• Poštovani poslanici 25. saziva Skupštine Crne Gore, otvaram treću śednicu jesenjeg zasijedanja u 2012. godini, nadam se i posljednju ove godine, sa predloţenim dnevnim redom koji ste dobili i dopunama o kojima ste informisani. Prije prelaska na utvrĊivanje dnevnog reda, da usvojimo zapisnik sa druge śednice. Ima li primjedbi? Hvala vam. Konstatujem da smo usvojili zapisnik sa druge śednice ovog zasijedanja. Vlada je predloţila tri zakona po hitnom postupku: Predlog zakona o dopuni Zakona o radu, Predlog zakona o dopuni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o drţavnim sluţbenicima i namještenicima. Tri od dva oĉekivana. Kolega Rastoder je predloţio da se na dnevni red stavi Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o teritorijalnoj organiziciji Crne Gore. Poslanici Mandić, Bulatović i Pavlović predloţili su da se na dnevni red stavi Predlog zakona o dopuni Zakona o tajnosti podataka. Koleginica Sneţana Jonica je predloţila da se sa dnevnog reda ukloni razmatranje taĉke Predlog amandmana na Ustav Crne Gore povodom mišljenja Venecijanske komisije. To je ukupno predlog za proširenje i za sa smanjenje dnevnog reda. Kao što znate, postoji mogućnost za obrazlaganje. Da li predstavnici Vlade ţele da obrazloţe predloge za izmjenu, odnosno dopunu dnevnog reda? Ministar je tu. Hvala mu na uštedi vremena za poslaniĉke rasprave.
  • Gospodine predsjedniĉe, U vezi sa predlogom Vlade da se tri zakona uvrste u dnevni red po skraćenom postupku, radi se o par ekselans zakonima koji dotiĉu ekonomskosocijalnu sferu i prava po osnovu rada i iz rada, gdje je, s obzirom na ustavno odreĊenje Crne Gore kao, izmeĊu ostalog, drţave socijalne pravde, gdje je socijalni dijalog tripartitni izmeĊu Vlade, poslodavaca i sindikata izdignut na ustavni nivo, pitam da bi i oficijelno dobili informaciju, a ja je interno znam, da li je razmatranje predloga ovih zakona bilo tema na socijalnom savjetu? Mislim za ovaj dom da je izuzetno bitno da znamo da li je o tome raspravljano na socijalnom savjetu, pa znam da to formalno nije smetnja da se uvrsti u dnevni red, ali suštinski mislim da apsolutno jeste. Hvala.
  • Suštinski mislim da znate odgovor. Ţeli li ministar? Nema odgovora od ministra. Odgovor svi znamo. Idemo dalje. Da li poslanik Rastoder ţeli da obrazloţi predlog za izmjenu i dopunu dnevnog reda? Izvolite.
  • Zateĉen sam. Predloţio sam dopunu dnevnog reda, ali shodno dogovoru sa Vama i sa potpredsjednikom Šturanovićem, dogovorili smo da odustanemo i da saĉekamo narednu sjednicu. Hvala Vam u svakom sluĉaju što ste formalno dali mogućnost da to i saopštimo.
  • Dogovorili ste se sa mnom, kao sa predśednikom SDP-a, nijeste se sa predśednikom Skupštine dogovorili. Hvala vam. Idemo sa predlogom trojice poslanika Demokratskog fronta: Mandića, Bulatovića i Pavlovića. Ko ţeli da obrazloţi predlog? Poslanik Bulatović. Izvolite.
  • Gospodine predsjedniĉe, dame i gospodo, Gospodin Andrija Mandić, Koĉa Pavlović i ja predloţili smo da se izvrše izmjene u Zakonu o tajnosti podataka. Poslovnikom Skupštine i njegovim izmjenama od jula formiran je novi skupštinski odbor, Odbor za antikorupciju. Cijenimo da jednako onako kako Odbor za bezbjednost i jednako onako kako i anketni odbori povodom parlmentarnih istraga i ovaj odbor treba da se omogući da njegovi ĉlanovi imaju pristup tajnim podacima, naravno, iz domena odgovarajućih tema koje treba da razmatramo. Mi smo danas na Odboru za antikorupciju donijeli odluku, shodno Poslovniku, i obaveznosti kontrolnog saslušanja da krajem januara ili poĉetkom februara se saslušaju Vrhovni drţavni tuţilac i direktor Uprave za spreĉavanje pranja novca i finansiranje terorizma. Ako ĉlanovi Odbora za antikorupciju ne budu imali pristup tajnim podacima onda kvalitet rada toga odbora će biti ispod rada Anketnog odbora i Odbora za odbranu i bezbjednost. Da Vas, gospodine predsjedniĉe, podsjetim, Vi ste predsjedavali Parlamentarnim Odborom za stabilizaciju i pridruţivanje, koji je zajedniĉko tijelo ovog doma i Evropskog parlamenta, gdje smo u taĉki 12 Deklaracije i preporuka pozdravili formiranje ovakvog odbora i pozvali da Skupština omogući efikasan rad ovog odbora kroz izmjene Zakona o tajnosti podataka. Da podsjetim da je nakon višemjeseĉne rasprave unutar Anketnog odbora ovaj dom, bez konsultacija sa Direkcijom za tajne podatke, donio izmjene Zakona o tajnosti podataka u julu gdje je omogućeno ĉlanovima anketnih odbora da pristupe tajnim podacima. Mi smo tada imali konsenzus. Mislimo da ako ova taĉka uĊe u dnevni red, i ako su svi za to saglasni, mislim prije svega na parlamentarnu većinu, onda je to jedna formalna stvar i omogućili bi i ĉlanovima ovog odbora jednako onako kako je to omogućeno i ĉlanovima Odbora za bezbjednost da pristupe tajnim podacima. Ovo ne ruši koncept zakona. Ovo je potpuno u skladu sa opredjeljenjima. Na kraju, ovaj odbor ima svoje nadleţnosti da nadgleda i analizia rad drţavnih organa i institucija i organizacija i tijela koja se bore protiv korupcije i organizovanog kriminala. Ako to danas ne bi uradili, ĉak i ako se postigne saglasnost, mi prije aprila ili maja nijesmo u prilici da ovakav zakon donesemo. 2 Mislimo da bi to bio jedan nedostatak u samom poĉetnom radu Odbora za antikorupciju. Vodili smo raspravu na Odboru za antikorupciju. Postoje razliĉita mišljenja, ali svi misle da ovo pitanje treba staviti na dnevni red. Mi jednostavno pozivamo da jednu, u tehniĉkom smislu, izmjenu usvojimo sada. Ona nije tehniĉka, ona je suštinska, za rad ovog odbora. Još nešto, nakon izmjena koje smo imali u julu, Vlada je dala svoje izmjene Zakona o tajnosti podataka i imamo jedan paradoks da u taĉki 26 gdje se definiše ko ima pravo pristupa tajnim podacima imamo dvije taĉke broj 8. Imamo jednu konfuziju u samom zakonu, tako da smo mi predloţili da se to izmjeni. Dakle, gospodine predsjedniĉe, pozivamo se, prije svega, na ono što i od nas traţi Evropska unija, Evropska komisija i Parlamentarni Odbor za stabilizaciju i pridruţivanje. Zahvaljujem.
  • Hvala, kolega Bulatoviću. Izvolite, kolega Gošoviću.
  • Koleginice i kolege, predsjedniĉe Skupštine, Predloţili ste da se za današnju sjednicu u dnevnom redu uvrsti i razmatranje Predloga amandmana na Ustav Crne Gore povodom mišljenja Venecijanske komisije. Predloţili smo da se ova taĉka ne uvrsti u dnevni red iz prostog razloga što nijesu ispunjene procesne pretpostavke utvrĊene Poslovnikom o radu našeg Parlamenta, da bi ona mogla biti uvrštena u dnevni red ove Skupštine. Zapravo, u saziv za današnju sjednicu Skupštine nije dostavljen materijal za ovu taĉku dnevnog reda. Danas smo dobili mišljenje Venecijanske komisije na Predlog amandmana za promjenu Ustava u oblasti pravosuĊa, dok poslanicima ovog saziva i nije dostavljen Predlog amandmana koji je utvrdio Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstva krajem maja 2012. godine. Praktiĉno je i nemoguće razmatrati Predlog amandmana na Ustav Crne Gore koji nijesu dostavljeni poslanicima ovog saziva povodom mišljenja Venecijanske komisije koje nije dostavljeno ni 24 sata prije poĉetka odrţavanja ove sjednice. Podsjetiću da je odredbama ĉlana 86 našeg Poslovnika precizirano da se u predlog dnevnog reda sjednice mogu uvrstiti samo predlozi akata koji su pripremljeni u skladu sa Ustavom, zakonom ili ovim poslovnikom, i da Skupština ne moţe odluĉivati o pitanjima za koja odgovarajući materijal nije unaprijed dostavljen poslanicima. Samo da podsjetim da mi, kao poslanici SNP-a, suštinski ponajmanje imamo razloga da se ova taĉka ne razmatra već na ovoj sjednici jer je znaĉajan dio naših amandmana, koje smo imali na Predlog Ustava za promjenu Ustava u oblasti pravosuĊa, i dobili mišljenje od Venecijanske komisije, ali se radi o jednom najznaĉajnijem pitanju kojim će se baviti ovaj parlament poĉetkom 2013. godine i zaista ne bi imalo nikakvog smisla da o tako znaĉajnom pitanju pristupamo na naĉin što ćemo prekršiti odredbe Poslovnika i praktiĉno dovesti poslanike u jednu situaciju da razmatranje jednih ovakvih znaĉajnih ptianja, a da im prethodno nije dostavljen odgovarajući materijal koji je osnova za tu raspravu. 3 Svakako da o ovom pitanju treba posvetiti izuzetnu paţnju, da to treba uraditi u što je moguće kraćem vremenu, ali je evidentno da danas, da se ovaj predlog uvrsti u dnevni red, ne postoje procesne pretpostavke utvrĊene našim Poslovnikom. Toliko i hvala.
  • Samo kratko, ne razmatramo Predlog, jer da razmatramo predlog pisalo bi predlog ustavnih amandmana. Nikad ne pišemo razmatranje predloga zakona nego pišemo predlog zakona. Rijeĉ razmatranje upravo govori da se otvara povodom tog pitanja sljedeće pitanje a to je mišljenje Venecijanske komisije. Znaĉi, ne razmatramo predlog Ustava u formalnom smislu, jer bi pisalo predlog Ustava i ne bi bilo ove rijeĉi razmatranje ispred toga, nego se otvara povodom mišljenja Venecijanske komisije i odluka o predlogu amandmana. Zato je tako i formulisana taĉka dnevnog reda. Kao što znate, Skupština se sastaje redovno sljedeći put u martu, a mi imamo obavezu da pokušamo doprinijeti da otvaranje 23. i 24. poglavlja koje je striktno vezano, izmeĊu ostalog, i za izmjenu Ustava, ne samo za to, pokušamo taj problem riješiti. Imajući u vidu proceduralne korektnosti koje su bile i u samom dobijanju mišljenja na amandmane, Vi znate da je poslato kao ravnopravno mišljenje partije da se razmotri, vidjeli ste i u mišljenu Venecijanske komisije, da se tretira kao opcija A i kao opcija B, a što formalno nije moglo ići, jer nije bilo utvrĊeno kao mišljenje Odbora, onda smo imajući u cjelini u vidu naše politiĉke dogovore koji su bili puni korektnosti u toj fazi i ovo smatrali kao politiĉki korektno da ne striktno po proceduri ali suštinski po ispoštovanoj proceduri otvorimo pitanje da ne bismo januar i februar proveli ĉekajući neku drugu soluciju. Tako da ne razmatramo danas amandmane nego samo pokušavamo vratiti stvar na ponovno razmatranje na Odbor i ništa više od toga. Amandmane nećemo razmatrati nego vraćamo Odboru da bi poslije njih mišljenje Odbora, o mišljenju Venecijanske komisije mi zajedno imali ili isti ili drugaĉiji predlog amandmana na Ustavni odbor. Eto to je bila motivacija da ubrzamo ĉitav proces, a da pri tom imamo politiĉki dogovor koji je korektan i ja se nadam da smo do sada bili svi zajedno vrlo posvećeni i korektni, i kao što se vidi i po mišljenju Venecijanske komisije, ali moramo glasati svakako i za vaš predlog. Prvo o predlogu Vlade, uvršćivanje po skraćenom postupku Predloga zakona o dopuni Zakona o radu. Ko je za da se to uvrsti u dnevni red? Prva taĉka je Predlog Vlade Zakon o radu, izmjene i dopune. Oni koji nijesu za biće protiv ili uzdrţani, glasamo elektronski. Hvala vam. Glasalo je 77 kolega, 44 za, 25 protiv, 8 uzdrţanih, konstatujem da smo u predlog dnevnog reda uvrstili ovaj zakon. Predlog zakona o dopuni Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju. Izvolite. Isti predlog Vlade o skraćenom postupku da se uvrsti u dnevni red. Hvala vam. Glasalo je 76 poslanika, 43 za, 33 protiv, nije bilo uzdrţanih, konstatujem da je i ovaj predlog zakona u predlogu dnevnog reda. Ide treći predlog Vlade, a to je Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o drţavnim sluţbenicima i namještenicima. Izvolite. Hvala vam. Glasalo je 77 poslanika, 43 za, 28 protiv, šest uzdrţanih, konstatujem da je i ovaj predlog postao dio predloga dnevnog reda. 4 Kolega Rastoder je povukao svoj predlog za dopunu dnevnog reda. Izvolite.
  • Gospodine Krivokapiću, imajući u vidu da je Vaš posao kao predsjednika Skupštine da obezbijedite poštovanje Poslovnika, podsjećam da ste upravo prekršili Poslovnik, jer je ĉlanom 92 stav 5 predviĊeno da Skupština odluĉuje, posebno o svakom predlogu, i to prvo o predlozima da se pojedina taĉka izostavi iz dnevnog reda, a zatim o predlozima za dopunu dnevnog reda. Vi ste naš predlog da se ova taĉka izostavi iz dnevnog reda stavili kao posljednji na glasanje na koje je trebalo da ga stavite kao prvo. I drugo, imajući u vidu da ćete vjerovatno objasniti zašto ste napravili grešku, ne bi bilo loše da pojasnite, pošto ste u objašnjenju kolegi Gošoviću rekli koja vam je bila namjera sa ovom taĉkom koju ste stavili na dnevni red a dobro bi bilo da sada pojasnite i koje vam je poslovniĉko utemeljenje za takav naziv i za takvu vrstu taĉke na dnevnom redu. Hvala.
  • Hvala, koleginice Jonice. Pogriješio sam u redosljedu ali nijesam u suštini, što ĉesto moţe znaĉiti da nema uopšte greške, a vjerovatno i u ovom sluĉaju im to znaĉi. Ali, u svakom sluĉaju da ispravimo još jednu grešku prije glasanja o vašem predlogu moramo glasati o predlogu kolege Bulatovića, pa ćemo nastaviti da vaš predlog koji je posljednji pristigao glasamo na kraju. Vraćamo se da ono što smo propustili, a to je predlog kolega poslanika Demokratskog fronta o dopuni dnevnog reda sa izmjenama Zakona o tajnosti podataka da to prvo glasamo kad smo već pogriješili da sad na kraju o izostavljanju sa dnevnog reda. Izvolite. Predlog kolege Bulatovića, Pavlovića i Mandića - Izmjene o tajnosti podataka. Hvala vam. Glasalo je 75 poslanika, 34 za, 24 protiv, 18 uzdrţanih, konstatujem da predlog nije dobio potrebnu većinu. Stavljamo na glasanje predlog da se sa dnevnog reda izostavi taĉka tri. Izvolite. Hvala vam. Glasalo je 76 poslanika, 31 za, 40 protiv, pet uzdrţanih konstatujem da predlog nije dobio potrebnu većinu. Prelazimo na utvrĊivanje dnevnog reda u cjelini, pri tom, kao što ste vidjeli, tri zakona su dobila prohodnost da budu sastavni dio predloga dnevnog reda i sa tim dopunama stavljam predlog dnevnog reda treće sjednice na glasanje. Izvolite. Hvala vam, koleginice i kolege, glasalo je 75 poslanika, 43 za, 31 protiv, jedan uzdrţan, konstatujem da smo utvrdili dnevni red sa sedam taĉaka. Prelazimo na rad po dogovoru sa Kolegijuma koji je, kao što vidite, u skuĉenim vremenskim uslovima, da podsjetim zašto smo došli do ovako već neubiĉajenog, poslije dugo godina, razmatranja budţeta, Vlada u stvari izbori Vlade sve je formirano u periodu kada bi se obiĉno bavili budţetom, mandat stare Vlade nije bio politiĉki da moţe predloţiti Predlog budţeta tako da je i zbog tog zakašnjenja, o ĉemu nas je bivši premijer obavijestio, budţet došao kasnije jer je mogao biti u nadleţnosti nove Vlade tek od 4.decembra kada je ona izabrana, tako 5 da je u tom roku i u najkraće moguće sve saţeto u vrlo mali period ali rezultat je demokratskih procedura povodom izbora. Dogovor je da objedinimo pretres o Predlogu zakona o Završnom računu Budžeta Crne Gore za 2011.godinu, sa izvještajima Državne revizorske institucije i šest samostalnih regulatornih tijela koji prate završni račun i o tome ćemo danas do kasnih noćnih sati voditi raspravu. Sjutra, da bismo dali prostora radnim tijelima da rade, poĉinjemo Budţet takoĊe u podne, u stvari u podne danas smo poĉeli u 3 i razmatramo Predlog zakona o Budţetu sa tri predloga zakona koje smo upravo dodali u današnji dnevni red da bismo tu raspravu završili u petak negdje do 15 ĉasova i ostavili prostor za ostale taĉke dnevnog reda i u petak u nekim nadam se ĉasovima petka ne subote obave svoj dnevni red. Krećemo sa izlaganjima poslanika u ime klubova, odnosno predśjednika klubova, ako oni ţele, a ako ne, neko drugi, po deset minuta, bez komentara, a onda ćemo ići sa komentarima po pet minuta do veĉeras u 11h, do kada moţemo obezbijediti prenos. Predstavnici predlagaĉa su ministar Ţugić, i naravno, tu imamo zahvalnost da imamo i senatore. Nijesu oni drugi naš dom, nego su senatori iz Drţavne revizorske institucije, ali su senatori. Zahvaljujem se predśednicima Senata, i predstavniku, koliko vidim, Komisije za hartije od vrijednosti. Tako da imamo i kopententne sagovornike na ovoj temi. Izvolite, kolega predśedniĉe Odbora za ekonomiju, finansije i budţet.
  • Zahvaljujem se, predsjedniĉe. Poštovana Skupštino, poštovani graĊani, poštovani predstavnici predlagaĉa taĉaka koje su objedinjene i koje se nalaze na dnevnome redu, Upravo u vezi ovih kopentencija i ovoga što ste rekli da imamo predstavnike predlagaĉa, ja izraţavam zahvalnost što ovdje imamo zaista predstavnike Ministarstva finansija i predstavnike Drţavne revizorske institucije i predstavnika Komisije za hartije od vrijednosti. Dakle, u sali ne vidim predstavnika Agencije za nadzor i osiguranja, predstavnike Regulatorne agencije za energetiku, predstavnika Agencije za ljekove i medicinska sredstva, predstavnika Agencije za elektronske komunikacije i predstavnika Agencije za elektronske medije. Dakle, pet regulatornih agencija u ovom trenutku, da li iz nepoštovanja Skupštine, izvinjavam se gospodinu Drljeviću, ĉetiri, dakle, predstavnika predlagaĉa trenutno nijesu ovdje, i mi ne moţemo poĉeti objedinjenu raspravu o svim izvještajima, makar u dijelu ovih izvještaja predlagaĉa koji nijesu ovdje. Tako da vas molim da tu ĉinjenicu uvaţite ili date dodatni prostor da se negdje u nekom drugom terminu posebno obavi rasprava uz njihovo prisustvo, a da raspravljamo samo o izvještajima predlagaĉa koji su ovdje, ili da tu raspravu pomjerimo. Na ovaj naĉin je obesmišljena sama rasprava, jer na pitanja koja se budu postavljala predstavnicima svih agencija, osim Agencije za lijekove i Komisije za hartije od vrijednosti, neće imati ko da odgovori. Hvala.
  • Hvala, kolega Damjanoviću. 6 Izgleda da ste ih Vi dobro streknuli na Odboru.Oni su u zgradi, ali ne ulaze u salu, tako da je to dobar znak da vi na Odboru radite kako treba i mislim da će se uskoro pojaviti i ostali I za u tu malu vremensku razliku, dozvolite da krenemo. Mislim da su tu u zgradi i da će vrlo brzo biti tu, ali ispratićemo to. Dajte da krenemo da bismo što više vremena uhvatili za raspravu. Izvolite, u ime predstavnika predlagaĉa, pomoćnik ministra Bušković. Naravno, radi se o Izvještaju i ministar nije bio u mandatu u tom periodu, bio je na nezavisnoj funkciji guvernera Narodne banke . Izvolite.
  • Gospodine predsjedniĉe, s obzirom da ministar Ţugić nije uĉestvovao u pripremi završnog raĉuna iskoristiću priliku da dam uvodnu rijeĉ vezano za Predlog zakona o Završnom raĉunu Budţeta za 2011. godinu. Rezimiranje privrednog rasta uz prioritete jaĉanja likvidnosti i konkurentnosti privrede bio je osnovni cilj ekonomske politike u 2011. godini. U tom smislu sistem pojedinaĉnih ciljeva bio je usmjeren u aktiviranju svih potencijala koji mogu doprinijeti dinamiziranju privredne aktivnosti rasta ekonomije.
  • Mi nemamo ocjenu za izraţajnost, moţda je nemam ni ja, ne bih je prošao, ali moraćete biti razgovjetniji.
  • Pojedinaĉni ciljevi ekonomske politike usmjeravani su na sprovodjenje strukturnih reformi kojim se doprinosi odrţivost javnih finansija, unapreĊenje ambijenta prepoznatljivog po lakoći poslovanja, definisanje alternativnih trţišnih rješnja, podrške razvojnim projektima malih i srednjih preduzeća, implementaciju sistemskih rješenja podrške politici regionalnog razvoja i realizaciju novih grinfild investicija. Jasno je da su uslovima male ekonomije kao što je crnogorska, instrumenti za prilagoĊavanje i raspoloţiva sredstva u velikoj mjeri ograniĉena. Stoga je fiskalna politika u 2011. godini imala mandat za kontracikliĉno prilagoĊavanje ekonomskim prilikama. VoĊenje odgovorne i restriktivne fiskalne politike u 2011. godini obezbijedilo je: makroekonomsku stabilnost, odrţiv sistem javnih finansija, uslove za unapreĊenje poslovnog ambijenta, odrţiv penzijski sistem i priliv stranih direktnih investicija. Politika u oblasti javnih finansija u 2011. godini bila je usmjerena na dalju fiskalnu konsolidaciju u cilju smanjenja uĉešća javne potrošnje u ukupnom bruto domaćem proizvodu. Nastavljene su aktivnosti u unapreĊenju poreskog sistema Crne Gore u cilju usaglašavanja sa pravnom praksom Evropske unije. Politika javnog duga voĊena je u skladu sa strategijom za upravljanje javnim dugom. Konsolidovani primici, odnosno tekući prihodi sa primicima otplate datih kredita budţeta Crne Gore u 2011. godini iznosi milijardu 129 miliona eura. U tekućim prihodima dominantno uĉešće imaju prihodi od poreza 62%, prihodi od doprinosa 31%, što ukupno ĉini 95% ukupnih prihoda, dok svi ostali javni prihodi ĉine 5% ukupnih ostvarenih prihoda. Konsolidovani izdaci Budţeta Crne Gore za 2011. godinu iznose milijardu 318 miliona eura i njihova struktura je detaljno prezentovana u završnom raĉunu Budţeta Crne Gore za 2011. godinu. 7 Deficit Budţeta Crne Gore usklaĊen je u skladu sa ĉlanom 16 Zakona o Budţetu Crne Gore, a na osnovu metodologije utvrĊene podzakonskim aktima. Deficit Budţeta Crne Gore za 2011. godinu iznosio je 189 miliona eura ili 5,8% bruto domaćeg proizvoda. Deficit Budţeta na gotovinskoj osnovi iznosio je 148 miliona eura. Sredstva za finansiranje deficita Budţeta obezbijedjena su iz pozajmice iz kredita iz stranih i domaćih izvora, privatizacionih prihoda, od donacije, i depozita prenesenih iz 2010. godine. Ukupni drţavni dug Crne Gore na dan 31.12.2011. godine iznosi milijardu 487 miliona eura, dok su konsolidovane neizmirene tekuće obaveze sa datumom dospjeća na dan 31.12. 2011. godine iznosile 18 miliona eura. Ako uzmemo obavezne obraĉunske osnove one su iznosile oko 60 miliona eura, imaju tendenciju smanjenja u odnosu na prethodni period. Depoziti Budţeta Crne Gore na dan 31.12.2011. godine sa rezervama zlata iznosili su ukupno 46,8 miliona eura, odnosno 68 miliona eura ako uzmemo trţišnu cijenu zlata. Zahvaljujem.
  • Idemo dalje. Krećemo od klubova. Senator Radulović. Izvolite.
  • Poštovani predsjedniĉe Skupštine, uvaţena gospodo poslanici, U skladu sa ĉlanom 144 Ustava drţave Crne Gore i zakonskim ovlašćenjima Vrhovne drţavne revizije Vrhovna drţavna revizija okonĉala je, dostavila i objavila Godišnji izvještaj o sprovedenim revizijama za period oktobar 2011. oktobar 2012. godine, unutar koga se integralno pred vama nalazi i Izvještaj o reviziji Završnog raĉuna budţeta drţave godine za 2011. godinu. Inaĉe, obavezu izvještavanja imale su 133 potrošaĉke jedinice. Sistemom uzorka obuhvat revizije, obuhvatio je 22 potrošaĉke jedinice, i Vrhovna drţavna revizija, odnosno nadleţni kolegijum kojim je predsjedavao predsjednik Senata, koji zbog porodiĉnih razloga ne moţe prisustvovati ovoj sjednici, izrazio je uslovno mišljenje na finansijsku taĉnost i pravilnost završnog raĉuna. Odmah da naglasim da smo ovom prilikom izrazili 47 preporuka u 14 predmetnih materija koje smo objedinili, i samo poreĊenja radi, prošle godine pred vama se nalazilo 19 preporuka u pet cjelina, i obim ove revizije neuporedivo je veći, on je na 98 strana u odnosu na prošlogodišnjih 54. Kvalitativni pomak ove revizije ogleda se, da ona više nije samo bila klasiĉna revizija finansijskog izvještavanja, odnosno revizija taĉnosti, već je kao takva obuhvatila i reviziju pravilnosti što se najbolje moţe vidjeti u sadrţaju izraţenog mišljenja Vrhovne drţavne revizije. Pri tom, pored revizije Završnog raĉuna budţeta drţave Crne Gore, pred vama se nalaze i izvodi iz 13 pojedinaĉnih revizija meĊu kojima, samo da definišem rezultate, imamo tri pozitivna mišljenja, osam uslovnih i dva negativna. To je dakle, sadrţaj koji se nalazi od 101. do 203. strane. I odmah na poĉetku da kaţem da smo vodili raĉuna o strukturi subjekata, jer do sada smo objavili 75 revizija, tako da su uvaţene i preporuke koje su se ĉule u ovom uvaţenom domu. Tako je na zahtjev Odbora za bezbjednost predmet posebne revizije bila Agencija za nacionalnu bezbjednost. Jedan od naĉina 8 rasprave u ovom parlamentu bila je i preporuka Ragulatorna agencija za energetiku. Nevladin sektor insistirao i razmatrao potrebu dodatne revizije Fonda za manjine. Kada je u pitanju Vlada, ona je izrazila interesovanje za reviziju lokalne samouprave, u ovom sluĉaju to su bile Opština Bar i Opština Plav. Inaĉe, dodatan kvalitet koji je ove godine uraĊen kroz reviziju Završnog raĉuna jeste i Izvještaj o realizaciji zakljuĉaka Skupštine Crne Gore koji se sada po prvi put najavljuje pred vama, od strane 81 do strane 90. Jedna konstatacija koju ću ovom prilikom citirati glasi da Vlada još uvijek nije uspostavila dovoljno razvijene procedure radi otklanjanja nepravilnosti konstatovanih u revizijama Drţavne revizorske institucije. U tom pogledu izradili smo prijedlog od pet mjera, u cilju boljeg praćenja realizacija preporuka DRI, koje zbog raspoloţivog vremena neću citirati, nalaze se na strani 89, a peta preporuka odnosi se i na ovaj visoki dom. Istine radi, treba naglasiti da je Vlada Crne Gore 28.11.2011. godine po prvi put usvojila Akcioni plan za implementaciju preporuka Drţavne revizorske institucije, ĉime smo uvjereni da su ono što su rezultati vrhovne drţavne revizije biti neuporedivo bolje praćeni i od strane vrhovne drţavne revizije, a nadam se i od strane ovog visokog doma. TakoĊe, uvaţena gospodo, koristim priliku da vas informišem, a to se ne nalazi u našem izvještaju, da odlukom ovog visokog doma revizije politiĉkih organizacija su u nadleţnosti vrhovne drţavne revizije, ona je okonĉana, kao što to dobro znate, ali se istovremeno nalazimo i u reviziji politiĉkih organizacija u dijelu izborne kampanje. Samo jedna napomena. Dakle, u šest mjeseci naći ćemo se u situaciji da ĉetiri puta radimo reviziju politiĉkih organizacija, 31. marta naredne godine moramo raditi novu i pri tom pred vama su predsjedniĉki izbori. Upozoravam samo na ĉinjenicu da je Evropski direktorat za budţet ukazao na neophodnost izmjene toga zakona i da, napokon, kada su u pitanju politiĉke organizacije, radimo reviziju vaših konsolidovanih finansijskih izvještaja, a ne ovaj model koji definitivno opterećuje vrhovnu drţavnu reviziju i ne daje onaj potrebni rezultat za koji mi smatramo da treba da se ostvari. Sada da vam saopštim rezultate revizije Završnog raĉuna. Dakle, Drţavna revizorska institucija dala je uslovno mišljenje na Završni raĉun budţeta za prošlu godinu, uz preporuku prvenstveno Ministarstva finansija, da obezbijedi efektivne mjere nadzora nad prikupljanjem svih javnih prihoda i dodatno preispita politiku davanja subvencija i, posebno, ono što smo naglasili, njihovu strukturu. Završni raĉun budţeta za 2011. godinu u najvećem dijelu daje istinit i objektivan prikaz iskazanih primitaka i izdataka na gotovinskoj osnovi. Dakle, to je ono što su rezultati finansijske revizije. Revizijom je utvrĊena transakcija uglavnom evidentirana na osnovu vjerodostojne dokumentacije u vremenu u kome su realizovane, ali su i utvrĊena odreĊena odstupanja koja su opredijelila da nadleţni kolegijum izrazi uslovno mišljenje. Odstupanja koja nemaju bitno materijalni karakter, ali jesu nepravilnosti prvenstveno u elementima primjene zakonom definisanih pravila i procedura, odnose se na primjenjivanje i nedostojnu primjenu propisa i niţih pravnih akata, nedostatke u sistemu evidentiranja neizmirenih obaveza, naĉin prikupljanja pojedinih javnih prihoda, nefunkcionisanje sistema internih kontrola u pojedinim potrošaĉkim jedinicama, dijelom nenamjensku potrošnju kod pojedinih potrošaĉkih jedinica, formiranje radnih grupa, zapošljavanje po osnovu ugovora o djelu, voĊenja blagajni itd. Naglašavamo da ove nepravilnosti nijesu imale bitno materijalni karakter, ali insistiramo i nadamo se 9 da ćete kroz vaše zakljuĉke usvojiti naše preporuke, da obaveţete Vladu i potrošaĉke jedinice da kroz sistem zakljuĉaka kao što je to uraĊeno osam puta do sada, imaju obaveznost za realizaciju preporuka DRI. U dijelu planiranja budţeta revizijom konstatujem da budţeti pojedinih potrošaĉkih jedinica nijesu u potpunosti utemeljeni analizama stvarnih potreba po strukturi rashoda i utvrĊenim namjenama i pojedine potrošaĉke jedinice nedosledno primjenjuju zakonom definisane obaveze, kao i da se u pojedinim sluĉajevima i pored ranije datih preporuka kao što je to, recimo, bio sluĉaj Fonda za manjine, ponavljaju greške u primjeni zakona i niţih pravnih akata. Preporuke Drţavne revizorske institucije ovom prilikom neću prezentirati, nadam se da će to biti tokom vaše rasprave i daljeg rada, jer ih je 47. Nadam se, kada budete razgovarali o zakljuĉcima, da ćemo biti u prilici o tome da razgovaramo. Na kraju, samo još nekoliko kraćih napomena. Na strani 26 Izvještaja koja se nalazi pred vama konstatuje se da uslijed kašnjenja sa dostavom Završnog raĉuna od strane Poreske uprave bilo je neophodno izvršiti i produţiti reviziju, obavještavam da smo taj dio aktivnosti okonĉali, produţena je revizija kod Poreske uprave kojom je dodatno konfirmisano stanje istakazano u Završnom raĉunu budţeta drţave koji se odnosi na Poresku upravu. Kada su u pitanju drţavne garancije, nadam se da ću biti u prilici dodatno da vas informišem o tome. Odmah da vam kaţem da Izvještaj o reviziji Završnog raĉuna na strani 76 sadrţi kao i prošlogodišnji. Još jedna vrlo vaţna stvar koja je za nas kapitalno vaţna reći ovdje na samom kraju, da vrhovna drţavna revizija već tri godine radi sa smanjenim kapacitetom od 20% u odnosu na Ustavom i zakonom definisani sastav vrhovne drţavne revizije. Već treću godinu vrhovna drţavna revizija nema petog ĉlana Senata. Vaţno je napomenuti, a to se vidi kroz ovaj izvještaj, da je došlo do povećanja obima i kvaliteta izvršenih revizija, pri tom je, zašto to ne reći, usvojena nova strategija razvoja institucije, nova metodologija i sve ono što prati rad ovakve institucije. Što se tiĉe odnosa sa ostalim drţavnim organima cijenimo ĉinjenicu da je Vlada usvojila Akcioni plan o realizaciji preporuka. Kada je u pitanju drţavno tuţilaštvo ono je u šest sluĉajeva preuzelo naše nalaze, a istovremeno nadamo se da će Skupština više kroz rad odbora razmatrati naše nalaze, jer cijenimo da pojedinaĉni nalazi koji su za nas izuzetno vaţni nemaju dovoljnu paţnju ovog visokog doma osim kada je rasprava Završnog raĉuna. Na samom kraju, u mišljenju Evropske komisije kaţe se da se sveobuhvatna efikasnost drţavne revizije nastavlja poboljšavati. Ukoliko je to vaše mišljenje, naš rezultat daje pozitivan rezultat, nadam se. Zahvaljujem.
  • Hvala vam. Jedno od osnovnih oruĊa, ako ne i najmlaĊe oruĊe parlamentarizma je i Drţavna revizorska institucija. Nadam se da će ta koleracija biti sve ţivlja sa našim odborom, a samim tim i sa Skupštinom Crne Gore. Hvala vam. Da li ţeli još neko od podnosioca izvještaja rijeĉ? Hvala vam. Krećemo, onda, od poslaniĉkih klubova. Poslaniĉki klub Bošnjaĉke stranke kolega Kalaĉ, a priprema se Poslaniĉki klub ĉetiri partije. Izvolite. 10
  • Uvaţeni predsjedavajući, kolege poslanici, predstavnici Drţavne revizorske institucije, uvaţeni graĊani, Mislimo da je u tehniĉkom pogledu Završni raĉun budţeta sveobuhvatan i pregledan materijal sa svim potrebnim podacima za njegovo kvalitetno razmatranje. U objektivno teškim uslovima realizovani su osnovni ciljevi trošenja budţetskih sredstava. Naglašavam da imamo odreĊenih zamjerki na kvalitet realizovane budţetske potrošnje u pojedinim segmentima. Slaţemo se sa ocjenom i preporukama koje je dala Drţavna revizorska institucija povodom sprovedenih revizija. Drţavna revizorska institucija je relativno nova institucija. Sasvim je oĉigledno da su institucije koje su bile predmet revizije ne pridrţavaju u potpunosti preporuka Revizorske institucije, mada je evidentno da se broj nepravilnosti smanjuje. Poštovanje preporuka DRI nije samo zakonska obaveza već je ujedno odraz osposobljenosti institucija da drţavni novac troši na zakonit i transparentan naĉin koji u svakom svom detalju treba da bude provjerljiv i dostupan javnosti. Preporuke Revizorske institucije vaţno je shvatiti ozbiljno. Mislimo da treba davati podršku ovoj instituciji da i dalje vrši poslove iz svoje nadleţnosti i kadrovski je ojaĉati u cilju postizanja još boljih rezultata u tom pravcu. Isto tako, bitno je da institucije koje su bile predmet revizije, a to se odnosi na sve drţavne institucije jaĉaju svoje unutrašnje kapacitete i resurse kako bi budţetska sredstva bila u potpunosti trošena u skladu sa zakonskim propisima, uz otklanjanje nepravilnosti na koje ukazuje Drţavna revizorska institucija. Raspravu o Završnom raĉunu doţivljavam kao jednu od najvaţnijih u toku godine i kao priliku da parlament ostvari kontrolnu funkciju u jednoj oblasti gdje su još uvijek prisutne znaĉajne nedoslednosti i široka diskreciona ovlašćenja izvršioca budţeta i rukovodioca potrošaĉkih jedinica. Prijedlog zakona o Završnom raĉunu budţeta za 2011. godinu kao dokument sadrţi sve oblasti i podatke koje propisuje Zakon o budţetu i u tehniĉkom smislu je svakako za pohvalu. On sa pratećim Izvještajem Drţavne revizorske institucije pruţa više podataka i daje potpuniju sliku o procesu trošenja javnih sredstava. Za razliku od Završnog raĉuna budţeta za 2010. godinu, Predlog zakona o Završnom raĉunu budţeta za 2011. godinu sadrţi i dio koji se odnosi na kapitalni budţet sa pregledom planiranih sredstava, pregledom realizovanih aktivnosti programskog budţeta za fazne projekte. Ali i dalje ne postoji obrazloţenje zašto nije došlo do kompletne realizacije pojedinih projekata. Najvaţnije je kolika je budţetska politika u funkciji ostvarivanja projektovanih vaţećih ciljeva ekonomske politike, kao što su: odrţavanje makroekonomske stabilnosti, stvaranje uslova za rast zaposlenosti, rast ţivotnog standarda, povećanje uĉešća kapitalnih izdataka i drugo. Ovi ciljevi su utvrĊeni kao odgovor drţave na finansijsku i ukupnu krizu. Završi raĉun kroz ekonomsku klasifikaciju, prije svega, pokazuje da su ostvareni neki od vaţnih planiranih ciljeva. Saglasni smo sa ocjenom da je obezbijeĊena stabilnost javnih finansija u kriznom periodu. Ona je takva da posebno u tekućoj potrošnji zahtijeva konzervativniji pristup i prebacivanje teţišta drţavne podrške kroz budţet i druge kanale podrške ka mjerama usmjerenim na razvoju preduzetništva i brţi razvoj nerazvijenih podruĉja. Budţetska potrošnja je obezbijedila funkcionisanje primarnih drţavnih funkcija i dijelom pomogla ostvarivanju najvaţnijih ekonomskih ciljeva u 2011. godini. 11 Osvrnuću se na neke naše zamjerke, sa nadom da će se ubuduće o tome više voditi raĉuna. Kapitalnim budţetom za 2011. godinu, kako planom tako i realizacijom, nedovoljno sredstava je bilo usmjereno u nerazvijene sredine, naroĉito na sjeveru Crne Gore. To je uglavnom u sredinama u kojima većinsko stanovništvo ĉine manjinski narodi. Pored slabe infrastrukture i velike nezaposlenosti nije bilo ulaganja u odrţive projekte, ĉime su se samo uvećali socijalni problemi i dodatno povećalo siromaštvo graĊana. Nas je pored efektivnosti i trošenja zanimala i zakonitost procesa budţetiranja, posebno izvršavanja budţetskih stavki prema nekim potrošaĉima i nekim kapitalim projektima. Tu smo primijetili odreĊene nedosljednosti u procentu ostvarivanja sredstava izmeĊu tekućeg i kapitalnog dijela budţeta i meĊu pojedinim potrošaĉima što je protivno zakonu o budţetu. Budţetski prihodi su se u 2011. godini ostvarili sa 2,66% više sredstava od planiranih, pa se svim potrošaĉima moralo srazmjerno izvršiti toliko sredstava. Mi imamo situaciju da su konsolidovani izdaci budţeta izvršeni sa 103,75%, a unutar tog kapitalni budţet sa 90,54%, što ukazuje da se tekući i budţet fondova ostvario više od prosjeka i procentualno znatno više od kapitalnog. Sliĉno je bilo u prethodnim godinama. Tako se iz godine u godinu ne ostvaruje predviĊeno, a sa druge strane mijenja se volja Parlamenta kršeći obavezu da srazmjerno izvršavate sve stavke. I pored preporuke Drţavne revizorske institucije iz 2010. godine da se bez planske dokumentacije, urbanistiĉko-tehniĉkih uslova i revidirane projektne dokumentacije ne kandiduju projekti za finansiranje iz kapitalog budţeta, utvrĊeno je da se u 2011. godini, istina u manjoj mjeri, ponavljaju greške iz prethodnih godina. Revizijom Završnog raĉuna budţeta za 2011. godinu utvrĊeno je da jedan broj projekata predviĊen kapitalim budţetom nije realizovan. TakoĊe, postoji odreĊeni broj projekata ĉiji je stepen relizacije znatno ispod planiranog, što nije dovoljno jasno naznaĉeno u prijedlogu zakona o Završnom raĉunu budţeta Crne Gore za 2011. godinu. Tako je, na primjer, utvrĊeno da je na budţetskom razdjelu Direkcija javnih radova, projekat 810, na podprojektu ĉetiri, rekonstrukcija i sanacija gradskih saobraćajnica iskazan zbirni podatak da je utrošeno 1,35 miliona eura i navedeno što je uraĊeno, ali ne i koliko je utrošeno sredstava po pojedinim opštinama. Smatram da završni raĉun budţeta za 2011. godinu u najvećem dijelu daje objektivan prikaz iskazanih primitaka i izdataka na gotovinskog osnovi i da su takve transakcije evidentirane na osnovu vjerodostojne dokumentacije u vremenu u kojem su realizovane, ali svakako postoje i utvrĊena su odreĊena odstupanja za koja se nadamo da će u narednom periodu biti svedena na minimum. Smatramo da preporuke koje su sadrţane u zakonu, u izvještaju Drţavne revizorske institucije i one Matiĉnog odbora za finansije, uz ove naše sugestije svakako korisne sugestije Ministarstvu da još unaprijedi politiku i prilike u ovoj oblasti. Na kraju, poslanici Bošnjaĉke stranke će podrţati Prijedlog zakona o završnom raĉunu budţeta za 2011. godinu i izvještaje o njegovoj reviziji, kao i posebne izvještaje revizije pojedinih potrošaĉkih jedinica. Hvala. 12
  • Hvala, poslaniĉe Kalaĉ. Na redu je klub ĉetiri partije, a u ime njega poslanik Genci Nimanbegu. Da se pripremi Klub poslanika Pozitivne.
  • Hvala, predsjedniĉe Krivokapiću. Poštovane koleginice, kolege poslanici, ja ću iskoristiti vrijeme koje je dato Klubu Force, DP-a, HGI-a i Liberalne partije i prvenstveno iz razloga što smo mi izrazito heterogeni klub u principu iznijeti stavove moje partije o ovom završnom raĉunu, ali se vjerovatno oni neće razlikovati od stavova mojih kolega, koji mogu u svojim izlaganjima kasnije iznijeti svoj stav o završnom raĉunu budţeta. Ono što se moţe reći i što je izuzetno bitno za nas poslanike pri donošenju stavova o glasanju završnog raĉuna budţeta je da je jedna od rijetkih institucija, po mom mišljenju, koja ide u pravom pravcu osamostaljivanja i jaĉanja svojih kompetencija Drţavna revizorska institucija. Ja govorim već dva budţeta unazad sliĉnu priĉu o radu Drţavne revizorske institucije i izvještaj koji smo od njih dobili sigurno daje za pravo svakom poslaniku da zakljuĉi na koji naĉin će glasati o završnom raĉunu budţeta. Ono što je i za Vladu Crne Gore i za ministarstava upitno jeste to da smo dobili uslovno mišljenje, koje se podudara sa uslovno-pozitivnim mišljenjem iz ranijeg zakona i znaĉi da ipak ovdje imamo istinit i objektivan iskaz o javnim finansijama, a sistem javnih finansija u Crnoj Gori je prema stavovima Force veoma centralizovan. Što to znaĉi? Tekući budţet predstavlja veliki dio budţeta Crne Gore, a sam dio kapitalnih investicija preko kojih bi se trebalo realizovati koje Vlada ima u cilju ostvarivanja regionalne nerazvijenosti, sprovoĊenja svojih politika predstavlja mali udio u budţetu Crne Gore i još manji dio u bruto-društvenom proizvodu drţave, što ne prelazi 3% bruto-društvenog proizvoda. To i dalje znaĉi da sistem javnih finansija i budţetski sistem ne moţe oĉekivati da će kvalitetno poĉeti rješavati ili da je riješio u 2011. godini sve izazove pred kojima se nalazi naše društvo. Definitivno je jasno da naš javni dug raste iz godine u godinu, iako smo mi cijelo vrijeme u granicama Mastrihtskih kriterijuma. Znaĉi ne prelazimo 60% brutodruštvenog proizvoda, ali procenat rasta javnog duga pokazuje strukturne probleme koje imamo u Crnoj Gori i koje mogu, naţalost, ako nastavimo u ovom pravcu probiti nivo Makstrihtskih kriterijuma. Što se tiĉe samog dijela kapitalnog budţeta koji nam je ovdje dat na uvid i preko završnog raĉuna budţeta i posebno u izvještaju koji nam je dala Drţavna revizorska institucija, on i dalje pokazuje pravac da su investicije skoncentrisane u centralnom dijelu Crne Gore, s tim da je napravljen veći pomak i da su što se tiĉe podruĉja gdje ţive pripadnici albanskog naroda, da je 2011. godina predstavljala godinu kada se poĉelo jaĉe investirati prvo u dva projekta infrastrukturna, koji predstavljaju osnov za dalji razvoj i ekonomsko unapreĊenje tog podruĉja. Mi ćemo se kao partija zalagati za decentralizaciju sistema javnih finansija koliko je to moguće. To su procesi koji se ne mogu preko godine rješavati, ali samo ako uzmemo u obzir da drţavni budţet se kreće nekih 1,4 milijarde eura, dok budţeti 21 opštine ne prelaze 150 miliona eura, i ako kapitalni budţet drţave opet predstavlja nekih 4% ili 5% budţeta, opštine bi trebale da …. preko 58 svojih budţeta vidimo da sam sistem finansija i ono što je ostavljeno opštinama da 13 realizuju kao potrebe svojih graĊana, da je pod znakom pitanja da li će se to moći realizirati. Svjedoci smo da lokalne samouprave godinama su u situaciji da ne realizuju svoje budţete, prvenstveno iz razloga što previše projektuju kapitalni dio svojih budţeta. Na kraju ţelim istaći da ovaj završni raĉun predstavlja realnu sliku finansija u Crnoj Gori i kao takav da je prihvatljiv i da ćemo dati glas za ovaj budţet. Hvala.
  • Poslanik Bojanić u ime Pozitivne Crne Gore.
