutemeljenom. Dakle, ĉuli smo ocjene i od predstavnika manjinskih naroda i iz graĊanskih partija, i od predstavnika politiĉkih partija koje su nacionalne partije manjina u Crnoj Gori da je Crna Gora pozitivan primjer multietniĉkog sklada, paţnje i senzibilnosti prema pravima manjina. Tako će i ostati, bez sumnje. Gospodin Novica Stanić je govorio o 23 godine našeg zajedniĉkog mandata, ko u vlasti ko u opoziciji. Ako hoćete da malo vedrog duha unesemo u ovu našu veĉerašnju raspravu, kazao bih da dok je gospodin Stanić u opoziciji, ja sam siguran da ću biti u vlasti. TakoĊe, vjerujem da se gospodin Stanić ipak samo našalio sa primjedbom na participaciju pljevaljskog uglja u olimpijskom srebru. Vjerujem da su Pljevljaci vrlo ponosni na to što je Rudnik uglja takoĊe ponosno bio sponzor naše rukometne reprezentacije i što je na taj naĉin presudno doprinio osvajanju prve olimpijske medalje. Vjerujem da je na to ponosan i gospodin Stanić. Hvala Mišku Vukoviću na ocjeni koju je izrekao o potrebi snaţnije vladavine prava, prije svega u uspostavljanju većeg reda na relaciji graĊanin – drţava, poĉev od Zakona o drţavljanstvu. Saglasan sam.
  • Izvinite, samo trenutak. Obiĉno se ţalite kada se neko zahvaljuje Vladi, sada se zahvaljujete poslanicima, i budite sretni.
  • Gospodin Neven Gošović je govorio na više tema. Iznio je ocjene da se u regionalnom razvoju Crne Gore nije uradilo ništa. Kazao je, mislim, mimo onog puta Boka Kotorska - Ţabljak. Ĉitao sam odreĊene analize koje govore da je kroz razne programe od razvoja zdravstvenih ustanova do razvoja obrazovnih ustanova, do programa javnih radova, do programa Direkcije za saobraćaj godišnje po 70-ak miliona ulagano u razne projekte na sjeveru Crne Gore. Drugo, takoĊe gospodin Gošović je rekao da se niko u drţavi ne bavi izvršavanjem ugovornih obaveza iz privatizacije. Veoma se bavi, bavi se Savjet za privatizaciju. Savjet za privatizaciju je angaţovao mnoge druge eksterne institucije koje se bave time. Neke od njih je birao putem meĊunarodnih tendera trudeći se da dobije objektivnu sliku u izvršavanju ugovorenih obaveza u do sada obavljenim privatizacijama. Gospodin Labudović je kazao da je od mene oĉekivao izvinjenje. Ne znam zašto. Ako bi ste ţeljeli da ĉujete moje iskreno izvinjenje rekao bih: Izvinite što sam bio na ĉelu Vlade koja je saĉuvala mir u Crnoj Gori dok je svuda oko nas bio rat. Izvinite što sam bio na ĉelu Vlade koja je saĉuvala Crnu Goru kao multietniĉku zajednicu tada kada su se ljudi svuda oko nas trijebili upravo po vjerskom i nacionalnom pitanju. Izvinite što smo otrgli Crnu Goru od ekonomske zavisnosti od drugih i uspostavili ekonomsku odrţivost Crne Gore.Izvinite što smo saĉuvali Crnu Goru prvo od NATO bombardovanja. Izvinite što smo obnovili crnogorsku nezavisnost. Izvinite što je Crna Gora najbrţe prešla put evropskih integracija i što je danas u statusu zemlje kandidata koja je otpoĉela pregovore. Izvinite što smo u predvorju NATO-a. Izvinite zbog toga što prvi put u našoj istoriji imamo bolje sve ekonomske parametre od svih drugih drţava u našem okruţenju, liše Slovenije i Hrvatske a ukljuĉujući i pojedine ĉlanice Evropske unije. Ko me je spreĉavao da uspijem? Pa niko me nije spreĉavao. Je li bilo ometanja? Bilo je ometanja, naravno. Rekli ste mi - kaţite e sad ga više neće biti. Naţalost, ne mogu kazati, ne mogu kazati. Hoće li ga biti ili neće zavisiće od toga hoćemo li prihvatiti pruţenu ruku iz ekspozea. Jako dobro znamo da svi ukoliko ţelimo da kvarimo nešto što je drţavni interes to moţemo da radimo. Svi, pojedinaĉno, svaka partija pojedinaĉno. Hoćemo li da stavimo taĉku i da poĉnemo, zaista, da djelujemo na naĉin koji je kazao gospodin Radulović? Evo program