  • Poštovani predsjedniĉe, dame i gospodo, Ja bih poĉeo sa nekim kratkim procesualnim - zašto mi u stvari ovo i radimo, zašto mi u stvari i usvajamo Završni raĉun budţeta za 2012. godinu, odnosno zašto je Drţavna revizorska institucija radila reviziju tog budţeta. Mi traţimo odgovore na pitanje, nadam se svi - da li su budţetska sredstva korišćena zakonito, racionalno, efikasno i transparentno u tom odreĊenom periodu. Imamo veliku pomoć od Drţavne revizorske institucije i ja bih odavde htio da pohvalim njihov izvještaj. Smatram da je uloţeno mnogo truda i da je taj izvještaj svake godinu iz godine u godinu mnogo bolji i nama jako omogućava s obzirom da imamo jako kratko vrijeme da moţemo da pogledamo ovaj zakon i da se, na kraju krajeva, svi ne razumijemo u te stavke, ali nam daje jednu priliĉno jasnu sliku Izvještaj Drţavne revizorske institucije i ona je ovdje dala mišljenje uslovno. A uglavnom smo, da kaţem od predstavnika vlasti i na odborima i ovako u medijima ĉuli da se uglavnom poštovao zakon, odnosno sredstva su korišćena zakonito, racionalno i efikasno i transparentno. Ja bih se onako zapisao i svi da se zapitamo da koristimo neka svoja sredstva ili u svojoj nekoj kompaniji i da nam neko tamo kaţe da su naša sredstva uglavnom zakonito korišćena, vjerujem da bi svako od nas imao veliki problem da prihvati takvu upravu, odnosno da joj da dalje mandat da upravlja svojim sopstvenim sredstvima. MeĊutim, kako se radi o budţetu, a uglavnom vladajuća stranka, bez obzira, odnosno vladajuće stranke, bez obzira kakav god bio izvještaj i dalje daju neograniĉeno mogućnost da i dalje upravljaju sami sebi faktiĉki, ukupnim sredstvima i našima i svih graĊana. Ono što bih, što sam izvukao vezano nešto i naravno Drţavna revizorska institucija na osnovu njihovog izvještaja, a nešto samim uvidom i pregledom završnog raĉuna, moţe se konstatovati da je bilo nenamjenske potrošnje, nenamjenske i neracionalne potrošnje. Kao primjer navešću da su sa jedne pozicije na drugu se trošila sredstva. Primjer je da se ĉak iz sredstava za rezerve kupovale stambene jedinice, što apsolutno nikako ne moţe biti da se koristi iz tih sredstava, a naravno u suprotnosti je sa zakonom. TakoĊe, imamo primjera koji su ovdje u nedosljednoj primjeni zakonskih propisa. Tu imamo jednu karakteristiĉnu stvar koja se već odavno radi da se pod stavkom ugovorene usluge - stavljaju mnoge stavke i mnogi troškovi koji tu ne mogu nikako da pripadnu, a naroĉito imamo jedan vid, ja slobodno mogu reći i zloupotrebe namjerne, da se naknade koje se isplaćuju odreĊenim zaposlenim u okviru institucija, isplaćuju kroz takozvane ugovorene usluge koje se naravno sakriju i ne vide se umjesto knjiţenja na ostale namjene one se izmisle. Iz toga 14 imate priliĉno iskrivljenu sliku kolike su naknade po zaposlenim u pojedinim budţetskim jedinicama. TakoĊe je konstatovano da je prikupljanje sredstava bilo slabo i selektivno. To znamo da nam je rezultiralo nekih preko 200 miliona nenaplaćenih poreskih obaveza i to kreira edan ogroman problem na trţištu. Kreira problem jer se samim tim što neko moţe a neko ne moţe da plati porez, neko se pusti da to plati kasnije, stvaraju odreĊene privilegije za pojedince, odnosnosno pojedine kompanije, i ja bih rekao da je to u stvari moţda najveći problem stvaranja nekih monopola vještaĉkih ili privilegija, da je to daleko veći problem za razvoj preduzetništva u Crnoj Gori nego birokratske procedure, koje eto raznim ..... propisa skidamo iz godine u godinu ali nam se ništa ne poboljšava po pitanju preduzetništva. TakoĊe, Drţavna revizorska institucija je konstatovala da postoji dosta nedostataka u sistemu evidentiranja neizmirenih obaveza. TakoĊe nešto sliĉno poput ovoga je kako ćete naplatiti obaveze poreske ako ih niste evidentirali dobro. Pitanje garancija je bilo dosta puta reĉeno i tu su takoĊe date preporuke koje oĉigledno niko ne poštuje. Ĉak imamo da se daju garancije za pojedine kompanije koje imaju poreski dug. Nefunkcionisanje unutrašnjih kontrola takoĊe rezultira, odnosno ima kao rezultat sve ovo što sam ranije naveo. Imamo takoĊe jedan problem, priĉaju veliki da i te preporuke koje priliĉno korektno radi Drţavna revizorska institucija, poslije toga se u dobroj mjeri ne poštuju. I onda imamo na kraju jedan zakljuĉak - zašto sve ovo radimo ako nema nikakve politiĉke odgovornosti, da ne govorimo o nekoj drugoj odgovornosti. U ovom daljem dijelu ostavio bih nešto par stavki, pošto ja vidim da su se pojavili predstavnici regulatornih agencija, mislio sam da o tom dijelu moţda nećemo stići da govorimo, s obzirom da ih nema, ali evo, ukratko samo. Ja sam i na Odboru i ovdje bih ponovio dvije stavke koje su, odnosno komentarisao bih dva izvještaja Agencije za elektronske komunikacije i poštansku djelatnost, ovako što nam svima zapada u oko bar tada smo vidjeli, a evo znamo i tu informaciju, danas smo ponovo ĉuli, da je budţet Agencije za elektronske komunikacije veći nego budţet iste agencije u Sloveniji. Neuporediv je razvoj telekomunikacija, neuporedivo je veliki obim poslova u Sloveniji i kod nas, ali jednostavno kod nas su sredstva u većem obimu potrebna našoj agenciji i ono što sam danas ĉuo jedan podatak, odnosno pomenuo ga je kolega da Agencija za elektronske komunikacije ima veći budţet nego Skupština Crne Gore. Tamo sam na Odboru, a evo ponoviću, nisu mi bile jasne neke stavke, da ne bi otvarali široku diskusiju oko toga, jednostavno mi samo nije jasno ajde jednu stvar da napomenem, zašto se i dalje uplaćuju sredstva više prihoda na rashodima Agencije u budţet, odnosno na raĉun Vlade kad je taj zakon u 2008. godini promijenjen i da ta sredstva više prihoda na rashodima ostaje iskljuĉivo kao korišćšenje razvoj poslovanja Agencije. Što se tiĉe Komisije za hartije od vrijednosti imam puno zamjerki na njen rad. Ovaj put samo na finansijskom iskazu. Smatram da su odreĊene nadoknade jako visoke i da su destimulišuće za razvoj trţišta kapitala. TakoĊe smatram da postoji jedan veliki broj, odnosno priliĉno velike stavke izdvajanja koja se plaćaju za odreĊene analize, ĉak imamo jedan podatak da je za neku analizu plaćeno ukupno, ne samo Komisija, 120 hiljada eura Institutu za strateške studije i prognoze, da bi nam oni uradili analizu o uticaju, odnosno potrebi da se mijenja 15 zakon o investicionim fondovima. Pošto ogromna sredstva za taj vid analize a ne ulazeći u pravednost tih sredstava jer ne mogu da tvrdim, nemam tu analizu, ali znam ako su se rukovodili tom analizom da je ta analiza bila potpuno pogrešna i da izmjene i dopune Zaknoa o investicionim fondovima u stvari napravio veći problem, ono što je bilo zapušteno više godina se pokušalo opravdati nedovoljno dobrom zakonskom regulativom. I naravno, sve to ide ka nekoj potpuno suprotnoj stvari od onoga što se u poĉetku krenulo, što je imalo za cilj tako da vrlo brzo oĉekujemo i likvidaciju i gašenje ako ne svih ono dobrog dijela fondova. Na kraju, samo da zakljuĉim, da Pozitivna Crna Gora će biti protiv ovog završnog raĉuna iz razloga koje sam naveo. TakoĊe, glasaćemo protiv ova dva izvještaja Agencije za elektronske komunikacije i Komisije za hartije od vrijednosti. Hvala.
  • Hvala vam. Mislim da smo tu cifru od 120 hiljada već pretresali ovdje, koja je otišla za izradu zakona, mislim da je bio zakon, ali prošli smo. Niste bili tu, prošli smo kroz to razmatranje, što ne znaĉi da ne moţemo opet. Hvala vam. U ime Socijaldemokrata kolega Šehović, a u ime Demokratskog fronta neka se pripremi poslanik, a SNP će biti prije toga, izvinjavam se nijesam vidio kolegu Damjanovića, kolega Damjanović. Izvolite.
  • Hvala, gospodine predsjedniĉe. Poštovani predstavnici Vlade, Drţavne revizorske institucije, regulatornih institucija, Dozvolite mi da u ime Socijaldemokratske partije u vremenu koje mi je stavljeno na raspolaganju iznesem i svoj i partijski sud o Završnom raĉunu Budţeta za 2011. godinu, kao i o Izvještaju Drţavne revizorske institucije na isti. Zakon o kojem raspravljamo kao osnovni instrument kontrole izvršenja budţeta od strane ovog visokog doma zbog ĉinjenice da na ovaj naĉin mi kao psolanici, ali i cjelokupna crnogorska javnost ostvarujemo uvid u finansijske tokove jedne zemlje, jeste jedan od najvaţnijih zakonskih tekstova o kojem ovaj visoki dom raspravlja i koje usvaja. Mislim da je priroda završnog raĉuna takva da bismo se danas kao poslanici trebali fokusirati na dvije stvari. Prva je ta kako smo se kao drţava tokom 2011. godine borili sa izazovima krize ali i brojnim našim internim ekonomskim problemima tokom prošle godine i šta nam u tom smislu govore cifre iz ovog zakona, i Drugo pitanje je da li su potrošaĉke jedinice odgovorno se odnosile prema novcu koji dobijaju od nas poreskih obveznika, te da li su ga transparentno i zakonito trošile. Odgovor na prvo pitanje moţe biti obiljeţen brojnim statistiĉkim podacima koji bi nesumnjivo pokazali da u situaciji kada se cjelokupna svjetska ekonomija nalazi pred najvećom ekonomskom krizom još od velike depresije 30-tih godina XX vijeka, kada se zemlje osnivaĉi Evropske unije ili neke zemlje osnivaĉi Evropske 16 unije, bukvalno reĉeno, nalaze pred bankrotom, kada se ogroman broj zemalja Evropske unije suoĉava sa eksplozijom javnog duga, kada se brojne zemlje Evropske unije suoĉavaju sa padom kreditnog rejtinga, kada se kao uslov za makroekonomsku stabilnost postavlja sklapanje aranţmana sa MMF-om, a kada istovremeno mala i otvorena crnogorska ekonomija koja je prirodno izloţena ekstermnim šokovima, uspijeva da u 2011. godini odrţi makroekonomsku stabilnost da saĉuva redovnost plata i penzija, da ostvari rast bruto domaćeg proizvoda u iznosu od 2,5%, da ostvari javni dug koji je tada bio na prihvatljivom nivou 45% GDP-ia, da zabiljeţi stopu inflacije koja je primjerena i iznosi 3,5%, onda mislim da nas na osnovu tako saopštenih statistiĉkih podataka moţemo da saopštimo da su oni pokazatelj da je ova vlada radila svoj dio posla mnogo bolje nego većina drugih vlada u regionu. Mogli bismo da kaţemo da to pokazuje odgovorniji odnos naše drţave prema javnim finansijama u odnosu na skoro sve zemlje regiona, jer bi se rijetko koja zemlja mogla pohvaliti ovakvim makroekonomskim pokazateljima, mogli bismo još mnogo štošta da nakalemimo statistiku, ali ja, poštovane kolege, to ovom prilikom ne ţelim da radim, jer statistika zna da otkrije neke stvari, ali statistika sa druge strane zna i da dosta suštinskih stvari sakrije. Naša vladajuća koalicija je još jednom dobila povjerenje, ne da bi se krila iza statistike, nego da bi rješavala krupne i nagomilane ekonomske probleme koji su svakako prisutni u Crnoj Gori. MeĊutim, mi smo osim povjerenja, dobili i upozorenje, a ono je vezano za ĉinjenicu da pojedinci zbog svog nonšalantnog ponašanja i neodgovornog odnosa prema poslu kojim se bave, rizikuju da u pitanje dovedu ĉitav sistem. A rsprava o Završnom raĉunu budţeta za 2011. godinu jeste idealna prilika da upravo o tome porazgovaramo. Da vidimo kako su sredstva trošena, da li su trošena na zakonit i transparentan naĉin, i da steknemo uvid u to da li je bilo neodgovornih pojedinaca koji svoj posao nijesu odraĊivali kako treba i da li su oni zasluţili da snose odgvornost. Izvještaj koji smo dobili od strane Drţavne revizorske institucije koji je sveobuhvatan, koji je dobar, koji nam pruţa osnov za adekvatnu analizu će nam u tome posluţiti, pri ĉemu ima jedno ograniĉenje na koje mi u Socijaldemokratskoj partiji od samog poĉetka insistiramo, a ono je vezano za potrebu da uz ovaj izvještaj ili posebno dobijemo Izvještaj o reviziji garancija koje su potrošene u Kombinatu aluminijuma, jer mislim da bi nam one svakako dobro došle da sagledamo cjelinu problema. Naime, i pored generalne ocjene Drţavne revizorske institucije vezane za završni raĉunu i za pojedinaĉne revizije koje inaĉe treba da nas ohrabre zbog konstatacije da završni raĉun daje istinit i objektivan prikaz primitaka i izdataka za 2011. godinu, ipak sa druge strane, u tom izvještaju Drţavne revizorske institucije, moţemo naći konstatacije koje, blago reĉeno, treba da nas zabrinu. A najviše od svega, jedan fragmantan podatak koji govori o tome da je poreska uprava od 2.268 izvršenih kontrola fiziĉkih i pravnih lica vezanih za naĉin obraĉuna poreza, utvrdila da ĉak 83,3% kontrolisanih subjekata nepravilno obraĉunava poreze ili ih uopšte ne obraĉunava. 83,3% poreskih obveznika koje je poreska uprava kontrolisala ne prijavljuje ili neuredno prijavljuje svoje poreske obaveze. Ukupan iznos korekcija koji je po tom osnovu napravljen je, ni manje ni više, je 27 miliona eura. A 27 miliona eura je, poštovani graĊani, pet puta više od ukupnog iznosa koji ova drţava troši na djeĉje dodatke. To je skoro duplo više od ukupnog iznosa koji ova 17 drţava troši na materijalno obezbjeĊenje porodica ili to je pola kapitalnog budţeta ili cjelokupan budţet Direkcije za saobraćaj u Crnoj Gori, što znaĉi da je ukupan iznos korekcija po osnovu neprijavljenih ili netaĉno obraĉunatih poreskih obaveza jednak ukupnom iznosu koji ova drţava troši na odrţavanje saobraćajne infrastrukture. Ako tom podatku dodamo još jedan podatak koji kaţe da kod svakog drugog subjekta koji je kontrolisala poreska uprava su utrĊene nepravilnosti kada je rije o registar kasama, onda dolazimo do informacije do impesije o kolikom problemi mi zapravo govorimo. Ako još tome dodam da je ukupan nivo nenaplaćenih poreskih obaveza 216 miliona eura, onda definitivno dolazimo do zakljuĉka da toliki fisklani prostor koji nije iskorišćen ne bi mogle da izdrţe ni mnogo veće ni moćnije drţave od Crne Gore. TakoĊe treba da nas zamisli podatak da se i dalje nastavlja sa praksom kršenja Zakona o javnim nabavkama od strane pojedinih potrošaĉkih jedinica, zbog ĉega i ne treba da nas ĉudi toliko veliki broj poništenih postupaka od strane Komisije za javne nabavke, zbog ĉega se nerijetko, umjesto sa pohvalama, suoĉava sa kritikama, kao i da nekoliko godina za redom u situaciji povećane nelikvidnosti, u situaciji smanjene kreditne podrške bankama, u situaciji povećanog broja blokiranih raĉuna, mi i dalje imamo prisutno u pojedinim sluĉajevima, favorizovanje pojedinih dobavljaĉa kroz zloupotrebu instituta avansnog plaćanja od strane pojedinih potrošaĉkih jedinica. Sa kojim to pravom recimo Crnogorska akademija nauka i umjetnosti favorizuje pojedine nabvljaĉe na naĉin što ih tokom ĉitave godine drţi u avansnom plaćanju. Sa kojim pravom bilo koja potrošaĉka jedinica ima pravo da nekoga beskamatno kreditira, a kada ga avansno platite, a to ne morate da uradite, vi ga zapravo beskamatno kreditirate. Sljedeći primjer komocije kod pojedinaca moţemo vidjeti u podatku da pojedine potrošaĉke jedinice u kontinuitetu krše Zakon o drţavnim sluţbenicima i namještenicima i Zakon o radu, pa smo tako samo na osnovu podataka koje smo dobili iz kontrolisanih potrošaĉkih jedinica došli do ĉinjenice da 352 osobe u tim kontrolisanim potrošaĉkim jedinicama radi nezakonito. TakoĊe smo na osnovu ovog nalaza Drţavne revizorske institucije saznali da programski budţet još uvijek do kraja nijesmo implementirali, da u nekim sluĉajevima planiranje obesmišljavamo kroz prebacivanje i gimnastiku sa prebacivanjem novca sa jedne pozicije na drugu i još niz drugih stvari. Sve su ovo pojedinaĉni sluĉajevi i bilo bi nekorektno zakljuĉivati da su ovo masovne pojave, ali mi se ĉini da se ovim pojedinaĉnim sluĉajevima moramo baviti na vrijeme da ne bi postali masovna pojava. Mislim da je preduslov za to da pojedinci koji su najodgovorniji u tim institucijama snose odgovornost, politiĉku svakako, a i neku drugu ukoliko ima elemenata za to. Mislim da bi ta stvar trebalo da postane umjesto misaone imenice i naša stvarnost i mislimo da je to jedini potreban uslov da bismo makar poĉeli da rješavamo neke od ovih nagomilanih ekonomskih problema kojih ima dovoljno u ovom izvještaju Drţavne revizorske institucije. Hvala.
  • Hvala Vam. Kolega Damjanoviću, izvolite. 18
  • Poštovana Skupštino, poštovani graĊani, predstavnici predlagaĉa, Uvaţavajući ĉinjenicu da danas raspravljamo Završni raĉun budţeta za 2011. godinu, sjutra budţet za 2013. godinu, ali ćemo se vjerovatno na kraju naredne godine informisati o javnim finansijama za 2012. godinu, pokušaću da u ovoj objedinjenoj raspravi posvetim malo paţnje ne samo Završnom raĉunu budţeta i pokazateljima koji govore kakvo je stanje javnih finansija u Crnoj Gori, ono je loše bilo i 2011. godine, biće ništa bolje i ove godine, a po budţetu koji treba da donesemo nije bolja budućnost javnih finansija ni u narednoj godini, već da se malo zadrţim na nalazu Drţavne revizorske institucije. Diskusiju bih poĉeo na naĉin što bih citirao na strani 596. obrazloţenje budţeta jedan biser ili jednu misao. Kaţe se da je razlog za deficit budţeta, visoĉiji od planiranog, niţe ostvarenje prihoda i veće izvršenje rashoda. Zaista jedna banalna reĉenica koja ovdje ne treba da stoji i molba da u sljedećim obrazloţenjima nema potrebe da na ovaj naĉin obesmišljavamo raspravu i da potcjenjujemo bilo koga, pa makar to bili i poslanici iz opozicionih klupa. Ono što trebamo reći vezano za stanje javnih finansija, a Završni raĉun pokazuje kakvo je ono bilo 2011. godine, govorim da će ove godine biti isto, jeste da je drţava potrošila 80 miliona evra depozita i to su zadnje pare, odnosno zadnji novac od prodaje Elektroprivrede da bi odrţala sistem 2011. godine. Biće interesantno da dobijem odgovor, nadam se, sjutra prilikom rasprave o Budţetu za narednu godinu, koliko iznose drţavni depoziti u ovom trenutku u Crnoj Gori. Bez zlata koje je zaloţeno tamo gdje je zaloţeno, koliko iznose u gotovini drţavni depoziti, odnosno kod banaka Crne Gore i zašto nijesu oni planirani za trošenje naredne godine, već iskljuĉivo kreditne pozajmice iz inostranstva. U odnosu na pokazatelje i nerealno planiranje budţeta koje smo imali kada smo donosili budţet krajem 2010. godine reći ću samo dvije ili tri stvari. Planirali smo deficit budţeta od 2,4%, na kraju je po nalazu DRI bio 5,8%. Ako je plan i za ovu godinu bio 2,7 ili 2,8%, procjena je da će biti preko 4%, šta onda mene kao poslanika ovog doma uvjerava da ćete plan deficita ispod Mastrihta, dakle, ispod 3% za narednu godinu ispoštovati? Onda imam sumnju da će taj deficit biti mnogo veći nego prethodnih 90 miliona evra o kojima ćemo govoriti sjutra. Da bih oslikao situaciju u javnim finansijama moţda da kaţem i da je te 2011. godine gotovo 10% sredstava pozajmljeno, 240 miliona evra vraćeno kamata, glavnica i garancija, da je situacija po pitanju kamatnih stopa, odnosno kamata iznosa koji vraćamo drastiĉnija u ovoj godini, a da naredne godine imamo planirano vraćanja 70 miliona evra samo po osnovu kamata za dvije emisije obveznica pomoću kojih je Crna Gora preţivjela kad nije umjela bolje ove zadnje tri godine. U odnosu na neke nalaze koji su dati i na ono o ĉemu je i Drţavna revizorska institucija izrekla svoj sud, zadrţaću se malo na pitanju garancija. Dakle, iznos od 350 miliona garancija je velik za Crnu Goru, to je gotovo ĉetvrtina javnog duga. Ako te garancije uraĉunamo kao realnu prijetnju, odnosno makar dio tih garancija koje se odnose na Kombinat aluminijuma, i ne samo na Kombinat aluminijuma, u stanje javnog duga koje je sada, jasno je da ćemo na kraju godine probiti takozvani kriterijum od 60% iznosa javnog duga. Moţda je to razlog što se sada u Vladi veoma skeptiĉno gleda na Nacrt sistemskog Zakona o budţetu i fiskalne odgovornosti koji je predvidio neka fiskalna ograniĉenja. Ako se taj zakon 19 usvoji, ako doĊe ovdje, onda je jasno da će Vlada morati da primijeni neke druge mjere i da ove mjere neće biti dovoljne. U odnosu na neke pojedinosti, moţda kao paradigmu, sudska rješenja i pravosnaţne sudske presude po kojima su graĊani, odnosno kompanije pobijedile drţavu, 13,5 miliona evra i ove godine se ponovila praksa, tj. 2012. godine vjerovatno kao i prošle po završnom raĉunu i niko odgovoran. Dakle, drţavnici iz evropskih institucija apeluju da se locira odgovornost onih potrošaĉkih jedinica i da se makar njima umanji budţet za narednu godinu zbog toga što je 13,5 miliona evra izgubljeno po sudskim procesima. Nijesam vidio u budţetu da je ijedna potrošaĉka jedinica kaţnjena zbog toga, a kamoli da je kaţnjen odgovorni u toj potrošaĉkoj jedinici koji se moţda inatio sa nekim graĊanima pa je drţava morala da plati 13,5 miliona evra samo po osnovu pravosnaţnih sudskih presuda. Interesantno pitanje Fonda za obeštećenje. Plan 2,5 miliona evra obeštećenja korisnicima obeštećenja 2011. godine, izvršeno svega 1,6 miliona evra, 77 miliona evra po pravosnaţnim rješenjima za restituciju. Ovom dinamikom, poštovani graĊani, za 50 godina će biti obeštećeni samo oni graĊani koji su ostvarili pravo na povraćaj. Ako tu raĉunamo i sijaset zahtjeva koji su u toku, to znaĉi ni cijeli vijek neće biti dovoljan da drţava Crna Gora izmiri obaveze po osnovu restitucije obeštećenja onima kojima je ta imovina oteta. U odnosu na pitanje garancija, kako reĉe ministar danas na raspravi, garancije koje treba davati i po preporuci DRI, samo za razvojne projekte i tamo gdje ima izvjesnosti da će biti vraćene, hajde ovih sedam i nešto miliona evra garancija Montenegro Airlinesu u 2011. godini koje su date, 2012. godine smo, takoĊe, davali subvencije garancije za tu istu firmu i za narednu godinu 2013. planiramo i subvencije i garancije od 5 miliona evra, nisam siguran da je na taj naĉin ispoštovano ono što je DRI rekao da se taj novac daje za razvoje projekte. On se daje faktiĉki za preţivljavanje te kompanije. Zašto biti protiv ovog završnog raĉuna budţeta? Pa, iz prostog razloga što nije dobio pozitivno mišljenje. To je suštinski razlog koji je iznio predsjednik Senata u uvodnoj rijeĉi. On je dobio, takozvano, uslovno mišljenje, to sam i na Odboru rekao, on formalno moţe biti i dobiti uslovno mišljenje ali je suštinski za negativno mišljenje. Ne samo zbog loše efikasnosti i efektivnosti drţavnih organa, o ĉemu ni institucija nije imala svoj stav, jer još nije spremna iz razloga koji je predsjednik Senata naveo, da obavi i te vrste revizija, Završnog raĉuna budţeta, već iz nekih formalnih razloga, pa evo da ih proĉitam da bi graĊani imali uvid u to na koji naĉin se troši novac poreskih obveznika i kako to rade pojedini Vladini predstavnici. Na strani 19, Savjet za privatizaciju ne uplaćuje prihode tamo gdje treba. To radi u aranţmanima sa komercijalnim bankama, neću da ih navodim radi reklame, ne mogu da se identifikuju sredstava koja se ostvaruju po osnovu iznajmljivanja me domena i Drţavna revizorska institucija nije bila u poziciji da zbog naĉina na koji su ta sredstva uplaćivana, odnosno prihodovana od strane Savjeta za privatizaciju izvrši sveobuhvatnu kontrolu. Na strani 30, Vlada Crne Gore prekršila je Ustav time što je donijela retroaktivnu odluku da se poveća zarada, ĉini mi se, kod zaštitnika imovinskih prava. Na strani 38, u Upravi za sport pišu se putni nalozi licima koja nijesu zaposlena u toj upravi. Ĉitam sve iz nalaza Drţavne revizorske institucije koji je nepobitan i koji nije podloţan promjenama. 20 Na strani 53 opet imamo Univerzitet Crne Gore kao jednog dobrog investitora koji sa Vladom ima veoma zamršene i komplikovane duţniĉkopovjerilaĉke odnose. Naime, te godine je Univerzitet prodao Vladi koja obezbjeĊuje pare tom istom univerzitetu za budţet i za plate prodao Vladi, koja obezbjeĊuje pare tom istom univerzitetu za budţet i za plate, stambeni prostor u iznosu 2,5 miliona evra. Naĉin na koji je ta prodaja izvršena kroz cesije je najbolje pogledati kada se pogleda Izvještaj drţavne revizorske institucije i moja preporuka graĊanima da na web sajtu institucije pogledaju kako to Univerzitet posluje na „ekonomskim principima“. Na strani 57 - naknade sa uţeg kabineta po osnovu tekuće rezerve. Dakle, da li se tekuća rezerva planira za zaista neke vanredne situacije koje se mogu desiti drţavi tokom godine ili ona sluţi kao nepresušni izvor takozvanog diskrecionog prava uţeg kabineta da daje kome hoće, kad hoće i koliko hoće. Tu prije svega mislim na nevladin sektor, na pojedine kompanije, na pojedine organizacije i naravno na graĊane. Ovdje nema spora. Nije problem da se od uţeg kabineta i sa Vlade iskoristi tekuća rezerva i pomognu se graĊani kojima je zaista potrebna. Tu mislim na potrebe lijeĉenja, školovanja itd. MeĊutim, postoje stavke u Budţetu gdje ovo treba planirati i u sluĉaju da se to dobro planira tekuća rezerva ne bi bila korišćena za ove namjene. Ovako ostaje sumnja da uţi kabinet u liku predsjednika Vlade, potpredsjednika i ministra finansija, ĉini mi se, i ministra unutrašnjih poslova diskreciono koriste ova ovlašćenja, faktiĉki na ovaj naĉin pomaţe graĊanima po politiĉkom kriterijumu. Ţelim da me neko demantuje, da mi kaţe to nije tako. MeĊutim, i sama DRI je ukazala da ti kriterijumi nijesu dovoljno jasni. Govorio sam o sudskim sporovima, o 13,5 miliona eura, govorio sam o otplati obaveza. Vlada preuzima da otplaćuje obaveze i za neke medijske kuće. Volio bih da mi se ovdje jasno kaţe koji su kriterijumi vodili Vladu da pojedinim medijskim kućama oprašta dugovanja, odnosno da preuzima njihovo dugovanje u odnosu na pojedine budţetske korisnike. Sve u svemu, ne samo iz razloga što je mišljenje Revizorske institucije takvo kakvo jeste, a suštinski sam samo dao izvode, a 47 ĉini mi se preporuka imamo koje se tiĉu svega 22 potrošaĉa. Dakle, ovdje ne govorim o tome da je revidiran 101 potrošaĉ i revidirana kompletna revizija, već svega 22 budţetska potrošaĉa. Šta bi bilo tek da smo imali snage, volje, kapaciteta, mogućnosti pa da izvršimo kompletnu reviziju budţeta? Kakav bi tek onda nalaz bio ne samo po pitanju nezakonitosti, nego i onoga o ĉemu je već neko govorio, a to su i neplaćeni prihodi koje drţava gubi. Najkraći mogući osvrt na pojedinaĉne revizije - skrećem paţnju i to će biti predlog za dopunu zakljuĉaka kada se budemo izjašnjavali povodom Završnog raĉuna Budţeta, da su neke potrošaĉke jedinice pod kontrolom Vlade, konkretno mislim na Montenegro Airlines zloupotrijebile i zakon i odnos sa institucijama time što su javno polemisali sa ĉlanovima senata revizije, prijetili ĉak i kriviĉnim prijavama zbog nalaza koji je objektiviziran i koji je dat i koji je javno objavljen. Takva praksa ne smije da se nastavi. Ako je dozvolimo tu, onda će i predstavnici ostalih javnih preduzeća, uprava, budţetskih potrošaĉa da krenu sa ovom praksom i onda i ova institucija pa i Parlament gube smisao. U odnosu na regulatore, ţal što po ko zna koji put imamo vremenski tjesnac da se na plenumu bavimo njima. Bavimo se dovoljno na Odboru za Budţet, meĊutim ipak je plenum mjesto gdje to treba reći i gdje treba javna rijeĉ da ostane, samo stav da nakon dvije godine, od 22. decembra 2010. godine, kada smo mi poslanici SNP-a, a Odbor za budţet to 21 prihvatio traţili da se redefiniše politika viška prihoda nad rashodima kod regulatora je prošlo da bi danas od strane ministra finansija dobili apel da se ide sa promjenom zakonskih propisa i svih onih mjera koje trebaju da dovedu do još većeg stepena racionalizacije kod regulatora. Dakle, faktiĉki smo sada dovedeni da moramo da razmišljamo da se ne samo dio koji se tiĉe zarada kod regulatora i pogotovo kod nosioca javnih funkcija, već onaj dio koji se tiĉe ostvarivanja viška prihoda prebaci u Budţet. Biće interesantno da ministar već sjutra kada budemo govorili o finansijskim planovima govori o tome da li mislimo na ona sredstva koja će regulator ostvarivati naredne godine, ili na depozite koje regulatori imaju. Jer, postoji jedan dio novca. Ne radi se o ogromnim šumama za Crnu Goru, ali apel ako ţeli neko ovdje da razgovara sa poslanicima SNP-a o nekim radikalnim, socijalnim mjerama, kakve jesu za malu Crnu Goru i za ovakvo stanje, zamrzavanje penzija, smanjenje nivoa prosjeĉnih zarada, mislim na one zarade koje su ispod prosjeka i neke druge drastiĉne mjere štednje, onda zaista moramo da poĉnemo, ali ne samo od regulatornih tijela, gdje su plate i ostale prinadleţnosti veće zbog naĉina i finansiranja i obima posla i onoga što oni rade, već da obuhvatimo i lokalne samouprave, i lokalne samouprave, i javna preduzeća, i privredna društva u većinskom vlasništvu Vlade. Da imamo sveobuhvatan paket mjera racionalizacije, pa kad taj paket iscrpimo, o tome ćemo govoriti kod rasprave o Budţetu, da vidimo da li ima potrebe da se neke radikalnije mjere sprovode nad onima koji imaju prosjeĉne zarade. U ovom trenutku mislimo da dok ne iscrpimo ove mjere bespredmetno je razgovarati o ograniĉenju i zamrzavanju penzija i smanjenju plata u javnom sektoru. Zahvaljujem.
  • Hvala. Uţi kabinet nema ministra finansija i ministra unutrašnjih poslova, tako da im ne dajemo odgovornost koju nemaju u tom dijelu. Poslanik Medojević u ime Demokratskog fronta, a poslanik Vukĉević u ime najjaĉe partije Demokratske partije socijalista. Izvolite.
  • Zahvaljujem, gospodine predsjedniĉe. Prva redovna obaveza u ime najjaĉeg poslaniĉkog kluba u crnogorskom parlamentu i velika ĉast da danas priĉamo na ovu temu. Mogu da konstatujem da je Demokratski front u predizbornoj kampanji pokazao maksimalnu struĉnost, mogućnost predviĊanja dešavanja, ponudio vrlo konkretan, alternativan program tome programu koji Vlada Crne Gore sprovodi barem 10 godina. I zato imam posebno zadovoljstvo i ĉast da 15 dana poslije ekspozea premijera Đukanovića, sam premijer Đukanović slanjem ovih dokumenata u Budţet demantuje samog sebe: „Na nedavno odrţanim parlamentarnim izborima Crna Gora je odluĉila da nastavi sigurnim putem naprijed, putem koji vodi u novi viši kvalitet ţivota crnogorskog društva, putem kojim se stvaraju uslovi za viši nivo ţivotnog standarda svakog pojedinca i svake porodice u našoj zajednici.“ Poslije 15 dana u crnogorski Parlament dolazi ministar finansija koji kaţe Zamrzavamo penzije, 7% smanjujemo plate u javnom sektoru i prema mojim informacijama jedno desetak procenata zaposlenih u javnom sektoru koji su bili zaposleni na odreĊeno ostaće bez produţenja toga ugovora. Evo koliko staju 22 obećanja Demokratske partije socijalista. Evo koliko vam traju vaša vizionarska i drţavna obećanja. TakoĊe bih citirao predsjednika Skupštine koji je rekao u svom vrlo nadahnutom izlaganju da je stanje vrlo teško i da Crna Gora treba vizionare, da Crna Gora treba reforme, da Crna Gora treba zaokret, treba promjene. Naţalost, i ovih dana vidimo da od tih promjena, od tog zaokreta nema ništa. Dakle, ono što smo danas u prilici da razmatramo Završni raĉun za 2011. godinu, ja bih iskoristio da vidimo koje smo lekcije nauĉili iz ovog Završnog raĉuna i šta moţemo da inkorporiramo u Budţet za 2013. godinu. Zbog ove vremenske disproporcije je skoro besmisleno razgovarati o završnom raĉunu za 2011. godinu, kada razgovaramo o Predlogu budţeta za 2013. godinu. Dakle, ono što ja ţelim da istaknem jeste da naţalost 2011. godina je bila godina gdje ste vi pokušali da na izazove krize reagujete stezanjem kaiša, restrikcijama. Pokušali ste da umanjite potrošnju, pokušali ste da koliko se to moţe utegnete javnu potrošnju, vjerujući da i dalje je aktivan i da je i dalje ispravan vaš ideološki stav da neoliberalna ekonomija zasnovana na potrošnji, uvozu, trgovini, zaduţivanju i beskonaĉnom ĉekanju spasilaca stranih investitora i dalje funkcioniše. Prošle su dvije godine, sad ste konaĉno dobili Predlog budţeta za ovu godinu gdje morate svi zajedno da konstatujete da je taj koncept koji vaţi 10 godina i koji je napravljen od strane nekih ideologa ovog slobodnog trţišta iscrpio svoje kapacitete. Dakle, ovo što je Demokratski front tvrdio u kampanji za ove izbore i ponudio program 595 mjera, koji se zasniva na zaokretu modela privrednog rasta, od modela potrošnje, vi ste ti koji ste takozvani potrošaĉi. Traţio sam termin kako da narodu pribliţim koja je razlika izmeĊu Demokratskog fronta i vas iz valadajuće većine u crnogorskom rjeĉniku i srpskog, i crnogorskog, i bošnjaĉkog jezika nema adekvatnih termina, ali ima u vojvoĊanskom jeziku. Dakle, ovo je jedan bećarski dio Crne Gore, jedan boemski dio Crne Gore, koji rasprodaje ono što je ostalo od Ċedova, koji rasprodaje ono što je ostalo iz prethodnih generacija, koji se zaduţuje, ţivi opušteno, luksuzno i nada se da će nekim ĉudom opet se pojaviti neko bogatstvo koje treba rasparĉavati, rasprodavati. Znaĉi, vi ste ti bećari. Ovdje stoje proizvoĊaĉi. Mi smo jedna druga ideološka škola, odgovorna, ozbiljna, koja nudi vrlo ozbiljne i duboke reforme. Mi smo oni koji misle da se model razvoja mora zasnivati na proizvodnji, na investicijama, štednji i izvozu. GraĊani, ĉuli ste, ni 15 dana nije izdrţao elaborat premijera, umjesto višeg standarda imate smanjenje zarada, otpuštanje iz javnog sektora i zamrzavanje penzija. I to su svi oni koji su iz ovih kategorija, a glasali za Demokratsku partiju socijalista i SDP i njihove koalicione partnere zasluţili. Ţao mi je biraĉa Demokratskog fronta. Ţao mi je što ih nije bilo mnogo više, ţao mi je što graĊani nijesu shvatili da je ovo alternativni program. Mi smo vam govorili, mi se ne borimo protiv DPS- a, borimo se protiv bolesnog sistema koji ste izgradili, koji uništava naše resurse, koji ostavlja deficite, koji zaduţuje buduće generacije i zbog toga mislimo da ovaj Predlog budţeta treba da bude poĉetak opšteg bunta u Crnoj Gori. Sad pozivam sve nevladine organizacije, sve sindikate, ĉitavu struĉnu javnost, univerzitet, sve ljude u Demokratskoj partiji socijalista koji vide ovo što vidi Demokratski front, da kaţu - Pa kuda to, ljudi, idemo. Da bi se to uradilo, da bi se krenulo u pravljenje jednog socijalnog društvenog pakta koji podrazumijeva dogovor nacije kuda da idemo dalje, lider i voĊa nacije mora da kaţe da je pogrešno vodio zemlju 10 godina. Da je zemlju vodio korišćenjem jednog 23 ideološkog modela koji je donio velike benefite njemu i njegovim najbliţim roĊacima, saradnicima, bogate je uĉinio još bogatijim, siromašne uĉinio još siromašnijim. Draga gospodo, ako nijeste ĉuli, stopa siromaštva po MONSTAT-u je uvećana skoro za 50%. Prema tome, oĉigledno je da za ozbiljne reforme u Crnoj Gori potrebna je promjena politiĉke volje graĊana. GraĊani i dalje vjeruju da svi moţemo da radimo u Vladi, da svi moţemo da uzimamo pare iz budţeta, da niko ne treba da stvara novu vrijednost, da treba da dovedemo na mjesto premijera ĉovjeka koji ima ĉudotvorne mogućnosti za pravljenje dilova, da će on praviti razne dilove od Azerbejdţana do Juţne Afrike, a da ćemo mi i svi ostali uzimati provizije i razraĊivati te njegove dilove na samom trţištu ili već gdje se to predviĊa. Dakle, kraj je te priĉe. Gospodo, ovaj Budţet za 2013. je pokazao da moramo napraviti kljuĉni zaokret. Meni je drago da je ministar finansija danas to priznao. Ali, kaţe - nama treba vremena. Ne moţe nagli zaokret. Gospodo, ovdje se radi o dva potpuno suprotna privredna modela. Nemoguć je hibrid ta dva sistma. Znaĉi, polako, lagano, ne moţemo mi mijenjati bolestan sistem i ići ka zdravom modelu. Moramo jednom presjeći radikalno i zato sam predloţio da se budţet za ovu godinu ne usvaja, već da se zajedno sa Svjetskom bankom i MMF-om, koji otvaraju nove fondove za podršku zemljama, malim privredama koje mogu da dobiju sada subvencije po prvi put za 20 godina da podrţe svoju privredu i svoje budţete, to je model koji ćete vidjeti već poĉetkom februara, marta u ozbiljnim papirima MMF-a i Svjetske banke. Dajte, da ne usvajamo ovaj budţet, dajte da napravimo jedan društveni dogovor, da vidimo kuda zemlja ide, koje su mjere koje treba uraditi. Budţet treba totalno restruktuirati. Ove mjere štednje neće donijeti nikakav efekat kratkoroĉno. Samo 2013. godine u šest mjeseci, to je ministar priznao, nama je potrebno restruktuiranje prihodovne strane. Citiraću profesora Branka Horvata, koji se ĉesto u polemici sa liberalnim ekonomistima, koji su stalno govorili, što manja drţava, što manje da se troši, treba što manje da drţava ima svoju ulogu u trţištu, govorio - Da, potrošnja je moţda velika, slaţem se, treba je skraćivati, treba je smanjivati, ali nije u tome problem. Stari profesor je govorio da je problem u malom bruto društvenom proizvodu. A bruto društveni proizvod se moţe napraviti samo u proizvodnji, ne moţe u trgovini, ne moţe u ovim tercijalnim sektorima i zbog toga mi trebamo radikalni zaokret. Ovo ne priĉam zbog vas, vi ste protiv toga. Ovo priĉam zbog penzionera koji su glasali za vas i koji sad vjerovatno će doći u Demokratski front da se bune, ali mi ćemo im dati program - 595 mjera i reći vrlo prostu stvar - Demokratija tako funkcioniše. Ako podrţite one koji vode pogrešnu politiku, platićete cijenu. Dakle, da se skoncentrišemo na par stvari koje bih dao kao preporuku kolegama iz Drţavne revizorske institucije. Pohvale za sve ono što rade. Znaĉi, Demokratski front naravno i doţivljava kao dio opozicije u nekom širem smislu, jer to u principu jeste struktura koja treba da pomogne opoziciji u kontroli većine kako troši budţetska sredstva i pare svih graĊana. Dakle, ono što je u ovakvim kontrolnim institucijama vaţno jeste da upotrijebe takozvani pametni model za biranje meta. To je jedna bezbjednosna terminologija, ali ona se primjenjuje i kod izbora meta u Drţavnoj revizorskoj instituciji. Dakle, ta metodologija se zasniva na registrovanju najvećih rizika po stabilnost javnih finansija, najvećih prostora za zloupotrebe i najvećih prostora za korupciju. 24 Idemo redom. To su garancije, rekli smo, Kombinata aluminijuma Podgorica. Dakle, ne moţemo da preĊemo preko te stavke, jer one su u 2011. godini sa sobom povukle jedan ĉitav niz pogrešnih odluka Vlade, od subvencija, od drţavne pomoći, od odnosa sa Elektroprivredom Crne Gore, koji se sada pojavljuju u 2013. godini kao kljuĉni rizik stabilnosti javnih finansija. Eksperti Svjetske banke vam kaţu - Sve uštede koje sada ovdje radite i sve ovo smanjenje plata i penzija na kraju moţe pasti u vodu ako padnu garancije za Kombinat aluminijuma. Prema tome, tu postoji kriviĉna odgovornost. Rekao sam kolegama iz Revizorske institucije, to nije niko uradio zbog drţave Crne Gore, nije niko uradio zbog Kombinata aluminijuma, tu nema nikakvih razvojnih komponenti. Radi se o korupcijskom poslu sklopljenom u jednom kafiću. I dokle god mi svi zajedno ne budemo imali politiĉke volje da se suprotstavimo tome jednom ĉovjeku koji moţe u kafiću da sklopi toliko teške dilove, moţemo da se bavimo pitanjima manjeg znaĉaja i manjeg intenziteta. Depoziti drţave javnih preduzeća u komercijalnim bankama. Šta je sa depozitima Elektroprivrede u Prvoj banci Crne Gore? Gdje su, postoje li, zašto ih Elektroprivreda ne koristi, koje kamate su na njih plaćene, zašto se i na koji naĉin obavlja ta transakcija izmeĊu Elektroprivrede i komercijalnih banaka? Zaduţivanje u inostranstvu. Zašto je za kredit u SWISS banci plaćeno dva posto…
  • Kolega Medojeviću, koliko Vam još treba?
  • Pokušaću da budem vrlo konkretan. Ovo su predlozi za Revizorsku instituciju kako da cilja mete u sljedećem izvještaju za 2013. godinu. Kako je moguće da je neko iz Ministarstva finansija sklopio sporazum o kreditu u Švajcarskoj banci, SWISS banci sa 2% troškova za obradu kredita? To je plaćeno tri miliona eura. Troškovi obrade kredita, tri miliona eura. Poreski dug. Kolega Šehović je priĉao, skoro da nema potrebe ništa tu da kaţem. Javne nabavke, kolega. Ko kontroliše javne nabavke kod najvećih korisnika javnih nabavki? Fond zdravstvo, Ţeljeznica, kapitalni budţet. Dokle više da finansiramo Bemax? Je li to cilj kapitalnog budţeta? Da finansiramo Bemax? Ako jeste, stavite kapitalni budţet - Bemaks. Dakle, subvencije, drţavna pomoć, takoĊe, sam rekao. Socijalna pomoć. Subvencije, u 2011. godini mi smo dali 900 hiljada Bega pressu, jednoj privatnoj firmi zato što loše posluje. Ima problema u poslu i ne moţe da plati dobavljaĉe. Naravno, poslije se ĉudimo zašto taj ĉovjek napada opoziciju, a štiti ...
  • Kolega Medojeviću, privodite raspravu kraju. 25
  • Promet akciznih roba. Kolege iz Drţavne revizorske institucije, trţište cigareta je u ovoj godini sivo trţište preko 60%. Vrlo se precizno zna ko je zaduţen za to, ko pirkuplja te prihode, ko ţmuri i zašto ţmuri i ko su centri ĉitave ove priĉe. Za KAP, reprogram subvencije, opraštanje poreza i doprinosa. Da li je moguće, danas je to bilo postavljeno pitanje, mislim od kolege Milića, firma koja ne plaća poreze i doprinose, mi joj dajemo subvencije i garancije. To je nezabiljeţeno u savremenom sistemu fiskalne odgovornosti javnih finansija. I Regulatorna agencija, vi znate, kolege iz regulatornig agencija, godinama uporno priĉam, da je nama koncept regulatornih agencija promašen. Dakle, Regulatorna agencija za Energetiku šta reguliše. Reguliše opet firme koje su monopol. Jedini utvrĊuju tarife i cijene i podrška s moje strane. Regulatorna agencija za telekomunikaciju ne reguliše ništa. Dakle, ni tarife ni konkurenciju i bez obzira na neke prijateljske relacije, smatram da od svih ovih agencija treba napraviti jednu drţavnu regulatornu agenciju sa više odsjeka, kaja će obavljati posao, imati jedan menadţment, jednu upravu, jednu administraciju, a obavljati na posao na naĉin da shvatimo da mala drţava i mala ekonomija ne moţe da ima efikasne nezavisne regulatorne mehanizme i da se Vlada ne moţe izvući iz te priĉe. Vlada mora da bude prisutna i moramo ljudima iz Evropske unije objasniti da zbog veliĉine trţišta ne moţemo da razvijamo konkurenciju u nekim oblastima, kao što to mogu Hrvatska, Srbija, Slovenija i neke druge drţave. Na kraju, drage kolege, izvinjavam se na prekoraĉenju, malo je bilo i edukativnog karaktera ne za vas iz DPS-a nego za naše biraĉe koji sljedeći put moraju dobro da paze i da znaju da ona olovka moţe da se iskoristi i pozitivno i negativno. Moţe biti osnov za kreativnu energiju promjena, a moţe biti i atomska energija za uništenje.
  • Hvala vam. Dao sam malo više zato što je najveći klub u opoziciji. Sada će najveći klub u vlasti, pa ćemo ĉuti i tu dodatnu argumentaciju. Inaĉe, kolega Medojeviću, tu postoji jedna podjela koju ćete teško prihvatiti za Demokratski front, a to je ljevica i desnica. Sada moţete li smjestiti Demokratski front u ljevicu, vi saberite, u ukupnom smislu, u politiĉkom i ekonomskom ne samo u ekonomskom. Govorim o ideološkoj podjeli, bećari su neţenje tako da to nije druga priĉa. Izvolite, kolega Vukĉeviću, dobićete i vi prekoraĉenje, ako imate potrebu. Izvolite.
  • Zahvaljujem, predsjedniĉe. Uvaţene kolege, gospodo iz Drţavne revizorske institucije, gospodo iz Ministarstva finansija i regulatornih tijela. Mi danas raspravljamo o Završnom raĉunu za 2011. godinu i sa aspekta vremenske dimenzije, opravdano, zbog potrebe odrţavanja parlamentarnih izbora, ono jeste daleko vremenski dio govora o Završnom raĉunu. Uzimaju se u obzir i neke druge ĉinjenice, zaboravljamo okolnosti u kojima je taj budţet realizovan u 2011. godini. Za Crnu Goru, kao uostalom i za mnoge druge drţave je bilo kljuĉno pitanje kako finansijski izdrţati 26 krizu kada je Crna Gora kao mnoge druge drţave zavisna od spoljnih priliva, i to od direktnih stranih investicija, kapitalnih ulaganja, pa i u nekim situacijama i od kredita. Novac je, prije svega, bio potreban da se nadomjesti budţetski deficiti koji su nastali, prije svega, zbog smanjenja primitaka, zbog smanjenja ekonomske aktivnosti i, drugo, zbog povećanja potreba za izdavanjima za socijalnu pomoć, što je bio jedan od osnovnih zadataka za ostvarenje budţeta. Posebno je bilo neophodno u ovom periodu obezbijediti funkcionisanje, pored socijale i penzije, zdravstva i obrazovanja. Svi dogaĊaji koji se veţu za ekonomsku krizu se moraju reflektovati i na Crnu Goru. Moramo biti svjesni ĉinjenice da danas kao svaka ekonomija na globalnom nivou funkcionišemo kao sistem spojedinih sudova. Sve ono što se dešava u velikim ili manjim drţavama se reflektuje u bilo kojoj drţavi, pa samim tim i u Crnoj Gori. Ako uzmemo u obzir ĉinjenicu da preko 75% ukupne robne razmjene, finansijskih transakcija i investicija se obavlja izmeĊu zemalja balkanske regije i Evropske unije, onda smo svjesni ĉinjenice da sve ono što se dešava na globalnom nivou ima direktnog upliva i na Crnu Goru. U takvim okolnostima je bilo potrebno obezbijediti funkcionisanje i budţeta za 2011. godinu. Ono što je karakteristiĉno za budţet za ovu godinu bilo je, prije svega, povećanje budţetskog deficita za 83 miliona eura i on je veći od ostvarenog. Ukupni izdaci su veći od planiranih i došlo je do povećanja troškova koji se odnose na kamate i zaduţivanja. U implementaciji voĊenja budţetske politike bilo je odreĊenih objektivnih, ali i subjektivnih promjena, i to je ono što je naglašeno u izvještaju Drţavne revizorske institucije. Ţelim da naglasim da je Drţavna revizorska institucija konstatovala da je Završni raĉun za 2011. godinu u najvećem dijelu istinit i objektivan prikaz svih iskazanih primitaka i izdataka i da on daje uslovnu saglasnost. Svi oni nedostaci koji su iskazani u izvještaju Drţavne revizorske institucije su usmjereni ka tome da se stvari u dijelu sprovoĊenja budţeta promijene, odnosno da se dovedu na nivo koji je potreban. Tu se misli na uoĉene nedostatke u sistemu evidentiranja neizmirenih obaveza i prikupljanja pojedinih javnih prihoda, nedovoljnog funkcionisanja kontrole u pojedinim sluĉajevima i, dijelom, nenamjenske potrošnje po pojedinim pozicijama. O tim aspektima je dato u Izvještaju Drţavne revizorske institucije, o njima je govorio i gospodin Radulović. Mislim da konstatacija DRI da je napravljen progres u odnosu na prethodnu godinu i da ove upozoravajuće konstatacije koje su date upravo govore o tome da je potrebno raditi na unapreĊenju procedura budţetske potrošnje. Slaţem se sa konstatacijama koje je, takoĊe, rekao gospodin Radulović, kada je u pitanju praćenje budţeta sa pozicije Skupštine, treba da bude veća posvećenost matiĉnog odbora. Rekao sam to i na odboru. Odbor za ekonomiju, finanansije i budţet onako kako je sada koncipiran to ne moţe da radi na adekvatan naĉin. Takav odbor sa tako heterogenim obimom zadataka koji ima i sa najvećim brojem sjednica koje odrţi tokom godine veoma je teško da se moţe pratiti tokom ĉitave godine sa pojedinim potrošaĉkim jedinicama. Ako uzmemo u obzir i iskustvo nekih drugih parlamenata iz okruţenja i drugih razvijenih drţava, postoji poseban odbor za budţet koji se iskljuĉivo bavi budţetom, ali se bavi u svim fazama i potrošnjom budţeta i u svim fazama nastajanja budţeta i na taj naĉin se preventivno djeluje, što bi trebao da bude i zadatak ne samo kontrolna uloga parlamenta nego i preventivna uloga parlamenta. Sa makroekonomskog aspekta oni trendovi koji su nastali u periodu prije 2011. i oni koji nastaju tokom 2012. i što je planirano za 2013. godinu, govori o tome da se 27 vodi krajnje odgovorna budţetska politika i da je to nešto što predstavlja izazov, posebno u okolnostima u kome se jedan budţet sprovodi. Ako govorimo o budţetskom deficitu, a deficit je zapravo iskaz u kojem se govori o tome da drţava troši više nego što moţe, više nego što ima sredstava i da je taj budţetski deficit kontrolisan i on se već u kontinuitetu drţi na nekom nivou koji se kreće izmeĊu 3% i 5%. Samo da podsjetim da je u 2009. godini bio na nivou 5,7%, da je procjena da će do kraja 2012. godine biti na nivou od 3,7%, da je plan za 2013. godinu 2,7%, što govori o tome da se krajnje odgovorno odnosimo prema svim potrebnim instrumentima koji su vaţni za voĊenje kvalitetne budţetske politike. TakoĊe, kada je u pitanju kretanje drţavnog duga, samo da podsjetim da je taj dio veoma diskutabilan, nešto što apsolutno moţe da zabrine u narednom periodu, da je dug u 2011. godini bio preko 45,4%, procjena je da će biti negdje na nivou od 52,1% u 2012. godini. Ono što posebno zabrinjava njegove planske projekcije koje su date za 2013, 2014, 2015. i 2016. godinu i kretaće se na nivou od 54%, sa krajnjim ciljem da bude na nivou od 52%. Ako tome dodamo i rast brutodruštvenog proizvoda, onda kretanje drţavnog duga treba biti posebno praćen sa aspekta rezerve u onom dijelu namjene sredstava koja će se zaduţivati, prije svega mislim da moraju biti usmjerena na trajnim kapitalnim objektima ne nikako za potrošnju. Kada je u pitanju javna potrošnja, takoĊe je znaĉajno napomenuti da se ona smanjuje i da je na nivou godine posmatrane u budţetskom periodu 2011. bila 41%, da je procjena da će biti do kraja ove godine 41,8% i da je planirana ĉak ispod 40% na nivou 2013. godine. Ono što je posebno bitno u dijelu kapitalnog budţeta kada je u pitanju budţet za 2011. godinu je to da je on ostvaren sa svega 67 miliona, odnosno da je za nekih 17% manji. Ono što mislim da nije dobro, to je obrazloţenje koje je dato u ovom izvještaju, odnosno završnom raĉunu, a to da ta sredstva nijesu mogla biti potrošena zato što se nijesu mogle ispoštovati tenderske procedure. Uzimajući u obzir sve ograniĉavajuće faktore kada je u pitanju sprovoĊenje Zakona o javnim nabavkama, smatram da se unaprijed moraju planirati sredstva za realizaciju tako vaţnog dijela budţeta, kao što je kapitalni budţet, posebno imajući okolnost ekonomske krize i da je kapitalni budţet razvojni dio i da je izuzetno vaţan sa aspekta obezbjedjivanja agregatne traţnje u uslovima animiranja crnogorskih preduzeća koja mogu da doprenesu, prije svega, otvaranju novih radnih mjesta. Mislim da se svaki euro koji se sa tog aspekta potroši izuzetno je vaţan. Sa aspekta poreske politike, ona je u dijelu 2011. godine, prije svega, bila usmjerena ka tome da je najveći dio poreza obezbijeĊen sa aspekta dodatne vrijednosti, odnosno PDV-a, akciza i poreza na dohodak graĊana. Ţelim da napomenem da u razvijenijim drţavama sa razvijenijim poreskim sistemom najveće je uĉešće poreza na imovinu i poreza na dohodak i da ove zemlje imaju razvijen sistem sintetiĉkog oporezivanja. Mislim da u tom pravcu treba traţiti i u budućnosti moguća rješenja kako bismo uspjeli da obezbijedimo ono što je vaţno da Budţet bude zaista odrţiv u okolnostima u kojima će se on realizovati. Sa aspekta svih onih ciljeva koji su dati za ovu godinu, kada je u pitanju ekonomska politika, a to je sprovoĊenje strukturnih reformi koje se odnose na, prije svega, unapreĊenje ambijenta za biznis podrške malim i srednjem biznisu, regionalnom razvoju i realizaciji novih investicija treba da bude prioritet i u narednom periodu, jer su to veoma vaţni preduslovi kada je u pitanju obezbjeĊenje svih neophodnih 28 uslova za novu zapošljavanje, što je jedan od naših osnovnih zadataka koje ţelimo da ostvarimo u narednom periodu. Smatram da je Završni raĉun Budţeta za 2011. godinu za Demokratsku partiju socijalista prihvatljiv i mi ćemo glasati za njegovo usvajanje. Zahvaljujem.
  • Hvala, poslaniĉe Vukĉeviću. Završili smo izjašnjavanje predstavnika klubova i krećemo u raspravu po pet minuta. Poslanik Đukanović u ime Demokratskog fronta, a Milorad Vuletić u ime Demokratske partije socijalista. Izvolite.
  • Uvaţeno predsjedništvo, dame i gospodo, poštovani graĊani Crne Gore, Da bi mogli govoriti o Predlogu zakona o Završnom raĉunu Budţeta za 2011. godinu, potrebno je prvo razjasniti koliki je stvarni deficit i naĉin na koji se taj deficit iskazuje. U Završnom raĉunu iskazan je deficit u iznosu od 190 miliona evra, iako je planirani deficit iznosio 83 miliona evra, što znaĉi da je deficit za 106 miliona veći od planiranog ili iskazano procenutalno to je iznosilo više od 128%. Medjutim, potrebno je naglasiti da i ovako iskazani deficit ne obuhvata iznos od 132 miliona evra, odnosno dio otplate duga iz prethodnog perioda u iznosu od 41 milion evra, kao i otplatu kredita u znosu od 91,4 milion evra. Kada se sve ovo uzme u obzir, mada knjigovoĊe polemišu moţe li to tako ili ne moţe, ali suština je da Crnoj Gori, odnosno Budţetu da bi se podmirile sve obaveze nedostaju 322 miliona evra. A 322 miliona evra predstavlja više od 10% bruto domaćeg proizvoda i u svakoj zemlji to bi bio alarm na uzbunu da se spašavaju javne finansije. Pošto većina firmi koje u Crnoj Gori posluju ili su joj vlasnici stranci ili kompanijama upravljaju inostrane kompanije, većinu dobiti te kompanije, naravno, plate porez na dobi, iznose iz Crne Gore. To iznošenje dobiti znaĉi da se smanjuje bruto domaći proizvod, a samim tim i realni deficit je veći. Šta imamo danas? Osnovna politika ili osnovna vještina koju ima Vlada Crne Gore je ta da li će se zaduţiti po kamatnoj stopi od 5 ili 9%. Uglavnom, imamo zaduţivanje i kredite, odnosno zajmove i kredite. Vodeći politiku zaduţivanja bez jasne vizije razvoja, drţavni dug je na 31.12.2011. godine iznosio 1,5 milijardi evra, a drţava je dala garancije za 350 miliona evra. Koliko Vlada ozbiljno upravlja javnim finansijama najbolje govore sljedeći podaci: Za garancije je planirano da se odvoji 0 evra, a odvojeno je 33 miliona evra. TakoĊe i za otplatu kamata. Planirano je da se izdvoji 29 miliona evra, a izdvojeno je 45 miliona. Osnovni pokazatelji koji definišu stanje u javnim finansijama su negativni. Prihodi su znaĉajno manji od planiranih, a rashodi znaĉajno veći. Kapitalni budţet nije realizovan u predvidjenom obimu i manji je nego u 2010. godini. Koliko se Vlada odgovorno odnosi prema realizaciji budţeta dovoljno govori Izvještaj Drţavne revizorske institucije. DRI je dala uslovno mišljenje na Predlog zakona o Završnom raĉunu Budţeta za 2011. godinu. Na Odboru za budţet i finansije predstavnici DRI su saopštili da se uslovno mišljenje ustvari moţe razdvojiti na dva dijela - da bi pozitivno mišljenje moglo da dobije finansijski iskaz, 29 a negativno mišljenje bi moglo da dobije odnos prema poštovanju zakona. Kada je neko dobio odreĊeni novac, taj novac je prikazan - u redu, ali taj novac nije korišćen na zakonom propisan naĉin. Iz toga proistiĉe da je ovo mišljenje DRI moralo da bude negativno. Ovakvih preporuka koje je dala DRI kontrolišući samo 22 budţetske jedinice ima 47. Zamislite da su kontrolisali sve budţetske jedinice. Crna Gora se nalazi u velikim problemima. Treba vizija, trebaju konkretni predlozi da se izadje iz ove krize. Prošlo je vrijeme kada je budţet mogao da se puni iz tranzitno-kriminalnih aktivnosti. Potrebno je imati ozbiljne planove. Ne bi bilo loše da predstavnici Vlade pogledaju i program od 595 mjera koje je kreirao Demokratski front. Zahvaljujem na paţnji.
  • Hvala Vama, kolega. Pozivam kolegu Vuletića da uzme rijeĉ. Neka se pripremi kolega Velizar KaluĊerović. Kolega Bušković je traţio rijeĉ. Nema prostora za repliku. Ako ţelite komentar, imate komentar. Izvolite.
  • Zahvaljujem. Ako mogu da iskoristim priliku da dam kratak komentar.
  • Izvinite, kolega Buškoviću, na koga dajete komentar?
  • Na komentar gospodina Đukanovića. Znaĉi, Završni raĉun je pripremljen u skladu sa zakonskom regulativom, ne samo u Crnoj Gori nego i u svim meĊunarodnim standardima. Kroz ovaj dokument smo probali uvaţenim poslanicima da prezentujemo cjelokupan presjek rada drţavne uprave i mislim da smo kroz detaljnu analitiku prihoda, rashoda i rada svih drţavnih organa dali objektivan prikaz što se radilo u 2011. godini. Što se tiĉe samog mišljenja Drţavne revizorske institucije, ono je uslovno. Mislim definitivno da Drţavna revizorska institucija ima dovoljno ekspertize u svom radu i da je kvalitetno procijenila mišljenje za Završni raĉun 2011. godinu, tako da smatram da kroz njihov izvještaj i kroz preporuke koje su dali da postoji dodatan prostor za napredak u radu drţavne administracije. Medjutim, to je process. Vlada je već usvojila Akcioni plan sa implementaciju ovih preporuka i nadam se da ćemo ih u kratkom roku u narednom periodu ispoštovati. Što se tiĉe konstatacije koja se odnosi na obraĉun rezultata, koristim priliku da vas uvjerim da je rezultat koji je prikazan u Završni raĉun za 2011. godinu u potpunosti uraĊen sa zakonskom regulativom u Crnoj Gori sa meĊunarodnim raĉunovodstvenim standardima. Mi moţemo detaljno obrazlagati zašto je takav rezultat i definitivno tu smo imali diskusiju posebno Komisiji - otplata kredita ne moţe uticati na deficit Crne Gore. TakoĊe, što se tiĉe iznošenja dobiti, kompanije koje rade u Crnoj Gori, to je definisano posebnim zakonskim rješenjima. Mislim da je nerealno oĉekivati ako traţimo strane investitore da ostvaruju dodatnu vrijednost u Crnoj Gori. Ako su 30 investirali znaĉajan iznos, da im moţemo u kratkom roku zabraniti iznošenje sredstava koja su na ovom trţištu zaradile. Što se tiĉe kapitalnog budţeta, definitivno kapitalni budţet nije ispunjen u iznosu 100%. Bila je preporuka Drţavne revizorske institucije 2010. godine da se ne poĉinju projekti prije pripreme detaljne dokumentacije. Ta preporuka je djelimiĉno ispoštovana u 2011. godini. Nadamo se u narednom periodu da ćemo tu preporuku ispoštovati u maksimalno mogućem obimu. Za pripremnu dokumentaciju postoji odreĊeni rok. Zakon o budţetu se planira na godinu dana. Procedure tenderske su takve da ugovori ne mogu da se sklope u kratkom roku. Od javnog poziva do sklapanja ugovora potreban je znaĉajan vremenski period, tako da tu nalazim opravdanje zbog ĉega kapitalni budţet nije mogao biti ispoštovan u 100% iznosu. Hvala.
  • Zahvaljujem. Kolega Đukanović, dva minuta. Izvolite.
  • Ja nijesam rekao da nijeste poštovali meĊunarodne standarde, ali u poštovanju standarda samo sam ţelio graĊanima da pribliţim šta moţe deficit da znaĉi. I još plastiĉnije da bude - da bi graĊanima ovo bilo jasnije, ukoliko neko prima platu od 500 evra, na primjer, a od tih 500 evra 300 evra odvaja za plaćanje kredita ili dugova za struju iz prethodnog perioda, a 200 evra mu ostaje za podmirenje svih tekućih obaveza. Po metodologiji kojom se iskazuje suficit ili deficit, a to primjenjuje Vlada Crne Gore, taj graĊanin bi imao suficit od 300 evra. Po raĉunici Vlade, graĊanin je u plusu 300 evra, ali graĊanin zna da u dţepu nema ništa. Moţemo zapisivati knjigovodstveno, ne sporim ja da je to u skladu sa meĊunarodnim standardima, samo ţelim da kaţem da osim prikazanog deficita treba posmatrati i neke druge cifre koje mogu to da prikaţu. Što se tiĉe uslovnog mišljenja, jasno je na Odboru za finansije kazano - što se tiĉe finansijskih iskaza završnog raĉuna, ti finansijski iskazi mogu da dobiju pozitivnu ocjenu. Znaĉi, neko je dobio 100 hiljada evra, on je tih 100 hiljada evra potrošio. To je taj finansijski izvještaj. A drugo gdje treba da se dobije negativna ocjena je ta da tih 100 evra nije potrošeno u skladu sa zakonskim propisima. E kad saberete to, prikazano taĉno nije potrošeno u skladu sa zakonskim propisima. Generalna ocjena mora da bude negativna. Zahvaljujem.
  • Zahvaljujem. Sada su se stekli uslovi da kolega Vuletić uzme rijeĉ. Izvolite. Kolega KaluĊerović nakon njega.
  • Zahvaljujem, gospodine predsjedavajući. Dame i gospodo poslanici, uvaţeni predstavnici predlagaĉa materijala, poštovani graĊani, 31 Baveći se završnim raĉunom budţeta za 2011. godinu i Izvještajem o reviziji završnog raĉuna Drţavne revizorske institucije, neophodno je da se osvrnemo i podsjetimo na ekonomske parametre koji pokazuju blage nagovještaje napuštanja zagrljaja ekonomske krize. Bilansne pozicije otvaraju mogućnost razliĉitih tumaĉenja, pa nije ni ĉudo što u kontaktu sa graĊanima jedan broj njih ekonomski sistem drţave doţivljava kao neku mašinu, raĉunajući kada doĊe do zastoja da je dovoljno da struĉnjak doĊe i popravi ili promijeni neki dio i sve opet poĉne da funkcioniše. Naţalost, ekonomija ipak nije to. Tu nastaje problem. Dugoroĉno gledano, to je sistem koji kaţnjava greške. Taj sistem nikome ne daje ono što oĉekuje, nego po pravilu ono što zasluţi. Poštovane kolege i koleginice, pred nama je Predlog završnog raĉuna budţeta za 2011. godinu sa svim obiljeţjima i opterećenjima krize koja je bacila na koljena i moćne evropske ekonomije. Ipak, politika u oblasti javnih finansija realizovala se u nešto povoljnijem opštem ambijentu nego u 2010. godini. Došlo je do uspostavljanja odrţivog sistema javnih finansija, kao posljedica dinamiziranja ekonomske aktivnosti, rasta bruto društvenog proizvoda, jaĉanja likvidnosti i konkurentnosti privrede, strukturne reforme sistema, obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite. Ali, i ovaj završni raĉun budţeta moramo sagledavati kroz opšte implikacije krize na strateške pravce razvoja. Osnovni ciljevi ekonomske politike u 2011. godini bili su: sprovoĊenje strukturalnih reformi, kao doprinos odrţivosti javnih finansija, unapreĊenje poslovnog ambijenta, definisanje alternativnih trţišnih rješenja, realizacija novih investicija, sistemska podrška politici regionalnog razvoja. No, rast unutrašnjeg duga uzrokovan je povećanjem po osnovu drţavnih zapisa, kratkoroĉnih kreditnih zaduţenja i preuzimanjem dugova. Bilansne pozicije ovog završnog raĉuna u mnogome je opterećivao uticaj ekonomske krize iz 2010. godine, naroĉito na oblast javnih finansija, a samim tim se negativno odrazio na deficit budţeta Crne Gore. Veći nivo deficita od planiranog imale su i mnoge evropske drţave. Uzevši u obzir turbulentno meĊunarodno okruţenje i nelikvidnost privrede, stopa ostvarenih izvornih javnih prihoda je zadovoljavajuća. Nijesam se upuštao u širu elaboraciju završnog raĉuna budţeta za 2011, smatrajući da će to uraditi kolege kojima je ekonomija struka. Smatram da su budţetske stavke korektno i istinito predstavljene, a što je potvrĊeno u veoma obimnom izvještaju Drţavne revizorske institucije. Naime, iz Izvještaja proizilazi da je završni raĉun budţeta za 2011. godinu uraĊen saglasno novim raĉunovodstvenim standardima, te da su novĉane transakcije evidentirane na osnovu vjerodostojne dokumentacije u vremenu u kom su nastale. Glavni razlozi uslovnog mišljenja su, kao što smo ĉuli, odreĊena odstupanja koja se odnose na nedosljednu primjenu zakonskih i podzakonskih propisa, a u manjoj mjeri na nedostatke evidentiranja neizvršenih obaveza i prikupljanja pojedinih javnih prihoda. Naravno, u izvještaju je dat predlog mjera i postupaka kako da se i te nepravilnosti otklone. Podrţao bih preporuke iz izvještaja da se u sistemski zakon o budţetu unesu kaznene odredbe za budţetske korisnike i izvršioce za sluĉaj neodgovarajućeg postupanja kod planiranja izvršenja i izvještavanja u budţetskom postupku. Sve u svemu, /Prekid/ da daju istinit i realan prikaz stanja raspodjele 32 sredstava na mnogobrojne budţetske korisnike u 2011. godini, te da su sredstva bila dovoljna za njihovo funkcionisanje, zbog ĉega ih i podrţavam i predlaţem Skupštini da ih usvoji jednako sa izvještajima Agencija i Komisije za hartije od vrijednosti. Zahvaljujem.
  • Hvala Vama, kolega Vuletiću. Kolega Velizar KaluĊerović sada ima rijeĉ. Nakon njega Zoran Jelić. Izvolite.
  • Hvala, gospodine potpredsjedniĉe. Poštovana Skupštino, poštovani graĊani, gospodo iz Vlade, gospodo iz regulatornih agencija, gospodine Pešiću, gospodine Raduloviću, ĉlanovi Senata Drţavne revizorske institucije, I završni raĉun budţeta Crne Gore za 2011. godinu potvrĊuje da su se Vlada i vlast odnosila nedomaćinski prema ubiranju budţeta i prema rashodnoj strani budţeta. I ne samo da su se ponašali nedomaćinski, nego slijedeći nalaze Drţavne revizorske institucije koji su sadrţani u Godišnjem izvještaju o reviziji Završnog raĉuna za 2011. godinu, moţe se konstatovati, ponavljam ono što je već od strane DRI reĉeno, da nijesu poštovani ni zakoni u odredjenim brojevima. U ne malom broju sluĉajeva bilo je i povrede zakona, a u jednom broju sluĉajeva nepostupanja po onom što jeste zakonska obaveza. Dakle, kada je u pitanju nalaz Drţavne revizorske institucije neću propustiti ni ja priliku da, kao najveći broj uĉesnika u raspravi do sada, afirmišem i dodatno dam podstrek Drţavnoj revizorskoj instituciji da nastave kako su krenuli. Ali, još jedna stvar, i u tom dijelu ću se razlikovati od kolega koji su prethodno govorili o ovome i podsjetiti na ustavno odredjenje da Drţavna revizorska institucija, kao vrhovni organ drţavne revizije, ne vrši samo reviziju zakonitosti gazdovanja drţavnom imovinom, nego i te kako reviziju uspješnosti gazdovanja drţavnom imovinom. Mislim da smo u poziciji u društvu da i ovu komponentu, ovu ustavnu poziciju Drţavne revizorske institucije posebno potenciramo i apostrofiramo. Sada nekoliko konkretnih primjera u vremenu koje mi je preostalo do pet minuta da argumentujem ocjene koje sam do sada saopštio. Dakle prihodna strana - Pozajmice i krediti, planirano budţetom 150 miliona, ostvareno 234,6 miliona, ili 84,6 miliona više pozajmica i kredita nego što je Zakonom o Budţetu za 2011. godinu predviĊeno. Dakle, odmah posljedice i na rashodnoj strani. Po prirodi stvari, kamate su 45 miliona, koje su opterećivale izdatke, otplate dugova 195,8 miliona, ili 46 miliona više nego što je budţetom planirano za tu godinu. Vraćam se na ono što jeste pitanje o kojem posebno ovaj Parlament i ukupna javnost treba da povedu raĉuna. Ustavom Crne Gore, ĉlanom 82, stav 1, taĉka 18 jasno je zapisano kao jedna od vaţnih ili znaĉajnih nadleţnosti ovog doma je da donosi odluke o zaduţivanju Crne Gore. Skupština Crne Gore, to u Ustavu piše, i niko drugi. Ne moţe se zakonom, kao što je to uĉinjeno Zakonom o Budţetu, mijenjati ono što u Ustavu piše. To je abeceda, pitanje ustavnosti i zakonitosti u Crnoj Gori. S tim u vezi, neka mi ne bude zamjereno što ću to reći, sramotno je to što ĉini Ustavni sud Crne Gore koji punih 22 mjeseca ćuti povodom predloga poslanika Socijalistiĉke 33 narodne partije da se donese odluka povodom našeg predloga za ocjenu ustavnosti odredbi Zakona o budţetu i još nekih zakona, ali sada posebno ovo potenciram, gdje se, potpuno je jasno, derogira ustavno odreĊenje da odluku o zaduţenju moţe donositi samo Skupština Crne Gore, a ovim zakonom i normom koju smo napali pred Ustavnim sudom omogućeno je da Vlada donosi odluke o zaduţenju. Kakve su posljedice takvog neustavnog ponašanja i ćutanja Ustavnog suda, ponavljam, od februara prošle godine koji na ovaj naĉin postaje direktni sauĉesnik povećanja spirale zaduţenja Crne Gore koja je izuzetno opasna? Vjerujem da ćemo se lako saglasiti da to ĉinimo u ovom domu, bez obzira što bi moguće parlamentarna većina podrţala ono što predloţi Vlada, ali je mnogo manje rizika da se nekontrolisano zaduţujemo kada to ĉinimo u jednom javnom transparentnom postupku i kada to ĉini Parlament Crne Gore. Nema razloga da se tako ponašamo, a biće prilike povodom Predloga zakona o Budţetu za narednu godinu detaljnije na ovu temu razgovaramo. Hvala.
  • Hvala Vama. Na Vaše izlaganje prijavio je komentar senator Pešić. Izvolite.
  • Hvala, gospodine predsjedavajući. Znajući i u prethodnom nekom periodu naĉin razmišljanja i uopšte izlaganja poslanika KaluĊerovića, oĉekivao sam da će ovako nešto iznijeti, sa ĉim se u suštini slaţem, ali što u principu zahtjeva i odreĊeno obrazloţenje. Vi znate da ĉlan 144 je definisao poloţaj Drţavne revizorske institucije i Vi ste sasvim korektno iznijeli što su zaduţenja i što zapravo treba da radi Drţavna revizorska institucija. Izmedju ostalog, i koje vrste revizija treba da obavlja. Apostrofirali ste nešto što je veoma znaĉajno i vaţno, da Drţavna revizorska institucija pored revizija finansijskih, revizija pravilnosti, ima obavezu i da vrši revizije uspjeha, ili kako mi u ovim revizorskim našim struĉnim krugovima govorimo revizija perfomansi. To je nešto što je budućnost rada Drţavne revizorske institucije i to je naš cilj. To je nešto što smo i mi definisali našim strateškim planom razvoja za naredni period od 2012. do 2017. godine. Ali, to je proces kojeg treba da savlada Drţavna revizorska institucija i otvoreno vam kaţem - i kada smo usvojili taj strateški plan, kada smo ga predstavljali u Odboru za budţet, i našim meĊunarodnim partnerima, i našim partnerima unutar Crne Gore, prije svega, mislim na Skupštinu, Vladu i ostale institucije, jasno smo saopštili da mi nijesmo u mogućnosti samostalno da savladamo taj cilj. Nama treba pomoć u savladavanju tog cilja. Nama treba pomoć, prije svega, ovog doma i nama treba pomoć institucija meĊunarodnih koje će nas provesti kroz jedan edukativni i svaki drugi proces koji znaĉi ovladavanje takvog jednog znaĉajnog procesa, a to je izrada ili raĊanje revizija perfomansi. Ja bih danas i svi mi bi bili mnogo zadovoljniji da umjesto što imamo manje - više, ili gotovo sve revizije koje smo vam predstavili, revizije finansijske i revizije pravilnosti, imamo 30% revizija uspjeha. Nemamo tih revizija. Sve na tome radimo da ćemo u narednom periodu apsolutno doći do tog nekog nivoa koji će biti i sa stanovišta ne samo ovog Parlamenta, nego i sa stanovišta drţave Crne Gore daleko svrsishodniji i daleko prihvatljiviji. Kroz te revizije perfomansi mi ćemo kvantifikovati i kvalifikovati procese koji se odvijaju u drţavi Crnoj Gori koji su 34 proizvod odreĊenih zakonskih propisa koje je donio ovaj Parlament i za koje ćemo davati ocjenu da li su oni, kao takvi, uspješni ili ne.
  • Zahvaljujem. Naţalost, prošlo je dva minuta. Kao što Vi traţite pomoć, traţim i ja od Vas pomoć da poštujemo vrijeme koje imamo po Poslovniku. Kolega Velizar KaluĊerović sada ima pravo da odgovori na komentar u trajanju od dva minuta. Izvolite.
  • Hvala Vam, gospodine potpredsjedniĉe. Gospodine Pešiću, znam da nijeste tako rekli, ali da bi bili potpuno jasni, dakle ustavna nadleţnost Drţavne revizorske institucije da pored revizije zakonitosti vrši i reviziju uspješnosti, nije norma temporalnog karaktera. Dakle, od trenutka kada je usvojen zakon, a kasnije zakon naslonjen na Ustav, po prirodi stvari, to je obaveza Drţavne revizorske institucije. Respektujem ovaj fakticitet i znam da treba vremena oko tako suptilnog pitanja, koje jeste suptilnije nego kontrola zakonitosti, ali je naslušna potreba Crne Gore. Ipak je ovo Ustav koji je usvojen 2007. godine. Imamo vremensku distancu od punih pet godina od njegovog usvajanja, odnosno od njegove primjene. Vidjećemo, sada da respektujući potpunu samostalnost, ustavnu poziciju DRI ali veoma sam znatiţeljan da konaĉno javnost vidi što će naći Drţavna revizorska institucija povodom provjere poslovanja, izdatih garancija, posebno oko Kombinata aluminijuma. Htio sam da kaţem, ali vidite zar nije za zabrinutost da na primjer je uredba Vlade koja je naslonjena na zakone o zaštiti ţivotne sredine koja je usvojena 1997. godine poĉela da se primjenjuje tek 10 godina kasnije, a nigdje nije bilo norme u pravnom poretku Crne Gore koja je davala pravo Vladi da odloţi primjenu? Ja sam ubijeĊen da je dobrim dijelom to Vlada ĉinila da bi povlaĊivala nekim ljudima u Kombinatu aluminijuma, odnosno subjektima da bi im ostajalo što više profita. A da ne priĉam o tome kako se primjenjuje ta uredba po kojoj bi moralo da se zahvata, da svaki subjekt koji mjeseĉno za svaku tonu proizvedenog otpada plaća 150 evra naknadu drţavi, ako ga još deponuje 75 evra. Kada se uzmu sami podaci, na godišnjem nivou Kombinat aluminijuma iz odgovora na moje poslaniĉko pitanje, kojim sam pretraţivao, dolazi se do podatka da ni 0,5% od štetnih materija koje oslobaĊa proizvodnja Kombinata aluminijuma ne podlijeţe plaćanju ove obaveze po uredbi. Dakle, neka graĊani Botuna, Zete, Podgorice kaţu da li je realno da samo 0,5% od oslobaĊanja prozvodnje Kombinata aluminijuma je štetno za zdravlje graĊana.
  • Zahvaljujem. Imaćete još priliku pošto se javio za komentar, na ţalost vi nemate pravo. Komentar ide jedan na jedan, ali predstavnik predlagaĉa kolega Bušković takoĊe se prijavio za komentar u odnosu na izlaganje kolege KaluĊerovića. Izvolite. 35
  • Gospodine predsjedavajući, Da dam par kratkih komentara na diskusiju gospodina KaluĊerovića. Znaĉi, definitivno nijesam saglasan sa stavom da se Vlada ponašala nedomaćinski. Na osnovu izvještaja Drţavne revizorske institucije, na osnovu završnog raĉuna, vidite da su svi prihodi i rashodi, odnosno primici i izdaci prikazani na objektivan naĉin. Postoje odreĊeni prostori za dalje napredovanje povećanja efikasnosti javnih finansija. Ti prostori su definisani preporukama Drţavne revizorske institucije. Vlada Crne Gore je već usvojila Akcioni plan za tu implementaciju, preporuke, na njima ćemo raditi u narednom periodu. Pitanje materijalnog znaĉaja tih preporuka, tih nedostataka, da su ti nedostaci bili većeg materijalnog znaĉaja mi bi dobili negativno mišljenje. Obzirom da ti nedostaci nisu bili većeg materijalnog znaĉaja dobili smo uslovno mišljenje. Mi ćemo teţiti da dobijemo pozitivno mišljenje u narednom periodu. Što se tiĉe same transparentnosti zaduţivanja i procesa oduţivanja, koristim priliku da vas informišem da je u 2011. godini gro zaduţivanja išlo putem emisije obveznica. Znaĉi, Vlada Crne Gore, odnosno drţava Crne Gore emitovala je obveznice meĊunarodnog trţišta i to predstavlja definitivno najtransparentniji naĉin zaduţivanja tako da nismo saglasni sa stavom da proces zaduţivanja koje radi Vlada nije potpuno transparentan. Hvala.
  • Gospodine Buškoviću, moguće da vi kriterijum za vašu tvrdnju da nije nedomaćinski vezujete za to što se taj standard nedomaćinskog ponašanja Vlade iz godine u godinu povećava, pa sada s kraja 2012. moţda bi mogla da proĊe ta ocjena da nije nešto posebno nedomaćinski 2011. koliko je u 2012. godini. Evo da ja budem vrlo konkretan na još jednom primjeru, a pomenuo sam primjer ubiranja ekonomske naknade, klasiĉni primjer nedomaćinskog odnosa i nepostupanja po zakonu na štetu drţave a u korist nekih individua koji su bliski ljudima iz vrha vlasti. Dakle, naknada za prireĊivanje igara na sreću u 2011. godine ubrano 4,18 miliona evra, to je u odnosu na 2009. godinu kada je ubrano 6,38 ili 2010. godinu, 34,5% manje, dakle pada znaĉajno procenat ubiranja naknade za prireĊivanje naknade igara na sreću. 2007. godine, dakle prije punih pet godina usvojene su izmjene Zakona o igrama na sreću, gdje je izmeĊu ostalog utvrĊena jasna obaveza da se uspostavi direktna on-line veza izmeĊu prireĊivaĉa igara na sreću i nadleţnog drţavnog organa da bi svaka transakcija kod prireĊivaĉa bila evidentirana kod nadleţnih organa. Znate li koliko je investiranje u tu investiciju po procjeni struĉnjaka, pogledao sam u materijalu odgovor na poslaniĉko pitanje, 400.000 evra i to se moţe završiti da ima dobre volje za samo nekoliko mjeseci. A ubijeĊen sam da bi instaliranje tog sistema i povezivanje samo na godišnjem nivou desetostruko vratilo tu investiciju. Šta je to nego povlaĊivanje nekim vlasnicima institucija, odnosno kockarnica i tako dalje koji se bave igrama na sreću raznih vrsta koristim termin igara na sreću i kada pri tome znamo ko su glavni bosovi u 36 vezi sa tim i kome je primjena zakona i norme da se plaća dva miliona za dobijanje koncesije. Pazite, kao sluĉajno propušteno, on je to završio već mjesec dana prije nego što je taj zakon usvojen. Šta je to nego nedomaćinski odnos prema onom što su drţavni poslovi.
  • Zahvaljujem. Na ovaj naĉin završavamo ovu ţestoku polemiku izmeĊu kolege KaluĊerovića i kolege Pešića i Buškovića. Idemo dalje. Kao što sam rekao, kolega Zoran Jelić sada ima rijeĉ, nakon njega trebalo bi da govori kolega Milan Kneţević, ne znam da li je tu, ako nije red je na Demokratski front. Pitam koleginicu Kalezić da li je spremna da uzme rijeĉ. Jeste. Zahvaljujem. Izvolite, kolega Jeliću.
  • Gospodine potpredsjedniĉe, ĉlanovi Senata drţavne revizorske institucije, ĉlanovi regulatornih tijela, dame i gospodo poslanici, Revizijom je utvrĊeno da završni raĉun budţeta za 2011. godinu daje instinit, objektivan prikaz iskazanih primitaka i izdataka na gotovinskoj osnovi i da su transakcije evidentirane na osnovu vjerodostojne dokumentacije u vremenu u kojem su nastale, ali su utvrĊena odreĊena odstupanja koja se odnose prije svega na nedostatak u sistemu, evidentiranje neizmirenih obaveza, prikupljanje pojedinih javnih prihoda, nefunkcionisanje unutrašnjh kontrola u pojedinim sluĉajevima kao i nenamjensku potrošnju po pojedinim pozicijama utvrĊenim u postupku revizije. Uslovno mišljenje koje je dato za ovaj predlog zakona o budţetu za 2011. godinu je prema meĊunarodnim revizorskim standardima koji predviĊaju ĉetiri vrste mišljenja, znaĉi pozitivno, uslovno, negativno i uzdrţano. Bruto društveni proizvod Crne Gore u 2011. godini iznosio je 3.273.000 eura dok je realni rast ostvaren po stopi od 2,5%. Deficit u 2011. godini iznosio je 190.000.000 eura ili 83.000.000 više nego što je planirano. Koji su to kljuĉni pokretaĉi deficita u 2011. godini? To je niţi nivo tekućih primitaka za oko 42 miliona nego što je budţetom bilo planirano i veće izdvajanje rashoda na koje je uticalo neto povećanje obaveza od 0,9% bruto drušvenog proizvoda i otplata aktiviranih garancija od 1,04% bruto društvenog proizvoda. 2011. godina je bila druga uzastopna godina u kojoj je nivo ostvarenog duga bio veći nego što je to budţetom bilo planirano. Drţavni dug na kraju 2011. godine iznosi 1.487.000 000 ili 44% bruto drušvenog proizvoda. Struktura ovoga duga izgleda sljedeće: Unutrašnji dug iznosi 423.000.000 ili 12,9% bruto društvenog proizvoda, a spoljni dug iznosi 1.063.000 000 ili 32% bruto društvenog proizvoda. Spoljni dug je u 2011. godini porastao za 151.000 000 prije svega zbog posljedica potpisivanja novih kreditnih aranţmana. Unutrašnji dug je povećan za oko 65.000 000 eura, a taj rast je uslovljen prije svega povećanjem duga po osnovu drţavnih zapisa, preuzimanjem dugova kao i znaĉajno zaduţenje opština na nivou Crne Gore. 37 Tekući primici su iznosili u 2011. godini 1.129.000 000 eura što je za oko 42 miliona ili 4% niţe od planiranih. Raspoloţivo vrijeme mi ne dozvoljava da analiziram sve te stavke od poreza liĉnih primanja, PDV-a, doprinosa i tako dalje. Tekući izdaci u 2011. godini su iznosili 621.000.000 eura. U odnosu na 2010. godinu su veći za 100.000.000 eura, a razlika se u najvećem dijelu ogleda kroz povećanje izdataka za bruto zarade i subvencije. Ukupni transferi su u vrijednosti od 542.000.000 i oni su bili na nivou planiranih izdataka transfera za 2011. godinu. Kapitalni budţet je ostvaren na niţem nivou od planiranog za 2011. godinu. U odstupanje ostvarenog od planiranog kapitalnog budţeta moţe se objasniti, prije svega, preusmjeravanjem sredstava sa jednog na drugi projekat ĉija realizacija je prenijeta, ali nije bila planirana u 2011. godini, zatim, kašnjenjem u iskorišćavanju sredstava planiranih za projekte u 2011. godini, a koja nijesu bila predviĊena u 2012. godini. Prihodi od privatizacije i prodaje imovine realizovani su na niţem nivou od planiranih. Revizijom završnog budţeta Crne Gore za 2011. godinu obuhvaćena su ukupno 22 subjekta kojima je ukupno dato 47 preporuka za koje drţavni revizori cijene da će se znaĉajno doprinijeti unapreĊenju poslovanja budţetskih korisnika i uĉvršćavanju finansijske discipline, što je i osnovna svrha datih preporuka. Samo još jednu reĉenicu, a to se tiĉe sprovoĊenja zakljuĉaka Skupštine Crne Gore povodom usvajanja Zakona o završnom raĉunu budţeta za 2010. godinu. TakoĊe, revizori su donijeli devet zakljuĉaka koji sadrţe ukupno 42 preporuke za poboljšanje javnih finansija povodom donošenja Zakona o završnom raĉunu budţeta za 2010. godinu. TakoĊe, revizijom Završnog raĉuna za 2010. godinu drţavni revizori su izradili 19 preporuka koje su struktuirali u pet cjelina. Devet preporuka nije sprovedeno, kod pet preporuka je istaknut mali napredak, a samo je pet preporuka potpuno implementirano. Ono što ţelim na kraju da kaţem je da je Odbor za ekonomiju, budţet i finansije većinom glasova podrţao Završni raĉun budţeta Crne Gore za 2011. godinu, a takoĊe je i predloţio Skupštini da se usvoje izvještaji nezavisnih regulatora sa izvješajem o radu i finansijskim izvještajem za 2011. godinu. Zahvaljujem.
  • Hvala Vama. Koleginica Kalezić sada ima rijeĉ, a neka se pripremi kolega Šefkija Murić. Izvolite.
  • Poštovane koleginice i kolege poslanice i poslanici, poštovano predsjedništvo Skupštine, U raspoloţivih pet minuta htjela sam da kaţem sledeće: Materijal koji danas raspravljamo, reviziju drţavnog budţeta za 2011. godinu, kao i materijal koji ćemo raspravljati sjutra, sam jako pristrasno razmatrala. Ovo pristrasno ću vam objasniti na uštrb vremena koje će mi nedostajati. Naime, dobila sam na svoje liĉno ime, ali pretpostavljam da su i drugi poslanici i poslanice dobili ovakav dopis, stigao je 19. decembra, od Udruţenja roditelja iz Podgorice. Ja ću samo citirati iz ovog dostavljenog pisma da je prosjeĉna kvadratura u vrtićima u Podgorici 1,5 m2, a da su preporuke zdravstvene i sanitarne za jasleni 38 uzrast 10 m2, a 6 do 8 m2 po jednom djetetu. Dakle, za ovu namjenu u materijalu koji ćemo sjutra razmatrati predviĊeno je samo 660 hiljada. Ja ću se tim povodom i sjutra obratiti, ali zašto sam na tako fokusirani naĉin gledala ovaj materijal. Prvo, u materijalu koji nam je dostavljen prikazano je koliko drţavnih institucija radi u zakupljenom prostoru. Nemam parametre ni za kakvu provjeru, imam samo cifre koliko se plaća za rentu. Te cifre su ogromne i te cifre su nerazumljive, jer nema podataka po kojim normativima je taj prostor rentiran, koliko je tu poslovnog prostora, da li se odnosi na plaćanje stambenog prostora za kadrove u nekim Vladinim institucijama. Dakle, po mom mišljenju ta cifra koja je jako velika, izuzimajući preko 3,5, ako ne i 3 miliona i 800, sada na pamet ne znam, da ga ne traţim, evra za potrebe stranih predstavništava, sve ostalo, a ĉak i to zahtijeva jednu, kako da kaţem, podlijeţe nekim normativima. Prosto ne mogu da shvatim, vjerovatno je to odraz kratkog ulaţenja u ovu materiju, ali sa druge strane materija mi je bliska. Ne mogu da shvatim da se samo cifrom izraţava nešto što cifra ne moţe da pokaţe. Dakle, ako smo kupili ili iznajmili, ovdje se radi o rentiranju, prostor od 1000 m2, te i te kategorije, tako opremljen, to ima jednu cijenu, ako je to prostor od 100 m2 to ima drugu cijenu, ovdje nije ništa specifikovano. U ovim ciframa vidim ovo za šta ću se jako zalagati da se naĊe naĉina da se prvo provjeri kroz rebalans budţeta šta sadrţe te cifre, zato neću glasati za usvajanje, a drugo da se na isti naĉin pomno preispitaju takve stavke u materijalu koji ćemo sjutra razmatrati, koji je kao što znamo znatno restriktivniji od ovoga. Pravila sam uporeĊenja, enormno su velike te stavke i u predloţenom budţetu. Imala sam još nešto, naţalost neću stići, radi se o mom zapaţanju u vezi sa ministarstvom koje se sada naziva Ministarstvo odrţivog razvoja i turizma, a problem je u sledećem: Već više godina to ministarstvo koje bi po prirodi stvari trebalo da se zove ministarstvo planiranja prostora, graĊevinarstva ili sliĉno, a eventualno zaštite ţivotne sredine, ako mu se pridruţi, a turizma, kao što znamo u nekim Vladama turizam je bio poseban resurs, što smatram da je vrlo opravdano. Dakle, ovo što je prikazano kroz materijal koji razmatramo ukazuje da je to nedozvoljen konglomerat razliĉitih aktivnosti koji, ako nije napravljen smišljeno da blokira ono što je najvaţnije, a to je praćenje stanja u prostoru i svega što iz toga proizilazi, onda se to, izvinite, nemam namjeru nikoga da vrijeĊam, radi suviše amaterski da bi se došlo do dobrog rezultata, a mnogo košta. Neću navoditi cifre, već sam vam oduzela mnogo vremena, zahvaljujem na vremenu pride.
  • Hvala Vama. Kolega Šefkija Murić sada ima rijeĉ, nakon njega kolega SrĊan Perić.
  • Zahvaljujem, gospodine potpredsjedniĉe. Dame i gospodo poslanici, uvaţeni graĊani, uvaţeni predstavnici Drţavne revizorske instucije, predstavnici Ministarstva finansija, predstavnici regulatornih tijela, kao i predstavnici medija, Moj osvrt na temu koju danas razmatramo biće konkretno na nekoliko projekata koji su iskazani u Završnom raĉunu budţeta za 2011. godinu. Naime, 39 radi se o nekoliko projekata koji su završeni, jedan projekat nije u potpunosti završen, jer zahtijeva duţi period da bi mogao da se završi. Prvi projekat koji ţelim da spomenem je, radi se o rekonstrukciji regionalnih i magistralnih puteva u Crnoj Gori gdje je po tom projektu finansirano nekoliko regionalnih puteva u više opština, a jedna opština je i naša opština gdje je rekonstruisan i uraĊen put Zeleni - Vuĉa. Naime, u ovom putnom pravcu koji ima duţinu od 35 km, nalazi se i treći graniĉni prelaz prema Srbiji i on je od mjesta Bukovica potpuno uraĊen i asfaltiran do graniĉnog prelaza veoma kvalitetno. Ovo ţelim da napomenem da i u narednom periodu, odnosno prilikom planiranja za naredni period i sredstava tekućeg odrţavanja se popravi i ovaj dio puta, od Bukovice do mjesta Zeleni i dovede u pristojnije stanje, jer u ovom putnom pravcu gravitira više sela i zaseoka gdje ţivi oko dvije i po do tri hiljade stanovnika, a imaju izdašne potencijale i pretpostavke da se bave poljoprivredom. Iz tog razloga ţelim da napomenem da ovaj put treba na proleće uraditi u cjelosti. Drugi projekat koji ţelim da istaknem, a iskazan je u Završnom raĉunu budţeta na strani 264 i prikazan je kao obilaznica Roţaje, gdje pretpostavljam da se radi o drugoj fazi obilaznice, ovdje nije detaljno sve razraĊeno, gdje treba da se, po mom mišljenju, uradi projektna dokumentacija. Radi se o zahtjevnom projektu i ţelim da istaknem i da kaţem da ovaj projektni zadatak i ovaj projekat bi trebalo definisati na relaciji resorno ministarstvo - Direkcija za saobraćaj i lokalna uprava, kako bi dobili što kvalitetnije rješenje, na dobrobit svih graĊana. Treći projekat koji je iskazan u ovom Završnom raĉunu je iz programa pomoć lokalnim upravama u rješavanju infrastrukturnih problema. TakoĊe, zajedniĉki projekat za više opština i u ovaj projekat je uloţeno oko 2,3 miliona eura. Naime, u našoj opštini su asfaltirane dvije ulice, koje su u gradskoj zoni i vrijednost radova je oko 300 hiljada eura. Radi se o Pešterskoj ulici i ulici Stari karavanski put. TakoĊe, rekonstruisan je i graniĉni prelaz Draĉanovac sa graniĉnim prelazom Dobrakovo, vrijednost radova je oko 0,67 miliona evra. Taj projekat je završen i iskazan je u Završnom raĉunu budţeta za 2011. godinu. Ovo govorim, jer u Roţaju postoje još dva graniĉna prelaza, a to u graniĉni prelaz Kula i graniĉni prelaz koji sam malo prije pomenuo, Vuĉa, koji po ovom modelu treba modernizovati i naravno, rekonstruisati. S obzirom da je Drţavna revizorska institucija dala uslovno mišljenje, ali napisala u svom izvještaju da je ovo realno stanje onoga što se trošilo u 2011. godini, odnosno realan prikaz finansija ţelim da na kraju kaţem da ću podrţati Predlog zakona o Završnom raĉunu budţeta Crne Gore za 2011. godinu. Hvala vam.
  • Hvala Vama. Kolega Perić, izvinjavam se na trenutak, senator Radulović je imao potrebu da da kratak komentar i shvatio sam predlog, u odnosu na izlaganje naše koleginice Kalezić i ako nije strogo gledano u skladu sa Poslovnikom, jer se ide direktno, ipak predlaţem da to ĉujemo, jer pretpostavljam da će predlog biti kvalitetan i na pravcu rješavanja onih pitanja o kojima je koleginica govorila. Izvolite. 40
  • Gospodine potpresjedniĉe Parlamenta, zahvaljujem na razumijevanju, samo da ukaţem na jednu ĉinjenicu da Vrhovna drţavna revizija sa posebnom paţnjom, i ako zakon i Ustav opredjeljuju da autonomno Senat donosi odluku koje će subjekte revidirati, vodi raĉuna šta se kaţe u ovom visokom domu. U svojoj uvodnoj rijeĉi sam prezentirao ĉetiri revizije koje smo ugradili u naš godišnji plan revizije. Naš godišnji plan je okonĉan i usvojen, ali upravo u pravcu o ĉemu ste govorili uvaţena profesorice Kalezić, identifikovali smo taj problem i u tom smjeru i u tom pravcu Vrhovna drţavna revizija se nadam, da će u idućoj godini izaći sa jednom revizijom, upravo u smjeru o kojem su govorili uvaţeni senator Pešić i uvaţeni poslanik, iz razloga što smatramo da je to jedan ozbiljni problem, a ne pratiti samo fiskalne tokove i novĉane tokove, već stanje drţavne imovine i zakup poslovnih prostora kako onih koje drţava izdaje, tako i one koje drţava koristi. Uvjeren sam da će i ovaj visoki dom biti u prilici da jednu takvu reviziju vrlo brzo razmatra, jer upravo u tom smjeru je i Senat promišljao. Zahvaljujem na privilegiji da ovu informaciju podijelim sa vama.
  • Hvala Vama. Koleginice Kalezić, ima li potrebe za komentar? Izvolite.
  • ... se na ovome radi i mislim da je moglo da bude sadrţano i kao napomena, da po sadašnjoj metodologiji nemate podatke ili sliĉno, ali da će to da uslijedi. Liĉno, smatram da su to mogli i svi drţavni organi da se potrude na neki naĉin. Vjerovatno pod broj jedan Ministarstvo finansija da napravi takve normative o kojima smo sada okvirno pomenuli. Hvala vam.
  • Zahvaljujem. Oĉigledno je bilo dragocjeno da dobijemo i ove dodatne informacije, sada idemo dalje. Još jedom uz izvinjenje, kolega Perić ima rijeĉ, nakon njega kolega Andrija Popović. Izvolite.