od 595 mjera pa ako ima jedne oko koje se slaţemo, da radimo zajedno. Saglasan sam. Ne jedna, biće ih mnogo, samo hoćemo li to zaista da radimo ili ćemo da se optuţujemo, podozrijevamo kao što smo to radili do sada. Prema tome, da li mogu garantovati da neće biti opstrukcije? Ne mogu garantovati. To moramo garantovati svi. Gospodin Duković je govorio o potrebi brţeg razvoja mjesta u kojima su nacionalne manjine većina i potpuno sam saglasan. To mora biti i dalje kriterijum paţljivog, senzibilnog odgovornog odnosa Vlade prema pitanjima, da kaţem, pune ukljuĉenosti manjinskih naroda u ono što je društveni ţivot Crne Gore. Gospodin Bojanić je govorio o poraznim rezultatima ekonomske politike. Već sam na to pitanje odgovorio. Rekao bih samo, ako ţelite da prenebregnete sve okolnosti koje su desetkovale društveni proizvod Evropske unije i euro zone onda teško da vam mogu odgovoriti na to šta je osujetilo Crnu Goru na putu ekonomskog razvoja. Ali, ako kao ekonomisti razgovaramo realno kakav je zaista eksterni uticaj na ono što su napori koje su razne vlade u prethodnom periodu uĉinile da pokrenu dinamiĉan ekonomski razvoj Crne Gore, onda bi o tome mogli razgovarati i doći do zakljuĉaka koji će ukazati na dio istorijskog nasleĊa, dio odreĊenih politiĉkih nepreciznosti koje smo vodili, na njih sam ukazao u uvodnom izlaganju, a takoĊe na nesumnjivi dio onoga što su posljedice globalne ekonomske krize. Gospodin Vladislav Bojović je govorio o tom scenariju za ulazak u NATO postavljajući pitanje šta su opasnosti po Crnu Goru, zbog ĉega mi to ţelimo da uĊemo u NATO, ukazujući prepoznatljivo politiĉki da su glavne opasnosti po stabilnost Crne Gore unutra. Ne sporeći da mi imamo odreĊene probleme i unutar Crne Gore, ali isto tako ne sporeći i da smo izgradili dovoljno jak imunosistem koji se nosi sa tim problemima unutra o ĉemu svjedoĉi oĉuvani mir tokom posljednjih 20 godina. Ipak, dozvolite da primijetim da nas iskustva iz dalje i novije istorije opominju.Gotovo da ne proĊe 30 ili 50 godina a da mi nemamo nestabilnost u ovom regionu. I za svakog ko je iole politiĉki oprezan, to mora biti opomena. Opomena koja govori da naši unutrašnji samoregulatorni mehanizmi stabilnosti nijesu dovoljno pouzdani. I mnogi naši preci su, nakon raznih ratova, od balkanskih do I i II svjetskog rata vjerovali da ako smo izvukli nauk , pa ga nikada nijesmo dovoljno izvukli nego je svaka generacija srljala u novi rat. I naša generacija je prošla kroz rat. Hoćemo li i mi da kaţemo - e, dako smo nauĉili? Ili ćemo, kao odgovorni ljudi, da uradimo ono što treba da uradimo da naša djeca ne bi bi ratovala. E to je odgovor na pitanje - šta će Balkanu NATO.Da bismo bili stabilni u mjeri koja je neophodna da bismo se ekonomski i društveno razvijali jer, naţalost, mi nemamo dovoljno pouzdanih regulatornih mehanizama za uĉvršćivanje stabilnosti. Ne volim što to govorim. Znam da sada iz mene govori duh balkanske inferiornosti, ali pokušavam da budem krajnje odgovoran i da ne prećutim nešto što nas sjutra moţe koštati,da kaţem, stabilnog ţivota na ovom prostoru i pouzdane budućnosti naših potomaka. Slaţem se sa onim što je gospodin Perić govorio o vaţnosti obrazovanja. Gospodin Bulajić je postavio nekoliko pitanja. Jedno se tiĉe moje konstatacije o odgovornosti prema našoj zajedniĉkoj kući kroz pitanje - koje su to nacije a koje su to manjine. Pomenuo sam i nacije i manjine ne ţeleći da ih nabrajam, nego ţeleći da na taj naĉin ostavim dovoljno širine za sva ona razliĉita tumaĉenja koja postoje meĊu nama, pod ovim krovom. Kao što znamo, ovdje sjede ljudi koji za odreĊen narod smatraju da nije manjina, drugi koji smatraju da jeste manjina i to je bio politiĉki, da kaţem, fleksibilan pokušaj da se ostavi prostor za sve doţivljaje ovog pitanja. TakoĊe, gospodin Bulajić je govorio o vaţnosti, ili osporavao vaţnost ulaska Crne Gore u NATO pominjući pitanja i pominjući primjere Austrije i Finske. Dozvolite, ipak, Austrija i Finska nijesu na Balkanu.