  • Poštovani potpredsjednici, dame i gospodo, Drţavni budţet jedne zemlje predstavlja finansije te zemlje i završni raĉun takoĊe, završni raĉun i kompletne drţavne finansije na dlanu. Mi konkretno ovdje u budţetu, prvo budţetu, a kasnije Završnom raĉunu, ali pošto govorimo o Završnom raĉunu fokusiraću se na njega, imamo pred sobom dokument koji obiluje stihijskim principima koga ne vodi dugoroĉno planiranje i koji se u suštini realizuje ad hok od prilike do prilike. Pošto se on moţe ĉitati na više razliĉitih naĉina, uzeću dva konkretna primjera po kojima ću obrazloţiti upravo ove dvije teme da se drţavni budţet, a samim tim kasnije i završni raĉun ne rade paţljivo, da ne postoji 41 dugoroĉna strategija planiranja i ono što je jako vaţno, ne postoji nikakav nauk za buduće budţete niti za buduće završne raĉune. Konkretno, navešću primjer Zavoda za metrologiju, gdje se izdvaja oko 22% ostvarenih sredstava za rentu, upravo ovo o ĉemu je govorila uvaţena koleginica Kalezić, gdje od 710 hiljada ostvarenih imamo 160 hiljada eura za rentu. Ono što je veoma neobiĉno jeste da mi nemamo nikakvu odluku niti imamo bilo kakav plan kako dugoroĉno da riješimo ovaj konkretan problem. Dakle, kada govorimo o Zavodu za metrologiju mi smatramo da on treba da postoji, ali mi takoĊe tu smatramo da treba imati plan kako da se ovoliki izdaci za rentu riješe, bilo kroz kreditna zaduţenja, bilo kroz konkretnu izradu planske dokumentacije i da taj problem koji projektujemo i u budţetu 2013. godine, konaĉno rješavamo na odreĊeni naĉin. Ono što najviše prekoraĉuje i što najviše bode oĉi jeste kod kamata, da je umjesto planiranih 29 miliona utrošeno 44 miliona, dakle ili se neko preraĉunao ili smo se zaduţili preko mjere i u takvom sluĉaju kada prosto negdje imate minus, od nekud ga morate nadomjestiti i u ovom konkretnom primjeru vi vidite da se to najĉešće nadomješćuje i izmeĊu ostalog od institucija zaduţenih za kulturu. Tako smo imali sluĉaj da je javna ustanova Mauzolej Petar II Petrović Njegoš, umjesto planiranih 140 hiljada eura utrošio 100 hiljada, Narodni muzej umjesto planiranih milion i 823 hiljade ostvario je milion i 524 hiljade, Pomorski muzej umjesto 267 hiljada ostvario je 200 hiljada, Republiĉki zavod za zaštitu spomenika kulture umjesto planiranih 654 hiljade ostvario je 585 hiljada, što ukupno za ĉetiri ustanove, vrlo znaĉajne za ono što je nacionalni resurs i ono što je kulturna baština, ušteĊeno je 475 hiljada eura. Sa druge strane imate sluĉaj da je Direkcija za razvoj malih i srednjih preduzeća sa planiranih 396 hiljada eura došla na ostvarenje od dva miliona 449 hiljada eura. Ako hoćemo da budemo do kraja precizni, za kapitalne izdatke umjesto planiranih pet hiljada eura imamo izdvojeno ukupno dva miliona eura. Znaĉi, ovdje se ne radi da li su ta sredstva potrebna ili nijesu, već kakav je plan za ta sredstva. Ono što je takoĊe vaţno istaći jeste da nijesmo primijetili da se u Ministarstvu kulture takoĊe bilo ko uzbuĊivao oko podatka da je, umjesto planiranih 6 miliona i 799.000, utrošeno 5.873.000, a da se najviše štedjelo upravo na kulturnoj baštini gdje je, umjesto 1.198.000 000 eura, utrošeno 665.000 eura. Smatramo da su ovo upeĉatljive teze koje potkrepljuju tvrdnju da je Završni raĉun i Budţet kojemu je prethodio bez vizije, da mu je osnovni princip puko smanjenje forme i da ne moţe da zadovolji kriterijum ni za pozitivno mišljenje Drţavne revizorske institucije. Iz tog razloga Pozitivna Crna Gora će glasati protiv njega i ono sa ĉim ćemo se mi, protiv ĉega ćemo se mi dugoroĉno zalagati jeste da dvije maksime koje ĉine osnov sklapanja svakog našeg budţeta: “dobro je, biće za plate” i “moţda naiĊe neki strateški partner”, zamijenimo planskim planiranjem. Hvala.
  • Hvala Vama. Oĉigledno kolega Popović nije trenutno u sali, pa molim kolegu Sekulića da uzme rijeĉ. Nakon njega kolega Milan Kneţević. Izvolite. 42
  • Gospodine potpredsjedniĉe, gospodo predlagaĉi, dame i gospodo, uvaţene koleginice i kolege, Paţljivo sam saslušao ono što je do sada reĉeno vezano i za Završni raĉun Budţeta Crne Gore za 2011. godinu i za ono što je Izvještaj Drţavne revizorske institucije i naravno kao i većina vas, zadrţaću se na ovom drugom, odnosno na onome što je uradila Drţavna revizorska institucija. Na samom poĉetku dozvolite mi da kaţem da se ni iz pozicije niti sa opozicije nijesu ĉuli disonantni tonovi, kada je u pitanju profesionalni odnos Drţavne revizorske institucije prema svom poslu i to je nešto što zaista treba sve nas zajedno da raduje. Naravno, ono što jeste otvoreno pitanje, jeste ĉinjenica da je Drţavna revizorska institucija na reviziju Završnog raĉuna Budţeta za 2011. godinu dala uslovno mišljenje. Pritom, vjerujem da svi mi znamo, ali zbog javnosti treba podsjetiti da postoje ĉetiri vrste mišljenja: jedno je pozitivno, drugo je uslovno, a treće je negativno i na kraju suzdrţano. Ipak moramo da budemo zadovoljni, dozvoliće te mi da podsjetim da sam tada bio i ĉlan Vlade, da i bez obzira što imamo 12 preporuka za neki budući završni raĉun, ipak mislim da moţemo da budemo zadovoljno ĉak i sa nalazom Drţavne revizorske institucije. Uz podsjećanje da ekonomska kriza ima mnoge svoje nedostatnosti i mnoge negativne efekte, ovog puta bih rekao da ona nosi nešto što je pozitivno a to je, prije svega, naš zajedniĉki odnos prema onome što je drţavni novac. Ĉini mi se da smo tek sada se sjetili, nakon ekonomske krize, nakon ĉinjenice da se budţet ne puni onom planiranom dinamikom, kako je to bilo ranijih godina u vremenu ekonomske ekspanzije, da moţemo na mnogim stvarima da uštedimo, da mnoge stvari nijesu dobre za drţavni budţet, za drţavnu kasu i da moţemo u mnogim stvarima da se mnogo domaćinskije ponašamo nego do sada. U svakom sluĉaju rekao bih da ovih 12 preporuka koje imamo od strane Drţavne revizorske institucije, upućuju na to, a dozvolićete da se posebno osvrnem na ono što je preporuka broj 41 koja se odnosi na naĉin punjenja budţeta. Od toga najviše zavisi naĉin na koji ćemo se ponašati kada su u pitanju rashodi u Budţetu. Cijenim sve ono što su rekle naše kolege iz opozicije ali dozvolićete mi da mi, kao neko ko predstavlja vlast, imamo i najveću odgovornost za ono što je i pitanje realizacije Budţeta pa i kada je u pitanju kapitalni budţet. Podsjećam, revizijom je utvrĊeno da u drţavnom trezoru ne postoje adekvatne mjere nadzora nad naplatom pojedinih budţetskih prihoda, kao i da informacioni sistem porske uprave ne funkcioniše na naĉin koji bi trebao da opsluţi potrebe poreske uprave uz istovremeno i dalje prisutne probleme obezbjedjivanja adekvatne kadrovske strukture. Mislilm da na ovome treba posebno da obratimo paţnju zato što cijenim da imamo još uvijek veliki broj poreskih obveznika koji nedovoljno kvalitetno izvršava svoje poreske usluge ili s druge strane ne izvršava ih u onoj mjeri u kojoj bi to bilo neophodno. Naravno, ne treba zaboraviti da postoji, rekao bih, i dosta prostora u onoj tzv. sivoj zoni, posebno kada je u pitanju turizam i ugostiteljstvo i tu treba traţiti moguće nove prihode kada je u pitanju budţet. Što se tiĉe ovog dijela budţeta koji najĉešće uzimamo kao parametar uspješnosti ili neuspješnosti, pitanje sprovoĊenja kapitalnog budţeta, rekao bih da taj odnos od 46 miliona nije na nivou kakav bi trebao biti zato što svi znamo da kapitalni budţet na neki naĉin i pomaţe našoj privredi da ipak i u uslovima 43 ekonomske krize, koliko toliko, ostane na nekoj pozitivi.Rekao bih da bez obzira što sve uštede, kada su u pitanju budţetska primanja, mogu da budu bolne, ĉini mi se da moramo, posebno u ovim godinama krize, više paţnje obratiti na kapitalni budţet, kako bi, ne samo sa jedne strane ono što je uobiĉajeno što se oĉekuje od kapitalnog budţeta ţivot naših graĊana kroz izgradnju škola, bolnica, puteva, vodovoda i tako dalje, uĉinili ljepšim i bojim nego s druge strane isto tako pomogli privredi da na pravi naĉin reaguje na ono što su sve izazovi krize. Raduje ĉinjenica što smo zajedno zakljuĉili da je rad Drţavne revizorske institucije izuzetno profesionalan i sa druge strane, naravno, stoji izazov pred drţavnim organima da na pravi naĉin primjene sve ono što su preporuke Drţavne revizorske institucije. Hvala.
  • Hvala Vama. Kolega Kneţević ima rijeĉ, nakon njega kolega Andrija Popović.
  • Poštovana Skupštino, predstavnici predlagaĉa, uvaţeni graĊani, Današnje zasijedanje mene podsjeća na jedan logiĉko-matematiĉki rebus u kojemu pet minuta treba da odgonetnemo o ĉemu sve danas raspravljamo a da to ima jedan logiĉan okvir. Tako pod ovom prvom taĉkom dnevnog reda mi danas treba da raspravljamo o Izvještaju o reviziji Završnog Budţeta Crne Gore za 2011. godinu. O Godišnjem izvještaju, o izvršenim revizijama i aktivnostima Drţavne revizorske institucije za period oktobar 2011-2012. godine i o finansijskim izvještajima, izvještajima o radu za 2011. godinu samostalnih regulatornih tijela, ili što bi rekao premijer Đukanović "šume regulatornih agencija" i zbilja nećete mi se naljutiti kada vas pogledam tamo gore, u vrhovima, zbilja podsjećate na, metaforiĉki gledano, na jednu šumu regulatornih agencija. Danas se neću baviti vama, jer u pet minuta zaista ne mogu iznalazirati svaku od regulatornih agencija. Mislim da je i gospodin Đukanović najbolje ocjenio vaš rad, eto da se i ja u neĉemu sloţim sa njim. Zato je meni potpuno apsurdno da na izmaku 2012. godine raspravljamo o Završnom raĉunu za 2011. godinu, a već nas sjutra oĉekuje budţet za 2013. godinu tako da se malo šaltamo u prošlost, šaltamo se u budućnost, a pošto su nam sve ove prethodne budţetske godine, i ove koje dolaze, bile katastrofalne, mislim da smo trebali malo unijeti optimizma u rad Skupštine, pa smo raspravljali o završnom raĉunu Budţeta za 1989. godinu, pošto je to neka godina po kojoj se svi ravnamo i za koju svi kaţemo da je bila najuspješnija u istoriji crnogorske ekonomije. Mislim da ne bi loše bilo da ste i nju negdje pomenuli u ovim parametrima. Ono što mi je interesantno jeste pozicija Drţavne revizorske institucije i uglavnom davanje preporuka uz sve pohvale koje stoje i koje idu na rad Drţavne revizorske institucije, meni se neminovno nameće zakljuĉak da Drţavna revizorska institucija u ovom našem sistemu u stvari liĉi na izabranog ljekara koji daje preporuke pacijentu koji bi trebao da ode kod specijaliste, ali taj pacijent kod specijaliste, tj. kod vrhovnog drţavnog tuţioca nikada ne moţe da stigne. Ako se sjetimo još Gogoljevog revizora u carskoj Rusiji su drhtali od revizora. Oĉekujem da u narednom periodu sve ove institucije o kojima raspravljamo drhte od revizora. 44 Institucija je duţna da bez odlaganja podnese kriviĉnu prijavu ako u postupku revizije utvrdi da postoje osnovne sumnje da je uĉinjeno kriviĉno djelo. Takodje, jedna od odredbi zakona po kojem radi Drţavna revizorska institucija, meni se nameće neminovno dilema, zbog ĉega DRI ne podiţe kriviĉne prijave protiv sve brojnijih sluĉajeva zloupotrebe novca poreskih obveznika i ne obavijesti Vrhovnog drţavnog tuţioca. Vidjeli smo da je tu bilo oko 47 preporuka. Zato je pravo pitanje ko će da nadoknadi štetu koja po nekim nezvaniĉnim procjenama iznosi oko 6 miliona eura. Odgovor je logiĉan: uglavnom će to da urade gradjani Crne Gore. Oni ne mogu sebi moţda da priušte da plate raĉune za struju, telefon, da kupe novo auto, da odu negdje na zimovanje ili ljetovanje, ali uvijek će morati da pokrivaju troškove koje u drţavnim administracijama sprovode neodgovorni pojedinci. Kako su se poštovale odluke Vlade o štednji? Tako što su svugdje gdje je trebalo da se nadoknadi ono što se dobija u upravnim odborima ili direktorskim pozicijama, oni formirali komisije. Tako smo imali raznoraznih komisija u 2011. i 2012. godini u kojima su uĉestvovali svi zaposleni od kafe kuvarice do direktora . Njihov rad je trajao po nekoliko mjeseci a raspravljalo se o takvim sve stvarima , bolje da ne govorim, a iznosi su negdje bili do 2.000 evra. A kada ne mogu da se pokriju sa komisijama, onda se premješta sa raznoraznih pozicija. I onda imamo, recimo Crnogorsko narodno pozorište, oni to rade kulturno. Sa redovnog raĉuna prenose u blagajnu 290 hiljada i 108 eura, zaista kulturno. Ili ih je mrzilo da to prebacuju virmanski, poĊu fino u banku, podignu sredstva, drţe u blagajni, nikakvih problema nema. Ministarstvo ekonomije nenamjenski je potrošilo na sluţbena putovanja 310 hiljada eura. Kakva nam je ekonomija bolje bi bilo da ne izlaze iz kancelarija i da ne rade na njenom poboljšanju a kamoli da putuju. Uprava za mlade i sport je davala putne naloge i osobama koje tu nisu zaposlene. Znaĉi, poštovani graĊani, ako nemate novca negdje za putovanje, svratite do Uprave za mlade i sport, traţite da vam ovjere jedan nalog za sluţbeno putovanje i sigurni budite oni će vam iza’i u susret kao što je ovdje primjer. Recimo u policiji poput mnoštvo drugih drţavnih institucija ugovarala je usluge za poslove koje je trebalo da rade njeni ljudi, pa je po tom osnovu angaţovano i uplaćeno ĉak 66 osoba. E, to je autorizam. Znaĉi, imate dovoljno zaposlenih ljudi u institucijama, ali ste spremni da zaposlite neke nove ljude i da na osnovu toga uplatite 66 ... Moliću vas samo još jedan minut, znaĉi u Ministarstvu vanjskih poslova i evropskih integracija podizane su desetine hiljada eura gotovine na ime akontacija i putnih troškova. Što je meni interesantno jeste da su potrošili ĉak i 17 hiljada eura na troškove reprezentacije. Vjerovatno su se umorili od velikog parlanja na sve svjetske strane jezike i onda vjerovatno toliko iscrpljeni moraju da negdje u nekom ambijentu potroše toliko sredstava za reprezentaciju. Televizija Crne Gore je u prethodne tri godine potrošila 38 miliona eura i nikome nije podnosila raĉune. I ne treba da podnosi nikome raĉune jer da nema njih mi ne bi znali za ove reklame o kosmodisku, o onim patikama u kojima moţete da trĉite, letite i plivate. Znaĉi ovo su samo jedni od potrošaĉa koji su, odnosno budţetskih potrošaĉa koji su imali netransparentno poslovanje. Ja zaista ne ţelim da se ova filozofija pretvori u pretakanje meda, a to je znaĉi ono opravdanje da onaj koji pretaĉe med ima pravo da oliţe prste. Naravno 45 nema pravo da ukrade kacu meda ali da oliţe prste ima, i ja mislim da u narednom periodu i Drţavna revizorska institucija i mi kao Skupština i drţavne institucije trebamo da uradimo sve da doĊe do procesuiranja odreĊenih ljudi koji su odgovorni za zloupotrebe, finansijske zloupotrebe i recimo da jedan najzad, od ministara, završe u zatvoru kao što završavaju u zemljama regiona. Neće nikakva biti katastrofa ako neko završi u zatvoru od njih. Zahvaljujem.
  • Zahvaljujem. Komentar je prijavio senator Pešić. Izvolite.
  • Ja mislim da ova diskusija iziskuje i zavreĊuje odreĊeni komentar s naše strane, prije svega u smislu još jedanput podsjećanja na ulogu i mjesto Drţavne revizorske institucije u crnogorskom sistemu pravnom, ekonomskom i svakom drugom. Mi nijesmo koncipirani kao grana vlasti niti izvršna, niti sudska, niti zakonodavna. Neki nas svrstavaju kao takozvanu ĉetvrtu granu vlasti, ali nijesmo ni ta ĉetvrta grana vlasti. Dakle, mi nemamo niti zakonodavnu, niti izvršnu, niti sudsku moć. Šta je naša uloga? Naša uloga je jasno definisana Ustavom i zakonom koji su definisali i poziciju i koji su definisali i ciljeve koje kroz naš rad i naše aktivnosti treba da ostvarimo. To je , prije svega, djelovanje na sistem kroz naše nalaze i kroz naše preporuke. Nigdje ni u jednom zakonu, nigdje ni u jednom meĊunarodnom standardu ne stoji da su naše preporuke obavezujuće. Naše preporuke nijesu, gospodo, obavezujuće. Naše preporuke u prethodnom periodu imale su dodatnu specifiĉnu teţinu i ja se nadam da će biti i ubuduće tako što ih je ovaj uvaţeni dom na predlog Odbora za ekonomiju, finansije i budţet prihvatao kao svoje i one su u odnosu na subjekte revizije prema kome su bile naslovljene imale tu dodatnu dimenziju obaveznosti. U realizaciji naših preporuka, ovaj dom, javnost, nevladin sektor ima i te kako znaĉajnu ulogu. Jednom susreĊenom aktivnošću mi ćemo bez ovog sankcionisanja, bez mogućnosti zapravo sankcionisanja da proizvedemo kod tih subjekata obaveznost realizacije naših preporuka. I vjerujte mi, kroz analize i kroz kontrolne revizije koje mi imamo mi smo vrlo zadovoljni realizacijom naših preporuka. Ja bih mogao mnogo toga da vam kaţem koliko je pojedinaĉno i ukupno do sad realizovano naših preporuka i koliko je kroz to promijenjeno stanje ipak na bolje u sistemu javnih finansija Crne Gore. Ne kaţem da je zadovoljavajuće I da smo zadovoljni time, uvijek moţe više i uvijek moţe bolje. Još samo ovo molim vas gospodine predsjedavajući, Dakle, što se tiĉe kriviĉnih prijava jeste zakonom definisano da mi imamo takvu mogućnost, ali po stoti put kaţemo da mi u dosadašnjem radu kroz revizije koje smo imali nijesmo prepoznali biće kriviĉnog djela i da nijesmo procesuirali kriviĉne prijave što ne znaĉi ukoliko se ne sretnemo s tim da nećemo to uraditi. Ali što i ne iskljuĉuje da onaj koji je profesionalno mnogo ingerentniji i pozvaniji da to ĉini ako prepoznaje iz naših revizija biće kriviĉnog djela to ne uĉini. Rekao je gospodin Radulović da smo šest revizija procesuirali sa negativnim mišljenjem Tuţilaštvu. Dakle, nijesmo ocijenili biće kriviĉnog djela, ali moţda specijalizovane 46 ustanove, specijalizovane institucije će to uĉiniti. Dakle, nije samo na Drţavnoj revizorskoj instituciji da djeluje u tom pravcu. Treba da djeluju sve institucije koje su zaduţene ...
  • Uvaţeni gospodine Pešiću, Ja ću se u potpunosti sloţiti sa vašim navodima i objašnjenjima šta je djelokrug rada Drţavne revizorske institucije i ja se nadam da ste me paţljivo slušali. Ja sam zbilja vas pohvalio, ne vas kao individuu nego ĉitavu Drţavnu revizorsku instituciju, jer da nema vas mi ne bismo znali ni ovo što se dešava u pojedinim drţavnim inistitucijama. Recimo u Rapublici Srbiji Drţavna revizorska institucija podnosi kriviĉne prijave. Kao rezultat takvih kriviĉnih prijava imamo postupak protiv jednog bivšeg ministra, jednog visokog funkcionera u jednoj od prethodnih vlada, ne ţelim da spominjem njegovo ime. Vi mislite da ćete moći bez mogućnosti sankcionisanja u narednom periodu da privedete drţavne institucije poznaniju prava i transparentnom trošenju sredstava poreskih obveznika, ja bih volio da se to dogodi ali ja nisam optimista u tom dijelu. Evo postavljam jedno retoriĉko pitanje svima nama - kada proĉitam ove vaše preporuke i ova vaša mišljenja koja su zabrinjavajuća, zašto recimo ne reaguje Vrhovni drţavni tuţilac bez ikakvog vašega predavanja njihovih izvještaja da oni imaju u vidu da ĉitaju vaše mišljenje. Mislim da Vrhovni drţavni tuţilac treba da reaguje. Pojedini analitiĉari smatraju da Drţavna revizorska institucija ne podnosi kriviĉne prijave zato što se radi o malom iznosu sredstava koja su nenamjenski trošena. Ali, ako saberete 50 ili 60 budţetskih potrošaĉkih jedinica, neka je iznos hiljadu ili hiljadu i po prosjek znaĉi onda doĊemo do iznosa od 60 do 70 hiljada eura. Ja smatram da je to zaista jedan iznos koji treba da proĊe lupu i Vrhovnog drţavnog tuţioca i da se na taj naĉin stane sa ovakvim anomalijama sa kojima se susrećemo iz godine u godinu. Još jednom kaţem, da nema Drţavne revizorske institucije ne bi znali ni ovo što se dešava u ...
  • Zahvaljujem. Idemo dalje. Kolega Andrija Popović sada ima rijeĉ. Nakon njega kolega SrĊan Milić. Izvolite.
  • Poštovana Skupštino, dame i gospodo iz regulatornih agencija i ministarstava, uvaţene graĊanke i graĊani Crne Gore, Na poĉetku bih samo rekao da Klub poslanika albanskih partija, HGI, Liberalne partije, izuzetno heterogen klub, to smo govorili prije, rekao je gospodin Nimanbegu, i ja bih molio za jedno razumijevanje koje mislim da do sada nijesmo 47 imali. Naravno, ja znam, da je predsjednik Skupštine gospodin Šturanović, imali bismo ga, ali eto nije. Predlog zakona o završnom raĉunu budţeta Crne Gore za 2011. godinu, principijelno teško je o njemu govoriti, Liberalna partija nije bila u Parlamentu kad se budţet za 2011. godinu usvajao. Veoma kratko, moram pohvaliti koncizan izvještaj Drţavne revizorske institucije, i njene preporuke. Ovim se svakim danom suţava prostor za zloupotrebe i mahinacije. Samo da kaţem ukazujem na prevelik deficit budţeta za 2011. godinu od 190 miliona eura, ili 5,8% BDIP-a, i što je ukupan drţavni dug skoĉio na 1,54 milijarde eura, odnosno 47,3 BDIP-a. Taj trend se nastavio i u ovoj godini, vjerujem da će 2013. godina biti prekretnica jer ako ovako nastavimo brzo ćemo doći u društvo najzaduţenijih zemalja Evrope. Još jednom, kaţem da DRI mora nastaviti ovim tempom, vjerujem da je za našu drţavu jedino njihova apsolutna kontrola, kao i pribliţavanje Evropskoj uniji spas. Inaĉe, bez toga teško da mi moţemo sami sebe disciplinovati. Hvala vam.
  • Zahvaljujem. Kolega SrĊan Milić sada ima rijeĉ. Neka se pripremi kolega Branko Ĉavor. Izvolite.
  • Hvala vam, gospodine potpredsjedniĉe. Poštovane kolege, poštovani graĊani Crne Gore, Iz sve ove rasprave koja se ĉula ovih dana, ispada da jedina svijetla taĉka prilikom ovih diskusija je izvještaj Drţavne revizorske institucije. Mi danas imamo realnost da je ova revizija konstatovala defakto negativno mišljenje. Ne bih ulazio u obrazlaganje zašto je to tako. Mislim da su i moje kolege iz SNP-a to jasno objasnili i gospodine Buškoviću, realno je da imamo javašluk u javnim finansijama. I taj javašluk je više vezan na naĉin kako se doţivljava i kako se doţivljavalo Ministarstvo finansija u prethodnom periodu. I ne morate ovo shvaćati liĉno, ali poslije svih ovih ocjena, ja ću vas samo za poĉetak podsjetiti. Kaţete nepostojanje fiskalne discipline i namjensko korišćenje sredstava. Ne poštuju se principi efikasnosti i ekonomiĉnosti, potpunosti, taĉnosti i jedinstvenosti budţetske klasifikacije, treba da se pojaĉa kontrola Ministarstva finansija u odnosu na one subjekte gdje ima upravni nadzor. Znaĉajan broj lica se zapošljava po osnovu ugovora o djelu ili ugovora o privremenim i povremenim poslovima. IzmeĊu ostalog, gospodine pomoćniĉe ministra, i u Ministarstvu finansija. I narodnim jezikom reĉeno - vi ste prihvatili da zaposlite nekih 40-tak ĉini mi se ljudi u to Ministarstvo finansija u 2011. godini na naĉin da ste smatrali da vam je isplativije da ih zaposlite ugovorom o djelu i da platite ovoj drţavi 9% obaveza, sami sebi zavlaĉite ruku u dţep, umjesto da ste platitli onih 60% koje trebaju da se plate kad se zaposle ljudi na odreĊeno ili neodreĊeno vrijeme. Dakle, mi nemamo evidencionu osnovu o tome kako smo naplaćivali potraţivanja, koji su nam dugovi, a ovdje se konstatuje da se pozivaju potrošaĉke jedinice da dostave Ministarstvu finansija, zapravo Upravi za imovinu kvalitetan pregled drţavne imovine. U 2011. godini mi još uvijek ne raspolaţemo sa podacima o tome šta je drţavno u Crnoj Gori. Subvencije, garancije, tekuća 48 rezerva, javne nabavke, to je sve već ispriĉana priĉa, upravo zbog toga što to nisu mala sredstva. Ovdje se kaţe da su kontrolisane 22 potrošaĉke jedinice. NIsu u potpunosti ni sve 22 potrošaĉke jedinice. 133 potrošaĉke jedinice je bilo u budţetu Crne Gore. I kada se pogledaju sredstva koja su pronevjerena u prethodnom periodu, kada se to uporedi sa svom onom našom borbom da ne bude 33 evra za sva ona lica koja su na Zavod za zapošljavanje i primaju kao tehnološki višak 33 evra, da im to povećamo za 50%.A, sa druge strane imate ljude koji vode raĉuna o drţavnim finansijama, koji kaţu - mi smo zadovoljni time što imamo, uslovno mišljenje. Dajte molim vas. Ovdje postoji problem prioriteta i ovdje postoji problem fiskalne odgovornosti i ovdje postoji problem da Ministarstvo finansija nije smjelo ili nije htjelo da se miješa u svoj dio posla. S obzirom da sam, a pošto je isto 2011. godina u obavezi sam potpredsjedniĉe Parlamenta da crnogorsku javnost upoznam sa neĉim što je predsjednik Vlade ovdje rekao da Vlada nije imala informaciju niti su radnici Radoja Dakića prihvatili ponudu firmi Zetagradnja i Ĉelebić, vezanu za zemljište AD Radoje Dakić. U Vladi Crne Gore, gospodine pomoćniĉe ministra, pod djelovodnim brojem 1011/5 od 7.10. 2011. godine dostavljeno vam je da u vezi ponude kompanija Zetagradnja i Ĉelebić, donose sljedeći zakljuĉak pred povjerioce - kao lica ĉija su potraţivanja zasnovana na pravosnaţnoj, izvršnoj i sudskoj odluci a ostvaruju se kod izvršnog duţnika AD Radoje Dakić, ĉiji je Vlada Crne Gore osnivaĉ većinski vlasnik i upravljaĉ blagovremeno prihvatamo ponudu od 15.03. 2011. godine i izmjene ponuda od 12.09. 2011. godine firmi Zetagradnja i Ĉelebić. Izraţavamo volju da Vlada Crne Gore obaveţe ponuĊaĉe u pogledu izvršenja ponude, pridrţavajući se odredaba, pozitivnih propisa i sudske odluke do konaĉne isplate naših potraţivanja. Dakle, ovo postoji u Arhivi Vlade Crne Gore. Ovdje smo ĉuli predsjednika Vlade da se on ne smatra obaveznim niti Vlada Crne Gore da rješava ova pitanja. S obzirom da se radi o nekoj cifri ĉini mi se od 35 miliona evra, smatramo, gospodine pomoćniĉe ministra, i ţao mi je što tu nije ministar finansija, da u sjutrašnjoj raspravi kad budemo govorili o budţetu za 2013. godinu, moramo naći naĉina kako će se odgovoriti ovim ljudima koji su Vladi Crne Gore blagovremeno iskazali svoju spremnost da prihvate ponudu firmi Zetagradnja i Ĉelebić. Hvala vam velika.
  • Hvala vama. Branko Ĉavor sada ima rijeĉ. Samo se javite da mogu da vidim. Komentar, kolega Bušković. Izvolite.
  • Uvaţeni gospodine Miliću, Mislim da je bilo nekih teških konstatacija u vašoj diskusiji, od javašluka i td. Ja bih samo probao da se vratim na dio koji ja pokrivam u okviru Ministarstva finansija. Taĉno je da smo kontrolisali 22 potrošaĉke jedinice. Ako uzmete u obzir budţete koje imaju 22 potrošaĉke jedinice, moţete da vidite koji je to nivo uzorka bio. To je praktiĉno 90% budţeta Crne Gore da je bio predmet kontrole. 49 Što se tiĉe naĉina evidencija neizmirenih obaveza, tu je postojala preporuka Drţavne revizorske institucije da poboljšamo taj naĉin evidencije. U prethodnom periodu, na osnovu pravilnika i podzakonske regulative, sve potrošaĉke jedinice su bile obavezne na kraju godine da dostave potpisani dopis, odnosno potpisani pregled svih obaveza koje imaju na kraju budţetske godine. U cilju ostvarivanja preporuka Drţavne revizorske institucije Ministarstvo finansija u prethodnom periodu uradilo je novi softver, tako da ćemo od iduće godine od 1. januara imati on-line neizmirene obaveze svih potrošaĉkih jedinica. Tako da smatramo da je to još jedan napredak u transparentnosti Ministarstva finansija. Što se tiĉe samog ostvarivanja budţeta oko “Radoja Dakića”, definitivno tu moţete mi dati taj dopis pa ću vam pripremiti informaciju naknadno. Što se tiĉe samog prostora, mi smo saglasni da postoji prostor za napredak u javnim finansijama, sada imamo dva nivoa kontrole. Prvi nivo kontrole je eksterna revizija, drugi nivo kontrole su interne revizije koje formiraju potrošaĉke jedinice. Preporuka Drţavne revizorske institucije je da dodatno pojaĉa kontrolu Ministarstva finansija, i mi ćemo u narednom periodu raditi na tome. Molio bih vas, mislimo da teške konstatacije nijesu baš prikladne za diskusiju oko Završnog raĉuna. Postoje odreĊeni primjeri koje je Drţavna revizorska institucija imala, a koji se tiĉu nenamjenske potrošnje. Moţete provjeriti svu dokumentaciju, tu postoje odreĊeni ugovori koji su plaćeni sa pozicije koji nijesu bili planirani. Znaĉi, sva procedura je sprovedena, tako da konstatacije da je bilo zloupotrebe i kriviĉnih djela, mislim da stvarno nijesu primjerene. Hvala.
  • Zahvaljujem. Kolega Milić ima rijeĉ. Izvolite.
  • Iskreno, ne znam šta je neprimjereno u tome svemu ako se konstatuje da je neko zloupotrijebio svoj poloţaj. Dakle, ovdje Drţavna revizorska institucija daje preporuku da Ministarstvo finansija obezbijedi kod potrošaĉkih jedinica, znaĉi simplifikuje po malo da se poštuje zakon. Drţavna revizorska institucija konstatuje da je napravljeno 2268 kontrola uplate poreza i da je prosjeĉno 83% od tih kontrola konstatovalo da su obveznici plaćanja poreza ili pogrešno uplatili ili nisu uopšte uplatili ta sredstva. Ovdje ima jedna reĉenica koja me vrlo interesuje, pošto se radi o reviziji, gospodine Pešiću, provjere PDV-a i akciza vrše se i u sluĉajevima kada poreski obveznici podnesu zahtjev za povraćaj PDV-a ili akciza. Moram da vam kaţem da, po onom iskustvu koje imam, po informacijama koje imam, Poreska uprava dominantno vrši kontrolu onih firmi koje traţe povraćaj PDV-a. Bilo bi vrlo interesantno u narednom periodu, a mislim da se to nalazi i u vašim preporukama, da apsolutno uradimo sve u dijelu asistencije Poreskoj upravi, jer ovi podaci su alarmantni. Ovi podaci govore kolika je fiskalna nedisciplina danas u Crnoj Gori. Ti podaci govore da je ona najveća kod plaćanja poreza na dobit, kod plaćanja poreza na dohodak fiziĉkih lica, a da je najmanja, ĉini mi se da je o tome govorio gospodin Šehović, kod registar kasa, kod onih malih privrednika. Mi danas upravo na ovakav naĉin, kada govorite o tome da ne postoji javašluk u voĊenju finansija, samo vam kaţem da je to naĉin kako su vas gledale druge kolege iz ministarstava, 50 kako su vas gledale potrošaĉke jedinice i koliko su imali straha u odnosu na ono što je bila vaša nadleţnost da vršite nadzor nad ovim finansijama. Ovo što govorim ne odnosi se liĉno na vas, odnosi se na poziciju Ministarstva finansija u Vladi 2011. godine. Hvala vam.
  • Zahvaljujem. Idemo dalje. Kolega Ĉavor sada ima rijeĉ, a nakon njega kolega Vladislav Bojović. Izvolite.
  • Zahvaljujem, potpredsjedniĉe. Uvaţeni predstavnici Drţavne revizorske institucije, Ministarstva finansija, regulatornih agencija, koleginice i kolege poslanici, Budţet za 2011. godinu karakterisali su odrţavanje makroekonomske stabilnosti, obezbjeĊivanje odrţivog sistema javnih finansija, uspostavljanje odrţivog penzijskog sistema, unapreĊivanje poslovnog ambijenta i privlaĉenje direktnih stranih investicija. Ti ciljevi su ispunjeni i moţemo zakljuĉiti da je budţet za 2011. godinu uspješno realizovan. U okolnostima kakve nam je nametnula globalna ekonomska kriza crnogorska Vlada je donosila dobre i odgovorne, ali i teške odluke, ĉak i prije nekih zemalja ĉlanica Evropske unije kako bismo se što bezbolnije suoĉili sa posljedicama krize i krenuli u brţi oporavak. Tako se u realizaciji budţeta za 2011. godinu najviše vodilo raĉuna o smanjenju javne potrošnje u skladu sa ranije usvojenim Vladinim mjerama štednje. Ovdje moţemo cijeniti pozitivnim da je u periodu od 2009. godine kada su mjere uvedene do ove godine javna potrošnja smanjena za više od 380 miliona eura, što je procentualno jedno od najvećih smanjenja javne potrošnje u Evropi. Ovo je vaţno istaći iz razloga što ovo smanjenje nije išlo na teret korisnika penzionih i socijalnih davanja. Ako pogledamo izdatke budţeta, primijetićemo da je u 2011. godini na zarade i doprinose izdvojeno 371,26 miliona eura ili 28,15% budţeta, a na socijalnu zaštitu 454,76 miliona eura ili 34,48% budţeta. U okolnostima kakve jesu bile i kakve će nas izvjesno pratiti još neko vrijeme, Vlada Crne Gore je sprovela niz mjera kako bi sistem javnih finansija bio odrţiv. VoĊena je restriktivna politika u oblasti zarada i zapošljavanja u javnoj upravi, definisani su i tehnološki viškovi u javnom sektoru, obavljena je prekvalifikacija radne snage, centralizovan je obraĉun zarada, stvoreni su uslovi za fleksibilniju poziciju Vlade u kreiranju budţetske potrošnje. Tekuća potrošnja je povećana samo za razvojne projekte dok su istovremeno ukidani neracionalni programi javne potrošnje. TakoĊe, ovdje moram podsjetiti na podatke koji govore u prilog kvalitetu finansijske i ekonomske politike koju je ne samo u 2011. godini već i u prethodnim godinama vodila Vlada. U periodu od 2006. do 2012. godine prosjeĉna neto zarada i penzija je udvostruĉena. Prosjeĉna plata sa 246 eura porasla je na 484 eura, a prosjeĉna penzija za isti interval sa 162 na 273 eura. Istovremeno, primjenom novog opteg kolektivnog ugovora zarade su povećane za oko 3,6%. U periodu od 2007. do 2012. godine uloţeno je 254 miliona eura u izgradnji puteva mostova, škola, bolnica i dr. Brutodruštveni proizvod, kao i brutodruštveni proizvod po glavi stanovnika u periodu od 2004. do 2011. godine je udvostruĉen. Ţivotni 51 standard je svakako veći u Crnoj Gori nego u okruţenju, da ne pobrajam u kojim sve zemljama. Sve to ne bi bilo moguće da Vlada nije stalno radila na unapreĊenju biznis ambijenta i privlaĉenju direktnih stranih investicija. Crna Gora nije u godinama krize povećavala PDV, a to ne ĉini danas, ipak smo najniţi u regionu sa stopom PDV-a, a meĊu tri drţave u Evropi sa većim PDV-om. Jedna poreska stopa koja je u 2011. godini povećana su akcize na duvan i duvanske proizvode u skladu sa regulativama Evropske unije. Poreski sistem je dodatno unaprijeĊen i usaglašen sa pravom i praksom Evropske unije. U 2011. godini zabiljeţen je realan rast brutodruštvenog proizvoda od 22,5%, a javni dug je iznosio 45,4% brutodruštvenog proizvoda, što je u granicama kriterijuma iz mastrihta. Podsjetiću da javni dug u evropskim zemljama iznosi u prosjeku oko 81% brutodruštvenog proizvoda. Crna Gora se kao i sve zemlje pogoĊene krizom zaduţivala u funkciji otplate starih obaveza i servisiranja kapitalnog budţeta, a Svjetska banka i ostali meĊunarodni partneri jasno su stavili do znanja da imaju povjerenja u finansijski sistem Crne Gore. Na kraju, treba istaći znaĉajnu ulogu Drţavne revizorske institucije u ovom poslu, prije svega kroz dati izvještaj koji smo u prilici vidjeti i pogledati ga sa dva aspekta. Ono što su, s jedne strane, ocjene, kao što je jasno izreĉena i jedna od ocjena da je Završni raĉun istinit i objektivan, ali svakako obratiti paţnju na one brojne preporuke koje su date u broju 47 koje valja primjenjivati. Ono što jeste dobro da je i Vlada donijela akcioni plan u sprovoĊenju ovih preporuka i valja ih implementirati u praksi, a siguran sam da će i Skupština sa svojim zakljuĉcima doprinijeti tome da se ove preporuke primjene u narednom periodu. Zahvaljujem.
  • Hvala vama, kolega. Sada kolega Bojović ima rijeĉ, a nakon njega koleginica Azra Jasavić. Izvolite.
  • Hvala, gospodine potpredsjedniĉe. Dame i gospodo poslanici, uvaţeni graĊani Crne Gore, Rasprava o Izvještaju Drţavne revizorske institucije o Završnom raĉunu budţeta za 2011. godinu odgovoriće svojoj svrsi samo ako stavi akcenat na porijeklo i uzrok uoĉenih nepravilnosti, a onda i podstakne nadleţne drţavne organe na konkretnu akciju. Shodno tome, na samom poĉetku ću kazati da brojni primjeri neregularnosti u radu drţavnih organa prilikom izvršenja budţeta za 2011. godinu o kojima govori Izvještaj Drţavne revizorske institucije navode na zakljuĉak da u njihovoj pozadini stoje, u većini, razliĉiti oblici korupcije. Izvještaj Drţavne revizorske institucije ukazuje da je kod bivših budţetskih potrošaĉa praktiĉno usvojena kultura selektivnog sprovoĊenja ili kršenja zakona uslijed izostanka sankcionisanja u dugom nizu godina. Rijeĉ je o karakteristiĉnim i praktiĉno tipskim zloupotrebama koje se uvijek iznova konstatuju. Navešću samo drastiĉne primjere. Ako se kod primjene budţeta iz godine u godinu registruju isti sluĉajevi nedosledne primjene ili kršenja Zakona o budţetu, onda se tu nesumnjivo radi o namjernoj aktivnosti koja bi trebalo da donese protivpravnu korist pojedincima, a na štetu drţave i budţeta. Na više mjesta zabiljeţena nenamjenska potrošnja budţetskog novca, ukazuje na nedovoljnu efikasnost sistema unutrašnje kontrole. Uoĉen i u 52 ovom izvještaju manjak struĉnog kadra za poslove unutrašnje kontrole navodi na zakljuĉak da se u Crnoj Gori namjerno ne jaĉaju ove sluţbe, zbog toga što interna kontrola rada drţavnih organa nije u interesu vlasti ĉiji su djelovi ogrezli u korupciji. TakoĊe, konstatovana je slaba poreska kontrola, taĉnije kod ĉak 83% izvršenih kontrola utvrĊene su nepravilnosti. Uzrok u ovom problemu leţi u ĉinjenici da je pojedincima omogućen povlašćen status i da im se toleriše neplaćanje poreza dok se obiĉnim graĊanima ili onima koji nijesu spremni na korupcionarski dil porezi striktno naplaćuju. Raspodjela sredstava za rješavanje stambenih pitanja raĊena je, kako izvještaj DRI kaţe, bez oglašavanja, pa nije bilo jednakosti u ostvarivanju tog prava. Postavlja se pitanje dokle će se u ovakvim sluĉajevima pojedini zaposleni bliski nekom direktoru, ministru ili vladajućoj partiji favorizovati, a drugima uskraćivati pravo na rješavanje stambenog pitanja. UbijeĊen sam da će tako biti sve dok je sceni ova vlast. Kršenje, naravno, po ko zna koji put, Zakona o javnim nabavkama ovoga puta je DRI konstatovala kod Uprave policije, MUP-a, Uprave za nekretnine i Ministarstva ekonomije. Prva je pretpostavka da je u pozadini navedenih sluĉajeva koruptivno djelovanje kroz namještanje poslova uz debelo ograĊivanje visokih funkcionera. Dalje, umjesto da Vlada garancije izdaje za projekte od prioritetnog znaĉaja po ekonomski i regionalni razvoj drţave, što je i preporuka DRI, izvještaj ukazuje da je drţava po osnovu garancija na kredit dnevnom listu Pobjeda od novca graĊana morala da plati preko 992.000 evra. Drţava je, takoĊe, isplatila Erste banci preko 858.000 evra po osnovu preuzetog duga Radio Televizije Crne Gore. Dakle, drţavnim novcem drţe se u ţivotu reţimski mediji, i to u vrijeme kada privreda stoji, nema ulaganja u proizvodnju, niti otvaranja novih radnih mjesta, dok graĊani jedva sastavljaju kraj sa krajem. Zbog svega navedenog, Izvještaj Drţavne revizorske institucije je dokument kojim prevashodno treba da se pozabavi drţavno tuţilaštvo. Ono treba da istraţi sve navedene sluĉajeve koje navode na sumnju da se u 2011. godini u radu drţavnih organa, odnosno korisnika budţeta desila korupcija. Da li će neko snositi sankcije? Da li će ovaj izvještaj pokrenuti tuţilaštvo na akciju? Da li će to navesti nekoga na odgovornije ponašanje? UbijeĊen sam da neće sve dok je na vlasti struktura ogrezla u korupciji i kriminalnom djelovanju. Rezultate ne moţemo oĉekivati od zarobljenog pravosuĊa u zarobljenoj drţavi. MeĊutim, moţemo oĉekivati da će tuţilaštvo ponovo preuzeti jedan broj nalaza i najaviti odreĊene aktivnosti sa ciljem da se zavara javnost i kamuflira nedostatak volje da se pokrenu stvarne istrage, procesuiraju odgovorni, a onda i donesu pravosnaţne presude. Ukupan ambijent prikazan ovim izvještajem je takav da je teško povjerovati da će neubjedljiva spasilaĉka retorika novog premijera, njegov laţni govor savjesti, laţno preispitivanje i laţna samokritika bilo šta promijeniti. Od trenutka kada je vrh vlasti pod pritiskom Evrope javno priznao da Crna Gora ima problem korupcije i kriminala na sceni je organizovano simuliranje borbe protiv ovih pojava. Ono što moţemo oĉekivati jeste da će u mandatu starog novog premijera to organizovano prikrivanje tragova i simuliranje reformi biti još više kontrolisano jer su se bivšem premijeru Lukšiću dešavali propusti uslijed kojih su izbijale i reĊale se brojne afere vrlo neugodne za reţim. Zbog toga, strahujem da Izvještaj Drţavne revizorske institucije moţe postati samo sastavni dio strategije ukupnog simuliranja koju sprovodi vlast u Crnoj Gori i ovaj izvještaj moţe posluţiti reţimu da stvori privid kontrole koja se navodno sprovodi u sistemu drţavne uprave. Ukoliko ne 53 bude procesuiranja odgovornih Drţavna revizorska institucija ovakvim izvještajima moţe samo da da doprinos organizovanom varanju i Evrope i domaće javnosti u reţiji vrha vlasti. Hvala.
  • Uvaţeni gospodine poslaniĉe Bojoviću, upravo smo komentarisali uvaţeni senator Pešić i ja vaš prvi dio izlaganja i sloţili se sa ĉinjenicom da treba unaprijediti fiskalnu odgovornost i ukupnu odgovornost budţetskih korisnika. Nadam se da će u tom pravcu ovaj visoki dom vrlo brzo mijenjati Zakon o budţetu jer smo jedina drţava u regionu koja nema prekršajnu odgovornost potrošaĉkih jedinica i korisnika budţeta. To imaju Hrvatska, Slovenija, Makedonija, Srbija i svi ostali. Moram priznati da se ne moţemo sloţiti sa vašim zadnjim konstatacijama, izmeĊu ostalog gdje govorite o simulacijama jer je upravo vrhovna drţavna revizija ovim nalazom pokazala visok stepen objektivnosti, nadam se i struĉnosti i omogućila ovom visokom domu da vodi ovakvu struĉnu raspravu. Smatram da ovaj dom ne moţe biti lišen politike, ali smo sa naše strane vrlo zahvalni za sve ono što je reĉeno u ovom domu koji treba da omogući bolji rad vrhovne drţavne revizije. Nadam se da vaš komentar nije suprotan komentaru Evropske komisije koji upravo apostrofira rad vrhovne drţavne revizije. Ono što je postupanje vrhovnog drţavnog tuţilaštva je nadleţnost drugog drţavnog organa, ali samo da kaţem ĉinjenicu, to je sluĉaj Plava, gdje smo dali negativan nalaz, da po principima rada vrhovne drţavne revizije mi to upućujemo organu gonjenja. Molim vas da razumijete poziciju dvije institucije, jedna koja je vrhovna drţavna revizija, a druga koja je organ gonjenja, odnosno vrhovno drţavno tuţilaštvo. Nadam se da smo se razumjeli i da ono što ste rekli, ipak, nije vaš konaĉan zakljuĉak makar kada je u pitanju rad vrhovne drţavne revizije. Zahvaljujem predsjedavajući na pruţenoj prilici da pojasnim.
  • Prije svega, da razjasnim odreĊene stvari. Kada sam govorio o simuliranju, govorio sam o simuliranju vlasti, o strategiji simuliranja vlasti. Nekada je ĉesto i Skupština Crne Gore sastavni dio tog ukupnog simuliranja reformi u Crnoj Gori. Izraţavam bojazan da bi Drţavna revizorska institucija i pored znaĉajnog doprinosa mogla da bude sastavni dio tog ukupnog procesa simuliranja. Dakle, vaši nalazi su nama dragocjeni. Moram da pohvalim vaš rad i vaše rezultate. Smatram da su vaše preporuke znaĉajne samo je problem što ih oni koji bi trebalo ne prihvataju vrlo odgovorno i ne sprovode ih u djelo. Ukazujem na ĉinjenicu, što je bila suština moje diskusije, da se vaši prigovori iz izvještaja u izvještaj ponavljaju jer su problemi u Crnoj Gori uvijek isti problemi, problemi, prije svega, nedostatka 54 volje nadleţnih institucija, prije svega pravosuĊa, da se obraĉunaju sa korupcijom i organizovanim kriminalom. Dakle, nadam se da smo se sada razumjeli.
  • Kolega Simović, komentar u ime Kluba Demokratske partije socijalista. Izvolite.
  • Hvala. Imajući u vidu da je ovo prva diskusija mladog kolege Bojovića u ovom Parlamentu, dijelom ću pripisati njegovom neiskustvu i, vjerovatno, biće potrebno vrijeme da shvati da ovaj dom treba saĉuvati od neodmjerenih rijeĉi, saĉuvati ga od netolerantnosti i saĉuvati ga od neistina. Vidio sam da je ova komunikacija i dijalog sa Drţavnom revizorskom institucijom ipak urodio plodom, da je u drugom javljanju gospodin Bojović saopštio veoma afirmativne ocjene o radu Drţavne revizorske institucije iako je u svom osnovnom govoru saopštio da Drţavna revizorska institucija simulira svoj rad i da je na neki naĉin jedan od pokrovitelja nezakonskih radnji kod potrošaĉkih jedinica. U drugom javljanju shvatio je da je pretjerao i siguran sam da će to biti povod moje druge reakcije, a to je njegova ocjena u odnosu na predsjednika Vlade, na njegovu ocjenu da je imao ovdje laţan ekspoze, laţan govor i laţnu savjest. Mi smo danas ovdje bili svjedoci da je njegov kolega iz njegovog kluba par puta citirao taj ekspoze i siguran sam da će ekspoze biti redovni podsjetnik ne samo kod gospodina Medojevića nego i gospodina Bojovića i svih vas ostalih. To će biti ovako jedan edukativni materijal. Siguran sam da ćemo posebno tokom sutrašnjeg dana kada budemo razgovarali o budţetu zakljuĉiti da se od donošenja Zakona o budţetu dosljedno realizuje sve ono što je reĉeno u tom ekspozeu i što je reĉeno u odnosu programa rada Vlade. Toliko.
  • Zahvaljujem. Kolega Bojović. Izvolite.
  • Gospodine Simoviću, drago mi je što sam ovako zavrijedio vaš komentar i vašu reakciju. Stojim pri svojim ocjenama. Suština mog izlaganja se nije ticala rada Drţavne revizorske institucije, već rada pravosudja i rada tuţilaštava. Znaĉi fokus je na neefikasnosti pravosudnog sistema u Crnoj Gori i ĉinjenice da se ne sankcioniše zloupotreba sluţbenog poloţaja, kršenja zakona i tako dalje. Oĉigledno da ste vi ustali prije svega zbog toga što sam spomenuo aktuelnog premijera i vašeg šefa, gospodina Đukanovića. Mislim da sam iznio svoju ocjenu koja je u potpunosti ispravna i stajaću iza nje i u narednom periodu, a od vas ne oĉekujem u buduće nikakve savjete, nikakve starateljske nastupe. Nema potrebe za tim, moţemo da raspravljamo kao poslanici. Hvala.
  • Idemo dalje. 55 Sada će koleginica Azra Jasavić da uzme rijeĉ. Nakon nje kolega Strahinja Bulajić. Izvolite.
  • Zahvaljujem. Poštovani potpredsjedniĉe, poštovane kolege, poštovane dame i gospodo, Kao što vam je poznato, osnovni cilj zbog koga je osnovana Pozitivna Crna Gora jeste da uspostavimo vladavinu prava. Vladavinu prava kao ono što jeste sinekvanon za unutrašnju konsolidaciju društva i za naše uspješne evroatlantske integracije. Bez ozbiljne borbe sa organizovanim kriminalom i korupcijom vladavine prava neće biti. Osnovna karika u tom sistemu jeste nadleţno tuţilaštvo koje jeste jedno od potrošaĉkih jedinica koje, pored Uprave policije, i nadleţnog pravosuĊa, će upravo mora u svom radu da da mjerljive rezultate u procesu evropskih integracija vezano za ispunjavanje uslova i mjerila koje postavlja Evropska komisija u poglavljima 23 i 24. Kada se analizira rad tuţilaštava, odnosno potrošnje tuţilaštva, kao potrošaĉke jedinice, da se zakljuĉiti da tuţilaštvo nije potrošilo u 2011. godini sva sredstva koja su mu opredjeljena. U vremenu ekonomske krize to bi moglo da graĊane uĉini sretnim kao i ovaj dom. Ali, to zaista brine Pozitivnu Crnu Goru a treba da zabrine i ovaj dom i treba da zabrine crngoorske graĊane. Zašto? Zato što je upravo ovaj dom u prošlom sastavu usvojio i donio Zakon i nove institute Zakonika o kriviĉnom postupku i Kriviĉnog zakonika a Vi ste, gospodine Šturanoviću, upravo poĉeli taj proces reformi i vrlo ste uspješni bili u tom periodu kada ste bili u Minsitarstvu pravde, ali nijesu vas baš kolege slijedile na naĉin kako je to oĉekivala Pozitivna Crna Gora i kako su to graĊani oĉekivali, pa smo imali poraţavajuću situaciju vezano za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, vezano za institut tuţilaĉke istrage, finansijskog istraţivanja u tom postupku i proširenom oduzimanaj imovinske koristi. To je ono što jeste vrlo sporno. Zašto je to sporno? Zato što je upravo u 2011. godini osnovan specijalni istraţni tim koji je u okviru Odeljenja za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala duţan da istraţi korupciju u Nikšiću u sluĉaju Draga Đurovića. Naše osnovno pitanje je, jer nema evidencije kako je struĉno usavršavano Tuţilaštvo iz samog ovog budţeta, iz Završnog budţeta iz 2011., da li je taj specijalni tim sposoban to da završi. Ukoliko, a bojim se da nije, jer nema politiĉek volje za tim, da se istraţi taj sluĉaj, jer specijalni istraţni tim sigurno nije dobro edukovan, mi nećemo ovaj zakon sasvim izvjesno podrţati. Ono što je vezano za izlaganje uvaţenog gospodina Radulovića, vrlo vaţna preporuka, šta se dešava sa Agencijom za nacionalnu bezbjednost i sa imovinom koju su duţni da vode kao evidencij, nadleţna agencija, za njihove sluţbenike. Imamo vrlo zabrinjavajuću pojavu u crnogorskom društvu da se izvjesna lica iz Agencijie za nacionalnu bezbjednost spominju kao bliska organizovanom kriminalu. Šta je uraĊeno po toj preporuci? Da li imamo vidne rezultate i imamo li uopšte tu evidenciju? Ukoliko bi Ministarstvo finansija, Uprava za imovinu, Uprava policije, sud i tuţilaštvo vodili uspješno sve ono što je ovaj dom donio vezano za primjenu upravo instituta koje sam ja ovdje pomenula, mi bismo imali vrlo jednostavno riješen pitanje, pitanje rente koje su pomenule kolege. Mi 7 i nešto miliona dajemo za rentu na godišnjem nivou, a šta nam je sa objektima koje oduzimamo od ljudi koji kriminalom zaraĊuju, preko naroda i preko graĊana otimajući od naroda i graĊana upravo na nezakonit 56 naĉin, uz sprezi upravo centara moći iz organizovanog kriminala koji su u sprezi prema navodima medija ljudima iz Agencije za nacionalnu bezbjednost a drţavni tuţilac po tome ne znam šta ...
  • Zahvaljujem. Imate li potrebu za komentarom? U redu, idemo dalje. Kolega Strahinja Bulajić je bio prozvan. MeĊutim, dobio sam informaciju da su promjene u redosljedu unutar Kluba, tako da sada molim da uzme rijeĉ kolega Emilo Labudović. Izvolite.
  • Potpredsjedniĉe, koleginice i kolege, gospodo revizori, gospodo predsjednici i šefovi regulatornih agencija, Teško je nakon protoka ovolikog vremena prisjetiti se svega onoga što je odraţavalo klimu kada smo usvajali budţet o ĉijem završnom raĉunu danas raspravljamo, ali više nego dobro se sjećam izjave onoga tima koji ga je tada branio da je to “srećno nadjena mjera izmedju mogućnosti Crne Gore i njenih potreba kao drţave”. A kada neko ko planira kao domaćin kuće i pri tom za planirano ustvrdi da ga je srazmjerio, s jedne strane mogućnostima a sa druge strane potrebama, nakon što se sve završi, bude i proĊe, utvrdi da je omašio ni za manje ni za više nego skoro 200 miliona evra ili za 15% budţeta , moguća su samo dva zakljuĉka: Ili je taj neko pravio sprdnju od planiranja i planirao “odokativnom” metodom po sistemu ajde da napišemo pa ćemo vidjeti u toku godine šta ćemo sa time i kako ćemo, ili se u drţavi desilo nešto kataklizmiĉno, nepredvidivo i nešto što bi trebalo da zabrine. Uporno prizivam svoje sjećanje, ali ne mogu da se sjetim šta se to 2011. desilo u Crnoj Gori što je izazvalo ovu disproporciju izmeĊu planiranog i potrebnog budţeta. Da ne bi ispalo da ja zakljuĉujem ono što je jedino moguće zakljuĉit, citiraću Drţavnu revizorsku instituciju, koja kaţe " da je revizijom utvrĊeno da planiranje Budţeta i njegovo izvršenje pokazuje da Budţet kod kontrolisanih budţetskih jedinica nije u potpunosti utemeljen na analizama stvarnih potreba po strukturi rashoda i utvrĊenim namjerama". Ostaje ono, gospodo, što sam naveo kao prvu mogućnost a to je da planiranje Budţeta u Crnoj Gori otprilike poprimilo razmjere gledanja u šolju ili bacanje pasulja. Ja drugaĉije ne mogu da protumaĉim ĉinjenicu da se kod jedno takve ozbiljne materije kakvo je planiranje budţeta omaši za 15% njegove ukupne sume. MeĊutim, ovdje smo se uglavnom bavili onim što se zove zloupotreba i u tom smislu ja dugujem zahvalnost Drţavnoj revizorskoj instituciji za odreĊene podatke. Ne daj boţe još da vas nije ko zna kako bi sve ovo moglo i završavalo, ali se bojim da ni ovog puta, kao ni prethodnih prilika kada smo usvajali završni raĉun nijesmo izvukli najvaţniji zakljuĉak, a on, gospodo, i sa ove i sa one strane glasi: drţava je veoma skupa. I da nijesmo našli koncept i nijesmo našli mjeru da ona bude odrţiva. Ne moţe se drţava finansirati, kad kaţem drţava mislim na sve njene aspekte, vjeĉito oĉekujući da padne kiša, da bar svi turisti pogode pravo u Crnu Goru ili da se neki od stranih investitora uvaţi i donese neki evro u Crnu Goru. 57 Šta u Crnoj Gori odbacuje dohodak i višak vrijednosti, što je po svim teorijama ekonomskim, priznali to današnji ekonomisti ili ne, jedini temelj društvenog i nacionalnog bogastva. Uporedite privrednu situaciju koju imamo i koja je iz dana u dan, iz godine u godinu sve gora i potrebu da finansiramo drţavni aparat i drţavu, koja se pojavljuje kao glavni ponuĊaĉ posla, koja se pojavljuje kao izvor prihoda za najveći broj graĊana Crne Gore i doći ćete do zakljuĉka da su naši budţeti, što bi rekao naš narod, seĉenje ušiju da bi se krpio neki drugi dio tijela. Zahvaljujem.
  • Zahvaljujem. Pozivam kolegu Laloševića da uzme rijeĉ, nakon njega kolega Halil Duković. Izvolite.
  • Hvala, potpredsjedniĉe. Gospodo iz ministarstva, gospodo iz regulatornih agencija, pet minuta je veoma malo da bi se pokušalo objasniti nešto zašto sam imao ideju, ali ću se osvrnuti na jedan segment analize gospode senotora i Drţavne revizorske institucije i kazati da su samo na tom primjeru odgovorili svom zadatku. Zamislite prije par godina, ili ajde prije desetak godina, mogućnost da odreĊena inspekcija uĊe u jednu instituciju koja je ţarila i palila u onim sistemima, a rijeĉ je o Agenciji za nacionalnu bezbjednost. Zamislite mogućnost da neko uĊe i izvrši reviziju u ustanovi koja pokušava ili fingira borbu protiv onih koji su protiv nezavisnosti, suvereniteta, teritorijalnog integriteta, ustavnog poretka i svega onoga što ĉini jednu drţavu. Gospodi senatori iz Drţavne revizorske ustanove ušli su tamo i moram da kaţem imaju jedno zaista kvalitetno elaboriranje svega onoga što su tamo pronašli. Bez obzira što je to savjetodavni dio koji se tiĉe svega onoga što će uvaţena gospoda morati da primijene jednoga dana, ali ja ću se samo osvrnuti na neke stvari zato što je to u opisu posla i oblast Odbora za bezbjednost kojem pripadam. Dakle, samo da nije ništa drugo, nego što je uraĊeno vezano za imovinu vi ste uradili svoj posao. Ja ću podsjetiti da u Crnoj Gori postoje tri famozne vile, koje koristi Agencija za nacionalnu bezbjednost i niko pojma nema gdje su te vile, naravno mislim na laiĉki dio javnosti i niko pojma nema kolika je kvadratura tih vila i niko pojma nema ko boravi u tim vilama i niko pojma nema da li se tu moţe desiti zloupotreba, a svi dobro znamo da su se dešavale zloupotrebe. To nije ništa dirnuli ste u osinjak i prozvali ste tkz. unutrašnju kontrolu. Zamislite instituciju koja je zapošljavala ljude po takozvanom diskrecionom pravu rukovodilaca sektora, koji su svoje predloge davali direktoru Agencije za nacionalnu bezbjednost. I vi ste ušli, odnosno vaš revizor i pogledao je tu kartoteku i vidio je da osim onih uobiĉajenih uslova koje svi mi trebamo da ostvarimo da bi dobili negdje posao, tu postoje oni tkz. specijalni uslovi, a to je da imate crnogorsko drţavljanstvo, da vam je Agencija dala pozitivno mišljenje, da ĉoĉe niste nekad pomislili nešto ruţno o svojoj drţavi, da ste prije toga morali da dobijate mišljenje pozitivno da bi mogli da radite i pokrivate neki posao u toj znaĉajnoj i ozbiljnoj instituciji i Drţavna revizorska 58 ustanova je ušla i analizirala da se tu ipak ne radi onako kako treba, da ne postoji tkz. opis i tkz. pojavne radnje prilikom tog zapošljavanja koja se evidentiraju u svakoj drugoj ustanovi. Dakle, da nije ništa, tu ste uradili svoj posao. Postoji još jedna stvar koju moram ovom prilikom da vam odam priznanje, i ako ponavljam još jednom ovdje nije u obavezi Agencija za nacionalnu bezbjednost da sprovede sve ovo ali mislim da će morati ako ništa drugo i zbog toga je ovaj naš poslaniĉki posao da apostrofiramo neke stvari. Zamislite mogućnost da subjekt revizije nema pisane politike i procedure kojim će utvrditi postupak i naĉin javnih nabavki i tu ste dirnuli u osinjak i dirnuli ste ako ništa drugo inicirali jednu oblast koju ćemo morati svi ovdje da analiziramo i koja će biti pod lupom javnosti. Zamislite oblast sporazuma raskida radnog odnosa i uplate poreza na dohodak fiziĉkih lica. Niko nije znao da li su tim ljudima koji su na odreĊeno vrijeme zapošljavani tamo diskreciono pravo rukovodilaca uopšte uplaćivane sve obaveze i dadţbine koje drţava treba da dobije. I zamislite ĉinjenicu da odreĊeni subjekti revizije kao što je Agencija za nacionalnu bezbjednost nisu imali usklaĊene tkz. odnos onaj isplate u kešu i odnos isplate preko raĉuna. Dakle, gospodo senatori, pokušali ste na ovaj naĉin da zaintrigirate sve nas, to će dati nama i vjetar u jedra, pogotovo ĉlanovima Odbora za bezbjednost, da kada budemo analizirali izvještaj o radu Agencije za nacionalnu bezbjednost zapitamo tu gospodu, da li su ispoštovali vaše sugestije. To će biti nama vjetar u jedra da se više nikada ne ponovi da neka institucija bude tabu institucija. To će dati nama vjetar u jedra da vidimo kakva su to diskreciona prava bila o kojima je malo prije koleginica Jasović govorila, da vidimo ko su ljudi koji su se tamo zapošljavali. Moţda najbitniji dio ovoga i gospodine potpredsjedniĉe bili ste danas široke ruke i omogućavali ste kolegama da malo prekoraĉe, moţda najbitniji dio nalaza konkretno oko ovog dijela jeste, ukazali ste da tamo ne postoji... Je li moguće da dobar dio nas ovdje, gotovo ĉitavi radni vijek provede u odreĊenim firmama jedva sastavlja kraj sa krajem, nema mogućnost da nabavi neku nekretninu, a da neki zaposleni u Agenciji za nacionalnu bezbjednost imaju vile, imaju ranĉeve, imaju sportske poligone, a da pri tome te imovine nema u imovinskim kartonima? Dirnuli ste u osinjak. Sada još jedna reĉenica, time završavam, ţao mi je što nisam imao prilike da govorim i o radu nekih regulatornih agencija, ţao mi je ali biće prilike sjutra kada budemo govorili o budţetu, o Agenciji za elektronske komunikacije, o Agenciji za elektronske medije i da samo ĉisto pitamo, nije to ništa strašno gospodine Đuroviću, da pitamo gdje je ona famozna digitalizacija. Ajde ĉitav Balkan i ĉitava Evropa je uvela taj proces, evo mi kaskamo samo ulaţmo iz godine u godinu da vidimo gdje smo stali, biće dana za megdana i biće prilike, moţda sjura kada budemo govorili i elaborirali budţet raspravimo i o tome. Zahvaljujem gospodine potpredsjedniĉe, dali ste mi minut vremena i više. Hvala.
  • Zahvaljujem. Molim vas, kolege, znam da radimo već nekoliko sati, ali moramo da dovedemo do kraja raspravu. Koleginica Jasavić se javlja, da li je komentar u pitanju? 59 Izvolite.
  • Poštujem vrijeme svih prisutnih, ali pošto me pomenuo uvaţeni kolega Lalošević koristim priliku, a vi ste dozvolili i komentar gospodinu Raduloviću, onda bih samo kratko da se nadoveţem da postavim pitanje, ako je u zakonu definisano da je prosjeĉna plata u Agenciji za nacionalnu bezbjednost 685.000 eura, onda je elementarno da se ispoštuje odredba zakona o Agenciji za nacionalnu bezbjednost koja kaţe da Agencija vodi kadrovsku evidenciju i evidenciju o zaradama kao i imovinu. Te da sadrţaj imovinskog kartona propisuje direktor Agencije. Uskratili ste komentar gospodinu Raduloviću koji jeste neko ko je ovdje izvještavao zajedno sa uvaţenim gospodinom Pešićem oko izvještaja Drţavne revizorske institucije i vrlo je bitno da ĉujemo šta je po tim preporukama uraĊeno, jer mi moramo konaĉno da znamo otkud pojedincima u ovom društvu od plata toliki kapital, na osnovu ĉega su ga sticali, kojim metodama, ko im je pomagao i ĉiji je to novac. Ne moţemo mi da ostanemo kao graĊani bez tih odgovora i bili ste duţni, po meni, dozvoliti gospodinu Raduloviću kratak komentar vezano za ono što je njihov vrlo vrijedan, pošten i ĉestit rad bio u samoj Drţavnoj revizorskoj instituciji da nam omogući da ĉujemo šta je uradila Agencija po tom pitanju. Ovo je zakonska odredba, mi se moramo zaista konaĉno zalagati ne za donošenje zakona, gospodine Šturanoviću, kojeg ste vi donosili ali ih niste implementirali, niste ih primjenjivali da narodski kaţemo.
  • Samo trenutak, gospodine Laloševiću. Dok se pripremite za odgovor samo par minuta. Dakle, koleginice Jasavić, naravno pustio sam vas da završite, ali i sami ste svjesni kao dobar pravnik da je ovo klasiĉna zloupotreba Poslovnika. Komentar nije bio upućen prema kolegi Laloševiću to znamo, ali u redu. Tek poĉinjemo pa ćemo se nauĉiti i poslovniku i nekim meĊusobnim odnosima gdje nemamo strogo i striktno po poslovniku, moţemo ovako i na rijeĉ i na duţe vrijeme predviĊeno poslovnikom i to nije problem. Problem je u sljedećem, niko danas, evo kolega Lalošević je malo prije rekao da sam bio široke ruke, niko danas ovdje nikome nije uskratio rijeĉ. Dakle, senator Radulović se javio bio za komentar, ali se javio na naĉin koji niko ovdje od nas nije ĉuo. Kada sam primijetio da se javio ja sam mu dao rijeĉ, ali je on u konsultaciji sa senatorom Pešićem odustao od toga. Radi cjelovite istine, jer ovo što mi radimo ovdje ljudi gledaju. Dakle, samo da to znamo i druga stvar. Pratili ste i bili ste ĉlan mnogih grupa u Ministarstvu pravde, kada smo radili i uradili ogroman posao (Govor iz klupe). Naravno, to sam htio da objasnim samo da mi dozvolite. Uĉestvovali ste na mnogim okruglim stolovima koje je organizovalo Ministarstvo pravde u ime nevladinog sektora i bili na taj naĉin uĉesnik javnih raspravi povodom svega toga i vidjeli koliki je ogromni posao tada uraĊen. I vidjeli, takoĊe kao dobar pravnik da neke od tih poslova primjenjuje Ministarstvo pravde, neke od tih zakona, ali da ogromnu većinu ne primjenjuje Ministarstvo pravde nego ih primjenjuje neko drugi. Prema tome, jeste stariji problem da bude jasan u Crnoj Gori, ne toliko u zakonskoj 60 strukturi koliko u njenoj primjeni, ali i sa tim završavam neka se svako bavi primjenom zakona koje zato zaduţen, a znamo za svaki pojedini zakon ko je zaduţen to i uostalom u ĉitavom duhu zakona i u prelaznim i završnim odredbama stoji. Toliko što se tiĉe mog odgovora. Kolega Laloševiću, jeste li smislili odgovor na ovaj ţestoki napad na vas. Pa ja mislim da vaš odgovor treba da bude udarna vijest u Dnevniku.
  • Koleginica Azra Jasavić je iskoristila mogućnost, prije svega inicirana ovom priĉom koju smo zajedno potencirali ovdje, da ukaţe gospodinu Raduloviću na neke stvari, nije bilo odgovora, ali ja sam to shvatio kao napad na mene i ja moram da odgovorim. Dakle, ona mi je u stvari dala šlagvort da nastavim priĉu. Sistem unutrašnjih kontrola u Agenciji za nacionalnu bezbjednost, a dobio sam informaciju od moga kolege KaluĊerovića i ostalih kolega koji su bili juros da je ipak nešo poĉelo da se radi na ovim preporukama u Agenciji za nacionalnu bezbjednost i to je dobra stvar. Sistem unutrašnje kontrole, a ja ću vas podsjetiti da je ovaj parlament usvajajući Zakon o Agenciji za nacionalnu bezbjednost omogućio generalnom inspektoru da vrši kontrolu zaštite podataka, da prati efikasnost realizacije programa, da prati primjenu prekoraĉenja ovlašćenja ĉinovnika i sluţbenika Agencije, da vodi raĉuna o finansijskom poslovanju, jedna od preporuka je bila i da ta unutrašnja kontrola u Agenciji ne postoji ili ne postoji u onolikoj mjeri koliko zakon predviĊa. Dakle, sama ĉinjenica da je došlo do te preporuke, sama ĉinjenica da generalni inspektor do okonĉanja te revizije koja je bila negdje krajem 2011. godine, nije imao sve ono na raspolaganju što mu je zakon omogućavao govori da smo pogodili metu. I nije zgorega ovo par minuta što smo produţili i nije zgorega što je sada u dnevniku ova priĉa, ja pretpostavljam da urednici znaju da je vrlo vaţan segment naše zbilje i svakodnevnice, da jednostavno potenciramo da je najzad došlo do upliva odreĊenih, mogu slobodno da kaţem, regulatora koji će kvalitetnih koji će ući u jednu tabu instituciju, a svima je to cilj. Zahvaljujem gospodine Šturanoviću i ostajte i dalje na predsjedavajućem mjestu.
  • Zahvaljujem, kolega Laloševiću, imam za vas jednu dobru i jednu lošu vijest. Dobra vijest što se završio na ovaj naĉin duel izmeĊu vas, a loša vijest što nijeste bili u Dnevniku. Idemo dalje. S obzirom na ovu sugestiju koju je koleginica Jasavić dala, ţeleći da dovedemo raspravu do kraja, nema nikakve potrebe da bilo šta ostane neodgovoreno do kraja. Pozivam kolegu senatora Radulovića da sada uzme rijeĉ i odgovori na ono što prije nije bilo odgovoreno. Izvolite. 61
  • Uvaţeni predsjedavajući, zahvaljujem na prilici da jednu temu koja je veoma znaĉajna ponovo vratimo u predmet interesovanja ovog doma. Danas je odrţana sjednica Odbora za bezbjednost i ţao mi je da je predsjedavajući toga odbora koji je najpozvaniji da podnese izvještaj saopštio, upravo je bila rasprava oko Agencije za nacionalnu bezbjednost, revizija koja je prvi pu uraĊena na zapadnom Balkanu i bila opitna revizija koju je Dikaf primijenio nedavno u Beĉu i to je nešto zbog ĉega i drţava Crna Gora i ovaj parlament i Odbor i vrhovna drţavna revizija treba da bude ponosna. Upravo su uvaţena gospoda poslanici apostrofirali da je revizijom Agencije za nacionalnu bezbjednost konstatovano da ĉlan 37A nije poštovan od tog drţavnog organa, kao i ĉlan 44 Zakona o drţavnoj imovini. Revizija je okonĉana u sedmom mjesecu, 12.12. a danas je to prezentirano poslanicima u Odboru, mislim da Odbor ima 13 ĉlanova i predstavnike svih politiĉkih grupa smo informisali i dobili informaciju da Agencija za nacionalnu bezbijednost primijenjuje ĉlan 37A, informisala je Odbor i vi ćete u januaru imati potupuju informaciju, a Vrhovna drţavna revizija je već dobila. Isto vaţi i za vile o kojima je govorio uvaţeni gospodin Lalošević, koje nijesu bile popisane. Nezavisni popisivaĉ, osnosno lice zaduţeno za to, doktor Todorović, to je uradio, dobili smo kompletnu informaciju i ta primjena zakona je omogućena, prije svega, aktivnošću vrhovne drţavne revizije i nadleţnog odbora. Mislim da je to jedna od onih stvari koje treba napomentu. Ţao mi je što predsjedavajući Odbora to nije saopštio, samo da kaţem da na taj naĉin rad drţavne revizije u saradnji sa matiĉnim odborom obezbjeĊuje zakoniti rad drţavnih organa i ovom prilikom koristim priliku da istaknem da je Agencija za nacionalnu bezbjednost u ovim elementima ispoštovala preporuke Drţavne revizorske institucije. Hvala vam.
  • Zahvaljujem. Dobili smo detaljan odgovor. Da li imate potrebe moţda za dodatnim komentarom u odnosu na ovo?
  • Koristim pravo da vam odgovorim da nikada nijesam bila ni u jednoj radnoj grupi Ministarsrtva pravde, ali da sam vrlo paţljivo pratila šta Ministarstvo pravde radi. Zbog toga sam ovdje, zato što nije dobro radilo.
  • Apsolutno smo se sloţili oko toga. Nijeste bili u radnim grupama, ali ste bili redovni uĉesnik okruglih stolova u ime nevladinog sektora i davali povodom mnogih zakona vrlo korisne sugestije koje su bile nama kao pedlagaĉima u daljem toku veoma dragocjene. Moţemo li sada dalje, kolega Laloševiću? Sve je u redu, idemo dalje. Kolega Halil Duković sada ima rijeĉ, nakon njega kolega Predrag Bulatović. 62
  • Zahvaljujem, gospodine potpredsjedniĉe. Dame i gospodo poslanici, gospodo predlagaĉi, Ono što odlikuje ovaj završni raĉun Budţeta Crne Gore za 2011.godinu jeste jedan realan prikaz svih budţetskih sredstava. TakoĊe i trošenje budţetskih sredstava je transparentno prikazano, a to je, vjerujem u interesu svih. To je novac graĊana i oni imaju pravo da znaju sve tokove novca, ali ono što bi takoĊe istakao ovom prilikom da je budţetska potrošnja zadovoljila sve budţetske potrošaĉe, tako da je funkcionisanje svih budţetskih jedinica bilo kako treba i ako je svima jasno da ekonomska situacija koja vlada i kod nas, i u okruţenju, a i šire, nikome nije išla na ruku. Ipak, su se budţetske jedinice uspjeli da izvrše onu svoju obavezu. Zbog toga se jednog dijela projekata koji su bili predviĊeni odustalo, što je shvatljivo, jer u takvoj situaciji u kojoj smo već nekoliko godina neki projekti, ipak su morali da saĉekaju neko bolje vrijeme,neka realnija ekonomska vremena, ali, ipak, se ne treba nadati da ni ova vjeĉita kriza neće vjeĉito trajati. Naravno, uvijek je aktuelna i priĉa, da li se u svim regionima Crne Gore podjednako ulaţe? Da li se podjednako ulaţena Jugu i na Sjeveru? Sigurno svako od nas ima za to posebnu definiciju, ali je jedna istina da se na Sjeveru mnogo manje ulagalo i da u narednom periodu treba obratiti posebnu paţnju na one djelove Crne Gore, koji su, ipak ţeljni ovih ulaganja. To je i konstatacija, vjerujem svih nas i slaţem se svi oni sa svim onim koji traţe i veće ulaganje na Sjeveru Crne Gore.Ono što bih još posebno istakao i posebno podrţao jeste ulaganja, posebno u onim djelovima gdje ţive pripadnici manjinskih naroda, koji su dugo vremena bili zaobilaţeni ovim ulaganjima i mislim da je vreijeme da se i na tom prostoru, ipak urade neki pomaci. Uradilo se dosta, ali smatram da i još puno ima toga da se uradi. Ako pogledamo i ovaj završni raĉun nameće se jedan zakljuĉak. Ipak, da je Vlada dobro radila, da je sve potrošaĉke jedinice redovno servisirala i da su plate i penzije redovno isplaćivane. Posebno treba istaći redovnost isplaćivanja penzija, jer se radi o posebno osjetljivoj populaciji i zbog jedne druge ĉinjenice što Fond penzionog osiguranja mora biti pod stalnom brigom, kako statistika kaţe, mi smo sve starija populacija. Finansijska sredstva koja Fond penzionog osiguranja zahtijeva su svakim danom sve veća, a materijalni izvori sredstava svakim danom sve slabiji, zbog toga i ovaj naĉin popunjavanja Fonda pnzionog osiguranja mora se stalno mijenjati, mora se stalno prilagoĊavati, a svi znamo da u svijetu ne postoji neki idealan naĉin za regulisanje ove problematike. Ukratko bih komentarisao i rad Drţavne revizorske institucije. Sloţićemo se svi da trošenje javnih sredstava mora biti transparentno i, što je bitno, u skladu sa vaţećom zakonskom regulativom. Suština izvještaja Drţavne revizorske institucije treba baš da ukaţe na zakonitost trošenja budţetskih sredstava i sa njenim izvještajem trebamo biti zadovoljni, jer nam ukazuje na realan prikaz u problematici koja je danas ovdje na dnevnom redu. TakoĊe ću se sloţiti i sa rijeĉima poslanika koje smo danas ĉuli, da je Drţavna revizorska institucija postala prepoznatljiva po svom profesionalnom pristupu i izvršavanju obaveza, što je sigurno za pohvalu, ali njene preporuke samo doprinose da svi oni koji su predmet revizije, sve bolje i profesionalnije obavljaju svoje profesionalne obaveze. Za pohvalu je i ĉinjenica koju smo ĉuli 63 ovdje da se sve više postupa po preporukama koje drţavna revizorska institucija donese. Na kraju, ţelim da istaknem da je Vlada uspješno obavila svoju duţnost, da je radila transparentno i zakonito, a da je drţavna revizorska institucija svojim preporukama samo uticala da taj rad bude mnogo transparentniji i da se neke greške, nadam se u budućnosti i ne ponove. Zahvaljujem.
  • Hvala Vama, kolega. Sada molim kolegu Predraga Bulatovića da uzme rijeĉ, a nakon njega koleginica Sneţana Jonica. Izvolite.
  • Gospodine potpredsjedniĉe,dame i gospodo, U svojoj kratkoj diskusiji ţelim da dam mogućnost gospodinu Branislavu Raduloviću, ĉlanu Senata Drţavne revizorske institucije, da još potencira jedanput pred crnogorskom javnošću nešto što je za mene veoma vaţno, a to je da je Drţavna revizorska institucija izvršila reviziju Agenciju za nacionalnu bezbjednost, odnosno utroška sredstava i rekao bih stanja unutar same drţavne revizorske institucije.To je jedan znaĉajan dogaĊaj, rekao bih, ali za drţavnu revizorsku instituciju i za ovaj parlament. Ovdje se mijenjaju teze. Drţavna revizorska institucija je ukazala na brojne nezakonitosti ili zbog ĉega je dala uslovno mišljenje vezano za završni raĉun Budţeta. Šra radi pojedini poslanici vladajuće koalicije. One nezakonitosti koje su bili u Vladi u potrošakim jedinicama, ţele da pokriju pozitivnim radom drţavne revizorske institucije. To jedno sa drugim ne moţe da ide. Drţavna revizorska institucija treba da bude nezavisna, treba da bude podsticaj svim organima, dakle i u ovom Parlamentu da se stave pod kontrolu oni koji troše sredstava drţavnih obveznika koji ih neracionalno troše, koji ih ne planiraju kako treba, što je jedna i od prvih taĉaka i u ovom izvještaju ovdje. Poštovani graĊani, dame i gospodo, 2011.godina za Agenciju za nacionalnu bezbjednost je bila katastrofalna. Završena je ta godina aferom listing smjenom dva direktora i što je za Crnu Goru veliki problem, zataškanom aferom listing. To je bila godina 2011.godina, kada su praćeni novinari, aktivisti nevladinih organizacija, praćena opozicija, samo da vidimo šta je predsjednik Demokratske partije socijalista govorio o nekim koalicijama opoziciji i tako dalje. Nameće se ovdje zakljuĉak. Prvo, kako će se procesuirati mišljenja Drţavne revizorske institucije o kršenju zakona? I ja se pridruţujem onima koji, makar u ovom dijelu kada je rijeĉ o Agenciji za nacionalnu bezbjednost i izriĉem pozitivan stav o radu drţavne revizorske institucije i pozivam Parlament da zatraţi od nadleţnih drţavnih organa, prije svega vrhovnog drţavnog tuţioca da radi svoj posao i procesuira ne zakonitosti u radu drţavnih organa u trošenju sredstava i ne primjenjivanju drugih zakona. Gospodin Radulović je danas u Odboru za bezbjednost pokrenuo jedno pitanje. Ja izraţavam ţaljenje zašto ovaj dom nije imao razumijevanje da pristupi izmjenama Zakona o tajnosti podataka i za ĉlanove antikorupcijskog odbora, ali i za Drţavnu revizorsku instituciju. Vjerovatno, ovdje se vidi da revizori nijesu mogli da pristupe podacima za neka sredstva, nekih 30.000 i tako dalje, posebne 64 namjene i što bi se reklo za specijalne saradnike, doušnike, špijune i tako dalje, koji moţda ne brane drţavu od spoljnjeg i unutrašnjeg neprijatelja, nego brane vlast od politiĉkih protivnika. Tu gospoda nije mogla da tome pristupi i nije mogla da to ocijeni. Naţalost, ne mogu ni poslanici da uĊu u posjed ĉlanova Odbora za bezbjednost tih podataka. Ja mislim da treba podrţati u narednih nekoliko mjeseci i vaš zahtjev da pristupi detaljnijim podacima da moţete i Upravi policije, Agenciji za nacionalnu bezbjednost, Minitarstvu unutrašnjih poslova i na drugim mjestima da sagledate da li se zakonito ta sredstva troše ili se koriste, zloupotrebljavaju na naĉin kako ste to i ovdje rekli. Drţavna revizorska institucija je ukazala na nekoliko stvari, koje govore i dalje po ovom sudu da ova agencija nije reformisana, ako se vrši prijem bez javnog oglašavanja .... ako unutrašnja kontrola ne funkcioniše, generalni inspektor ne podnos izvještaje onako kako je to zakonom definisano, ako se imovina ne prijavljuje, sluţbena, Agencije za nacionalnu bezbjednost. Mi smo posebno vodili raspravu, povodom Zakona o Agenciji za nacionalnu bezbjednost zbog te imovine. Zašto? Zato što je bjelodano utvrĊeno da neki sluţbenici Agencija za nacionalnu bezbjednost su povezani sa kriminalnim miljeom, posjeduju bogatstvo, kuće, imanja i tako dalje i tako dalje. I bivši direktor Agenciju za nacionalnu bezbjednost govori o tome da je sve to definisano na naĉin koji treba. Gospodine Raduloviću, recite crnogorskoj javnosti da li je u meĊuvremenu Agencija za nacionalnu bezbjednost postupila u skladu sa vašim preporukama u otklanjanju navedenih nezakonitosti ili ne. Hvala.
  • Zahvaljujem. Moţe komentar. Prvo, pošto je pitanje bilo upućeno prema Raduloviću. Izvolite.
  • Moţda je ovo i posljednja prilika da se u svojstvu ĉlana, senatora vrhovne drţavne revizije javljam, jer ima još subjekata koji su predmet revizije. Agencija za energetiku, izmeĊu ostalog bila je predmet revizije i dobila je pozitivno mišljenje, ali s obzirom da ste prezentirali dio politiĉkog sadrţaja, uvaţeni poslaniĉe Bulatoviću, dozvolite da taj dio ne komentrišem. Samo bih napravio jedno pojašnjenje. Dakle, Agencija za nacionalnu bezbjednost je dobila pozitivno mišljenje na finansijski iskaz i dobila je uslovno mišljenje na zakonitost rada ovog drţavnog organa. Potpuno se slaţem sa Vama da je jako dobro da u sistemu nema nedodirljivih koji koriste naša, dakle budţetska sredstva. Odmah, ţelim da istaknem ovdje, s obzirom da je to mandat bio direktora Jokovića, da se radilo o jednom odgovornom ĉovjeku, koji je pevazišao problem o kome vi govorite kada je u pitanju tajnost podataka i vrhovna drţavna revizija imala je puni uvid, osim iznosa od 36.000 koji je za specijalne namjene budţetom ove drţave odobren, ĉak i taj aspekt smo kontrolisali sa stanovišta obima sredstava. I na kraju, ţelim samo jednu stvar da kaţem, da mislim da nema nedodirljivih. I tu se slaţem sa vama, ali u našem nalazu ne stoji da nije reformisana. Što se tiĉe preporuka, danas je to bilo predmet razgovora na matiĉnom odboru, preporuke su sve kao takve definisane, osim generalnog inspektora, i vrhovna drţavna revizija za potrebe ovog parlamenta i u januaru 65 mjesecu dodatno će posmatrati realizaciju preporuka, ali sada odgovorno mogu da kaţem da ono što su potencirali gospoĊa Jasavić i gospodin Lalošević su elementi imovine, unutrašnje revizije i onaj ...ĉlana 37a, ovaj subjekt revizije u potpunosti je realizovan i nadam se da sam na taj naĉin odgovorio na Vaša pitanja. Ja se istovremeno nadam da ovdje negdje i završavaju se naše odgovornosti...
  • Vidjećemo, dok god ima interesovanja moramo biti tu. Kolega Bulatović. Izvolite.
  • Gospodine potpredsjedniĉe, dame i gospodo, gospodine Raduloviću, Naravno, ja sam dao kvalifikacije, nijesu politiĉke, nego argumentovane kvalifikacije vezano za ANB. Meni je ţao što vi imate potrebu da kaţete da su to moje politiĉke kvalifikacije, ne, to su taĉne konstatacije, makar iz iskustva koje imam kao ĉlan Odbora za bezbjednost vezano za praćenje Agencije za nacionalnu bezbjednost. Ako Agencija za nacionalnu bezbjednost ne stavlja na uvid poslanicima sve ono što treba i ako daje politiĉarima iz vladajuće koalicije za politiĉku upotrebu odreĊene aktivnosti opozicionih politiĉara, novinara, medija, apsolutno da je to nedopustivo u ovom društvu. Zašto ja to povezujem sa vašim izvještajem? Ako ste dominantno rekli da se sve prima bez javnog oglašavanja, onda kada se poveţu te dvije ĉinjenice, ako se pogleda postupak javnih nabavki koji ne funkcioniše kako treba, i to ste rekli ovdje, ako sredstva nijesu planirana u obimu koji je neophodan da dolazi do preraspodjele, ako za higijeniĉare se preko studentske zadruge obezbjeĊuju zaposleni da bi se izbjegli neki porezi, ipak je to u domenu ne politiĉke kvalifikacije nego u domenu neĉega što mene kao graĊanina, poslanika zabrinjava, a ja vam odajem priznanje zašto ste vi napisali tu. Ja od vas ne traţim da kaţete da nije reformisano. To vaš posao nije. Moj posao je da ja to kaţem. Posao parlamentarne većine jeste da braneći sluţbu izmeĊu ostalog osvajaju odreĊene politiĉke poene da je brane. Ja to razumijem i u toj borbi politiĉkoj i argumentima koje vi imate uspostaviće se kontrola nad ovom nereformisanom sluţbom. Ja sam ţelio da vi jednostavno ovdje potvrdite pred crnogorskom javnošću da su ispunjene preporuke, neke koje ste vi dali, neke nijesu, a sloţićete se i vi i mi da nije u redu da neko ima basnoslovno bogatstvo, a ima platu 600 eura, a taj radi u Agenciji za nacionalnu bezbjednost i da je povezan sa kriminalnim miljeom i da u listinzima koji su javno prezentirani vidimo komunikaciju sa Keljmendijem, Šarićem. O tome sam govorio.
  • Zahvaljujem. Komentar u ime Kluba DPS-a prijavio je šef Kluba. Kolega, izvolite.
  • Potpredsjedniĉe, evo kratko gospodinu Bulatoviću. Ĉini mi se da smo nas obojica bili na sjednici Odbora za bezbjednost na kojem smo razmatrali Izvještaj Drţavne revizorske institucija za Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Agencije za nacionalnu bezbjednost. Ali evo, sada sam zbunjen. Koliko se sjećam, nije davno bilo, izvještaj Odbora smo jednoglasno usvojili, svi prisutni 66 ĉlanovi Odbora ukljuĉujući i predstavnike opozicije i vlasti, osim što ste Vi bili uzdrţani. Samo ste bili uzdrţani, a kroz ovu vašu diskusiju reklo bi se da ste bili u Odboru protiv tog izvještaja. Drugo, zbunjen sam da li smo prisustvovali istoj sjednici gdje je na sjednici predstavnik Drţavne revizorske institucije jasno saopštio, a jasno veĉeras ovdje dva puta ponovio, prvi put u komunikaciji sa gospoĊom Jasavić a drugi put put sada na Odboru sa vama, evo i ja treći put da vam ponovim da je Agencija za nacionalnu bezbjednost ispunila sve preporuke koje je dobila od Drţavne revizorske institucije, osim preporuke koja se odnosi na glavnog inspektora, koja će se, moguće, ovih dana realizovati. Pitam se i zbunjen sam da li smo mi ĉitali konaĉno isti izvještaj Drţavne revizorske institucije koji se odnosi na Agenciju za nacionalnu bezbjednost u kojem se jasno kaţe: "Na osnovu navedenog Kolegijum DRI izraţava pozitivno mišljenje na finansijski izvještaj i uslovno mišljenje o usklaĊenosti poslovanja subjekata revizije sa propisima". Dakle, rekao bih jedno mišljenje koje je potpuno usaglašeno sa onim što su pozitivne ocjene Drţavne revizorske institucije i pitam se da li smo bili na istom Odboru gdje smo zajedniĉki konstatovali da je upravo ovo odliĉan primjer koji govori o jaĉanju kapaciteta drţavnih institucija u Crnoj Gori, kako onih koji su predmet kontrole tako i one institucije koja kontroliše. Sjetimo se da je DRI ... 2004. godine, sjetimo se da je do sada izvršila ukupno 75 revizija i evo, po planu revizija u 2011. godini bila je Agencija za nacionalnu bezbjednost. Ne bih to doţivljavao epohalnim, kao instituciju koja je nedodirljiva. Ona je dodirljiva po mnigim kanalima parlamentarnog nadzora i ovo je jedan od kanala nadzora nad tom institucijom. Hvala.
  • Gospodine potpredsjedniĉe, dame i gospodo, Gospodine Simoviću, bili smo na istoj sjednici Odbora, ali nemamo istu politiĉku misao i u tome je razlika tako da, ako ste bili u većini, ako ste glasali za, to je Vaš doţivljaj onoga što smo Vi i ja ĉitali. Ja Vas potpuno razumijem da morate da branite Agenciju za nacionalnu bezbjednost. Samo, iskren da budem, ona je u jednoj stagnaciji, u padu. Ona nema taj nivo koji se vama predstavlja za vaše politiĉke ciljeve. Što se politiĉkih ciljeva tiĉe samo neka nastavi tako. Mene brine kao graĊanina da ona ne obavlja svoj posao u zaštiti nacionalnih interesa ove drţave i kako to moţe kad je pod politiĉkom kontrolom i politiĉkim uticajem. Na ĉelu te organizacije sada je potpuno profilisan ĉovjek iz nomenklature Demokratske partije socijalista. Gospodine Simoviću, vi mrtvi ladni. Pa moţe vam biti, zato što jednom logikom proste većine koju imate, a ne većine u biraĉkom tijelu, uslovno mišljenje koje vam je dato koje znaĉi nepoštovanje zakona i kršenje zakona smatrate da uopšte nije vaţno. To je i te kako vaţno i ja ovdje pozivam i vas i parlamentarnu većinu i ovaj parlament da vidimo kako i na koji naĉin nezakonitostima do kojih je došla Drţavna revizorska institucija se stane na put, odnosno kako da nezakonitosti budu procesuirane, a ne vi da izvještaj o nezakonitostima prihvatate 67 kao veliĉanje rada vlasti kojoj pripadate. To je ono potencijalno moguće simuliranje o kojem je govorio gospodin Vladislav Bojović, da jedan korektan rad DRI vi moţete da pretvorite u nešto što je sušta suprotnost. Ja i dalje mislim i tvrdim, DRI je dokaz svega toga, da je negativno mišljenje o ukupnom radu Agencije za nacionalnu bezbijednost, i neophodno je i da ovaj Parlament nastavi borbu da ostvari puni parlamentarni nadzor nad tom još uvijek nedodirljivom i nereformisanom sluţbom.
  • Zahvaljujem. Idemo dalje, koleginica Sneţana Jonica. Nakon nje kolega Ţeljko Aprcović. Izvolite.
  • Gospodine potpredsjedniĉe, dame i gospodo poslanici, predstavnici predlagaĉa, poštovani graĊani, U raspravi koja je koncipirana na naĉin da za pet minuta treba da se pozabavimo i Završnim raĉunom budţeta, izvještajima agencija, kao i Izvještajem Drţavne revizorske institucije, jednostavno nije moguće na dovoljno ozbiljan naĉin i detaljno analizirati sve ove akcije. Iz tih razloga opredijelila sam se da ukaţem na pet tema ili pet oblasti iz ovih dokumenata koje su za mene loš primjer iz 2011. godine za koji ne smijemo dozvoliti da se ponovi u sledećoj godini i koje bi trebalo uzeti u obzir prilikom razmatranja budţeta kojim ćemo se baviti već sjutra. Prvi loš primjer jeste ĉinjenica da je u budţetu za 2011. godinu bilo predviĊeno 2.570.000 eura za struĉno osposobljavanje pripravnika. U Završnom raĉunu budţeta se ne vidi da li je toliko i ostvareno, jer su brojke i podaci svedeni na naĉin da je data samo opšta informacija o transferima, a ne i razraĊena po pojedinim djelovima iz tog segmenta ali, i sa pretpostavkom da je svih 2.570.000 eura opredijeljenih za pripravnike zaista na njih i utrošeno 2011. godini, ostaje ĉinjenica da je Vlada Crne Gore u toj istoj 2011. godini, pet puta više novca, dakle, preko 12 miliona eura, opredijelilo za sluţbena putovanja, reprezentaciju i troškove telefona. I to je loš primjer koji ne smije i ne treba da se ponavlja, jer jednostavno ne smijemo dozvoliti da prioritet budu troškovi Vlade za sluţbena putovanja i reprezentaciju, a da nam na prvom mjestu ne bude struĉno osposobljavanje mladih ljudi koji bi svojim angaţovanjem, radnim i daljim radom trebali da budu temelj budućeg napretka ovog društva. Drugi loš primjer na koji ţelim da ukaţem je nešto o ĉemu govorim uvijek kada govorimo o Završnom raĉunu Budţeta nadajući se da će se neko u Vladi Crne Gore zastidjeti onoga što je do sada uraĊeno i makar pokušati da ispravi grešku da se to više ne ponovi. Podaci samo za 2011. godinu Fond za procjenu rehabilitaciju i zapošljavanje lica sa invaliditetom u Fondu uplaćeno 6.429.409,00 eura u namjene Fonda, dakle, za profesionalnu rehabilitaciju zapošljavanje lica sa invaliditetom potrošeno samo 386.000,00 eura 6 miliona je potrošeno za neke druge namjene , a objašnjenje, preostala sredstva nijesu se mogla prenositi u Budţet za narednu godinu u cijelu finansiranja tog programa pa ih je Vlada potrošila negdje drugo.Da je ovo samo primjer iz 2011. godine bilo bi strašno, ali ne tako dramatiĉno. Medjutim, kada uzmemo u obzir da je ovo nešto što se ĉetiri godine ponavlja i što dovodi do toga da se od 18 miliona eura koje su se slile u 68 Fond za procjenu, rehabilitaciju i zapošljavanje lica sa invaliditetom samo milion i 200 potrošeno za ove namjene, a 16 miliona i 964 ili 17 miliona potrošeno negdje drugo, bez objašnjenja, a da se koristi model da Fond za procjenu i rehabilitaciju nema posebnu stavku na prihodnoj strani Budţeta Zavoda za zapošljavanje kako se trošenje tih sredstava ne bi moglo kvalitetnije pratiti nije korketno. Nije primjereno nakon svih upozorenja koje ste imali iz ove Skupštine, iz Kluba poslanika SNP-a što je i u Budţetu za 2013. godinu napravljen sistem da na prihodnoj strani Zavoda za zapošljavanje ne postoji poseban program, odnosno posebna stavka budţeta gdje se vide prihodi ali da će se poslije toga vidjeti kako su ta sredstva potrošena. Naravno, nije dobro što ni Ministarstvo za rad i socijalno staranje nije ništa uradilo da popravi ono našta ukazuje Ministarstvo finansija a to je nemogućnost da se dovoljnim brojem projekata potroši taj novac. Oĉigledno da je Ministarstvo finansija našlo naĉina da ih potroši negdje drugo a ne da se potroše za one za koje su namijenjene, dakle licima sa invaliditetom. Treći loš primjer to je priĉa o Fondu rada i ĉinjenica da u 2011. godini za troškove, za tehnološki višak potrošeno 2.389.136 eura, odnosno, za lica za ĉijim radom je prestala potreba zbog steĉaja u njihovim firmama i to je znaĉajno manje od onog što je bilo neophodno i zbog broja donijetih rješenja i zbog broja ljudi koji oĉekuju i kojima su ova sredstva neophodna. Ali,ono što je još strašnije je ĉinjenica da je u budţetu o kojem ćemo sjutra govoriti za tehnološki višak u Fondu za rad predviĊeno samo 1,3 miliona eura iako imamo 2.800 pravosnaţnih rješenja za koje je potrebno 5,5 miliona eura za isplatu. To znaĉi da obezbjeĊujete na ovaj naĉin samo 1/4 onoga što je već uraĊeno u rješenjima pod uslovom da ni jedno rješenje ne bude donijeto u sljedećoj godini. Ĉtiri godine će biti potrebno ovom tedencijom da se isplate sredstva koja su ljudi koji su gubitnici tranzicije definitivno makar morali dobiti od drţave kao jedan vid obeštećenja. Do kraja priĉe, Fond za obeštećenje, u kojem je za 2011. godinu planirano 2 miliona i 600 utrošeno samo milion i 791 euro što znaĉi opet jedna struktura graĊana kojim su neka prava svojevremeno uskraćena i koji će sa ovom tedencijom pravo na restituciju, odnosno na pobraćaj, odnosno na obeštećenjem u konkretnom sluĉaju obezbijediti po tumaĉenju kolega koji su se bavili finansijskim kalkulacijama za 50 godina a brzinom rada Komisije za restituciju po nalazu Ombudsmana za 26 godina i doći do odluka o tome koliko treba da bude obeštećenje. Na kraju, stavka iz Izvještaja Drţavne revizorske institucije koja se odnosi na Ministarstvo za rad i socijalno staranje i ĉinjenicu da je upravo i nalaz Drţavne revizorske institucije potvrdio ono o ĉemu smo govorili a to je da su cenri za socijalni rad najslabija a izuzetno vaţna karika u sistemu socijalne zaštite i samo ponavljam na ukazani problem za izvještavanje konsolidacije i kontrole finansijskih transakcija po centrima za socijalni rad i namjenama u dijelu socijalnih davanja. Naš vid kontrole ovih socijalnih davanja takodje nije bio moguć iz razloga što je svaki zahtjev iz poslaniĉkih klubova odbijan uz obrazloţenje da se ne mogu dostaviti odgovori zbog Zakona o zaštiti podataka o liĉnosti i ostaje nedoreĉeno kako je Drţavna revizorska institucija dozvolila da ne dobije Izvještaj Komsije za kontrolu i nadzor centara za socijalni rad za 2010. godinu koji bi znaĉajno, makar u dijelu onoga što su bili nalazi Centra za socijalni rad u Podgorici moglo doprinijeti u tumaĉenju kako su tamo sredstva trošena. U vašem Izvještaju piše da ovaj nalaz nije dostavljen revizorima i nadam se, naravno, da će praćenjem preporuka koje ste dali ovo biti dovedeno do kraja jer se radi o jako ozbiljnom segmentu društva . 69 Ponavljam, ovo je peti loš primjer onoga što su bila moja viĊenja dokumentacije koja se odnose na 2011. godinu. Na ţalost svih pet primjera odnose se na one strukture koje su iz ovih ili onih razloga već imali štete od naĉina funkcionisanja ove drţave i bili su gubitnici i tranzicijie i gubitnici ovakvog naĉina rada Vlade i gubitnici ovih procesa u kojima se trenutno nalazimo i na ţalost i kroz budţet i kroz rad Ministarstva za rad i socijalno staranje oni opet jesu oni kojima se prava krše. Hvala.