Ĉini mi se da je mnogo ugodnije iz perspektive Austrije i Finske razmišljati o ovom pitanju nego iz perspektive Balkana. Treće pitanje: Da li će svi bilansi Crne Gore biti javni bez štelovanja i da li ćemo time pokušati da demantujemo ocjenu o bankrotu Crne Gore? Apsolutno. Mislim da su ti bilansi već sasvim javni i isto tako mislim da smo u prethodnom periodu dali više nego dovoljno argumenata koji govore da Crna Gora nije bankrotirala i da neće bankrotirati. Neće. Dakle, znamo da je takvih prognoza bilo a isto tako znamo da je razvoj dogaĊaja išao u drugom pravcu jer smo 2005, 2006, 2007. i 2008. imali Crnu Goru kao jednu od najbrţe rastućih evropskih ekonomija. GospoĊa Popović je govorila kako nije bilo rasta bruto društvenog proizvoda u Crnoj Gori u prethodnom periodu. Tu statistika, naţalost, neumoljivo demantuje i da smo na sreću već prošle godine imali rast 3,2% tada kada je, uglavnom, sve oko nas bilo u padu. Gospodin Pavlović je govorio uglavnom o korupciju i o kriminalu. Govorio je o tome da se od mene ne moţe oĉekivati zalaganje za vladavinu prava. Govorio je i o tome da ću umjesto nulte stope prema korupciji ja imati nulti stepen tolerancije prema korupciji, imati nulti stepen tolerancije za borbu protiv korupcije i posluţio se jednim, rekao bih, vrlo, vrlo zanimljivim i vrlo ubjedljivim primjerom kako se u crnogorskom ţivotu veoma ĉesto ponavlja ocjena da u kući u kojoj se neko objesio konopac ne pominje, valjda ţeleći da me upozori da ja nijesam najpozvaniji da govorim o tome. Gospodine Pavloviću, slaţem se sa Vama i mislim da se to odnosi prije svega na Vas. Vi znate i na šta konkretno mislim. Na to, gospodine Pavloviću, da ja nijesam bio gonjen od strane tuţilaštva nego Vi. (Upadica Koĉe Pavlovića) Za prevaru, gospodine Pavloviću. (Upadica Koĉe Pavlovića). Tako što ste donijeli novac i izmirili ono što ste prethodno uĉinili kao prevaru. Znaĉi, slaţem se da vodimo raĉuna o onome što je moralni kodeks Crne Gore i vodimo raĉuna o onome što je primjereno svakom od nas da govorimo. Ja o ovome mogu da govorim. Gospodin Goran Danilović je govorio o tome da sam povratkom na mjesto premijera, uvrijedio saradnike. Nijesam. O tome sam govorio u uvodnom izlaganju i, kao što sam kazao, imam puno poštovanje za ono što je uradio Igor Lukšić i Vlada koju je predvodio ali smo zajedno, u sastavu u kojem je sjedio Igor Lukšić, procjenili da je ovo trenutak u kojem moramo na teren izaći sa kompletnim sastavom na ĉelu sa predsjednikom partije. Ne predstavljam se, gospodine Daniloviću, kao spasilac. Znam da spasilaca nema. Pokušavam da budem samo odgovoran ĉovjek prema onome što pokazuju graĊani na jedinom mogućem terenu provjere njihovog demokratskog raspoloţenja a to je izborni proces. TakoĊe, gospodine Daniloviću, pokušali ste da budete ironiĉni na onaj dio mog izlaganja u kojem sam govorio o snazi liĉnog primjera, spoĉitavajući mi oholost. Bilo bi još zanimljivije da ste tu oholost neĉim demostrirali, neĉim potvrdili, izvinjavam se, ne demostrirali. Teško da bi graĊani Crne Gore oholom ĉovjeku ovoliko puta davali povjerenje. Pitali ste s kojim pravom ja to priĉam pominjući i moje satove. Znate s kojim pravom, gospodine Daniloviću, s pravom da sam sve vrijeme svog politiĉkog djelovanja ponavljaću to koliko god bude trebalo, moţda će to neko kvalifikovati kao samohvalisanje, a ovo je samo energiĉna odbrana od imputiranja neĉega što ne stoji odgovorno štitio interese