  • Zahvaljujem na ovom kraćem izlaganju. Sedam- osam puta je bilo na kraju, pa se onda opet malo produţi, ali dobro. Komentar ima kolega Bušković kao predstavnik predlagaĉa. Izvolite.
  • Samo informacija da su zakljuĉno sa septembrom isplaćene sve obaveze po osnovu Fonda rada tako da je u 2012. godini isplaćeno preko 4000 rešenja koja su bila donijeta zakljuĉno sa septembrom. Samo pojašnjenje. Što se tiĉe Zakona o budţetu, budţetska sredstva se ne mogu prenositi u iduću godinu. Znaĉi, ako sredstva nijesu utrošena budţetom za tekuću godinu ne mogu biti prenesena za iduću godinu. Hvala.
  • Zahvaljujem. Dobili ste dodatno vrijeme. Izvolite.
  • Hvala, potpredsjedniĉe. Dakle, iako ne smatram da je bio dovoljan iznos u 2011. godini mnogo je strašnije ĉinjenica, a o tome ćemo priĉati sjutra, da je za 2013. godinu planirano 1.300.000 eura za Fond rada za isplatu za tehnološki višak a da su trenutno pravosnaţna rješenja 2.800, što znaĉi da je potrebno oko 5,5 miliona eura. Dakle, to je nešto što je opomena da se na ovakav naĉin ne moţe obezbijediti sve ono što je potrebno, obezbijediti u Fondu rada, samo za ona rješenja koja su već pravosnaţna pod uslovom da se ni jedno novo ne donese. Vi znate da ih ima koja nijesu riješena i kada je u pitanju Fond za procjenu, rehabilitaciju i zapošljavanje lica sa invaliditetom ono što je trebalo da kaţete zašto se upravo već tri godine izbjegava da se definiše Fond za procjenu, rehabilitaciju, kao posebna stavka na prihodnoj strani Budţeta. To vam nije uobiĉajeno, ĉak ni za manje stavke a ne za stavku koja iznosi preko 6 miliona eura. Ubijedjena sam da je to zbog toga da bismo teţe mogli pratiti gdje to Vlada troši novac koja otima novac lisa sa invaliditetom.
  • Zahvaljujem. Idemo dalje, kolega Ţeljko Aprcović ima rijeĉ, nakon njega kolega Branko Radulović. 70
  • Zahvaljujem, uvaţeni potpredsjedniĉe. Uvaţena gospodo iz Drţavne revizorske institucije, uvaţeni pomoćniĉe ministra, uvaţena gospodo iz regulatornih agencija, kolege poslanici, uvaţeni graĊani Crne Gore, Jako inspirativna tema, saslušao sam je sa budnom paţnjom od poĉetka, znaĉi od zasijedanja plenuma, to je negdje od 15 ĉasova sada je blizu 21 ĉas, to je šest sati, izazvala je vrlo budnu paţnju moju i diskusija kolega koja se zovu opozicija i nas koji smo parlamentarna većina. Ţelim odmah jednu stvar da kaţem. Znaĉi, ne prihvatam ono sto se ĉulo u većini diskusija iz parlamentarne opozicije da smo mi ovdje da branimo nešto što je protivuzakonito. Mi smo da prihvatimo ono što je Drţavna revizorska institucija vrlo kvalitetno dala kroz svoj izvještaj, vrlo kvalitetno apostrofirala sve nedostatke kod objekata kontrole, vrlo kvalitetno dala preporuke kako da se ti nedostaci otklone i ovdje nam rekli da će i tokom januara propratiti kako i na koji naĉin se preporuke implementiraju kod objekata kontrole i kako se sprovede u praksi. Jako mi je znaĉajno da je gospodin senator Drţavne revizorske institucije rekao ovdje da je Drţavna revizorska institucija napravila Akcioni plan od 2012. do 2017. godine. Šta to znaĉi? Znaĉi da ćemo imati veći kvalitet rada, veći obim kontrole i da ćemo dobijati bolje završne raĉune pred poslanike, znaĉi, i opozicije i vlasti. Naţalost, vrlo smo hendikepirani, bez obzira što je Vlada utvrdila još 22. juna 2012. godine završni raĉun, mi ga sada razmatramo na kraju 2012. godine, ne moţemo kvalitetno da priĉamo o njemu, bilo je puno dobrih pozicija, bilo je nekih negativnosti. Potpuno se slaţem sa koleginicom Jonicom u dijelu koji se odnosi na sredstva za pravilno obeštećenje. Bila su predviĊena 2,5 miliona, naši graĊani to oĉekuju, samo je realizovan 1.790.000. MeĊutim, moram da kaţem, da sam izuzetno razoĉaran sa nekim primjedbama da odreĊeni korisnici budţeta su vratili navodno pare, zbog toga što ih nijesu namjenski utrošili. Znam da smo mi, što se tiĉe Zakonika o kriviĉnom postupku, u dijelu koji se odnosi na tuţilaĉku istragu, donijeli odloţenu primjenu tog zakonika za dio znaĉi, do 01. septembra 2011. Zbog toga se iz razloga što tuţilaĉka organizacija nije bila, znaĉi, ni kadrovski, ni tehniĉki, ni prostorno opremljena za punu implementaciju tuţilaĉke istrage. TakoĊe, znam da kada smo priĉali o sudovima i o nivou sredstava koje je odvajano za sudove, na Odboru za politiĉki sistem, svi smo mi apostrofirali, da sudovima radi njihove potpunije, veće nezavisnosti finansijske treba omogućiti veći nivo sredstava kako bi kvalitetnije radilo. I znam da sam za ovom plenumskom govornicom priĉao o tome kako one ljude koji 70% posla u sudu obave, poĉev od daktilografa, treba adekvatnije nagraditi. Dakle, sistem zapošljavanja pripravnika struĉno-saradniĉkog kadra, jer smo u jednom trenutku imali nekih, potrebu za 40 struĉnih saradnika u Višem sudu, samo se osmoro naših kolega pravnika javilo da bude primljeno. Zbog ĉega? Zbog toga što je plata za to 380 eura, i normalno da nije bio zadovoljavajući nivo. Kaţem jednostavno, što se tiĉe dvije potrošaĉke jedinice i sudstva i tuţilaštva, oni su dobili onoliko sredstava i potrošili onoliko sredstava koliko im je Zakon o budţetu za 2011. i planirao. 71 Ţelim da kaţem, da se ne mogu sloţiti da mi ovdje ovu Skupštinu, a raspravljamo o Zakonu o završnom raĉunu budţeta za 2011. pretvorimo u svojevrsnu sudnicu. Pustimo drţavne organe da rade. Znaĉi, gospoda iz Drţavne revizorske institucije preduzela je odreĊene radnje, a koliko sam shvatio iz jedne kontak emisije koja je bila nedavno, reĉeno je da će sve, i kriviĉne prijave od strane Drţavne revizorske institucije podnositi za one koji neadekvatno koriste, odnosno u suprotnosti sa zakonom koriste sredstva od poreznih obveznika Crne Gore. Nadam se da ćemo kroz ovo što se zove, znaĉi, potpuno otvorena diskusija, potpuno otvoren razgovor sa Drţavnom revizorskom institucijom, prezentiranje svih onih ĉinjenica vezanih za postupak revizije, doći do kvalitetnog razmatranja nekog narednog Završnog raĉuna za 2012. godinu, doduše u drugaĉijem terminu kada smo na kraju godine, kada treba u naredna dva dana da usvojimo novi Zakon o budţetu za 2013. godinu. Moram samo još jednu reĉenicu, pošto su svi prekoraĉili termin, ţelim da kaţem da su ekonomski parametri u kojima se ostvarivao budţet 2011. bili onakvi kakvi jesu. Znaĉi, Vlada Crne Gore je napravila odreĊene iskorake, napravila je odreĊenu pravnu infrastrukturu i što se tiĉe prostorno-planske infrastrukture za neke nove periode koji dolaze. Znam da je na nivou Boke odraĊeno niz studija lokacije, drţavnih studija lokacije i izmjena prostornog plana posebne namjene za Morsko dobro, gdje se stvaraju preduslovi da doĊu investitori, da nam ne budu investicije kao što je ovdje bilo sa 83% ostvaren 2011. sluĉaj, nego da budu neuporedivo veće, kako bi se zamajac okrenuo i kako bi svi graĊani Crne Gore osjetili benefite. Zahvaljujem.
  • Hvala Vama, kolega. Potpredsjednik Radulović sada ima rijeĉ, molim da se pripremi kolega Pajović. Izvolite.
  • Uvaţena gospodo, poštovani graĊani Crne Gore, Po nekoj ţivotnoj filozofiji uvijek sam okrenut budućnosti, tako da manje gledam prošlost, i ne ţelim da trošim energiju na nju. Konstatujem sadašnjost i pokušavam da naĊem nešto što je optimalno i što je u javnom interesu. MeĊutim, danas sam se javio zbog toga što ću sjutra samo govoriti o budućnosti. Da bih vas, graĊani Crne Gore, do kraja otrijeznio i doveo u neku nit realnosti, danas sam se javio da to svoje uvodno izlaganje noćas vam saopštim. Ta 2011. podsjeća na jednu kovanicu - pamtilo se ne ponovilo se, što je izniklo iz ovog naroda, ili na onu ĉuvenu trilogiju isto ĉuvenog Borislava Pekića - Godine koje su pojeli komarci, ili skakavci, izvinjavam se. Imam taj problem što uvijek mislim tri, ĉetiri reĉenice naprijed, pa onda stavljam onu što izgovaram, da to bude tehniĉka neka stvar, ali oĉito da godine stiţu. Ili me to podsjeća na ono što je ludilo, pijanstvo od alkohola ili kockarsko pijanstvo. Zašto ovo kaţem? Zato što je ta 2011.godina potvrdila sve ovo o ĉemu sam rekao, i o skakavcima i o pijanstvu i o toj kovanici. Kada se to usvajalo, sve sam ovo iskriţao, napravio, ali kakve vajde od toga što sam bio u pravu. Ta 2011. godina je potvrdila da smo mi ušli debelo i 72 duboko u duţniĉko ropstvo. Popeli smo se, zaduţili smo se u odnosu na 2010. za cijelih 16%. Dali smo štetne garancije, ili riziĉne garancije, ili kako god hoćete, na 380 miliona tajkunima, zajedno kad se to dvoje sabere, tih 1.480.000 i to prelazi 55%,56%. Dalje, faktiĉki, onu crkavicu koju smo nosili kući, koju smo primili, koju smo dijelili, nadomjestili smo sa velikim kreditima 230 i kusur miliona eura, i to je cijeli deficit od 16%. E, da li je to budućnost, da li istina? Ne, to je propast Crne Gore i zato mi liĉi na kazamat, kad skinemo tu oblandu, kad vidimo da nema više, da nam neće pozajmljivati, kad vidimo da će nam plate biti sve manje i manje, vidjećemo da smo mi zatoĉenici,da ovo Crna Gora nije što smo mislili, bez obzira na koju i sa kim. I sjutra ćemo im pokazati kolika je ta bijeda svih nas koji smo u Crnoj Gori, kad napravim jednu skalu, kada budem govorio o kupovnoj moći, što je i jedini parametar što sam zagovarao tu ovdje prije ĉetiri, pet godina dana na koje smo tanke grane pali. Da smo krivi, da ste krivi, kako god hoćete, graĊani Crne Gore, svjedok je ova skromna knjiţica koju je Pokret za promjene nudio 2009.godine, kada smo je napravili, napisali moţemo sa ove vizure, mogu vam reći, mogli smo, naţalost i na našu tragediju, kada sam ovĊe govorio kada je bio isto potpredsjednik Šturanović kada sam lelekao nad sudbinom Crne Gore, naţalost nijesmo ništa uradili nismo iza ovoga stali. Ništa nijesmo uradili gospodo, da zaustavimo pogibiju, potop Crne Gore, ništa nijesmo uradili da napravimo strukturne reforme, ništa nijesmo napravili da upristojimo javnu potrošnju, jer ona ima limite, ništa nijesmo uradili da ova drţava Crna Gora bude pravna i pravniĉka, opominjali smo gospoĊu Ĉarapić gospodin Medojević i ja sa tuţbama na dvije najveće korupcije koje je ikada i izdaja i pogibije Crne Gore koja je doţivjela, to je ona sa KAP-om i ona koja je i sa italijanskim tajkunima A2A, u tom vremepolu je napravljen taj ĉuveni memorandum. Ono što su trebali ta gospoda 300 miliona da daju ne trebaju ništa one su omĉe o vratu Crne Gore, o tome ću sjutra priĉati kako i na koji naĉin. Opametio se Đukanović poĉeo je da citira nas iz Pokreta za promjene i drugare iz Demokratskog fronta i onoga kada smo bili i u nevladinom sektoru i ono kad smo nudili program drţava na znanju, odrţivi razvoj, moralna potrošnja. Ja se pitam i danas ga odvde pozivam, gospodine Đukanoviću, doĊite, ako ste patriota Crne Gore, doĊite sjutra pa da vidimo to vaše deklarativno zalaganje kako da pretoĉimo u delanje i kako to delanje da ima efekta. Da ste nas poslušali, graĊani Crne Gore, za to vam priĉam ne da bi dobio pluseve, plusevi me ne interesuju nego da bi moje potomstvo ostalo ovĊe, danas bi bio barem završen detaljni projekat za auto-put.
  • Zahvaljujem, već je znaĉajno prekoraĉeno vrijeme.
  • Kada doĊem do mikrofona sa te strane neću se od njega odvajati.
  • Biće prilike sjutra. Kolega Darko Pajović ima rijeĉ. Izvolite, a neka se pripremi kolega Strahinja Bulajić. 73
  • Hvala, predsjedavajući. Dame i gospodo poslanici i poštovani graĊani, Jako je teško poslije profesora Radulovića imati kvalitetnu diskusiju, jer ove su diskusije uvijek bile pune emocija i pune jako dobrih konstatacija. Dakle, potpuno ste u pravu, profesore, jer kod nas su i skakavci, ĉini mi se, prešli u kategoriju komaraca, tako da nijeste apsolutno pogriješili. A upravo je potrošnja ovog budţeta dokaz te konstatacije. Prije svega pohvala za Drţavnu revizorsku instituciju, vjerujem, mada ranije, ne kao poslanik kao graĊanin Crne Gore sam posmatrao i gledao razvoj te institucije, ukoliko to nije nadmeno reći, nadam se da ćete me razumjeti u pravom smislu te rijeĉi, ali progres je evidentan. I smatram da treba još znaĉajnije raditi upravo na profesionalizaciji drţavnih institucija, a Drţavna revizorska institucija je svakako jedna od onih koje su kljuĉne za nešto što se zove dobar budţet i dobra potrošnja u budţetu. Mi nijesmo uĉestvovali u kreiranju ovog budţeta sticajem okolnosti, Pozitivna Crna Gora je nastala u maju ove godine, ali sasvim sigurno kada smo dobili ono što se zove Zakon o budţetu za 2011.godinu, letimiĉnim pregledom moţe se ustanoviti da potrošnja novca u toj 2011.godini nije bila ni solidarna ni odgovorna, ali isto tako ni pravedna. I tu su argumentaciju upravo dali ljudi iz Drţavne revizorske institucije, ja ću samo ponoviti. Dakle, ne moţemo govoriti o odgovornom trošenju novca ukoliko imamo putne naloge koji su pisani na osobe koje nijesu uopšte zaposlene u drţavnim institucijama. Ja ću vas podsjetiti da se to zove utaja poreza i podsjetiću vas da poreske inspekcije vrlo revnosno izuzetno oštro kaţnjavaju kompanije i firme koje to rade. Pri tome, ĉak kad se izdaju putni nalozi za zaposlene traţi se dokumentacija koja je i te kako bogata. Prosto preći preko te ĉinjenice tek tako mislim da nije dobro i mislim da upućujemo jednu vrlo lošu poruku graĊanima Crne Gore i ne treba se ĉuditi što onda poreska uprava ima jako puno posla kada to rade drţavni organi. A podsjetiću to je klasiĉno izbjegavanje poreza, kako god to neko doţivio, bili mi sudnica ili ne, a koliko je meni poznato, tu se ne radi samo o politiĉkoj odgovornosti tu, ĉini mi se, radi se i o kriviĉnoj odgovornosti. TakoĊe, ne moţemo govoriti o pravednosti ukoliko se rezerve troše na stanove i pri tome nemate jednake šanse za sve, kada govorimo o drţavnim sluţbenicima, jer priznaćemo da uglavnom, pod jako ĉudnim okolnostima, uvijek nekako neki stanovi zapanu funkcionere, pri tome zaboravljajući sve one vrijedne ljude koji godinama ili decenijama rade u drţavnim institucijama, a i te kako su zaobiĊeni. Ako hoćemo da budemo pošteni onda kad govorimo o sluţbenim kolima, o potrošnji telefona, benzina pa i ovih stanova tada govorimo o funkcionerima, to sasvim sigurno nije pravedeno. Ali, nije isto tako pravedno ni kada Ministarstvo finansija flagrantno krši zakon. Dakle, poreska uprava koja je organ Ministarstva finansija vrši naplatu poreza, a pri tome od juna 2011.godine to je isto Ministarstvo finansija po Izvještaju Drţavne revizorske institucije ne uplaćuje poreze i nikome ništa. Da se vratim na poĉetak priĉe, kada uĊete u neku kompaniju koja ne plaća poreze vi ćete podnijeti prijavu protiv nje i debelo ćete to naplatiti. MeĊutim, kada se radi o Ministarstvu finansija koji ne uplaćuje poreze, tada je sve u redu. I mi ovdje kao zakonodavni dom treba da preĊemo preko te ĉinjenice bez traţenja bilo kakve odgovornosti. Naprotiv, ovdje se ne radi samo o politiĉkoj odgovornosti ona 74 je nesporna ali je apsolutno neće biti ovdje se prije svega moţe govoriti o kriviĉnoj odgovornosti. TakoĊe, sumnjive isplate nadoknada gdje imate Ministarstvo zdravlja, nemate apsolutno nikakve izvještaje za utrošenih 180.000 eura po radu raznih komisija. Dakle, ako imate planiran budţet na 30.000 hiljada, a vi raznim nadoknadama to podignete na 70.000 hiljada i u izvještaju vam se nalazi da nemate ni jedan pisani trag, onda sasvim sigurno ne moţemo govoriti o odgovornom trošenju novca svih nas. Dakle, nijesmo mi ovdje da sudimo ali ovdje jesmo da ukaţemo na nešto što je protiv zakonito. Dakle, imamo instituciju koja nam je ukazala na cijeli niz stvari koje jesu protivzakonite. I ponoviću na sudovima je da sude na tuţilaštvu je da vrši poslove iz svog domena ali na nama jeste da ukaţemo da klasiĉna kriviĉna djela koja ćete naći u ovome ukoliko ţelite to da proĉitate, naravno, nijesu dobro da prolaze iz godine u godinu, nama je ovo prva godina, ali ovdje postoji jako veliki broj djela koja bi na kraju krajeva trebali da zainteresuje nadleţne drţavne organe. Zbog toga pozitivna Crna Gora neće podrţati potrošnju da tako kaţem drţavnog novca koji nije ni pravedan nije ni solidaran, a na kraju nije ni apsolutno odgovoran prema onima od kojih zapravo i uzimamo novac a to su graĊani Crne Gore.
  • Zahvaljujem. Kolega Bušković ţeli rijeĉ. Izvolite, komentar.
  • Definitivno je u Izvještaju Drţavne revizorske institucije bilo definisano, ja ne znam koliko je to bilo, dva, tri mjeseca da nijesu plaćani porezi i doprinosi na neki rad drţavnih tijela. U skladu sa Zakonom o budţetu svaka potrošaĉka jedinica ima obavezu naredne budţetske godine ta sredstva odmah izmiri, tako da su ta sredstva plaćena. Što se tiĉe kriviĉnih djela i ovog sluĉaja ne mogu da naĊem vezu iskreno da vam kaţem. Priĉamo o Budţetu gdje je rješenje konsolidovano bilo od oko 1.200.000 i priĉamo da nećete podrţati Budţet na osnovu sluĉajeva radnih grupa u iznosu od 20.000 eura na osnovu neizmirenih poreza i doprinosa koji su bili u Ministarstvu finansija na iznosu od 2.000 eura. Ja bih vas stvarno zamolio da elemente kriviĉnih djela dobro istraţite i dobro analizirate i tek onda tako da nastupate prema odreĊenim segmentima koji su definisani Izvještajem revizora. Hvala.
  • Nema potrebe za takvim komentarima iz prostog razloga jer sam citirao Drţavnu revizorsku instituciju, tamo vrlo jasno kaţu da od kraja juna 2011.godine nijesu uplaćivani porezi, ne radi se o periodu od par mjeseci. Nijesam govorio o kriviĉnim prijavama, ja sam govorio o kriviĉnim djelima, ako za vas utaja poreza 75 nije kriviĉno djelo, ja se onda izvinjavam, to moţda jeste teška rijeĉ, ali moţda bi dobro bilo da poĉnemo od nadleţnih drţavnih organa. Jer, ne shvatam kako ćemo onda, odnosno kako će vaša poreska sluţba , ona je organ vaše uprave, ona je organ uprave Ministarstva finansija kako imate kredibiliteta da idete prema kompanijama koje grca u 15.000 preduzeća i traţite svaki cent, a nama ovdje kaţete 10, 20 ili 30.000 eura, ja sam sasvim siguran kad bi se ušlo po dubini u tom budţetu i kad bi se ušlo u sistem javnih nabavki da bismo mi pronašli još mnogo takvih primjera, iako su to vama mali iznosi ja mislim da nijesu, svaki euro graĊana Crne Gore treba da bude potrošen odgovorno, pravedno i solidarno. Dakle, kazao sam da mi za ovaj Budţet nećemo glasati jer smatramo da potrošnja novca nije bila a) odgovorna, b) solidarna i c) pravedna. Naveo sam vrlo jasne primjere sa kojima se mi u Pozitivnoj Crnoj Gori ne slaţemo, a to je da su drţavni funkcioneri, makar i mi sjutra bili to, moţda nećemo sjutra moţda u nekom narednom periodu i prvo ćemo primijeniti nama, ne moţemo jednostavno obezbjeĊivati za drţavne funkcionere sve i benzine, i kola, i telefone i na kraju drţavne stanove, odnosno stanove iz drţavne rezerve, ponoviću dok vam stotine sluţbenika u Vladi i u drugim institucijama nema riješeno stambeno pitanje. Mislite da je dobro da Ministarstvo zdravlja troši 70.000 eura na radne grupe, zašto na kraju krajeva nijesu onda ukljuĉili ljekare koji rade za manji iznos novca u odnosu na one koji bi trebali da im budu menadţment, nema tu ništa loše, to se zove solidarnost.
  • Zahvaljujem. Završili smo ovaj dio rasprave, nemamo pravo. Kolega Strahinja Bulajić, nakon njega kolega Obrad Gojković. Izvolite.
  • Gospodine potpredsjedniĉe, uvaţene kolege. S obzirom da je ovo završna rijeĉ u ime Kluba poslanika Demokratskog fronta, poĉeću od toga da je Drţavna revizorska institucija dala uslovno mišljenje na Predlog zakona o Završnom raĉunu za 2011.godinu. Šta znaĉi uslovno pozitivno mišljenje, zašto nije pozitivno? Pa izmeĊu ostalog zbog toga što su u postupku revizije Završnog raĉuna utvrĊena odreĊena odstupanja koja se odnose na nedosljednosti i izostanak primjene zakonskih i podzakonskih propisa, propuste u sistemu evidentiranja neizmirenih obaveza, nedostatke i propuste u sistemu prikupljanja pojedinih javnih prihoda, nefunkcionisanje unutrašnjih kontrola, nenamjensku potrošnju po pojedinim budţetskim pozicijama itd. Osim toga, Drţavna revizorska institucija dala je ĉak 47 preporuka u cilju unapreĊenja poslovanja budţetskih korisnika, ali i u cilju uĉvršćivanja finansijske discipline što navodi na logiĉan zakljuĉak da je u tom sektoru izraţena nedisciplina i nepoštovanje zakona. Ne bi bilo pošteno ukoliko ne bi konstatovali da je Drţavna revizorska institucija uradila korektno i profesionalno svoj posao koji je saopšten u Izvještaju o Završnom raĉunu, ali ipak kad je sve ovo Drţavna revizorska institucija utvrdila, a to nijesu baš bilo kakvi propusti, ĉudi me kako je Drţavna revizorska institucija dala tako visoko mišljenje. Radi javnosti, vaţno je da se istakne da su osnovne karakteristike ostvarenja Budţeta u 2011.godini - da je deficit u Budţetu 76 za 83.000 veći od planiranog da je iznosio 190.000, da je bilo uoĉiljivo slabija naplata prihoda od planiranih, da su ostvareni tekući izdaci koji su nadmašili plan, te da je došlo do povećanja troškova kamata i uvećanja zaduţivanja, odnosno povećanja ukupnog duga. Spoljni dug je povećan za 151,3 miliona eura, a unutrašnji za od oko 65,2 miliona u odnosu na 2010.godinu. Ino garancije Crne Gore iznose od oko 351 milion, odnosno oko 11% bruto društvenog proizvoda. Prihod od privatizacije i prodaje imovine iznosio je skromnih 3,35 miliona, odnosno svega 22,3% od planiranog. Dakle, drţavni dug Crne Gore u 2011.godini je iznosio 1,5 milijardi eura, a to je tada iznosilo oko 45,5% bruto društvenog proizvoda, od ĉega na unutrašnji dug otpada oko 13% na spoljnih 32,5% bruto društvenog proizvoda pod uslovom da je bruto društveni proizvod jasno i precizno predstavljen. Taĉno je da je Mastrihtskim sporazumom predviĊeno da se moţe ići i do 60% društvenog proizovda i neko će reći da smo još uvijek daleko od toga. MeĊutim, taj postotak i taj sporazum ipak vaţi za zemlje Evropske unije a koje imaju jaku privredu i ukupnu ekonomiju. Nerazumno je, a i mislim neozbiljno, govoriti o istim uslovima i procentima koji vaţe za jednu Njemaĉku ili Francusku ekonomiju s jedne i crnogorsku ili neku drugu sliĉnu njoj s druge strane. Treba li govoriti o tome šta je dug u iznosu od 60% BDP Njemaĉke, a šta taj procenat duga znaĉi u sluĉaju BDP Crne Gore? Kakve su mogućnosti servisiranja duga jakih privreda zemalja Evropske unije, a kako se dug servisira u crnogorskim ekonomskim prilikama? Politika ubrzanog ali i olakog zaduţivanja, moţda i iznuĊenog, koja je posljedica ekonomskog oportunizma koji u Crnoj Gori vlada duţi niz godina definitivno nas gura u kako se to kaţe duţniĉko ropstvo. Od 2006.godine do 2011.godine, dakle za samo pet godina dug se uvećao za duplo. Već krajem 2012.godine, dug iznosi preko 1,7 milijardi, a novim zaduţenjima predviĊenim Budţetom za 2013.godinu, taj dug će veoma brzo da ide i preko dvije milijarde. Sve ovo je još ne samo prije godinu dana ukazivalo da se ubrzano stvaraju uslovi kojim je Crna Gora trasirala sebi put u zonu bankrota. Kako stvari stoje, Crna Gora nije izvukla nauk ni iz 2012.godine, a kako vidimo ni Predlog budţeta za 2013.godinu ne nudi nadu u bolje dane. Naprotiv, izgleda da se pravljenje budţeta zasniva, odnosno, kao što je to rekao moj kolega Labudović, poprima elemente pukog nagaĊanja, zbog svega toga kao i zbog razloga navedenih u izglanjima mojih kolega iz Demokratskog fronta ţelim da saopštim da poslanici Demokratskog fronta neće dati podršku Predlogu zakona o Završnom budţetu za 2011.godinu. Zahvaljujem.
  • Zahvaljujem. Komentar je prijavio senator Pešić u odnosu na vaše izlaganje. Izvolite.
  • Prije će biti ispravka jednog navoda i moţda stvaranja jedne pogrešne slike i zakljuĉka. Rekli ste da je Drţavna revizorska institucija dala 47 preporuka, taĉno je da je dala 47 preporuka na reviziju Završnog raĉuna Budţeta. Ali, gospodo, mi danas u ovom domu raspravljamo o Godišnjem izvještaju o radu Drţavne revizroske institucije koji u jednom dijelu sadrţi Izvještaj o reviziji Završnog raĉuna Budţeta u drugom dijelu govori o pojedinaĉnim revizijama kojih je ukupno bilo 14 u 77 ovoj godini i koji u trećem dijelu govori o ostalim i te kako znaĉajnim aktivnostima Drţavne revizorske institucije koje je imala u ovoj godini. Naţalost, nemojte mi zamjeriti i ove i prethodnih i one godine kada sam ja predsjedavao Odborom za ekonomiju i budţet rasprava se svodila u najvećem dijelu na raspavu o Izvještaju o reviziji završnog raĉuna budţeta. Uporno smo predlagali, uporno insistiramo na tome i apelujemo da se ta dva dokumenta razdvoje. Zakon o budţetu poznaje apslutnu kategoriju da Vlada Crne Gore dostavlja Skupštini Crne Gore Predlog zakona o završnom raĉunu budţeta uz Izvještaj o reviziji i završnog raĉuna budţeta. Ustavno je definisano u ĉlanu 144 stav 4 da je obaveza Drţavne revizorske institucije da pred ovim domom podnosi godišnji izvještaj. Iskren da Vam budem pomalo nam teško pada što je sve ono što je mimo završnog raĉuna budţeta stavljeno u drugi plan, a u okviru tih revizija ima i te kako znaĉajnih stvari koje bi trebalo da budu predmet interesovanja i ovog doma i Odbora za ekonomiju i šire javnosti. TakoĊe, u okviru tog godišnjeg izvještaja ima i te kako znaĉajnih predloga aktivnosti, odnosno aktivnosti za koje traţimo pomoć i od ovog Parlamenta da bi ih u narednom periodu ostvarili i da bi podigli svoj kvalitet revizije i odgovorili zadatku koji je svake godine na jednom većem nivou u odnosu na prethodnu pred Drţavnom revizorskom institucijom. Zato apelujemo,gospodine predsjedniĉe, predsjedavajući,zato apelujemo, gospodine predsjedniĉe Odbora, da se sagleda mogućnost da u narednom periodu ove stvari odbojeno razmatramo. Mi smo prošle godine predlagali ispred Drţavne revizorske institucije da potpišemo protokol sa Odborom za ekonomiju i budţet da jednostavno ove stvari definišemo da sve pojedinaĉne revizije šaljemo Odboru za ekonomiju finansije i budţet i da on, cijeneći znaĉaj tih revizija raspravlja na Odboru, a onda eventualno cijeneći dalje prosleĊuje to Parlamentu da ne doĊemo u u zagušenje kao što smo danas došli i da jednstavno sve ovo stavljamo u drugi plan, a da prvi plan bude ja razmijem apslutno, ali ipak mi drţavnoj revizrskoj institicijom moramo da se zalaţemo i borimo se da cjelinu svoga rada prestavimo Parlamentu, jer je to na kraju krajeva i naša ustavna obaveza. Izvinjavam se, 120 preporuka ukupno je kroz ovaj dokument koji ste dobili. Dakle, 47 vezan za budţet a preko 80, uz pojedinaĉne revizije i mogu Vam reći da tu je i te kako prisutan jedan broj sistemskih preporuka, ukljuĉujući one preporuke koje se odnose na lokalnu samoupravu koje uopšte ne pominjemo niti apostrofiramo.
  • Gospodine Pešiću, moţda se nijesmo razumjeli, ja ne vidim gdje je nesporazum izmeĊu mene i Vas. Mi se potpuno slaţemo da treba razdvojiti zakon i treba razdvojiti izvještaj. Mi smo spremni sad ako treba mi ćemo da glasamo posebno za jedno, posebn za drugo, samo ako se dogovorimo, nikakav problem. Sa druge strane, ja se slaţem da treba odvojiti zakon i izvještaj. Na Odboru za budţet mi smo glasali protiv zakona, ali smo podrţali vaš izvještaj, tako da ne vidim uopšte nesporazum izmeĊu mene i vas neznam zbog ĉega ste se javili. Zahvaljujem. 78
  • Zahvaljujem. Kolega Damjanović. Samo trenutak da se ĉujemo. Kolega Damjanoviću, shvatio sam da i Vi ţelite intervenciju, s obzirom da ste pomenuti u poduţem izlaganju kolege Pešića. Izvolite.
  • Zahvaljujem. Ja ću probati da budem kraći i da pojasnim ĉlanovima Senata zašto je došlo do ovoga da i ove godine raspravljamo zajedno i Završni raĉun budţeta uz vaš Izvještaj revizije završnoga raĉuna i Godišnji izvještaj koji zajedno stiţe, odnosno do kraja oktobra i koji je uvijek bude na dnevnom redu zajedno sa završnim raĉnom. Dakle, vjerujte da je ĉak bilo govora, a eto na sreću to nijesmo uradili, na kolegijumu da se objedini rasprava i o budţetu i završnom raĉunu i planovima i izvještajima, i to bi zaista obesmislilo sve ovo. I ovo što danas radimo je mnogo. I nije to samo stvar vremenskog tjesnaca u kojem se nalazi Parlament, već i samog zakona, sistemskog o budţetu i zakona o DRI koji nalaţe nama da ĉekamo vaš godišnji izvještaj da bi raspravili završni raĉun budţeta, a u godišnjem izvještaju imate i reviziju završnog raĉuna i ove mini revizije takozvane koje su dragocjene, o kojima naţalost nikad ne povedemo diskusiju na naĉin na koji bi trebalo u plenumu. Tako da ovo bude stvarno apel da tokom godine, a biće nekih predloga zakljuĉaka nadam se u vezi ovoga što je gospodin Pešić u ime Senata rekao, tokom godine se Parlament, odnosno matiĉni odbor bavi pojedinaĉnim revizijama, i makar tamo gdje su revizori našli nepravilnosti nezakonitosti u pojedinaĉnim revizijama, da prestavnici tih potrošaĉkih subjekta doĊu na odbor i u Skupštinu i da pojasne nalaze same revizije. Da bi to mogli da radimo uspješno, uz Vladu koja treba da prati realizaciju preporuka da nas izvještava, morate i vi, kolege iz Senata, da budete mnogo aktivniji nego ovih godina i da nam blagovremeno dostavite i vaše mišljenje o tome kako ste implementirali te preporuke da bi imali vremena da se tim bavimo. Ovako se bavimo sa time jedan dan uoĉi Nove godine, u raspravi koja traje pet sati, govoreći i o Završnom raĉunu budţeta i o vašoj reviziji i Završnog raĉuna Budţeta i ne govoreći o svim ostalim poslovima kojim se bavite, a koji su mnogo više nego što je revizija.Zahvaljujem.
  • Zahvaljujem. Kolega Gojković ima rijeĉ.Izvolite.
  • Hvala. Gospodo iz DRI, poštovane kolege, poštovani graĊani, Ja sam 2010. godine, povodom rasprave oko Završnog raĉuna 2010. godine, rekao tri stvari koje su vaţne u ovoj problematici. Znaĉi, mi ne proizvodimo gotovo ništa ili nešto malo proizvodimo, trošimo više nego što 79 proizvodimo i zaraĊujemo. Treća stvar, takav sistem je neodrţiv, to je pokazao i ovaj revizorski izvještaj za budţet 2011. godine, gdje su pozajmice, krediti budţeta 230 miliona, gdje je potrošeno 80 miliona rezervi iz 2010. godine. To se u kraju iz kojega ja dolazim otprilike kaţe narodski "prazna vreća uzbrdo ne stoji". Kada se to gleda iz perspektive jedne lokalne samoprave gdje je 4000 ljudi u procesu privatizacije ostalo bez posla to znaĉi da je ta lokalna samouprava ostala bez sto milina prihoda u platama radnika. Drţava je ostala bez 50 miliona poreza i doprinosa sigurno, plus PDV, jer su te sve kompanije zatvorene i ne rade, to su ogromna sredstva. Kada se to pogleda iz te perspective, sasvim je jasno zašto Budţet Crne Gore izgleda ovako i zašto se nalazimo u ovakvoj istuaciji. Ako bih traţio pravu rijeĉ kada je budţetska problematika u pitanju, donošenje novog budţeta, analiza završnog raĉna itd, onda bih mogao samo da opišem jednom rijeĉju - inercija. Znaĉi, mi se u Crnoj Gori u privredi i ekonomiji i Vlada krećemo po inerciji, godinama smo na jednoj nizbrdici i ta inercija nas, bez energije koju ona nema, pokreće. Inercija sama po sebi nema energiju i ona će se kad-tad zaustaviti. Mislim da su ovo kljuĉni moment, da će ovaj budţet koji usvajamo vjerovatno sjutra, biti ta prepreka koja će zaljuljati tu inercijalnu klackalicu, jednostavno zaustaviti ovakvo ponašanje u Crnoj Gori. Posle toga moţemo oĉekivati i socijalne nemire i proteste itd. Jednostavno, sistem je neodrţiv, jer mi ne proizvodimo dovoljno da bi ova drţava funkcionisala niti se vodi politika koja je ispravna. Ono što ţelim da kaţem, što je meni interesantno iz ove priĉe a govorio je predsjednik Milić o tome, to je da su radnici osjetili bolno privatizaciju u Crnoj Gori, a mene interesuje da li ste osjetili da drţavu boli kada ne ubira prihode. Ne vjerujem da ste, jer jednostavno to je drţavni aparat. Poreska uprava je napravila 2268 kontrola i našli su oko 27 miliona u novcu izraţenih nepravilnosti itd, 83% to je procenat sigurno veći, jer kontrole ne mogu uvijek dati stoprocentni uĉinak. Kada se to pogleda vidjećemo da je najveći procenat nepravilnosti upravo kod poreza na dobit, poreza na dodatu vrijednost, doprinos socijalnog osiguranja, dok je kod ovih poreskih kasa mali, što znaĉi da jednostavno i ove nepravilnosti imaju svoje razloge. Moţda je prihvatljivo kada neki mali privatnik ne moţe da preţivi da plati radnike pa nešto ušićari, a nije prihvatljivo da ono što smo mi uoĉili da se u turizmu godinama prijavljuje prihod ovdje u Crnoj Gori 500-600 miliona eura, a kada pogledate porez na dodatu vrijednost to su neke minimalne sume koje ne opravdavaju taj iznos prometa. Recimo da li je to siva ekonomija, da li je pogrešna metodologija? Vjerovatno ima jednog i drugoga, 2010. godine za devet mjeseci prvih u turizmu prijavljen je neki simboliĉan iznos poreza na dodatu vrijednost, kada se to uporedi nema pola toga prometa koje je prijavila drţava u turizmu. Recimo za prošlu godinu je opremljeno 28 miliona za prvih devet mjeseci poreza na dodatu vrijednost, a prijavljen je prihod od 600 miliona, kada to preraĉunate fali pola prihoda. E, znaĉi, ogromne su tu rezerve i tu moţe nešto da se uradi, s tim što ja ne vjerujem da je metodlogija kojem drţava obraĉunava promet u turizmu ispravna. Druga stvar, kontrola poreza na dohodak i doprinos socijalnog osiguranja fiziĉkih lica, pa jednostavno radi se o privatizovanim kompanijama koje ne uplaćuju doprinos radnicima. Recimo, u Herceg Novom je prosjek u tim privatizovanim kompanijama da se ne uplaćuju doprinosi od 2010. I što je ţalosno, Ministarstvo turizma prihvata kao privredni subjekt u tim pregovorima oko rješavanja tih 80 poreskih dugovanja privatna lica koja nigdje nijesu registrovana imaju po pet, šest firmi i s njima se sklapaju neki ugovori itd. Tu jednstavno nema rješenja, drţavi se duguju doprinosi, svi ti vlasnici privatizovanih predzeća ţive na visokoj nozi i voze skupocjene autmobile, jahte itd. Drţava mora naći sistem da naplati svoja potraţivanja. Zamolio bih potpredsjednika da mi da samo par minuta, ţelio bih da se zahvalim Drţavnoj revizorskoj instituciji. Radi se o preporuci za naplatu poreza na promet gdje vi preporuĉujete da se razmotri mogućnost da se za postupak naplate poreza na promet nekretnina prenosi sa nadleţnosti Poreske uprave na nadleţnosti lokalne samouprave. Imamo taj problem gdje su velike transakcije nekretnina i jednostavno ne moţemo da naplatimo porez, Poreska uprava ima jedno mišljenje, Ministarstvo finansija ima drugo mišljenje to traje godinama, a ne moţemo da uberemo prihode koje su vrlo znaĉajni za lokalnu upravu. Ako mogu nešto da poruĉim, zamolio bih vas da se što više angaţujete oko ove decentralizacije lokalne uprave i da omogućite na neki naĉin kao Drţavna revizorska institucija svojim preporukama da se bolje puni budţet lokalnih samouprava.
  • Zahvaljujem. Poštovane kolege, na ovaj naĉin smo se iscrpili spisak prijavljenih uĉesnika u raspravi. Rasprava je bila duga i veoma korektna, inspirativna. Ja vas molim za razumijevanje, napraviću jedan izuzetak u odnosu na principe i odnosu na ovo što pokušavamo i po Poslovniku i po realnim potrebama ovog Parlamenta da se prilagodimo, da ipak svako ko ţeli da dobije rijeĉ i da nešto kaţe dobije na to pravo,daću tri minuta koleginici Popović koja je kasnije prijavljena ispred Kluba Socijalistiĉke narodne partije, ali cijenjeći nju i napor koji je uloţila da pripremi diskusiju. Izvolite, tri minuta imate rijeĉ.
  • Poštovani potpredsjedniĉe, S obzirom da smo imali Skupštinu Glavnog grada nijesam bila u mogućnosti da na vrijeme prijavim svoju diskusiju tako da iz tog razloga nijesam na vrijeme prijavljena. Ono zbog ĉega sam se javila je to što upravo smo danas razmatrali budţet u lokalnom parlamentu za 2013. godinu, i ono što me posebno zabrinulo je ĉinjenica da se ĉelni ljudi lokalne samouprave ţale na Ministarstvo finansija da ne poštuju Zakon o finansiranju lokalne samouprave, pa sam se zbog toga javila. Pitam gospodina Buškovića, zašto ne poštujete zakon, gospodine Buškoviću, o finansiranju lokalne samouprave iz domena uplate poreza na dohodak fiziĉkih lica lokalnim samoupravama? Ono što kaţu u lokalnoj samoupravi, makar kada je Podgorica u pitanju, jeste da ne poštujete zakon na taj naĉin što ne uplaćujete 13%, onoliko koliko pripada Glavnom gradu, i po tom osnovu je Glavni grad oštećen za 1.600.000 eura. Isto tako Uprava za vode ne poštuje zakon i po osnovu koncesija je Glavni grad oštećen za nekih 600.000 eura. Znamo da se zakon nije promijenio, metodologija se nije promijenila, pa mi nije jasno o ĉemu se radi, da li je u pitanju, kada se radi o porezima, sistemska greška u Poreskoj upravi ili ste vi grešni. 81 Da ne bih dalje uzimala vrijeme, kada govorimo o Ministarstvu finansija ja sam htjela malo da se osvrnem na izvještaj Revizorske institucije. Pravilnikom o jedinstvenoj klasifikaciji raĉuna za budţet Republike, budţete vanbudţetskih fondova i budţete opština predviĊeno je da se njihovo knjigovostvo zasniva na gotovinskoj ili modifikovanoj gotovinskoj osnovi. A konto onoga što ste Vi rekli da ţelite da revizija bude svake godine sve bolja i bolja, ja bih samo vama postavila pitanje da li postoji mogućnost da se sledeće godine radi revizija na ovoj modifikovanoj gotovinskoj osnovi koja bi obuhvatila, sem onih gotovinskih uplata i isplata, imovinu i ostale obaveze? Takodje sam htjela da Vas pitam da li su tom vašom revizijom koja je raĊena na gotovinskoj osnovi obuhvaćene i sudske presude protiv drţave Crne Gore i kakav je efekat tih sudskih presuda bio na budţet Crne Gore? Zhavaljujem.
  • Zahvaljujem. Idemo redom, senator Radulović ispred Drţavne revizorske institucije. Izvolite.
  • Zahvaljujem na vašem pitanju kada su u pitanju sudski sporovi, i molim ĉlanove Parlamenta da pogledaju naš izvještaj na strani 80 koji govori da je u prošloj godini potrošeno 13,5 miliona na sudske sporove. Iz tog razloga vrhovna drţavna revizija u svojoj preporuci 13 upravo je ukazala ĉinjenicu da taj trošak treba prenositi na one potrošaĉke jedinice koje su prouzokovale tako visok iznos sredstava i nadam se da će Ministarstvo finansija preduzeti mjere po tom pitanju. Hvala vam.
  • Što se tiĉe poreza na dohodak fiziĉkih lica, on prestavlja djeljiv prihod, sve uplate koje stignu u trezor automatski se dijele po kljuĉu, tako da sve uplate koje su stigle po tom osnovu do trezora mi smo automatski preusmjerili lokalnim samoupravama. Što se tiĉe sudskih rješenja ona su evenditirana kroz završni raĉun budţeta i uticali su na deficid znaĉajno. Sudska rješenja u 2011.godini su bili oko 13 miliona eura. Preporuka Drţavne revizorske institucije bila je da sudska rješenja evidentiramo kod potrošaĉkih jedinica koje su taj trošak definisali, u 2012. godini već smo tu preporuku implementirali tako da kroz završni raĉun za 2012. godinu imate jasno evidentirano koja je potrošaĉka jedinica za sudska rješenja. Hvala.
  • Zahvaljujem. Imate pravo na minut. 82
  • Gospodine Buškoviću, nijeste mi odgovorili zašto Uprava za vode krši zakon i zašto ne uplaćuje lokalnim samoupravama onoliko sredstava koliko im pripada. Znate da u Podgorici vlast vrši DPS, znaĉi to su vaše partijske kolege koji vas javno optuţuju da vi kršite zakon i ne uplaćujete onoliko sredstava koliko treba. Znaĉi, godišnje imate 600 hiljada eura manje uplaćeno podgoriĉkom budţetu na raĉun toga što ne primjenjujete zakon. Nijeste mi odgovorili ni zbog ĉega vi kao resorno Ministarstvo finansija ne uplaćujete onoliko, makar kako kaţu vaše kolege iz DPS-a iz Podgorice, 13% poreza na dohodak fiziĉkih lica, onoliko koliko pripada Glavnom gradu, jer po tom osnovu je budţet Glavnog grada oštećen za 1.600.000 eura, a sloţićete se sa mnom da to nije mala cifra. Hvala lijepo.
  • Zahvaljujem. Poštovane kolege, na ovaj naĉin zakljuĉujem raspravu povodom Predloga zakona o završnom raĉunu budţeta za 2011. godinu sa izvještajima o reviziji, izvršenim revizijama i aktivnostima Drţavne revizorske institucije, i finansijskim izvještajima i izvještajima o radu za 2011. godinu samostalnih regulatornih tijela. Zahvaljujem prvo predstavnicima predlagaĉa na uĉešću u našem radu i ispred Drţavne revizorske institucije, Vlade, svih regulatornih tijela. Zahvaljujem vama, poštovane kolege, na uĉešću u radu i, naravno, nastavljamo u skladu sa dogovorom sjutra u 12 sati kada će biti rasprava o budţetu sa onim pratećim zakonima koje smo danas dostavili uz dnevni red. 27.12.2012. u 13.40h
  • Poštovani poslanici 25. saziva Skupštine Crne Gore, poštovani ministre finansija i ĉelnici regulatornih tijela, Nastavljamo śednicu, po dogovoru, sa Predlogom zakona o budžetu Crne Gore za 2013. godinu, Predlogom zakona o dopuni Zakona o radu, Predlogom zakona o dopuni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i Predlogom zakona o izmjenama i dopunama Zakona o državnim službenicima i namještenicima. Proĉitao sam ĉetiri predloga zakona zato što ih objedinjeno raspravljamo i tu raspravu ćemo obaviti danas do 21 ĉas. Produţavamo dva sata koji su nam falili zbog kašnjenja i sjutra do 15 ĉasova da bismo obavili druge obaveze, glasanje i imamo dosta amandmana vjerovatno. Radna tijela rade predano u ovako kratkim terminima, razmatranje je kljuĉnjeg godišnjeg zakona u radu svakog parlamenta. Zahvaljujem ministru Ţugiću na dobroj kondiciji u Parlamentu koju je sticao godinama, pa se vraća u staru formu, i što je sa nama, pomoćniku Pavliĉiću, a za druga dva predloga zakona su ministar Bošković i ministar Konjević. Tu su sa nama rukovodioci regulatornih tijela, ovaj put sa svojim finansijskim planom za 2013. godinu. Izvjestioci naših odbora su: kolega Škrelja, Velizar KaluĊerović i Veljko Vasiljević iz Zakonodavnog odbora, kolega Jelić Odbora za ekonomiju, finansije I budţet, kolege Bralić i Jelić Odbora za zdravstvo, rad i socijalno staranje i kolega Husnija Šabović Odbora za ljudska prava i slobode. 83 Imaćemo neka izdvojena mišljenja poslanika Mustafića, Laloševića i Abazovića na Odboru za meĊunarodne odnose i iseljenike. Zahvaljujem kolegi Pavloviću što je odustao od izdvojenog mišljenja. Moţemo otvoriti pretres. Moţete, samo izvolite.
  • Nijesam paţljivo pratio, izvinite, samo da razjasnimo. Veĉeras do 21 sat o budţetu i sjutra najmanje do 15 sati, a poslije toga sve ostalo, ili ste odluĉili da nešto objedinimo? Nijesam to najbolje razumio.
  • Objedinjeni su zakoni koji idu sa budţetom. Dobili ste uputstvo koje smo vam dostavili pred poĉetak juĉerašnje śednice. Tu je Zakon o dopuni Zakona o radu, penzijskom osiguranju i drţavnim sluţbenicima i namještenicima. Zakoni koji slijede budţetsku politiku. O svemu i više od toga. Sjutra nije sve o tome. Sjutra imamo sljedeće taĉke dnevnog reda: raspravu o pojedinostima o Budţetu, dio o Ustavu po pet minuta u ime svakog kluba i Izbor i imenovanja bi trebalo da bude najmanje jedan za Sudski savjet. Samo izvolite.
  • Pouĉeni iskustvom od juĉe, gospodine predsjedniĉe, da smo u stisci objedinili raspravu o završnom raĉunu i o izvještaju agencija pa se nijesmo baš proslavili, naţalost vremena imamo koliko imamo, ne moţemo da stignemo da priĉamo, ja predlaţem da razmislimo, ipak, da danas i sjutra do 15 sati, pa makar ovo znaĉilo da donekle mijenjam dogovor naĉelan sa Kolegijuma, raspravljamo o Budţetu, da odvojimo dva sata sjutra ako je moguće da raspravljamo o ovim pratećim zakonima koje je Vlada u pet do dvanaest predloţila, ili da sjutra ipak, ako danas neko ne uspije da objedini u raspravi o Budţetu sve to dobije neko vrijeme ukoliko to bude ţelio, kako bismo se i tome posvetili, jer su vrlo vaţni zakoni, a mi smo se u ovoj stisci pripremali za Budţet. Tako da ne bude sada da skaĉemo sa teme na temu. Jeste negdje bitno i zajedniĉki se moţe raspravljati, ali umiješali smo u završni raĉun agencije pa nijesmo raspravljali sad zakone, pa ih nećemo raspravljati jer je ionako malo deset minuta. Ajte da razmislimo da li je moguće...
  • Moţemo nešto što smo mislili da neće trebati, ali da to iskoristimo. Dogovor na Kolegijumu je bio ovakav, ali moţda moţemo umjesto završne rijeĉi tih pet minuta na kraju da posvetimo zakonima. Znaĉi, svi klubovi po pet minuta i o tim zakonima na kraju da kaţu. Izvolite.
  • Predsjedniĉe, nama je jasan politiĉki motiv vladajuće većine da ovo radi. 84 Ja se Vama obraćam, nikoga drugog ne gledam. Jasan nam je politiĉki motiv zašto ovo radimo. Ne ţelite penzionerima i radnicima da kaţete da će biti zamrznute penzije, smanjene plate i nama je to jasno. Ali, ovo je parlament. Danas smo se vrlo neprijatno osjećali kada smo razgovarali o izvještajima regulatornih agencija, jer ne moţemo sve da svedemo u jedan dan. Predlaţem da se raspravlja o Budţetu kao najvaţnijem politiĉkom dokumentu koji ovaj Parlament raspravlja, da se u januaru zakaţe vanredna sjednica. Ako imate problema, dostavite nama ekonomsku politiku vaše Vlade, da vidimo šta to vi hoćete sa ovim izmjenama. Da ostavite u januaru ekonomsku politiku, pa da raspravljamo rebalans budţeta ako treba. Postoji opcija, gospodine predsjedniĉe, da uopšte ne glasamo Budţet, da se do Nove godine Budţet ne usvoji. Ove izmjene nagovještavaju da se mijenja ekonomska politika. Zašto bi Parlament Crne Gore izlazio u susret problemu vladajuće većine, da kaţe da je konaĉno došlo vrijeme da se preĊe na neki drugi model privrednog rasta i da se reţe potrošnja koja je raĊena ranije. Molim vas, predsjedniĉe, mi ne moţemo da radimo u ovim uslovima. Dajte da raspravljamo o Budţetu, poslije toga da raspravljamo o ovim zakonima i zakaţite vanrednu sjednicu Parlamenta u januaru.
  • Na ţalost, moram Vas podsjetiti da je dnevni red utvrĊen sa tim zakonima, da je to u dnevnom redu, da to nije u nekom drugom dnevnom redu. Vi ste bili protiv, a to što ste bili protiv ne znaĉi da trebam da poništim dnevni red, niti mogu to da uradim da sve hoću- a ne ţelim, da budem precizan. Dogovor je bio na Kolegijumu da objedinimo raspravu prvo o zakonima i Budţetu, to je dogovor koji je imao svoju logiku.Ono što moţemo ako vam treba više da produţimo rad do 31. u ponoć. To je jedino što mogu da vam pomognem, ako ţelite do 31. u ponoć. Ima dovoljno, subota, neĊelja, poneĊeljak, do 31. u ponoć. Meni liĉno ne bi bilo prvi put da mi se dešava, nekima moţda bi, ali meni ne bi bilo prvi put. Moţemo tako da raspravljamo do 31. u ponoć. Prema tome, to je jedino što moţemo a ovo je bio dogovor. Dogovor koji mislim da suštinski ostvaruje ono što treba da se desi a to je da će biti jasna svaĉija politika, da će javnost biti upoznata sa tim politikama, da niko ne krije to što se ne moţe sakriti, ni zamrzavanje penzija, niti ono što će slijediti, mi poslanici ćemo 7% otići već sjutra dolje, a u narednom periodu će biti još smanjenja i to se ne moţe sakriti. Pogotovo ne moţe to što svakom doĊe u ruke. Tu sakrivanja nema. Tu sakrivanja nema kada ĉovjek primi platu, prema tome nije to motiv. Motiv je da što prije uĊemo u funkcionalni model koji oslikava taĉno stanje naših javnih finansija i naravno oslikava mnoge elemente koji su do toga doveli. Na vama je da predoĉite jednu vrstu elemenata, na vlasti je drugu vrstu elementa i to je obezbjedjeno ovom parlamentu. /Upadica Nebojše Medojevića/ Ajde da budemo otvoreni. Izvolite.
  • Dakle, uvaţene kolege, ja vas molim sada i predsjednika Parlamenta i vas da uvaţite razloge: da neopterećeno najmanje sjutra do 15 sati raspravljamo o 85 Budţetu, niko nam neće zbog toga zamjeriti i da tokom dana imamo Kolegijum, konsultacije, kako god hoćete, da poslije toga pa do kada stignemo ako bude trebalo da radimo uveĉe do kasno. Nijesmo se ove godine pretrgli mnogo, posebno raspravimo ove prateće zakone, da ipak relaksiramo situaciju, nijesmo sveznajući da ja mogu da traţim od svojih prijatelja, kolega, da u 10 minuta svrstamo i Budţet za 2013. godinu i tri novopridošla predloga zakona o izmjenama i dopunama zakona strukturne prirode. Ĉuli ste kolegu Medojevića, molim vas da dobijemo ĉisto vrijeme do 15 a sjutra dogovor kako i do kad da stignemo. Ako bude trebalo raditi moţda i u subotu, u redu. Mislim da neće više trebati od toga. Hvala.
  • Gospodine predsjedniĉe, liĉno bih vas zamolio da saĉuvate autoritet Kolegijuma. Na zadnjem Kolegijumu kada smo razgovarali na ovu temu bili su predstavnici svih opozicionih i iz svih vladajućih partija i na tom Kolegijumu se jednoglasno dogovorili o reţimu rada kako je definisan. Kazali smo, idemo sa objedinjenom raspravom, smatrali smo da je puna logika i sa tom logikom se sloţio i kolega iz Pozitivne, kolega iz SNP-a i kolega iz Fronta. Istina, nije bio kolega Danilović, taj dan nije bio iz opravdanih razloga na sastanku, ali je bio kolega Emilo Labudović. Dogovorili smo se da objedinimo raspravu vezano za Budţet i za ova tri zakona smatrajući da su potpuno organski povezani. Bez ideje i bez ţelje da sakrijemo bilo šta od koga. Mislim da se drţimo toga dogovora. Eventualno, u ovoj Skupštini nikada nije nedostajalo tolerancije, ako je malo sjutra do tri sata, da produţimo još par sati ali da bude to objedinjena rasprava. Da saĉuvamo osnovnu logiku koja nas je sve zajedno vodila kada smo dogovarali da bude objedinjena rasprava o Budţetu i ova tri zakona, koja su definitivno do kraja organski povezana.
  • Hvala, kolega Simoviću. Intencija je kolege Danilovića, da ne bi ponovo morao da ustaje, da dobiju posebno rijeĉ o ova tri zakona. Mislim da moţemo to riješiti na ovaj naĉin. Da damo još po pet minuta poslije završne rasprave u 12 sati samo predstavnicima klubova da objasne oko zakona. Mislim da će javnost teško te informacije primiti o numeriĉkim pokazateljima a o toj politici se moţe ĉuti još u pet minuta dodatno. Ta tri zakona su u suštini ono što jeste dio ekonomske politike koju budţet predstavlja, budţet je oruĊe ekonomske politike Vlade za iduću godinu, to je osnovno oruĊe svake vlade za sprovoĊenje ekonomske politike. Prema tome, nije teško objasniti da su ta tri zakona u suštini slika te ekonomske politike i mislim da nije teško objasniti u pet minuta dodatno na budţet što to predstavlja. To je prilika ponovo da kaţete na ta tri zakona što mislite. Ići ćemo u raspravu u pojedinostima, o Budţetu, o amandmanima i onda na kraju ide završna rijeĉ da bismo iz toga svega izašli na naĉin kako smo dogovirli. Mislim da je ovo dovoljno. Moţemo li tako?Hvala vam. Razumijem potrebu da to bude i više ali nećemo pobjeći od toga, iduća godina je puna ovakvih tema. Hvala na razumijevanju i ovakom brzom dogovoru i jednoj i drugoj strani. 86 Ministre, vi ste navikli na Parlament, pa vam se ne moram posebno izvinjavati zbog ovih dodatnih odlaganja. Izvolite.
  • Zahvaljujem, predsjedniĉe. Uvaţeni poslanici, poštovani predsjedniĉe, Pred ovim visokim domom je danas Predlog budţeta za 2013. godinu, budţeta koji je dobrim dijelom pripremljen u sazivu prethodne Vlade, djelimiĉno dopunjen i korigovan u novom sastavu i predstavlja prvu fazu fiskalnog prilagoĊavanja budući da se brojne pozicije u samom budţetu reduciraju u smislu nivoa koji se iskazuje. Vlada je na sjednici od 14. decembra ove godine donijela Predlog budţeta za 2013. godinu. Rad u pripremi na ovom, kako je gospodin Medojević rekao, moţda najkompleksnijem i najzahtjevnijem dokumentu je vršen u uslovima aktuelnog makro-ekonomskog ambijenta, sa puno zahtjeva i sa puno kompleksnosti usljed,prije svega,produţenog dejstva ekonomske krize, slabljenja privrednih aktivnosti, te potrebe kontracikliĉnog djelovanja, naglašenih realnih, fiskalnih i finansijskih rizika , te ekstermnih šokova i odreĊenih unutrašnjih ranjivosti koji proizvode odreĊena meĊusobna prelivanja i mogu dodatno produbiti ekonomsku krizu. Polazeći od ovog mi ćemo, izvjesno, u narednoj budţetskoj godini, 2013. godini, imati nastavak recesionih pritisaka, biti izloţeni rizicima koji će se materijalizovati kroz, prije svega, probleme likvidnosti realnog, javnog ali i monetarnog sektora, kroz dopunost izvora finansiranja, kroz pogoršanje uslova kreditiranja, nedovoljnosti investiranja, te visoku zavisnost, kako od stranih, tako i od domaćih investitora. TakoĊe nedovoljni fiskalni prihodi, ograniĉena fleksibilnost javne potrošnje i, kako sam već rekao, sve skupi izvori finansiranja, produkuju budţet sa snaţnim ograniĉenjima i utiĉu na izbor prioriteta kojima se mora obezbijediti odrţivost sistema javnih finansija. TakoĊe, redovno funkcionisanje svih potrošaĉkih jedinica kao i uredno servisiranje kako domaćih tako i meĊunarodnih obaveza Crne Gore uz realizaciju obaveza na planu evroatlantskih integracija. U Predlogu budţeta prihodi su povećani za 11 mil. eura ili u procentima 0,75% u odnosu na rebalans, odnosno Budţet za 2012. godinu. Projekcija prihoda je u apsolutnom izrazu milijardu i 161,8 mil. eura ili uĉešćem u GDP-u se iskazuje sa 33,26%. Kod projekcija se pošlo od stopa rasta realne ekonomije koja se u javnosti veoma ĉesto komentariše kao nerealna, dalje od efikasnije naplate javnih prihoda, odnosno širenja poreskog kapaciteta ili suţavanja zone sive ekonomije. Projektovana stopa rasta od 2,5 procenata u odnosu na GDP se zasniva, po našem mišljenju, na umjerenom optimizmu, koji polazi od onog što nazivamo stvarni rast i koji iznosi 1,2% poena, ali i od rasta koji je posljedica procijenjenog negativnog uticaja ekstremnih vremenskih prilika u ovoj godini, odnosno poĉetkom o.g. Dakle, polazi od onoga što je sniţena osnova planiranja GDP uzrokovana elementarnim nepogodama. Na rashodnoj strani Budţet se iskazuje nivoom od oko 1 milijardu i 260 miliona eura, ili relativnim uĉešćem u društvenom bruto proizvodu u iznosu od 35,99%, što je relativno iskazano u odnosu na rebalans za ovu godinu 2% niţe. OdreĊene stavke u samom predlogu su sa drugaĉijim kvantifikacijama, odnosno povećane su posebno u dijelu socijalnih davanja, ali i 87 kamata na javni dug. Ostale kategorije u Budţetu koje ţelim da pomenem u uvodnom izlaganju se tiĉu prije svega nemandatornih rashoda, a to su troškovi sluţbenih putovanja, reprezentacije tekućeg odrţavanja i ostalih usluga i te su uštede, odnosno restrikcije, znaĉajnog nivoa i za predlog Budţeta u odnosu na ovaj period koji moţemo nazvati već prethodnim niţe za 36% u odnosu na rebalans za 2012. godinu, iako nivo ovih rashoda sa ukupnim uĉešćem u Budţetu nije znaĉajan da bi imali u apsolutnom izrazu visoke uštede. Uprkos potrebi racionalizacije javne potrošnje nije došlo do umanjenja kapitalnog Budţeta koji tretiramo kao razvojnu komponentu. Kapitalni budţet je planiran u nivou od 65 miliona eura, ili relativno iskazano 1,88% u GDP-u u odnosu na ovogodišnji rebalans. Pored ovoga, dakle u smislu dinamiziranja ekonomskog rasta ili podsticaja ekonomskom rastu ostaje na raspolaganju iznos od 106,7 miliona eura ranije odobrenih od meĊunarodnih finansijskih institucija za projekte koji su razvojna komponenta kao dodatni elemenat pospješivanja ekonomskog rasta. Polazeći od ukupnih prihoda i rashoda mi u ovoj godini imamo iskazani budţetski deficit u relativnom izrazu od 2,73% GDP-a, ili primarni deficit u nivou od 0,71% bez kamata na zaduţenja i u odnosu na ranije periode kada smo imali i prekoraĉenja i visok nivo. Prosjeĉno 4,6% u nekoliko prethodnih godina se moţe reći da je deficit znaĉajno niţi, ali ne moţe da je to dobar efekat. Smatramo da je to lošim rezultatom, budući da će deficit i ovog nivoa, koji je, po našem mišljenju, takoĊe visok generisati novi nivo javnog duga koji će sa 52,02 doći na orjentaciono 54,5% poena. TakoĊe, u ovom Budţetu su planirane i garancije u iznosu od 66,2 miliona eura i mi smo juĉe na Matiĉnom odboru prilikom rasprave šestosatne detaljno pretresli sve elemente kada je ova materija u pitanju. Znaĉi, garancije su prvi put iskazane i u strukturi i u namjeni i dominantno garancije koje su predloţene Budţetom su u funkciji dinamiziranja ekonomskog rasta budući da se odnose na pomorsku privredu, energetiku, u jednom manjem dijelu na nešto što nije podsticaj ekonomskom rastu. Ukupan primarni deficit 0,71% ili 95,3 miliona eura, nivo obaveznih otplata dugova 118,7 miliona i stvaranje odreĊenih fiskalnih rezervi uslovljavaju novo zaduţivanje u iznosu od 250 miliona eura, nezavisno kojim modelom ćemo vršiti to zaduţivanje - bilo da je rijeĉ o euro bondu, komercijalnim kreditima ili saradnjom sa meĊunarodnim finansijskim institucijama. Dakle, kroz ovaj Budţet ulaţemo napore i rad na snaţnijoj konsolidaciji javne potrošnje, kao i voĊenju restriktivne fiskalne politike saglasno makroekonomskom ambijentu kako unutrašnjem, tako i spoljašnjem. Javna potrošnja se, po mom mišljenju, mora prilagoditi objektivnom poreskom kapacitetu kako privrede, tako i stanovništva u funkciji, što je primarni cilj dinamiziranja ekonomskog rasta, poboljšanja ţivotnog standarda i smanjivanja spirale zaduţivanja. Toliko u uvodnom izlaganju. Zahvaljujem.
  • Da li izvjestioci odbora ţele da daju dodatno obrazloţenje? Ne ţele. Idemo na izdvojena mišljenja. Kolega Mustafiću, izvolite. Izdvojeno mišljenje u Odboru za meĊunarodne odnose i iseljenike. 88
  • Zahvaljujem, predsjedniĉe. Moje izdvojeno mišljenje na Odboru za meĊunarodne odnose i iseljenike nastalo je kao proizvod ĉinjenice da niko iz resornog Ministarstva vanjskih poslova i evropskih integracija nije bio prisutan na tom odboru, odnosno bez dovoljno dobrih informacija o tome da li je predviĊeni budţet dovoljan za potrebe svega što je uopšte djelatnost ovog Ministarstva. Mislim da nijesmo mogli da donosimo ni kvalitetnu odluku o tome kakav je taj budţet i da li treba intervenisati amandmanski na neku od stavki u toj potrošaĉkoj jedinici. Smatram da je time na neki naĉin omalovaţen znaĉaj ovog odbora, koji je tek formiran i koji tek treba da zaţivi u punom kapacitetu i Odbora koji će doprinositi sigurno i jaĉanju parlamentarne diplomatije i jaĉanju naše diplomatije ukupno uzev i posebno što je njegova nova obaveza, a to je jaĉanje veza sa našim iseljenicima. Upravo je to bio jedini razlog zbog ĉega sam izdvojio mišljenje na ovom Odboru. Hvala.
  • Hvala, kolega Mustafiću. Kolega Laloševiću, izvolite.
  • Hvala, predsjedniĉe. Poštovane kolege, uvaţena gospodo iz agencija, iz Vlade, poštovani graĊani Crne Gore, Razlog za izdvajanje mišljenja je identiĉan sa gospodinom Mustafićem. Nema veze to sa prvoboraĉkim zalugama, ali sam ja bio jedan od onih koji je potencirao to pitanje. Nije problem, ’ajde da uzmemo onu narodnu – „Prvi maĉići se bacaju u vodu“. Odbor za meĊunarodne i iseljenike je novi odbor koji treba ugrabi svoje mjesto pod nebom, da uhvati malo vazduha u poĉetku i nije problem da smo taj dan i odrţali sjednicu. Ali, to su bila veoma znaĉajna pitanja iz oblasti meĊunarodnih odnosa, pogotovo iz oblasti iseljenika, a s obzirom da je nova materija, bilo je potrebno da na neki naĉin damo ako ništa drugo neku vrstu protesta. Taj dan da li je bilo nekog nesporazuma, da li je bilo gluvih telefona, ja ne ţelim nikoga da optuţujem, ali samo govorim da smo htjeli da postavimo neka znaĉajna pitanja, pogotovo koja se tiĉu rada Ministarstva vanjskih poslova vezano za meĊunarodne odnose. Mi smo u svoje vrijeme usvojili i takozvanu Strategiju dijaspore. Bila su veoma znaĉajna pitanja da na tom Odboru upitamo upravo nekoga iz Ministarstva vanjskih poslova, a s obzirom da je naš Odbor dobio ovaj dodatni prefiks - za iseljenike, da ih upitamo šta smo to uradili od usvajanja one strategije i platforme da unaprijedimo, prije svega, partnerski odnos sa svim iseljenicima, bili oni Srbi, Crnogorci, Albanci, Bošnjaci, Muslimani ili Hrvati. Šta smo to uradili na stvaranju sistemskih prednosti da ti ljudi uspostave kopĉu sa maticom? Gospodin Pavliĉić je vrlo korektno dao svoju elaboraciju opšteg dijela Budţeta, ali nam nije mogao odgovoriti o konkretnim stvarima koje su nas interesovale. To je bila prilika da iskoristimo ovo vrijeme i da pitamo šta je sa svim onim planovima Ministarstva vanjskih poslova i evropskih integracija oko otvaranja nekih diplomatskokonzularnih predstavništava. To je bila prilika da pitamo gospodu iz Ministarstva 89 što bi sa onom idejom o eventualnom otvaranju ambasade u nekoj od skandinavskih zemalja. Podsjetiću vas da tamo ţivi mnogo našeg ţivlja. Bila je to prilika da pitamo šta je to sa onom idejom eventualnog otvaranja ambasada u ovim istoĉno-evropskim zemljama, sadašnjim ĉlanicama Evropske unije, u Bugarskoj, Rumuniji i eventualno Ukrajini koja veoma znaĉajan partner moţe da bude u trgovinskom i svakom drugom pogledu. Ali, da ponovim još jednom, prvi maĉići se bacaju u vodu, ovo nije strelica prema bilo kome. Moram da pohvalim sluţbu i staf našeg odbora, jer to je Odbor koji je proistekao i koji se podijelio iz onog jedinstvenog Odbora za meĊunarodne odnose i evropske integracije. Ne ţelim da traţim……., ali da se više nikada ne ponavlja da poslanici koji su došli i bili zainteresovani da raspravljaju o veoma znaĉajnim temama, jer svako naše ĉlanstvo u nekom odboru podrazumijeva da mi cijenimo tu oblast jer ne bismo bili tu kotirani da ne cijenimo tu oblast. Dakle, shvatimo ovo kao jedan proceduralni nesporazum, a boţe zdravlja, u toku rasprave o budţetu imaćemo prilike da govorimo o ovim stvarima. Hvala.
  • Ono što se sigurno desilo je da su manje naši, a više njihovi iseljenici, u meĊuvremenu, a ne suprotno od toga. Iz toga odbora je, takoĊe, poslanik Abazović izdvojio mišljenje.
  • Hvala, predsjedniĉe. Kolege poslanici, radi racionalizacije vremena i da ne ponavljam ovo što su već kolege rekle, mislim da je stvarno neprimjereno da se niko nije pojavio. Mi smo htjeli da damo neke konstruktivne predloge, odnosno da traţimo neka objašnjenja oko Centra za iseljenike, Odbor se zove za meĊunarodne odnose i iseljenike. Mislim da je Skupština Crne Gore time uputila jednu jasnu poruku da ţeli da se bavi problemom iseljenika koji, vjerovatno, jedna Crna Gora ţivi van Crne Gore. Mislim da je to sasvim nešto korektno. Stavka koja je predloţena u budţetu je da ne kaţem, uz duţno poštovanje, priliĉno smiješna za posao i opseg koji treba da se radi. S druge strane, imao sam i pitanje vezano za NATO integracije, one nijesu specifikovane u budţetu. Taĉno je da će diplomatsko konzularno predstavništvo raditi svoj posao u okviru svog budţeta, ali mislim da je bilo osnova da se neko pojavi da da neka pojašnjenja. Pošto se to nije desilo, liĉno sam amandmanski djelovao, vidjećemo kako će to proći, a u diskusiji za budţet ću se obratiti konkretnije vezano za neke druge stvari. Hvala.
  • Hvala, kolega Abazoviću. Ovim smo iscrpili izdvojena mišljenja. Moţemo krenuti na raspravu po poslaniĉkim klubovima. U ime Bošnjaĉke stranke će biti predsjednik kluba stranke, kolega Kalaĉ. Izvolite. 90
  • Uvaţeni predsjedavajući, uvaţene koleginice i kolege poslanici, predstavnici Vlade, predstavnici regulatornih agencija, Analizirajući Prijedlog budţeta za 2013. godinu naša zapaţanja su sljedeća. Nastavlja se restriktivna fiskalna politika i u 2013. godini. Procjena je da će budţetski izdaci nominalno iskazani biti manji za oko 16 miliona eura od procijenjenih izdataka u 2012. godini. To znaĉi da se nastavlja trend budţetske štednje tj. smanjenje javne potrošnje, što je na tragu politike brojnih evropskih vlada, pa i briselske administracije i što bi trebalo da olakša poziciju privrede i donekle umanji problem nelikvidnosti, odnosno poveća njihov potencijal za razvoj. Smanjiće se uĉešće izdataka u procjenama BDP-a za 1,92%. Planira se rast izvornih prihoda u odnosu na procijenjeno ostvarenje u tekućoj godini za 25,73 miliona eura, što će dodatno umanjiti deficit budţeta, pored smanjenja izdataka za pomenutih 16 miliona eura. Budţetski deficit se planira na nivou 2,73% BDP-a, što iznosi 95,3 miliona eura, te je tako planiran u granicama kriterijuma Mastrihta, a to je ispod 3% BDP-a. Dakle, planiran je u pola manjem obimu od ostvarenog u 2011. godini i 42,28 miliona manji od procijenjenog ovogodišnjeg deficita. Nedostajuća sredstva za uredno finansiranje budţetskih potreba su niţa za oko 100 miliona eura u odnosu na tekuću godinu, pa je planirano niţe zaduţivanje za oko 64 miliona eura u odnosu na tekuću godinu. Uzeće se pozajmice do 250 miliona eura za finansiranje, deficit, otplatu duga i fiskalnu rezervu. Nastavlja se sa izradom srednjoroĉnog budţetskog okvira i programskog budţeta kao i na izradi ĉvrstih budţetskih pravila kako bi se po kontrolom drţao javni dug i ostali vaţni ekonomski i fiskalni parametri. Smanjen je broj sluţbenika i namještenika, pa i izdataka za bruto zarade, kao i ujednaĉen status zaposlenih koji se finansiraju iz budţeta kod obraĉuna zarada. Prethodno izloţeno smatramo dobrim stranama ovog zakona. Loše strane bi bile relevantne meĊunarodne institucije, MMF i Svjetska banka procjenjuju da naša ekonomija neće realno rasti za 2,5% kako planira Vlada nego u pola manji i još niţe od toga, odnosno 0,8%, što bi uslovilo niţe prihode i veći deficit, više zaduţivanje, dakle budţet bi bio nerealan tj. neostvarljiv. Drastiĉna pogoršana struktura budţeta na štetu kapitalnog budţeta, a u korist tekućeg u zadnjih nekoliko godina, i taj trend se nastavlja i u narednoj godini. Umjesto da bude minimum 5% kapitalni budţet je planiran na 1,88 BDP-a. Budţet nije razvojni, što je posebno problematiĉno u vremenu krize. Dodatni problem je što se ni tako mala planirana sredstva ne ostvaruju više od dvije trećine planiranih već godinama. U ovoj godini su sa 14 miliona eura namijenjenih kapitalnom budţetu finansirani tekući izdaci budţeta, što je neracionalno i neprihvatljivo. Kasni se sa prilagoĊavanjem javne potrošnje raspoloţivih mogućnostima, iako smo registrovali aktivnosti u tom pravcu i to naglasili kao dobar put. Naime, planira se deficitarno finansiranje i za period od 2013. do 2015. godine, iako je prethodno bilo planirano da se u 2012. godini ostvari suficit mjerama oštrijeg budţetskog prilagoĊavanja rashodne strane budţeta, prije svega kroz smanjenje rashoda za zarade i diskrecione izdatke. S druge strane, zbog lakšeg menadţiranja i nerealizacije kapitalnog budţeta izostali su oĉekivani efekti na prihodnoj strani budţeta. Naravno, govorimo samo o neiskorišćenim mogućnostima na koje se moglo uticati. Rezultat je da se već nekoliko godina zaduţujemo radi finansiranja tekućih budţetskih izdataka, ĉime kršimo jedno od zlatnih fiskalnih pravila da se iz tekućih prihoda finansiraju tekući rashodi, a da se 91 pozajmice uzimaju samo radi finansiranja razvojnih projekata tj. da kapitalni budţeti kako bi se generisali novi rast i poreski prihodi, a javna potrošnja realizovala na većem nivou. Javni dug će se u 2013. godini uvećati za 174 miliona eura i duplirati u odnosu na njegovo uĉešće u BDP-u u 2006. godini, dakle za samo šest godina, što je vrlo opasan trend. Njegova roĉnost će biti vrlo opterećujuća, posebno u 2015. godini. Posebno zabrinjava to što se planira zaduţivanje za projekte preuzimanja duga, izdavanje garancija i zaduţivanja za servisiranje budţeta od ĉak 443,1 milion eura, što je za 121,1 milion više od plana za tekuću godinu. Posebno je problematiĉno što se ponovo širi praksa davanja visokih iznosa garancija. Do sada je bilo deset, sada se planira 66,2 miliona eura. Izdaci za kamate su već premašili 70 miliona eura i na nivou su od preko 2% BDP-a, što je previše, i prijeti da pojede efekat rasta ekonomije, posebno ako se ostvari pesimistiĉka prognoza Svjetske banke o znatno niţem realnom rastu ekonomije od 0,8% BDP-a. Dakle, efekti projektovanog realnog rasta će se odliti na ime cijene stranog finansiranja uglavnom neproduktivnog trošenja. Ne postoji dovoljna fiskalna rezerva niti je planiran vrlo vjerovatni izdatak za isplatu datih garancija KAP-u, posebno dio kod OTP banke, što potencijalno ugroţava budţetsku stabilnost. Posebno zabrinjava što se ponovo planira davanje znaĉajnog iznosa drţavnih garancija, iako su one i onako nominalno prevelike i posebno riziĉne za budţetsku i ukupnu stabilnost javnih finansija. Budţet je dominantno socijalni, a nije razvojni. Kapitalni budţet, subvencije i drugi izdaci za ekonomske poslove su jako niski, posebno u vrijeme krize to nije dobro. Kapitalni izdaci su koncentrisani na dovršetak zapoĉetih projekata koji su opet tradicionalno locirani u centralnom regionu, pa je budţet regionalno neuravnoteţen i kao najvaţniji instrument ekonomske politike Vlade neće podrţati zakonsku obavezu brţeg razvoja nerazvijenog sjevernog regiona i manje razvijenih podruĉja. Po našem mišljenju, prioriteti su izgradnja dobre infrastrukture, naroĉito putne, a tu spada izgradnja autoputa Bar-Boljari, kao i osposobljavanje aerodroma u Beranama. Na poslaniĉko pitanje kada će biti završen put Podgorica-Plav, odgovor je bio u 2013. godini. MeĊutim, budţetom za 2013. godinu nije planiran. Radi ilustracije, pomenuću neke oblasti gdje je za sigurno potrebno više ulaganja. Izgradnja više objekata obrazovnog sistema predškolskog i školskog uzrasta. Znamo da neki objekti primaju duplo veći broj djece od propisanog, to vaţi i za predškolski uzrast dok kod osnovnog obrazovanja postoje objekti koji ne ispunjavaju ni minimalne higijensko-sanitarne uslove za boravak djece u njima. Neki projekti su bili planirani ranijim budţetima, izrada projektne dokumentacije, a sada ih nema u planiranim projektima za finansiranje. U ovom sluĉaju konkretno mislim na preĉistaĉe i kolektore otpadnih voda uzvodno od Plavskog jezera, izgradnja, odnosno zamjena primarnog vodovoda za Opštinu Roţaje. Neke drţavne funkcije vaţne za ostvarivanje dogovorene manjinske politike godinama funkcionišu sa polovinom projektovane kadrovske strukture zbog nedostatka novca za njihov redovni rad. Uoĉavamo da se tako planira i za narednu godinu, pa moţemo tvrditi da u ovim segmentima drţava nije odgovorila oĉekivanju manjinskih naroda. Sve ove institucije dobijaju samo oko dva miliona eura, što je simboliĉna suma. Pomenuću resorno ministarstvo za manjinska prava i slobode, Fond za manjine koji i dalje dobija 0,15% umjesto obećanih 0,25% od tekućeg budţeta, 92 Centar za promociju kulture manjinskih naroda koji funkcioniše sa tri uposlena. Sliĉno je i sa ustavnom institucijom zaštitnika ljudskih prava. Nadamo se da se ovakva budţetska godina neće ponoviti i da ćemo u narednim godinama usmjeravati više sredstava ka pomenutim korisnicima koji su vaţni za sredine u kojima ţive manjinski narodi i za institucije koje se bave oĉuvanjem njihovog identiteta, ali i za drţavu Crnu Goru koja treba da njeguje i podstiĉe svoje multikulturalne i multinacionalne sadrţaje. Hvala.
  • Hvala, kolega Kalaĉ. Na redu je Klub poslanika albanskih partija. Kolega Fatmir Gjeka.
  • Poštovani predsjedniĉe Skupštine Crne Gore, poštovane poslanice i poštovani poslanici, poštovani gospodine ministre, poštovani predstavnici šest regulatornih agencija, poštovani graĊani Crne Gore, Budţet je uvijek jedan od najznaĉajnijih dokumenata koji trasira pravac drţave, drţavne politike, politiku javnih finansija i pravac razvoja u toku jedne godine. U uslovima kada se nastavlja nestabilnost javnih finansija svih drţava u regionu pa i šire prvenstveno zbog duţniĉke krize i prijetnje novom privrednom recesijom budţet jedne drţave postaje još vaţniji, posebno za drţave koje nemaju instrument monetarne politike kakva je Crna Gora. Zbog nemogućnosti voĊenja sopstvene monetarne politike, Crna Gora treba da vodi veoma efikasnu fiskalnu politiku radi efikasnijeg ubiranja prihoda na svim budţetskim stavkama. Predlogom zakona o budţetu za 2013. godinu vjerujem da se obezbjeĊuje finansijska stabilnost i funkcionisanje svih drţavnih institucija i stvaranje uslova za nastavak ekonomskog oporavka i integracionih procesa i dalja pomoć lokalnih samouprava. Planiranim budţetskim deficitom od 2,7% i inflacijom od 2,7% za 2013. godinu Crna Gora se svrstava u jednu od rijetkih drţava u Evropi koja zadovoljava Mastrihtske kriterijume. Na ovaj naĉin se šalje jasna poruka meĊunarodnoj politiĉkoj, a posebno finansijkoj zajednici da se vodi odgovorna fiskalna politika. Budţet za 2013. godinu je baziran na projekciji realnog ekonomskog rasta od 2,5 nominalnim rastom GDP-a, od 5,1% što znaĉi da je projekcija realnog rasta GDP-a Crne Gore za 2013. godinu u skladu i sa oĉekivanjima meĊunarodnih finansijskih institucija, MMF-a i Svjetske banke, ĉime se pokazuje dodatna ozbiljnost i odgovornost na planu budţeta. Predlog budţeta Crne Gore je planiran u iznosu od jednu milijardu 161 milion i 800 hiljada evra, što je za 1,02% više u odnosu na rebalans budţeta za tekuću godinu, i to kao rezultat predviĊanja rasta izvornih prihoda za oko 1%. Dobar znak za Predlog budţeta za 2013. godinu je i manja projekcija zaduţenosti za 18,83% u odnosu na planirani rebalans za tekuću godinu. Kada su u pitanju izdaci, moţda je bilo moguće da se više sredstava predviĊa za kapitalne izdatke koje bi bile u funkciju poboljšanja uslova za ţivot graĊana. Prije svega, u seoskim podruĉima, poboljšanje putne infrastrukture u sluţbi privrednog rasta, a naroĉito za sektor turizma i poljoprivrede, koje trebaju biti okosnica privrednog rasta Crne Gore. TakoĊe, skrećem paţnju na smanjenje izdataka na subvenciju za 31,3%. Mišljenja sam da poljoprivredu treba podrţati kroz subvencije kako bi poljoprivrednicima dali više šansi za konkurisanje sa proizvodima iz okruţenja i 93 šireg regiona. Povećanjem izdataka za kapitalne investicije koje bi bile u sluţbi i privrednog rasta i rasta izdataka za subvenciju u poljoprivredi srednjoroĉno bi se doprinijelo smanjenju deficita tekućeg budţeta i odrţivom rastu realnog GDP-a. Posebnu paţnju treba obratiti na drţavne garancije, koje bi u srednjoroĉnom ekonomskom planiranju dodatno oteţale odrţivost budţeta Crne Gore i proizveli dodatnu potrebu za kreditno zaduţenje, koje je u ovom trenutku prešlo preko 50% bruto društvenog proizvoda Crne Gore. Mišljenja sam da kreditna zaduţenja u budućnosti u većem dijelu treba da budu na usluzi kapitalnih investicija. Mi, Demokratska partija i Albanska koalicija, kao i Klub manjinskih albanskih stranaka, Hrvatske graĊanske inicijative i Liberalne partije, podrţavamo rast izdataka za socijalnu zaštitu koji je planiran u većem iznosu od 4,2% koji bi bio u funkciji ublaţavanja teške finansijske situacije kod najosjetljivijeg sloja društva. U potpunosti podrţavamo ekonomski plan razvoja Vlade Crne Gore i plan smanjenja javne potrošnje koji bi išao u pravcu dodatnog uĉvršćivanja javnih finansija. Poštovane kolege, poštovani graĊani Crne Gore, Kapitalnim budţetom za 2013. godinu preko Direkcije za saobraćaj je planirana rekonstrukcija puta Vladimir - Sukobin, dionica puta Krute - Vladimir i Ulcinj - Krute. Ovo je jedan veoma vaţan kapitalni projekat ne samo za Opštinu Ulcinj, nego i za drţavu Crnu Goru, jer rekonstrukcija putnih pravaca u djelovima gdje se povezuju putni pravci sa susjedima ide u dobrobit rasta indurstrije turizma, saobraćajnog prometa i boljih odnosa izmeĊu Crne Gore i drţava u okruţenju. TakoĊe, cijenim znaĉajnim nastavak izgradnje mosta na Port Mileni, ĉime će se znaĉajno poboljšati infrastruktura u Ulcinju, a koja će, takoĊe, sluţiti kao podsticaj za privlaĉenje stranih investitora na lokalitetu Velike plaţe. Moram naglasiti da je zadnjih nekoliko godina Vlada Crne Gore uloţila znaĉajna sredstva u poboljšanje infrastrukture i drugim vaţnim investicijama u Opštini Ulcinj i ostalim sredinama gdje ţive Albanci u Crnoj Gori. Ali i pored toga, ova podruĉja i ako raspolaţu sa velikim potencijalima su meĊu najnerazvijenim i najsiromašnijim u zemlji. Zbog toga su potrebne dodatne investicije kako bi se ublaţila trenutna nejednakost u društveno-ekonomskom razvoju. Nastavak investicija na ovim podruĉjima imao bi pozitivan uticaj u cilju valorizacije velikih potencijala, tj. smanjenje nezaposlenosti i poboljšanju kvaliteta ţivota graĊana. Ne mogu da istaknem da je Ulcinj meĊu rijetkim gradovima u Crnoj Gori koji nema gradsku sportsku halu. Imajući u vidu ĉinjenicu da je on primorski i turistiĉki grad, izgradnja sportske hale doprinijela bi razvoju sporta i turizma u ovom gradu. Zbog toga traţim od Vlade Crne Gore i Direkcije javnih radova da uvrste ovaj projekat meĊu prioritetima u budućim kapitalnim investicijama. Demokratska partija i Albanska koalicija se zalaţu da izgradnja puta Podgorica - Plav preko Albanije ne ostane samo dobra ideja na papiru. Mi cijenimo dosadašnje napore u realizaciji ove ideje, ali smatramo da je sada potrebno preduzeti konkretne korake. Mi se zalaţemo da se nastavi sa izgradnjom puta Plav- Deĉani, ĉime bi se obezbijedila komunikacija izmeĊu svih opština tj. drţava Crne Gore i Republike Kosova. Imajući u vidu postojeću krizu i mali budţet Crne Gore, treba sagledati mogućnost finansiranja ovog projekata od strane evropskih fondova. Demokratska partija i Albanska koalicija traţe da graniĉni prelaz Sukobin – Murićani sem ljudi sluţi za protok robe. Kao što znate, ovaj zajedniĉki graniĉni 94 prelaz, koliko znam, jedini je takve vrste meĊu zemljama u okruţenju. Svake godine biljeţi povećanje protoka ljudi. Rekonstrukcijom puta Sukobin - Ulcinj stvaraju se svi preduslovi za korišćenje ovog graniĉnog prelaza i za protok robe izmeĊu Crne Gore i Albanije. Ovo bi doprinijelo i razvoju ne samo pograniĉnog podruĉja, već i opština Ulcinj i Bar. Otvaranje graniĉnog prelaza Skje – Krajina – Zogaj - Skadar na obali Skadarkog jezera je od izuzetne vaţnosti za stanovnike Krajine. Ovo bi doprinijelo brţem razvoju ovog podruĉja u svim oblastima, a posebno u oblasti turizma. Kao Demokratska partija, ali i kao Albanska koalicija traţićemo od Vlade preispitivanje spornih privatizacija bivših društvenih preduzeća u Ulcinju, ali i u drugim podruĉjima gdje ţive Albanci. Posljedice loših privatizacija trpe graĊani koji su ostali bez posla. Treba napomenuti da danas u Ulcinju nemamo nijednu uspješnu privatizaciju. Prilikom ovog procesa posebno je stradao turizam, tako da nekadašnji ĉuveni ulcinjski hoteli ili su urušeni ili ne rade. Kao rezultat loših privatizacija trpi i sam budţet Crne Gore. Predsjednik Vlade je u svom ekspozeu prilikom predstavljanja programa Vlade najavio da će se preispitati proces privatizacija i da će biti raskinute sporne privatizacije. Sa naše strane kao Demokratska partija i albanska koalicija, Forca, kao i HGI i Liberalna partija će imati bezrezervnu podršku u tome. Ovo su samo neke od vaţnih taĉaka i zahtjeva o kojima sam ţelio skrenuti paţnju, a ujedno traţiti od Vlade i predsjednika Vlade da ih ima u vidu i gleda s prioritetom prilikom realizacije program Vlade i budţeta za 2014. godinu, ali i i narednih godina. Poštovane dame i gospodo, poštovani predstavnici Vlade, imajući u vidu gore navedeno, Demokratska partija, Albanska koalicija, kao i Klub poslanika manjinskih partija, HGI i Liberalne partije će podrţati predlog budţeta Crne Gore za 2013. godinu. Zahvaljujem na paţnji.
  • Zahvaljujem. Sljedeći je Klub Pozitivne Crne Gore, kolega Mladen Bojanić. Izvolite.
  • Dame i gospodo, poštovane koleginice i kolege, Mi smo ĉuli ovih dana i ĉućemo i narednih par dana, vjerovatno sve do usvajanja budţeta, razne pridjeve kojima se pokušava opisati i bolje doĉarati budţet koji treba da usvojimo. Za jedne je to stabilizacioni budţet, za druge je to sirotinjski budţet. Mnogi će se sloţiti da nije socijalni, ali da nije ni razvojni budţet, ali ono što je sigurno da je ovaj budţet, naţalost, prava slika stanja ekonomije Crne Gore. Ovaj budţet je rezultat loše ekonomske politike voĊene posljednjih 23 godine i niĉim opravdane sankcije i iznenada svjetska kriza valjda više ne moţe da sluţi za alibi za ovakvo stanje ekonomije. Ovaj budţet, takoĊe, što još više brine je priznanje da Vlada nema rješenje za nastale probleme, da Vlada nema konzistentnu i jasnu ekonomsku politiku, kako bi trebala da ovu drţavu da izvuĉe iz ekonomske krize i naravno da je u neke bolje vode uvede. 95 Vratiću se par mjeseci unazad,. Pdsjetiću vas da je nosilac liste vladajuće koalicije, odnosno evropske Crne Gore tada, najavljivalo da će prioritet nove Vlade biti povećanje zaposlenosti, smanjenje siromaštva i povećanje ţivotnog standarda. Onda nam je mandatar za sastav Vlade govorio da se ne moţemo oslanjati samo na stezanje kaiša nego da razvijemo, odnosno da ponudimo nove ekonomske aktivnosti koje će nas izvući iz krize, a sada nam premijer kaţe da treba da zamrznemo penzije i smanjimo plate. Toliko o konzistentnosti ekonomske politike u svega dva, tri mjeseca. Dakle, najavljeno je u ekspozeu da ova Vlada ima viziju. Nestala vizija, ostala tehnokratija. Nema ništa od onoga što nam je obećano u ekspozeu. Ništa od strukturnih reformi, nema najava za pokretanje ekonomskih aktivnosti. Kapitalni budţet je manji. Nema smanjenja dugovanja. Naprotiv, predviĊaju se dodatna zaduţenja. I naravno, pominju se i dalje strane direktne investicije i naţalost jedini izlaz koji ova Vlada vidi je ĉekanje stranog investitora. A koliko se ozbiljno trudimo, odnosno koliko se Vlada ozbiljno trudi da privuĉe nove investicije valjda nam je jasan budţet, Agencija za privlaĉenje stranih investicija za ĉetiri zaposlena - 120.000. Ironiĉno vjerovatno oni doţivljavaju Agenciju i vjerovatno sve ovo liĉi svima na ironiju, ali naţalost ovo je istina. Nešto bih konkretno o samim stavkama budţeta o kojima je i danas bilo rijeĉi. Nama je reĉeno da će se smanjiti tekuća budţetska potrošnja, odnosno da je manja. Nama je reĉeno da je deficit manji nego u prethodnoj godini. I to su naravno, tumaĉenja statistiĉka, odnosno tumaĉenja sa one strane sa koje mu odgovara. Jer, govorite o relativnim iznosima - da, ali uporeĊujete i budţetsku potrošnju i deficit sa planiranim odnosno projektovanim bruto društvenim prozvodom. S obzirom da trošimo realne eure i apsolutne eure, rekao bih da u apsolutnim iznosima tekuća budţetska potrošnja veća za 20 miliona nego prethodne godine i da je deficit veći za nešto od skoro 10 miliona nego prethodne godine. 86 miliona je bio rebalans, sada je 95 miliona. To je skoro 10 miliona. Tekuća budţetska potrošnja je bila 1 milijardu i 236 miliona, sada je 1 milijardu i 257. TakoĊe, govori se - kapitalni budţet ostao isti i naravno sada se ovdje koristi kategorija apsolutnih iznosa i on jeste isti, ali se izbjegava da se kaţe da je on u relativnim koji su se u prethodna dva sluĉaja koristili manji za skoro 3%. TakoĊe, nedostajuća sredstva, 213 miliona - predviĊaju se dalja zaduţivanja i ako ukljuĉimo i odobrena a nepovuĉena sredstva od 135,4 miliona, umjesto 54 naš dug se bliţi cifri od 70% bruto društvenog proizvoda, uz garancije, naravno. Podsjetiću vas da je u ekspozeu prethodnog premijera 2009. godine, javni dug u odnosu na bruto društveni proizvod bio za 2013. godinu planiran na stopi 38%. Mi smo ga sada na 54 sigurno utvrdili, a vrlo vjerovatno da ćemo izmeĊu 60 i 70% biti. Iskoristiću priliku za par stavki, s obzirom da je pod istom taĉkom vezano za regulatorne agencije. Smatram da regulatori trţišta, pored toga, to im je osnovno, regulišu to trţište i da donose odluke, mjere, pravilnike i ostalo, znaĉi svu zakonsku, podzakonsku regulativu koja reguliše to trţište i s obirom da trţište i te kako zavisio od njih, morali bi i oni zavisiti od tog trţišta. MeĊutim, mi nemamo takvu situaciju. Kakva god su ta trţišta, regulatori ne haju za to. Ja ću se zadrţati na jednu komisiju i jednu agenciju. Komisija za hartije od vrijednosti ima predviĊeni budţet 96 1,2 miliona eura za sljedeću godinu. Tvrdim da je plan nerealan i neostvarljiv. TakoĊe, Agencija za elektronske komunikacije i poštansku djelatnost ima budţet 4,6 miliona. Plan je realan i ostvarljiv, ali predimenzioniran. Nerealno visoke nadoknade za nadzor i jednih i drugih, naroĉito Agencije za elektronske komunikacije prouzrokuje da se ti troškovi koje plaćaju operatori, odnosno subjekti koje oni kontrolišu, se prelivaju na graĊane, odnosno na korisnike tih usluga. Smatramo, i danas je bilo na Odboru za budţet, da se treba preispitati politika regulatornih agencija u Crnoj Gori. Ja se odavno zalaţem da se što se tiĉe kontrole finansijskog sektora objedine svi kontrolori, odnosno da se ide ka tome da se formira jedna agencija ili jedna komisija koja bi kontrolisala kompletan finansijski sektor. Pošto se stalno pozivamo na uzore sliĉnih zemalja i po veliĉini i snazi su daleko snaţnije, ali im ne smeta da imaju jednog regulatora, ĉak i velike zemlje u Evropi se odluĉuju na to. Mislim da su jasni razlozi, jer je takav naĉin funkcionisanja regulatora, finansijskih trţišta. Ovdje konkretno da kaţem Sektor kontrole Centralne banke, Komisija za hartije od vrijednosti, Agencija za kontrolu osiguranja bi morale biti jedna finansijska institucija, koja bi bila nadleţna za kontrolu svih subjekata koji se bave svim vidovima finansijskih usluga. Bio bi puno efikasniji sistem, bilo bi operativno funkcionalniji, bio bi racionalniji, puno lakši za subjekte nad kojima se vrši nadzor u smislu da pojednostavi njihovo poslovanje, da ne moraju da šalju izvještaje velikom broju agencija. I naravno, mislim da bi daleko bilo bolja i lakša meĊunarodna saradnja sa sliĉnim subjektima u regionu i šire. Što se tiĉe budţeta, da dam jasan stav da ovaj budţet neće dobiti podršku od Pozitivne Crne Gore, jer je ne zasluţuje. Naroĉito ako mi i ne znamo koja je to ekonomska politika Crne Gore u narednom period. Moţemo samo da nagaĊamo iz ovakvog budţeta, a ovakav budţet ne sluti ništa dobro, naţalost. Tako da definitivno neće dobiti glas od nas. Naravno, glasaćemo protiv ovakvih regulatornih agencija, odnosno njihovih finansijskih planova. Zahvaljujem.