Crne Gore. I drugo, ne mislim da se trebam graĊanima Crne Gore ni bilo kome predstavljati skromnošću, iako mislim da je i skromnost vrlina, jer kada krenemo da se predstavljamo time onda to, naţalost, uvijek završava time - evo ništa ne znam i ništa ne vrijedim, ali makar sam skroman. Znate, ja sebe tako ne predstavljam, ali ću vam vrlo precizno odgovoriti. Imam pravo o tome da govorim zato što ne postoji danas ĉovjek ni ovdje ni na planeti koji moţe kazati da je sa Milom Đukanovićem napravio neki dil na štetu Crne Gore i da je na bilo koji naĉin doprinio mom materijalnom bogatstvu. Ako ga naĊete, molim vas poţurite u Parlament da o tome obavijestite javnost i da me dovedete u poziciju da se odmah povuĉem iz politiĉkog ţivota i sam prijavim za izdrţavanje kazne u Spuţu. E, zbog toga imam pravo da o tome govorim. TakoĊe, dozvolite da polemišem sa vama na temu da ljudi u Crnoj Gori ne glasaju kazali ste, za mene, misleći vjerovatno za ovu koaliciju, nego glasaju iz straha i glasaju zbog svojih privilegija. Da li zaista mislite da 165.000 ljudi glasa iz tog razloga? Da li mislite za to da glasaju oni ljudi koje sam sreo i koji su 98% našeg biraĉkog tijela, koji imaju problem da plate raĉun za struju? Je li mislite da su oni korumpirani, da su privilegovani? Gospodine Radunoviću, koji je razlog? Razlog je što nam vjeruju, to je razlog. Kada doĊete do te istine onda imate šansu da nas pobijedite, dok god nećete da pogledate toj istini u oĉi vi ćete gubiti u našu korist. Gospodin Vuĉinić je govorio o tome da mi radnici u Nikšiću ne vjeruju, pa ne vjeruju ovi, pa ne vjeruju oni, ima neko izgleda ko vjeruje. 20.600 glasova je dobila lista koju sam predvodio u Nikšiću, a zajedniĉka lista svih vas 20.060. Neko vjeruje. Ko su ti ljudi, da nijesu i oni stigli sa druge planete? GospoĊica Ana Ponoš je dala nekoliko sugestija vezanih za socijalnu politiku i saglasan sam sa tim o ĉemu je govorila. Posebno imajući u vidu njeno zalaganje za što brţe ustanovljenje socijalnog kartona projekta na kojem se radi zajedno sa UNDP ali gdje treba pojaĉati dinamiku i vjerujem da će u bliskoj perspektivi doći do jedne bolje evidencije koja će nam omogućiti precizniju i djelotvorniju socijalnu politiku. TakoĊe se slaţem i sa primjedbama koje ste iznijeli na raĉun efikasnosti drţave u pogledu obezbjeĊenja zagarantovanog prava samohranih roditelja. Gospodin Obrad Gojković je takoĊe govorio o odreĊenim pitanjima koja se tiĉu privatizacije i turizma i o potrebi promjene Zakona o morskom dobru, i to ćemo paţljivo sagledati. Kada je u pitanju privatizacija Boke nemojte da sumnjate . Znaĉi, ne postoji naĉelni odnos prema privatizaciji, koji sam saopštio u uvodnom izlaganju, od koga će biti neko izuzet. Neće biti niko izuzet. Svi koji nijesu ispunili ugovorne obaveze biće im otkazani aranţmani. Gospodin Branko Radulović je govorio, a taj sam predlog već prokomentarisao, spremnost na saradnju na svemu onome gdje su nam programske podudarnosti, a mislim da ih ima i ja sam spreman da saraĊujemo. Gospodin Damjanović je govorio o tome da je potreba Budţeta za iduću godinu oko 400 miliona. Moram da kaţem nijesam se paţljivije još time bavio, jesam površno, ali mislim da je rijeĉ o cifri od 230 miliona, što je previše, 400 bi bilo zaista katastrofalno, ali koliko sam razumio 230 miliona je potreba i pokušaćemo da na razne naĉine suzbijemo tu potrebu i da je uvedemo u neke odrţive okvire. Od toga je od oko 150 miliona otplata postojećih obaveza, a oko 90 miliona deficita. Gospodin Damjanović je takoĊe govorio o ekonomskim protivurjeĉnostima, dakle ekonomsko - politiĉkim protivurjeĉnostima gdje je jasna politiĉka orijentacija se ide ka EU u kojoj nema novca. Dakle, djelimiĉno taĉno. Ima i tamo novca, ali se moţemo sloţiti da je manjak investitora koji bi danas mogli uĉestvovati u izgradnji nekih najskupljih i najvaţnijih infrastrukturnih objekata u Crnoj Gori i otprilike otvorio dilemu hoćemo li imati hrabrosti da idemo prema drugim trţištima. Apsolutno. Nemojte da sumnjate u to i to kaţem ovdje javno i nemam zaista potrebu ni od koga to da tajim niti bilo kome da se dodvoravam, niti bilo kome da dokazujem evropsku orijentaciju. Evropska orijentacija je nesumnjiva, a isto tako ćemo vrlo paţljivo njegovati tradicionalna crnogorska politiĉka prijateljstva i isto ćemo vrlo ofanzivno ići prema svim trţištima na kojima ima kapitala koji moţe pomoći da realizujemo naše strateške investicione projekte. Gospodin Abazović je govorio o tome, već sam kazao, antialbanski premijer. Koliko sam ja antialbanski premijer, prepustimo neka Albanci o tome sude. Zanimljivo je da u tom dijelu naše biraĉke javnosti partija koju predvodim ima dosta dobrog uporišta. TakoĊe je veoma zanimljivo da se o onome što su odnosi Crne Gore prema Albaniji i odnosi Crne Gore prema Kosovu ĉuju dobre ocjene ne samo od strane Albanije i Kosova nego od kljuĉnih meĊunarodnih ĉinilaca do mjere koju je maloĉas ovdje u ironiĉnom tonu saopštio gospodin Mandić da nijesam antialbanski, ali jesam antisrpski i anticrnogorski premijer, valjda u korist Albanaca. Dakle, niti sam antialbanski niti sam antisrpski, niti sam antibošnjaĉki, niti sam, ponajmanje anticrnogorski, nego pokušavam da budem premijer u graĊanskoj drţavi Crnoj Gori, a šta to u konkretnom sluĉaju znaĉi najbolje prebrojte ministre iz reda albanskog naroda koji su od 1997.godine do sada bili ĉlanovi vlada koje smo vodili gospodin Šturanović, gospodin Vujanović, Gospodin Lukšić i ja. Gospodin Abazović, je takoĊe govorio o tome da je Crnoj Gori potrebno da se oslobodi okova i mita Mila Đukanovića. Dakle, ne znam da postoje ti okovi, da ima tih okova vjerujem da ne bismo mogli to da slušamo što slušamo, od onoga što smo ĉuli danas do onoga što ĉujemo svaki dan i onoga što se svakog dana već decenijama piše, to su ti okovi. Mita takoĊe ne vjerujem da ima, ali vjerujem da ima kompleksa i zato mislim da je jako ljekovito osloboditi se toga kompleksa. To će pomoći svima koji su u mom ponašanju prepoznali mitomaniju. TakoĊe, gospodin Abazović je osumnjiĉio iskrenost mog opredjeljenja za dvosmjernu zainteresovanost na planu napretka ka evropskim integracijama, pitajući zapravo šta su uradile vlade koje sam ja vodio na planu evropskih integracija. O tome sam već govorio, ali da ponovim. Dakle, od 2006.godine sam vodio dva puta Vladu i sada evo treći put u meĊuvremenu su je vodili gospodin Šturanović i gospodin Lukšić. Nas trojica smo, dakle, vodeći vlade zajedno sa svim drugim ĉlanovima vlade, zajedno sa parlamentima u razliĉitim sastavima i svim drugim, za najkraće vrijeme prešli put od nezavisnosti do otpoĉinjanja pregovora. Nijedna druga drţava u Evropi taj put nije prešla za to vrijeme, pa će ipak biti da je tu bilo nešto od evropske politike. I na kraju, gospodin Mandić je pravio zanimljive paralele sa kraljem Nikolom. Zahvaljujem uvijek na tako uzornom poreĊenju iako, naravno, sebe nipošto ne vidim tako, nipošto, nimalo. Ali, dozvolite da se sloţim sa vama oko jedne vaţne ocjene koju ste izrekli, a kazali ste da ste u razgovoru sa nekim prijateljem komentarisali promjenu moralnog koda u Crnoj Gori. Mogli bi se sloţiti oko toga. O tome sam, mislim, jednom govorio u ovom parlamentu. Ja zaista mislim da je to posljedica jednog vakuma u kojem se nalazimo, vakuma koji je uslijedio nakon raspada jedne drţave i raspada sistema vrijednosti koji je postojao u toj drţavi i nakon, da kaţem, tek poĉetog uspostavljanja sistema vrijednosti u novim drţavama na tom prostoru. I neće to ni za pet godina ni za 15, ali, hoće paţljivo moţda za 25 ili za 55. Zbog toga, dakle, mi danas uoĉavamo izvjesna odstupanja u odnosu na nešto što je tradicionalni moralni kod. Mogao bih se sloţiti sa vama, ali navodeći primjere koji se vama neće dopasti, a zato ih neću ni navesti, a to je da se danas u Crnoj Gori mnogi ponose onim ĉega su se nekada naši preci stiĊeli. Ne bih se sloţio sa vašom ocjenom vezano za epilog rada Anketnog odbora Telekoma. Kazali ste da je taj Odbor ukazao na korupciju u vrhu vlasti, pa molim vas, to je bilo ako se sjećam, gotovo direktno prenošeno i vidjeli smo ĉime je to završilo, jednom lakrdijom, sa jednim izvještajem koji je bio takav kakav je bio. Gospodine Bulatoviću, moţete se mrštiti. Ne znam, nijesam bio autor ideje oko formiranja Odbora, ja sam se samo odgovorno odazvao vašem pozivu da budem na Odboru i odgovorio vam na svako pitanje koje ste mi postavili. Šta ćete više od mene? Ali, nemojte tvrditi da je taj izvještaj doveo do nedvosmislene odgovornosti za korupciju. Završio sam, gospodine Krivokapiću. Izvinjavam se Vama, izvinjavam se svim poslanicima na duţini izlaganja, ali sam zaista smatrao da će biti ljekovitije za naše buduće odnose ukoliko se potrudim da makar i duţe veoma otvoreno odgovorim na svaku vašu primjedbu. Znam da vam se mnogi od odgovora ne sviĊaju, ali vjerujem da je poštenije i pametnije kada vi, bez obzira prema meni, iznesete svoje kritike na moj raĉun, kada ja saopštim svoje odgovore i iznesem kritike na vaš raĉun. Ja vjerujam da su to temelji zdravih odnosa koji nam mogu pomoći da krenemo putem neke nove stranice politiĉke istorije u Crnoj Gori, putem bolje saradnje koja će biti u interesu dobra naše drţave i svakog našeg graĊanina. Hvala vam na paţnji.
  • Hvala mandataru Đukanoviću. Stekli su se uslovi da shodno ĉlanu 103 Ustava preĊemo na glasanje. Moţete glasati elektronski, sad već imate kartice, a provjerićemo da li funkcionišu. Ima novih poslanika, pa se moţe desiti da nijesu vješti ovoj raboti, a pomozite onima koji su do vas. Stavljam na glasanje Predlog programa i sastav 40. Vlade Crne Gore? Za, protiv, uzdrţani? Izvolite. Raĉunamo kolegu Rastodera, promijenio je mjesto, a kartica mu slabije radi na novom mjestu. Hvala vam. Mogu li da zakljuĉim glasanje? Glasao je 71 poslanik, 44 za, 26 protiv, a jedan uzdrţan. Konstatujem da smo izglasali 40. Vladu Crne Gore. Ĉestitam premijeru Đukanoviću i ĉlanovima 40. Vlade Crne Gore. Pozivam protokol da podijeli zakletvu svim ĉlanovima Vlade. Nijeste još nauĉili, ĉekam da napredujete. Stigli ste do dvije strofe, nadam se da ćete do ĉetiri. Pozivam predsjednika 40. Vlade Crne Gore da poloţi zakletvu u ime Vlade. Izvolite, predsjedniĉe Đukanoviću.
  • Zaklinjem se da ću duţnost vršiti po Ustavu i zakonu ĉestito, odgovorno i savjesno.
  • Neka je sa srećom. Pozivam ĉlanove Vlade na tradicionalnu fotografiju na skalama Skupštine, a poslije toga na koktel. Ĉekaju vas fotografi na skalama Skupštine. Imamo proširen dnevni red, nastavljamo taĉkom Izbor i imenovanja. Ovim je završen Izbor Vlade. Hvala vam. 20.12. 2012. u 11.25 h
  • Poštovani poslanici 25. saziva Skupštine Crne Gore, nastavljamo drugu śednicu jesenjeg zasijedanja. Ostala nam je samo jedna taĉka i sa velikim zadovoljstvom mogu da konstatujem u ime Kolegijuma i u moje ime da smo došli, ĉini mi se, do konsenzusa oko svih tema koje su bile predmet ove taĉke i da je vrijeme koje je u meĊuvremenu proteklo ipak imalo u konaĉnom pozitivan rezultat, što jeste dio politiĉkog procesa dogovaranja. Imamo izbor radnih tijela. U ime Administrativnog odbora ţeli rijeĉ kolega Radivoje Nikĉević.
  • Poštovane kolege, veoma kratko. Mi smo imali dvije sjednice Administrativnog odbora. Dešava se uvijek isto oko konstituisanja ovih radnih tijela. Imali smo neka radna tijela, bitno je da smo završili posao na zadovoljstvo svih nas i da danas imamo predlog za sva radna tijela usaglašen na Administrativnom odboru. Predlaţem da se to prihvati i da radna tijela u punom kapacitetu rade ovih dana da završimo ovaj dio posla koji nas ĉeka do kraja godine.
  • Hvala, kolega Nikĉeviću. TakoĊe, dogovor sa Kolegijuma je da ne otvaramo raspravu o ovome jer ta rasprava je bila na Administrativnom odboru i došli smo do konsenzusa. Po Poslovniku trebali smo da glasamo svaku odluku posebno, ali kad imamo ovakav apsolutni konsenzus moţemo li sva radna tijela da izglasamo odjednom? Ionako se glasa u cjelini lista, predśednik i ĉlanovi radnog tijela, a sada bismo mogli i sva radna tijela odjednom. Slaţemo li se? Ako se neko ne slaţe, glasaćemo pojedinaĉno. Prihvaćeno. Dovoljno je jedan da se ne slaţe. Ovakve stvari traţe potpuni konsenzus. Odluĉujemo većinom glasova prisutnih poslanika, idemo po radnim tijelima. Prvo glasamo listu kandidata za predśednike i ĉlanove Ustavnog odbora. Za, protiv, uzdrţani? Hvala vam. Kolegi Miloševiću kartica je neaktivna. Glasalo je 68 poslanika, u suštini 69 sa njim - 68 za, nije bilo protiv, jedan je bio uzdrţan. Konstatujem da smo izabrali Odbor za ustavna pitanja. Kao što znate, vratili smo to radno tijelo u naš Poslovnik, imajući u vidu da ustavna kompleksnost traţi posebne anganţmane i fokusiranost. Drugi je Zakonodavni odbor. Stavljam na glasanje Predlog odluke o Zakonodavnom odboru. Izvolite. Hvala vam. Ĉini mi se da je kolegi Miloševiću proradila kartica. Glasao je 71 poslanik - 70 za, nije bilo protiv i jedan je bio uzdrţan. Konstatujem da smo i ovu odluku donijeli. Idemo na Odbor za politiĉki sistem, pravosuĊe i upravu. Izvolite. Hvala vam. Glasao je 69 poslanik - 68 za, nije bilo protiv, jedan je bio uzdrţan. Konstatujem da smo donijeli odluku i o Odboru za politiĉki sistem, pravosuĊe i upravu. Odbor za bezbjednost i odbranu. Izvolite. Hvala vam. Glasalo je 68 poslanika - 67 za, nije bilo protiv, jedan je bio uzdrţan. Donijeli smo odluku i za Odbor za bezbjednost i odbranu. Sljedeći je Odbor za meĊunarodne odnose i iseljenike. Podjelom našeg Odbora za evropske integracije i meĊunarodne odnose dobili smo i ovaj novi odbor sa nadleţnošću prema iseljenicima, jednom velikom dijelu Crne Gore koji je u raznim periodima morao da napusti domovinu. Izvolite. Hvala vam. Glasalo je 69 poslanika - 67 za, jedan protiv, jedan uzdrţan. Konstatujem da smo i ovu odluku donijeli. Odbor za evropske integracije, Odbor nastao podjelom Odbora za evropske integracije i meĊunarodne odnose. Po prvi put na ĉelu Odbora je predstavnik opozicije. Izvolite. Hvala vam. Glasao je 71 poslanik - 62 za, dva protiv, sedam uzdrţanih. Konstatujem da smo izabrali Odbor za evropske integracije. Odbor za ekonomiju, finansije i budţet. Kolega Damjanović ponovo za predśednika i ostali ĉlanovi Odbora. Izvolite. Hvala vam. Glasalo je 70 poslanika - 69 za, nije bilo protiv, jedan uzdrţan. Konstatujem da smo izabrali i Odbor za ekonomiju, finansije i budţet. Odbor za ljudska prava i slobode. Izvolite. Hvala vam. Glasalo je 67 poslanika - 66 za, nije bilo protiv, jedan uzdrţan. Izabrali smo i Odbor za ljudska prava i slobode. Odbor za rodnu ravnopravnost. Izvolite. Malo smo povećali za sada naš ljepši dio Parlamenta, ali nam treba još dosta. Hvala vam. Glasalo je 67 poslanika - 65 za, nije bilo protiv, dva uzdrţana. Oĉigledno će u radnim tijelima biti najljepše kolegi Martinoviću i molim vas da ga ĉuvate tamo u Odboru za rodnu ravnopravnost. Idemo na Odbor za turizam, poljoprivredu, ekologiju i prostorno planiranje. Izvolite. Hvala vam. Glasalo je 68 poslanika, 67 za, nije bilo protiv, jedan uzdrţan. Konstatujem da smo izabrali Odbor za turizam, poljoprivredu, ekologiju i prostorno planiranje. Naš 11. Odbor za prosvjetu, nauku, kulturu i sport. Izvolite. Hvala vam. Glasalo je 70 poslanika - 69 za, nije bilo protiv, bio je jedan uzdrţan. Konstatujem da smo izabrali i ovaj odbor. Odbor za zdravstvo, rad i socijalno staranje. Izvolite. Hvala vam. Glasalo je 70 poslanika - 69 za, nije bilo protiv, jedan uzdrţan. Izabrali smo i Odbor za rad, zdravstvo i socijalno staranje. I naš 13. antikorupcijski odbor, novi odbor u našem sastavu i voĊen od strane predstavnika opozicije. Izvolite. Hvala vam. Glasalo je 70 poslanika - 68 za, jedan protiv, jedan uzdrţan. Konstatujem da smo izabrali i Odbor za antikorupciju. Ĉestitam ĉlanovima, a predśednicima odbora ţelim puno inicijativnosti i ukupnog aktivizma. Ostalo je da izaberemo naš ne odbor, ali ne manje vaţno radno tijelo Komisija za praćenje i kontrolu postupka privatizacije. Izvolite, stavljam na glasanje i Predlog te odluke. Dogovorili smo da nema rasprave. U redu. Hvala vam. Glasamo Komisiju za praćenje i kontrolu postupka privatizacije. Izvolite. Hvala vam. Glasalo je 67 poslanika - 66 za, nije bilo protiv, jedan uzdrţan. Konstatujem da smo izabrali Komisiju za praćenje i kontrolu postupka privatizacije. I samo, prije nego što Vam dam rijeĉ, neke izmjene. Imamo trojicu kolega iz Administrativnog odbora koji napuštaju, a mijenjaju ih trojica novih kolega. Mislim da ste dobili tu odluku. To je jedinstvena odluka. Stavljam na glasanje i Odluku o razrješenju i izboru tri ĉlana Administrativnog odbora. Izvolite. Hvala vam, kolege. Glasalo je 66 poslanika i svi su bili za. Ovim smo završili ovaj dio naših obaveza. Kolega Popović je ţelio rijeĉ. Izvolite.
  • Poštovano predsjedništvo i Skupštino, uvaţeni graĊani i graĊanke, Veoma ću kratko. Ovdje nije bilo konsenzusa. Ja sam svuda bio uzdrţan. U ime Liberalne partije mogu reći da smo apsolutno nezadovoljni, ništa od onoga što smo traţili nijesmo dobili. Mislim i Klub odbornika albanskih partija, HGI, Libaralne partije. Ovdje je pokazan nedostatak sluha. Nas nema niĊe, nema nas u Administrativnom odboru, što je nedopustivo, pa vas molim da malo ipak pogledate. Ipak je to jedan znaĉajan klub. Ovdje imam osjećaj pozicija, opozicija ... Hvala.
  • Hvala Vam. Kolege, ovim smo završili II sjednicu. Onima koji slave, što bi rekli, prvi Boţić u Crnoj Gori, ĉestitam. Ĉestitam svima nama, da sa prijateljima podijelimo prvo slavlje, a biće ih dosta sljedećih mjesec dana. Radnim tijelima da već u dva sata poĉnu svoje obaveze, a svima nama zahvalnost na konsenzusu koji smo postigli oko ove teme koja je mogla izgledati drugaĉije, a na kraju je bila uspjeh parlamentarizma u Crnoj Gori, iskorak dalje sa odborima koji su voĊeni od strane opozicije, vrlo vaţnim odborima. Većini zahvalnost što je imala senzibilitet da dogovore prilikom pravljenja poslovnika ispoštujemo i u cjelini priliku da zajedno više radimo i podignemo ugled ove institucije i osnovne grane vlasti u ustavnom sistemu Crne Gore. Hvala još jednom. Ĉestitam Boţić onima koji slave.