  • Hvala, kolega Bojaniću. Sljedeći je u ime poslaniĉkog kluba Socijaldemokratske partije kolega Damir Šehović. Izvolite.
  • Hvala, potpredsjedniĉe Mustafiću. Uvaţeni ministre Ţugiću, poštovani predstavnici regulatornih institucija, drage kolege, Dozvolite mi da iznesem svoj sud o Zakonu o budţetu za 2013. godinu, za koji ćemo se, siguran sam, svi sloţiti da ga donosimo u okolnostima koje odavno nijesu bile teţe po Crnu Goru, sa kojima smo se suoĉili, ako hoćemo pošteno da govorimo, kako zbog negativnih efekata krize koje svako ko je iole ozbiljan ne moţe zanemariti, jer kao mali i otvoreni ekonomski sistem ne moţemo biti imuni na krizu koja je prisutna svuda u okruţenju, ali i naših unutrašnjih slabosti i nespremnosti da na vrijeme neke ekonomske probleme ne rješavamo. Zbog te nespremnosti imamo situaciju da su ti problemi sada nagomilani i da se definitivno 97 ne mogu više odlagati. Zato ovo danas nije samo rasprava o budţetu, nego je rasprava o budućim pravcima razvoja, modelima ekonomske politike koji moraju biti prilagoĊen novim kriznim uslovima i koji trebaju da negativne efekte krize ravnomjerno i solidarno rasporede. Podvlaĉim, ravnomjerno i solidarno. Mi tih okolnosti moramo biti svjesni kada govorimo o ovako vaţnom zakonu, kakav jeste svakako Zakon o budţetu za 2013. godinu, i zbog toga raspravi povodom ovako vaţnog zakona ne moţemo pristupati zakopani u naše politiĉke rovove. To i ne treba da radimo, jer na kraju krajeva izbori su za nama, pa je to jedan od razloga zbog ĉega i odgovornost treba da nam bude veća. U tom smislu, mislim da neću pogriješiti ako kaţem da budţet nije sjajan. Ali, da jeste, ĉini se, jedino moguć i da jeste prilagoĊen u uslovima u kojima ţivimo i da odraţava stanje ekonomije koje je teško i da kao takav sadrţi dobre ali i manje dobre strane koje ovdje ne treba skrivati, jer smo dobili povjerenje ne da skrivamo problem, nego da ih rješavamo. U tom smislu treba reći da je svakako za pohvalu to što je i dalje prisutan nastavak tendencije smanjivanja uĉešća javne potrošnje u bruto domaćem proizvodu, što je ona ovim budţetom projektovana na 39% bruto domaćeg proizvoda i što smo uspjeli da za ĉetiri godine tekuću potrošnju smanjimo za ĉitavih 400 miliona eura, a da taj teret ne padne na one koji su korisnici socijalnih davanja ili na naše penzionere. Da smo zakonom predvidjeli znaĉajno niţi budţetski deficit koji je u granicama Mastrihta je jedna od stvari koju ovdje treba istaći. Treba istaći i to da smo saĉuvali poresku konkurentnost onda kada većina drugih zemalja to nije uspjela. Treba istaći i to da nijesmo posezali za povećanjem indirektnih poreza koji bi ugrozili ţivotni standard najšire kategorije ljudu, a to većina drugih zemalja jeste uradila. I, što je najvaţnije, treba da kaţemo ovdje jasno da ovaj budţet moţe biti i socijalno odgovoran budući da iako manji predviĊa veće transfere za socijalnu zaštitu, što je odgovoran odnos drţave prema najranjivijoj populaciji i odraţava mjeru pravednosti budţeta prema toj populaciji. MeĊutim, ĉinjenica je da postoji znaĉajan prostor za unapreĊenje kada je rijeĉ o prihodnoj strani budţeta i u taj prostor moramo hrabrije i odluĉnije krenuti. Moramo naplatiti poreski dug, jer ne moţemo govoriti o pravednom budţetu ukoliko neko ima privilegiju da ne izmiruje poreske obaveze prema drţavi Crnoj Gori. Te privilegije moramo ukidati i u tom smislu svi moramo dati doprinos. SDP će u Parlamentu dati poseban doprinos i koristiti sve poslovniĉke mogućnosti koje nam budu na raspolaganju da fokusiramo paţnju javnosti na taj problem. Saslušavaćemo u Parlamentu koga god treba i kad god bude trebalo samo da poreski dug na kraju slijedeće godine bude manji nego što je danas. Koliki prostor za smanjivanje sive ekonomije postoji vidjeli smo juĉe u Izvještaju Drţavne revizorske institucije. Na tome posebno insistiram prethodnih nekoliko dana. Vidjeli smo da je Poreska uprava u 2.280 kontrolisanih sluĉajeva utvrdila 83% nepravilnosti, odnosno 83% kontrolisanih poreskih obveznika nije uredno izmirilo svoje poreske obaveze ili nije uredno propisalo i izraĉunalo svoje poreske obaveze. I to je nešto ĉime ovaj parlament treba da se bavi. Sljedeći prostor za popunu budţeta mi u SDP-u vidimo u promjeni modela naplate koncesionih prihoda, jer su oni, što se nas tiĉe, za sada, blago reĉeno, potcijenjeni, a to moramo uraditi jer eksploatacija naših resursa mora biti oporezovana i naplaćena. Jer, prirodnom rentom moramo peglati debalanse koje pravi trţište da ne bismo došli u situaciju da od zemlje bogate resursima 98 postanemo siromašna zemlja sa bogatim pojedincima u njoj koji eksploatišu naše prirodne resurse. Da ne pominjem problem sa dinamikom javnog duga, sa tendencijom rasta javnog duga. Da ne pominjem prostor koji postoji kod naplate boravišnih taksi, te zloupotrebe kod isplate zarade, budući da se kod jednog dijela poslodavaca ona isplaćuje na naĉin što se minimalna zarada uplaćuje na raĉun, a ostatak se daje zaposlenima na ruke. Sve su to znaĉajni prostori za fiskalno djelovanje i znaĉajni prostori za popunu budţeta. MeĊutim, jednu stvar danas posebno ţelim da istaknem. Mislim da je u Crnoj Gori zrelo vrijeme za promjenu i implementaciju pravednijeg poreskog sistema do kojeg moţemo doći promjenom koncepta oporezivanja dohotka. Moramo odustati od linearnog modela zasnovanog na proporcionalnim stopama kod poreza na dohodak. Primjena proporcionalne stope kod poreza na dohodak je nepoštena prema onima sa najniţim zaradama. Doprinosi i još većem raslojavanju u društvu i koncentraciji kapitala kod uskog kruga ljudi. Ovome društvu, to je poznato, nije krivo na mali, nego na krivi dio. Zato ću predloţiti poseban zakljuĉak kojim ću traţiti da se Ministarstvo finansija obaveţe da do prvog redovnog zasijedanja predloţi izmjenu Zakona o porezu na dohodak fiziĉkih lica, na naĉin što bi prepoznalo progresivnu poresku stopu koja bi doprinijela povećanju najniţih a smanjivanju najviših zarada u drţavi. Teret krize moramo prevaljivati preko najbogatijih, a prvi korak ka tome mora biti promjena ovog zakona. Ako to moţe da uradi najliberalnija zemlja na svijetu Sjedinjene Ameriĉke Drţave, onda to moţe da uradi i Crna Gora. Ako Timoti Gajtner iz Ministarstva finansija SAD-a moţe da kaţe da ne vidi ništa prirodnije u tome nego da bogati budu oporezovani višom poreskom stopom i da se taj novac usmjeri ka onima koji su siromašni, dakle promjena modela oporezivanja kod poreza na dohodak fiziĉkih lica doprinosi upravo ovome. Zbog toga je progresivna stopa preduslov za pravedniji poreski sistem, ali bih rekao i vaţan automatski stabilizator koji mi trenutno nemamo, a ĉiju neophodnost je ova kriza svakako pokazala, kao i najnovija teorijska istraţivanja u ovoj oblasti. Ako to uradite, gospodine Ţugiću, Vi ćete kao uvaţeni ministar ispoštovati na kraju krajeva i ovaj parlament. Tvrdio sam, i danas tvrdim, da u ovom Parlamentu odavno postoji politiĉka volja za promjenu Zakona o porezu na dohodak fiziĉkih lica i za implementaciju poreskog sistema koji bi bio zasnovan na progresivnim stopama. U meĊuvremenu, dozvoljavamo i primjenu takozvanog kriznog poreza koji bi bio ograniĉenog trajanja, a kojim ćemo saĉuvati najniţe plate u Crnoj Gori, a oporezovati one najvisoĉije, jer je to nešto što će predstavljati mjeru socijalne kohezije u društvu. U konaĉnom, Vi, gospodine ministre, morate biti svjesni da je nama potreban zaokret i nešto radikalniji potezi koje dozvoljava kriza, ali i novi mandat i novo povjerenje graĊana koje smo dobili na prethodnim izborima. Neka prvi potez u tom pravcu bude promjena koncepta oporezivanja dohotka, zašto ćete vjerujem dobiti punu podršku od ovog parlamenta već na narednom redovnom zasijedanju. Hvala.
  • Zahvaljujem, kolega Šehoviću. U ime poslaniĉkog kluba Socijalistiĉke narodne partije kolega Aleksandar Damjanović, a neka se pripremi kolega Nebojša Medojević. 99
  • Zahvaljujem, potpredsjedniĉe Mustafiću. Poštovana Skupštino, poštovani graĊani, gospodine ministre, pomoćniĉe ministra, predstavnici regulatornih agencija, Ĉuli ste prethodnu diskusiju mog uvaţenog kolege Šehovića koji je najavio da je obezbijeĊena parlamentarna većina za ono što SNP nije uspio da uradi prošle godine kada je traţio progresivno oporezivanje poreza. Vjerovatno smo nakon godinu dana pametniji svi nego prošle godine. Ako upozorim da od 2010. godine uporno traţimo korekcije na prihodnoj strani budţeta, gdje traţimo progresivno oporezivanje imovine i priliva i da u Crnoj Gori plaća porez onaj koji ima više i koji više zaraĊuje i da tek nakon dvije godine ovoga što nam se desilo i što će nam se dešavati dolazimo na tu pamet, neka graĊani Crne Gore sude. Nadam se da će jednostavno o tome razmišljati i kada doĊe do novih izbora, a ovo danas što ovdje raspravljamo i mjere koje će morati da se preduzimaju u ovoj drţavi će svakako dovesti brzo do tog ishoda. Kolega Ţugiću, ministre Ţugiću, ja moram da primijetim jednu stvar koja je interesantna i koja se prvi put dešava, makar koliko sam ja ovdje poslanik. To da je da smo dobili Predlog budţeta sa zakašnjenjem od 17 dana. Dakle, faktiĉki kršenjem zakonskog roka. Ne ulazim u razloge koji su objektivni ili manje objektivni za to i da je prije nego što smo taj predlog dobili sa zakašnjenjem i krenuli evo ovdje u Skupštini da raspravljamo došlo do njegovog „minirebalansa“ na Vladi. Usvojili ste na Vladi odreĊene zakljuĉke i već ste djelovali tim zakljuĉcima na budţet koji još nije raspravljan i usvojen. To moţe da bude samo iz dva razloga. Ili ste predvidjeli da sa tim minirebalansom koji je faktiĉki obavljen na naĉin na koji to nije dozvolila procedura, zakljuĉcima na Vladi, napraviti odreĊene rezerve i da shodno ispunjavanju budţetskih projekcija naredne godine sa ovim kriznim mjerama koje vi tako nazivate nastavite ili stanite. A moţe da znaĉi drugo. To je da su projekcije u budţetu veoma loše planirane. Radila ih je moţda neka druga Vlada. MeĊutim, vi ste ti koji treba da ih branite pa vam je moţda lakše da se unaprijed ogradite sa ovim zakljuĉcima na Vladi, nego da branite nešto što je nebranjeno. Branite sljedeće, gospodine ministre. Branite to da ćemo naredne godine samo po osnovu kamata za emisije obveznica koje su bile uspješne po kamatnim stopama od gotovo 8% svim onim rashodima koje takve emisije imaju platiti samo za kamate 70 miliona evra. Ili nekoliko puta više samo za kamate nego što je agrobudţet, ili pedesetak puta više samo za kamate na uzete kredite u zadnje tri godine, nego što je, recimo, iznos koji će se opredijeliti korisnicima restitucije, odnosno onima kojima treba da se vraća imovina. Branite ĉinjenicu da po prvi put za finansiranje nedostajećih sredstava imamo da ih nabavljamo iz inostranih izvora 205 miliona i planiranih prihoda od privatizacije 8 miliona. Bilo bi interesantno da ĉujemo šta to hoćemo da privatizujemo od tih 8 miliona i da nemamo utrošak depozita. Da li zato što depozite ĉuvamo za bolja vremena, pa nam je jeftinije da ih pazimo i da ih oroĉimo i da dobijamo neku kamatu na oroĉenje tih depozita koja nam je veća nego kreditni troškovi, odnosno kamatni trošak na ove kredite, moţda i to negdje napomente. Branite ĉinjenicu koja je, takoĊe, veoma interesantna, a to je da ćemo za garancije naredne godine planirati nula evra. Ja sam juĉe na Odboru rekao, ponavljam opet. To je dobro. To znaĉi da nećemo imati problem sa Kombinatom aluminijuma, da ga je Vlada već riješila. Dakle, ili se došlo do novog partnera, ili se ispregovaralo sa VTB bankom da te 100 garancije platimo 2014. godine kada bude više novca u drţavi, malo da se našalim, ili imate varijantu koja jedino preostaje, pa bih volio da dobijem i odgovor na to pitanje - da li ove garancije koje mogu da padnu, a ne moraju, naredne godine nijesmo planirali iz razloga što ćemo te garancije da preuzmemo po posebnom zakonu? To bi bilo jedno od logiĉnih rješenja koje će ovaj parlament morati da donese ĉisto da znamo što nas ĉeka u narednom periodu, a prije nego što Vlada nakon devet mjeseci da procjenu kako ostvaruju ove mjere. U tom smislu SNP će traţiti da se već nakon pola godine da ta ocjena kako se mjere štednje i racionalizacije koje su neminovne ostvaruju. Ono što sam rekao juĉe ponoviću ovdje da ĉuje javnost. Ima i dobrih stvari u ovom predlogu budţeta. Prvi put da ste ne ĉekajući odluku koja obiĉno bude u martu ili aprilu kada konaĉno dobijemo instrukciju gdje ćemo da se zajmamo i gdje ćemo da dajemo garancije, ovdje u ĉlanu 11 dali iznos garancija od 66.200.000. Gdje i zašto? Kaţete za razvojne projekte? Ok, potpuno u redu da se da za Crnogorski elektroprenos za kabal Tivat-Pljevlja, samo malo više transparentnosti i informacije o tome kako ide taj posao za nas poslanike. Moţemo da prihvatimo i da Crnogorsku plovidbu, iako je to bio projekat jedne partije u ranijem sazivu, ali evo sada je crnogorski projekat gdje ga svi plaćamo i damo garancije za 40 miliona kineskoj banci za finansiranje kineskih brodova koji će da plove kineskim morima, a mi uzimati zakupninu od tih brodova. Samo da vidimo kolika je ta zakupnina i kada ćemo vratiti ovaj kredit. Ali, dati garanciju firmi koja je u takvim dubiozama i koja nije za razvojne projekte kao što je Montenegro airlines, na jednoj strani, a, na drugoj strani, preuzeti dugove od te firme, pored svih ovih desetak miliona garancije koje smo već dali toj istoj firmi i 30 miliona dubioze mijenjajući pred sobom ni plan privatizacije te iste firme, to zaista nije domaćinsko voĊenje poslova u Vladi Crne Gore. Naravno, pohvalio sam još jednu stvar, ali ţelim ovdje da vas pred javnošću upozorim samo da povedemo raĉuna. Ĉlan 15 – novina. Nešto što smo traţili takoĊe prije dvije godine. Opet nijesmo presrećni što dolazi na naše. Poreska potraţivanja koja su 200 i nešto miliona bez onih otpisanih, a nekada je ovdje bio odgovor da ih je bilo 300 miliona, meni dat i moţemo i o tome. Dakle, poreska potraţivanja 200 i nešto miliona mogu se naplatiti imovinom poreskih obveznika na osnovu saglasnosti Vlade na predlog Ministarstva i podzakonski akt koji će to da reguliše. Ja vas podsjećam da mi već imamo u Zakonu o poreskoj administraciji i povedite raĉuna. Ĉlan 63 koji definiše naplatu poreske obaveze iz imovine. Pod prinudnom naplatom poreske obveze iz imovine poreskog obveznika podrazumijeva se plenidba i prodaja imovine, pokretne ili nepokretne stvari obveznika i korišćenja sredstava dobijenih prodajom imovine. Dakle, postoji već propis koji nam je do sada omogućavao da bez ovoga ĉlana u Zakonu naplaćujemo, plijenimo i prodajemo nešto od ovih 200 i nešto miliona evra, pa bi moţda 50 miliona naplatili, ubacili u budţet pa bi bilo moţda manje potrebe da danas prijetimo nekim ekstra teškim mjerama kao što su zamrzavanje penzija koje su povećane 1,2% i ove godine koje trebaju da se povećavaju 3% ili svega 12 miliona u odnosu onih 200 i nešto miliona duga poreskog. TakoĊe, ţelim da ukaţem šta mogu biti paradoksi. Kaţe se da su povećana sredstva za socijalna davanja. Ona moţda jesu jer se u Crnoj Gori povećava broj tih korisnika. Hajde da završimo priĉu oko socijalnog kartona i ovog poreskog kartona, da vidimo ko što dobija od ove drţave, ko što daje. Ali povećavamo 101 sredstva, socijalne transfere, a ostavljamo za tehnološke viškove - 1.300.000 evra, iako znamo da je oko 2.000 evra otpremnina za jednoga bivšeg zaposlenoga. 650 ljudi moţe da se nada od ovih nekoliko hiljada koji imaju pravosnaţna rješenja da će doći do otpremnine naredne godine za nešto što se desilo prije 15 godina. Ili, ostavljamo 1,2 miliona subvencija graĊanima u stanju socijalne potrebe za elektriĉnu energiju koliko i prošle godine, iako znamo da će cijena struje biti povećana, da će plate moţda ići dolje, pa valjda je onda potrebno da se izdvoji više sredstava za subvencioniranje. Vodeći raĉuna o vremenu, a imajući u vidu da vodimo objedinjenu raspravu i o pitanju regulatora, odnosno finansijskih planova regulatora danas smo i o tome govorili o ĉinjenici koja nije sporna da se u oĉekivanim mjerama štednje jednostavno ukljuĉe i regulatorni organi. Govorim o 200 i nešto zaposlenih ljudi u tim regulatornim organima, ako uzmemo i Centralnu banku onda vjerovatno ĉetiri-pet stotina. Obim posla koji oni izvršavaju, trţišta koja kontrolišu se mjere stotinama i stotinama miliona evra vrlo delikatnog posla. I, vjerovatno, sada konaĉno treba da zastanemo i da se pitamo koji su nam benefiti od te regulacije, koji su troškovi te regulacije i da vidimo da li poĉinjemo na pravi naĉin. Dakle, da budem ovdje potpuno precizan, nije sprono da se u ingerencijama Skupštine i Odbora za ekonomiju, finansije i budţet doĊe do rješenja gdje će biti odreĊena racionalizacija troškova poslovanja regulatornih agencija, ali ono što ţelim ovdje jasno da potenciram je da govorimo o kriznoj situaciji u drţavi i urgentnoj situaciji oko budţeta i to je konaĉno svima jasno. I dobro je, ministre, što ste Vi to ovdje otkrili, neko je to morao da presjeĉe i da krenete u nešto što smo moţda trebali mnogo ranije da kaţemo. Ako govorimo o tome, onda nemojte da ostanemo samo na ovih 200 i nešto zaposlenih u regulatornim agencijama, gdje moţemo da idemo sa mjerama štednje i oko iznosa plata koje su veće od prosjeĉne i ostalih troškova poslovanja. Tamo postoji neki depozit od nekoliko miliona eura. Bilo bi lijepo da vidimo da li planirate da i te depozite, kao višak prihoda nad rashodima, prebacite u drţavni budţet, da se pomognemo, ili da ostaju regultorima za bolja vremena. Ali, ţelimo mi u SNP-u jasan i glasan odgovor da bi ovo podrţali i da bi krenuli u sve ovo, a krenućemo, šta ćemo da radimo sa visokim platama u javnim preduzećima, sa visokim platama u privrednim društvima, u drţavnom vlasništvu. Isti Montenegro airlines, pa idemo dalje. Javni parkovi nacionalni, J.P. Aerodromi itd. Šta ćemo da radimo sa platama u lokalnim samoupravama koje su davno probile sve okvire potrošnje i sistema? Tu više nije u pitanju 400-500 ljudi, tu je pitanje nekoliko hiljada tih zarada, ne samo zarada, već i troškova poslovanja. Ako imamo potpun odgovor da ćemo ući u sveobuhvatnu racionalizaciju troškova na svim tim nivoima, dakle, javna preduzeća, privredna društva i lokalna samouprava, nije problem i sa regulatorima, a vjerujte u ovom trenutku ako sve to dovedemo do kraja, nema nikakve potrebe da se prijeti ni zamrzavanjem penzija, niti smanjivanjem plata, jer će ove mjere biti sasvim dovoljne da budu krizne mjere za narednu godinu. U tom pravcu imate podršku SNP-a da doĊemo do zajedniĉkih rješenja. Završavam. Hvala.
  • Zahvaljujem. To je bio kolega Damjanović uz dva minuta i 15 sekundi produţetka. 102 Sljedeći je kolega Nebojša Medojević u ime Demokratskog fronta. Neka se pripremi kolega Zoran Jelić u ime Kluba Demokratske partije socijalista. Kolega Medojeviću, izvolite.
  • Zahvaljujem, potpredsjedniĉe. I danas je prilika da ponovo ukaţemo na razliku ideološku i koncepcijsku izmeĊu Demokratskog fronta i vladajuće većine, zajedno sa Socijaldemokratskom partijom oko toga kakav ovaj budţet treba da bude. Mi smo od samog starta 2006. godine govorili da je pogrešan model privrednog rasta, da je strategija privrednog razvoja pogrešna i da se ne moţe razvojne zemlje, posebno male, osloniti samo na priliv inostranih investicija. Moramo i mi nešto da proizvodimo, moramo i mi nešto da stvaramo. To je ono što smo uporno govorili, ukazivali da će doći taj dan kada ćemo morati da svedemo raĉune i da kaţemo - šta ako nema inostranih investicija? Evo, došao je taj dan. Dakle, mi govorimo o krizi već tri godine. Kolega Šehović je pomenuo da je već za 400 miliona smanjena javna potrošnja i opet kriza tu. Znaĉi, nije poenta u smanjivanju potrošnje, nego je poenta u produktivnom trošenju. Poenta je u promjeni strukture budţeta i poenta je u promjeni modela ekonomskog rasta. Dakle, ono što je ovdje kljuĉno, ţelim da ponovim da uticaj svjetske krize na Crnu Goru jeste bio, ali nije dominantan. Rekao sam prošli put, naše banke nijesu imale u svojim aktivama kontaminirane aktive koje su dovele do krize finansijskog trţišta u svijetu, niti je naš izvoz nešto specijalno bio jak, pa onda zbog pada traţnje na svjetskom trţištu izvoz je pao. Znaĉi, izvori naše krize su domaći, u pogrešnom modelu privrednog rasta i sad smo došli u situaciju da iz godine u godinu govorimo o kriznom budţetu, o kriznim porezima. Imamo sistem koji je permanentno u krizi. Doktori bi moţda mogli bolje da objasne šta se dešava s bolesnikom koji tri godine je stalno bolestan. Ili je loš doctor, ili se radi o hroniĉnoj bolesti koja oĉigledno nema lijeka, već treba ići ka tome da se pacijent proglasi, naţalost, mrtvim. Ovaj vaš model upravljanja Crnom Gorom, model ekonomije je ideološki, politiĉki, finansijski mrtav i premijer treba da kaţe jasno - 10 godina smo vodili zemlju u pogrešnom pravcu. Doveli smo zemlju u situaciju kakva je sad i ja ţelim da vam kaţem da jedini naĉin da se izaĊe iz krize jeste da imate ekonomski rast, a ekonomski rast moţete da imate samo u sektoru proizvodnje. Proizvodnju podrazumijevam u najširem mogućem smislu - i turizam i poljoprivredu, i bankarstvo, i energetiku. Kad kaţem prozvodnja mislim na sve one grane privrede koje stvaraju novu vrijednost. MeĊutim, mi smo 10 godina forsirali našu ekonomiju da ona bude redistributivna, da redistribuiramo ono što doĊe od priliva stranih investicija, ono iz budţeta, meĊusobnim trgovinskim transakcijama. Tu su marţe male, tu se monopol lako dostiţe i došli smo u situaciju koju imamo sada. Dakle, sada imamo budţet koji je budţet redistribucije siromaštva. Znaĉi, kada imate tri godine ili ĉetiri godine ekonomiju u krizi, bez obzira na knjigovodstvene tehnike, bez obzira na laţno prijavljivanje ekonomskog rasta time što se zaduţujete, a pad idustrijske proizvodnje dvocifren svake godine, onda imate budţet koji se zove redistribucijom siromaštva i dokle god se budemo bavili platama, dok se god budemo bavili da li se troši svaki cent na pravi naĉin, nećemo zemlju povesti na pravi put. 103 Demokratski front se zalaţe da se okrenemo drugom modelu, modelu drţave blagostanja. Za to nam treba aktivna industrijska politika, za to nam treba od Vlade da nam kaţe na koji naĉin će povećati proizvodnju, zato Vlada treba ideološki da kaţe – da, treba Vlada da se umiješa u taj dio ekonomske politike, jer privatnici koji postoje u Crnoj Gori jednostavno nijesu zainteresovani. Nemaju znanja, nemaju interesa, ne ţele da se bave proizvodnjom, trţište je malo i imamo mnogo problema. Ja znam, nije lako biti konkurentan u proizvodnji. Vrlo lako je biti konkurentan u švercu, ali u prozivodnji nije. Za to vam treba i znanje, za to vam treba druga drţavna organizacija, za to vam treba ozbiljan sistem podsticajnih mjera, ozbiljan sistem podrške svih struktura drţave, za to vam trebaju školovani mladi ljudi, za to vam treba kvalitetan finansijski sistem, za to vam treba drugaĉija vlast, kolega Ţugiću. Drugaĉija vlast. Došli smo do situacije da kaţemo da za ovaj krizni porez je odgovorno 150 hiljada biraĉa Demokratske partije socijalista i Socijaldemokratske partije. Vi ste odgovorni. Znaĉi, vi ste odgovorni za ovo što se dešava u ovom trenutku i vi treba da znate da kada glasate, glasate za ekonomsku politiku, glasate za svoju platu, glasate za svoje radno mjesto, glasate za budućnost svoje djece. Demokratski front se zalaţe da se napravi aktivna politika, aktivna industrijska politika. Ona, gospodine ministre, mora da ima, to sam vam rekao na Odboru, i monetarnu politiku, i fiskalnu politiku, i regionalnu politiku. Ona mora da ima drugaĉiju drţavnu administraciju. Svi u drţavnoj administraciji treba da se bave povećanjem proizvodnje i podsticajem rasta društvenog proizvoda. Zato nam trebaju struĉni ljudi, a ne vaši roĊaci, prijatelji, ĉlanovi vaših partija i ne poltroni, ljudi koji ne znaju da upravljaju drţavnim sektorom u smislu povećanja drţavne proizvodnje. To nije lako. Trebaju nam novi institutim, treba nam novi univerzitet, trebaju nam zavodi, direkcije. Treba neko da se bavi industrijskim dizajnom, treba neko da se bavi projektovanjem, treba neko da kaţe šta ćemo proizvoditi, kako ćemo proizvoditi i dje ćemo to prodavati. To neće privatnici da urade, posebno ne oni dobri prijatelji našeg dragog predsjednika, crnogorski tajkuni, koji jedino što znaju da švercuju i da pokušaju na špekulativnim aktivnostima da povećaju svoje bogatstvo, a sada dolaze da traţe drţavne garancije i traţe da crnogorska sirotinja na kraju ĉitave balade pokrije njihove gubitke. Šta je sa izvještajem renomirane ameriĉke tink-tenk organizacije da je od 2005. do 2011. godine šest i po milijardi dolara izneseno je iz Crne Gore? Šta je sa tim? Ko je iznio te pare iz Crne Gore? 6,5 milijardi, gospodine ministre. Poslaću Vam taj izvještaj. Kao što vidite to je šest budţeta Crne Gore, to je dva bruto društvena proizvoda Crne Gore. Prema tome, ako se uzme u obzir da je neophodno napraviti zaokret modela privrednog rasta na ovaj model koji podrţava privredu, koji podrţava industriju, koji podrţava proizvodnju, koji podrţava izvoz i da je neophodno promijeniti ulogu drţavnih institucija, posebno u segmentu pravne drţave, da se preispita ko je šta radio ovih 20 godina i gdje su pare ovoga naroda i ove drţave, jer mi kad smo prije 20 godina imali izuzetno veliki nivo drţavne imovine i relativno skroman nivo zarada, ali dosta dobar, sada nemamo više drţavnu imovinu, ona je rasprodata, ona je opljaĉkana i sada mi dolazimo da priĉamo kako redistribuirati siromaštvo. Poštovane kolege, Demokratski fronta ima alternativni model bankarstva. Ovo sa sobom povlaĉi i novu fiskalnu politiku, novi naĉin obraĉuna poreza. Sve što je investicija u proizvodnji treba osloboditi poreza. Sve što je potrošnja i luksuz 104 treba dodatno oporezovati. Pa imate 14 zakona kolege Šehovića. Nema sad priĉe o progresivnom oporezivanju. 14 zakona je Pokret za promjene dao ovdje 2009. godine. Sve tu piše. MeĊutim, ja sam vam tad rekao - nećete glasati sad, ali glasaćete jednog dana. E, taj vam je dan došao. Ali, naţalost, ako krenete sa ovakvom politiĉkom filozofijom, da nije vaţno kako povećati društveni proizvod, nego kako raspodijeliti siromaštvo, ove mjere su privremene. Sljedeće godine ćete doći sa novim kriznim porezom, već u prvom kvartalu, sa ukidanjem, sa restrikcijama. Pametnije je, gospodine ministre, da se ovaj budţet ne usvaja do nove godine, da se preĊe na reţim privremenog finansiranja i da se zajedno sa svjetskom bankom i MMF-om Crna Gora pojavi i traţi ozbiljne fondove za strukturne reforme. Dakle, sada već Svjetska banka i MMF daju takva sredstva, vrlo su povoljna, dugoroĉna su. Ne znate, pomoćniĉe, saznaćete vrlo brzo. Ne znate, ne ĉitate dovoljno, ima, vidjećete ta sredstva, da ne govorim. Kolega Nuhodţić zna da ja imam drugi izvore informisanja ne samo Sluţbeni list Crne Gore. Imaćete te fondove i drţava treba da ode i da kaţe da treba da zaustavi privremenu otplatu ino dugova. Zašto mi moramo da otplaćujemo dugove? Da naši penzioneri i sirotinja ĉlaćaju ino dugove. Stanite malo, dajte da prolongiramo isplatu ino dugova. Ali je problem sljedeći - što vi, gospodo iz vlasti, nemate ideju kako da napravite veći društveni proizvod. Nemate. Nemate ideju, ne znate kako da se iskoriste energetski potencijali, ne znate kako da se supstituiše uvoz. Pogledajte strukturu uvoza Crne Gore. Koliko uvozimo mljeĉnih proizvoda, mesa, mlijeka, jaja. To je najstrašnija optuţnica za DPS i SDP. Ne treba vam opozicija. Pogledajte šta proizvodimo u Crnoj Gori. Reći ću vam nešto vrlo direktno - ponosan je onaj ĉovjek koji stoji pored svog proizvoda, a manje je ponosan onaj koji prodaje tuĊi. Pogledajte, poĊite vidite proizvoĊaĉe kako kaţu - ovo je moje, a pogledajte trgovce, kaţe uzmi ovo, uvezao sam. Znaĉi nacionalno dostojanstvo i dignitet se odreĊuje stepenom bruto društvenog proizvoda. Ne moţe siromašna zemlja biti zemlja sa velikim nacionalnim ponosom. Moţe par vas koji imate milione na raĉunima. Ne mislim na kolege poslanike, da ne misle pogrešno, nego na ove koji su iznijeli ovih 6,5 milijardi. Prema tome, gospodo, onih 150 hiljada ljudi i onih 15 hiljada što ste nam dodali je odgovorno za ovaj krizni budţet. Ţao mi je samo biraĉa Demokratskog fronta i opozicije. Oni nijesu krivi za ovo. Ali, ako tako funkcioniše demokratija. Sve dok ne budete shvatili da je Crnoj Gori potreban zaokret u svakom pogledu - i nova vlast, i nova ekonomska doktrina, i novi ljudi na odgovarajućim pozicijama, jedan novi model ekonomskog rasta, mi ćemo redistribuirati siromaštvo, mi ćemo povećavati zaduţenje, mi ćemo našim ljudima objašnjavati kriza je, kriza je, kriza je. Kriza je zbog toga što imamo lošu, nekompetentnu i neodgovornu vlast, a Crna Gora je bogom dana bogata drţava da u njoj ţive ljudi srećno, zadovoljno, pošteno od svoga rada. Zato je potrebna samo poštena i kompetentna vlada.
  • Zahvaljujem, kolega Medojeviću. I posljednji u ovom nizu uvodnih izlaganja, kolega Zoran Jelić u ime Kluba Demokratske partije socijalista. Kolega Jeliću, izvolite. 105
  • Zahvaljujem. Poštovani gospodine potpredsjedniĉe, dame i gospodo poslanici, uvaţeni ministre Ţugiću, Prijedlog zakona budţeta za 2013. godinu je realan i primjeren je uslovima u kojima ţivimo i radimo i pored nedostataka kojih svakako ima, a koji su posljedica krize sa kojom se suoĉavamo. Prijedlog zakona budţeta za 2013. godinu će omogućiti normalno funkcionisanje svih potrošaĉkih jedinica. Ovaj budţet ima izraţenu socijalnu komponentu zbog većih transfera za penzije i socijalna davanja, što je u krajnjem odgovorno u uslovima krize, budući da to pokazuje mjeru pravednosti budţeta i odgovornost prema najranjivijoj populaciji u Crnoj Gori. Budţet za 2013. godinu nastavlja praksu smanjenja uĉešća javne potrošnje u bruto društvenom proizvodu. TakoĊe je projektovan znaĉajno niţi budţetski deficit u odnosu na prošlogodišnji koji je raĊen sa rebalansom za 2012. godinu, a pri tome u svemu je saĉuvana naša poreska konkurentnost. Ono što treba naglasiti jeste da do sada nijesmo iskoristili sve pogodnosti ove naše poreske konkurentnosti i tu treba u sljedećem periodu Vlada i Ministarstvo finansija da se potrudi, da iskoristimo ovu poresku konkurentnost, da se privuku investitori koji će uloţiti kapital i na taj naĉin otvoriti nova radna mjesta i zaposliti naše graĊane.
  • Kolega Jeliću, malo glasnije zbog kolega sa druge strane.
  • TakoĊe, treba iskoristiti i odreĊeni fiskalni prostor, tj. da se naplati poreski nenaplaćeni i evidentirani dug, jer po završnom raĉunu budţeta za 2010. i 2011. godinu taj poreski dug je nešto preko 104 miliona eura. TakoĊe je svakako i neprihvatljivo visoko uĉešće sive ekonomije i tu treba pripremiti veoma brzo set mjera i aktivnosti da se sprijeĉi siva ekonomija, naroĉito na trţištu rada. Budţet za 2013. godinu procijenjen je na tri milijarde i 493 miliona eura, uz realni rast od 2,5% bruto društvenog proizvoda. Deficit u 2013. godini iznosiće 95 miliona eura, što predstavlja 2,7% uĉešća u bruto društvenom proizvodu. Ovaj deficit je manji u odnosu na deficit iz 2012. godine, kada je dostigao iznos od 110 miliona eura. Predlogom zakona o budţetu za 2013. godinu predviĊeni su prihodi budţeta u iznosu od milijardu i 160 miliona eura, ili 33,2% bruto društvenog proizvoda. Ja liĉno nijesam zadovoljan što će tim predlogom biti smanjeni prihodi od poreza koji su planirani za smanjenje u odnosu na prethodni period za 3,5% i primici od naknada za 10%. Smatram da postoje mogućnosti da se ovi prihodi od poreza ne smanjuju, ĉak i da se uvećaju. TakoĊe, predviĊen je rast prihoda od doprinosa, taksi i ostalih prihoda, kao i od primitaka po osnovu otplate kredita. Budţetom je projektovan i manji iznos zaduţenja sa 308 miliona eura na 250 miliona eura, odnosno 18,8% manje u odnosu na projektovani rebalans budţeta iz 2012. godine. Izdaci za kamate su povećani za 28%, to jest sa 54 miliona na 70 miliona eura. 106 Prijedlogom zakona o budţetu za 2013. godinu planirano je izdvajanje garancija vrijednih 66 miliona eura. Tekući izdaci budţeta planirani su u iznosu od milijardu i 257 miliona eura i manji su za tri miliona eura u odnosu na rebalans iz 2012. godine. Ovim budţetom su predviĊena i povećana izdvajanja za socijalnu zaštitu, koja su veća za 4,2% i iznose 497 miliona eura, što predstavlja 14,2% bruto društvenog proizvoda za 2013. godinu. TakoĊe, transferi institucijama, pojedincima i nevladinom sektoru su povećani za oko 20% i iznose 34 miliona. Bruto zarade su smanjene za 1,5% i iznose 371 milion eura, kao i ostala liĉna primanja koja su smanjena za iznos od 10 miliona eura. Drţavni dug je predviĊen, kako je i ministar saopštio, na iznos od milijardu i 904 miliona eura i biće veći u odnosu na projektovani rebalans budţeta za 2012. godinu za 170 miliona eura i dostiće nivo oko 54,5%. Inostrani dug je planiran za milijardu i 548 miliona, dok je domaći dug projektovan za 355 miliona eura. Zakonom o budţetu za 2013. godinu planirana su sredstva za kapitalni budţet u ukupnom iznosu od 65 miliona eura, što je na nivou iz prethodne godine. Za Direkciju javnih radova budţet iznosi 35 miliona eura, a za Direkciju za saobraćaj budţet iznosi 30 miliona eura. Što se tiĉe transfera za socijalnu zaštitu, izdvajanja za starosne penzije biće povećana za 6%, sa 196 milion na 208 miliona. TakoĊe, izdvajanja za invalidsku penziju povećana su sa 78 miliona na 83 miliona, za porodiĉne penzije izdvajanja su povećana sa 79 miliona na 83 miliona, djeĉiji dodaci povećani su 10%, sa ĉetiri miliona i 700 na pet miliona i 190 hiljada, boraĉko i invalidska zaštita ostala je skoro na istom nivou i za nju je predviĊeno 8.700.000 eura, materijalno obezbjeĊenje porodice je povećano za 7% i tuĊa njega i pomoć je ostala na istom nivou kao i prethodne godine. Preostalo vrijeme bih iskoristio da saopštim par stvari oko Zakona o dopuni Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju. Ovim zakonom se, prije svega, predviĊa i osnovni razlog dopune zakona proizilazi iz potrebe odrţivosti penzionog sistema u uslovima globalne ekonomske krize, starenjem stanovništva, te nepovoljnog odnosa izmeĊu broja osiguranika i penzionera, kao i relativno velikog uticaja troškova penzijskog sistema u brutodruštvenom proizvodu. Ovim zakonom se predviĊa da postojeće penzije ostanu na postojećem nivou, dakle nema smanjenja penzija u 2013. godini. U suprotnom, ako se ne bi donio ovaj zakon moglo bi se u budţetu prouzrokovati štetne posljedice koje bi se negativno odnosile na finansiranje prava iz penzijskoinvalidskog osiguranja i na zaštitu korisnika iz ovog prava. Ovdje ţelim da vas podsjetim da je u zemljama Evropske unije od Portugalije, Španije, Italije, Grĉke, Slovenije došlo do smanjenja penzija u prethodnoj godini, a neke zemlje najavljuju i smanjenje penzija u sljedećoj godini. Ovim zakonom se štite postojeća prava penzionera. TakoĊe, treba naglasiti da će Ministarstvo finansija izdvojiti jednokratnu pomoć za penzionere sa najniţim primanjima, a takoĊe će biti izdvojena i sredstva za stambeni fond penzionera koja nijesu riješila svoja stambena pitanja. TakoĊe, Vlada je pripremila set mjera i aktivnosti koje će se odnositi na štednju, a tu se, prije svega, misli na smanjenje mandatornih troškova. To su, prije svega, reprezentacije dnevnica, goriva, sluţbenih putovanja, naknade za rad upravnih odbora i sl. Dakle, Vlada pokazuje jedan kvalitetan odnos prema nedostacima fiskalnih kapaciteta u samom budţetu. 107 Ono što još treba da saopštim jeste da je na Odboru za rad, zdravstvo i socijalnu politiku razmatran Zakon o dopuni Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju i da je nakon rasprave glasalo deset poslanika od kojih je pet glasalo za, ĉetiri protiv i jedan uzdrţan, tako da Odbor nije zauzeo stav o Prijedlogu zakona o dopuni Zakona o penzijasko-invalidskom osiguranju. TakoĊe je Odbor razmatrao i Predlog zakona o dopuni Zakona o radu. Nakon rasprave Odbor je većinom glasova podrţao Predlog zakona o dopuni Zakona o radu i predlaţe Skupštini da ga usvoji. Ono što još ţelim da saopštim jeste sljedeće, da Demokratska partija socijalista u potpunosti podrţava najavljeno smanjivanje plata poslanicima u iznosi od 7%. Zašto to podrţavamo? Zbog toga što smo svjesni da je u vremenu krize veoma vaţno voditi raĉuna o socijalnoj pravdi i što pravednijeg rasporeda tereta prilagoĊavanja u uslovima krize. Na ovaj naĉin, gospodine Medojeviću, jasno šaljemo poruku svima da smo svjesni da mi koji se nalazimo na vrhuncu piramide zakonodavne vlasti ţelimo da pošaljemo prvi poruku da ţelimo da damo doprinos u pravednijoj raspodjeli krize. Na ovaj naĉin ćemo uštedjeti odreĊena finansijska sredstva koja će na izvjestan naĉin jaĉati prihodnu stranu budţeta. Na osnovu svega izloţenog predlaţem Skupštini da usvoji Predlog zakona o budţetu za 2013. godinu, kao i Zakon o radu i Zakon o dopuni Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju. Zahvaljujem.
  • Zahvaljujem, kolega Jeliću. Ovim je završen krug uvodnih izlaganja. Sada predlaţem da u narednih pet minuta ministar Ţugić iskomentariše uvodna izlaganja naših kolega. Izvolite, ministre.
  • Zahvaljujem, predsjedavajući. Pokušaću da saţmem svoje komentare na komentare pojedinih predstavnika klubova, sa ciljem da dodatno rasvijetlim neka pitanja koja su kandidovana. Generalno, i ovdje se ĉuje suštinska primjedba da sve pozicije u budţetu nijesu dovoljne, posmatrajući svako iz svog ugla, za namjene za koje su opredijeljene. TakoĊe, nije to samo zahtjev niti opozicije, odnosno vlasti i manjine, niti ĉak i predstavnika potrošaĉkih jedinica koji smatraju da je svaka funkcija najvaţnija i da je za tu poziciju neophodno obezbijediti veći nivo na rashodnoj strani budţeta. TakoĊe, ĉesti komentari oko toga kakav je to budţet, da li je socijalni, da li je razvojni, da li je privremeni, da li je to već budţet sa rebalansom ili sa djelimiĉnim rebalansom, kako kaţe gospodin Damjanović, da li je to budţet koji treba prvo napraviti rebalans, pa ga donijeti. Mislim da je to budţet koji je izraz realnog stanja, realnog okruţenja, realno odrţiv sa elementima fiskalnog prilagoĊavanja i sa onom drugom fazom koja slijedi koju ćemo danas tokom dana na ovom visokom domu komentarisati kada su u pitanju dodatne mjere štednje. Ovaj budţet je elemenat, takoĊe, jednog kontinuiteta jer smo u tom procesu, ĉini mi se da je to poslanik Damir Šehović saopštio, imali uštedu u iznosu od 400 miliona eura. Za pribliţno isti period su samo ĉetiri izdatka u strukturi budţeta, a to 108 su zarade, penzije, socijalna davanja, izdaci za ljekove i izdaci za kamate porasla za blizu 400 miliona eura. Na jednoj strani smo uštedjeli, a na drugoj strani neutralisali tu uštedu prvenstveno kroz socijalna davanja. Da li je budţet konzistentan sa ekonomskom politikom i da li postoji ekonomska politika, bio je komentar uvaţenog poslanika Bojanića, odnosno samo se štedi, a nema razvojnih komponenti, niti ima dugoroĉnih ciljeva ekonomske politike. Samo ću vas podsjetiti na dio programa Vlada, da u njemu stoji da se u što kraćem roku obezbijedi ravnoteţa prihodne i rashodne strane u budţetu kroz, s jedne strane, frontne i hitne uštede u mjeri mogućeg i kroz podsticaj ekonomskom rastu, odnosno podsticaju stvaranja novih vrijednosti. TakoĊe, osnovni prioriteti ekonomske politike se odnose na što hitniju i što brţu valorizaciju naših resursa u energetici, turizmu, proizvodnji zdrave hrane. To su u najkraćem pregledu oni elementi za koje smatramo da su konzistentni sa svim onim što budţet nudi, bilo kroz kapitalni budţet, bilo kroz subvencije, ne sporeći da bi bilo mnogo bolje da imamo više prostora da odrţimo te pozicije u budţetu. Oko modela oporezivanja i onog što su gospodin Damjanović i Šehović komentarisali i gospodin Medojević iz Pokreta za promjene, to je pitanje detaljnijih analiza i time ćemo se baviti nakon detaljnih analiza i kompariranjem prednosti i mana jednog i drugog modela. Poreski dug je, takoĊe, bio apsolviran od brojnih uvodniĉara, posebno se slaţem, i to je na kraju prva mjera Vlade Crne Gore, da se dodatno snaţe mjere na suţavanju zone sive ekonomije i snaţe kapaciteti onih institucija koje su nadleţne kako za razvoj, odnosno za utvrĊivanje, tako i za kontrolu i naplatu javnih prihoda. U tom kontekstu se potpuno slaţem sa vama da se tretman poreskog duga u mjeri odrţavanja u ţivotu poreskih obveznika, jer je to nešto što je prihod u kontinuitetu i kroz ovaj model koji je predloţen ĉlanom 15 Zakona o budţetu, a tiĉe se naplate poreskog duga kroz imovinu, ako on postoji već u poreskim zakonima. Moţda je to prenormiranje, ali korisno je da ĉujemo i vaše mišljenje u funkciji smanjivanja poreskog duga i snaţenja likvidnosti javnog sektora. Ostao sam duţan i na Odboru juĉe, iako smo, zaista, ĉini mi se, šest sati imali korisnu i konkretnu raspravu, nijesu ĉak ni komentari ni kritike nešto što je beskorisno, jako korisno kao kolektivni elemenat i za naše razmišljanje za ovaj i budući period. Kada god izdate garanciju imate potencijalni rizik tereta budţeta, odnosno rizik pada na budţet. Ovdje se istiĉu garancije koje se tiĉu ranije date garancije. Za jedan dio tih garancija je istekao rok dospjeća, odnosno valuta je dospjela, a za drugi dio poĉetak je 2014, pa u naredne tri godine, ĉini mi se, u jednakim tranšama, s tim što dospjeće nivoa garancija u nivou od 42,2 miliona eura je nešto što je predmet pregovora. Mislim da neće biti sporno ĉak da narednu godinu apsolutno ne teretimo tom garancijom. Da li je to neki uspjeh, pa i ne vidim da jeste, ali generalno traţi se model da taj dio fiskalnog tereta ne bude samo na jednoj fiskalnoj godini. Lako se moţe desiti da po tom osnovu naredna godina bude sa nultim iznosom garancijama, ali... (Upadica Aleksandra Damjanovića) To je pitanje, gospodine Damjanoviću, kratkoroĉnog karaktera kada je u pitanju odrţavanje likvidnosti, a dugoroĉnog sa aspekta restruktuiranja kompanije za koju je garancija data. Ukoliko se javi reputabilan partner i iskaţe odrţivost kompanije, moţda budemo priĉali i u pozitivnom smjeru kada su u pitanju garancije. Oko onog što je gospodin Medojević komentarisao, promjene modela rasta, rast je kvantifikacija razvoja, a mijenjamo model razvoja. Slaţem se sa 109 gospodinom Medojevićem da moramo mijenjati model razvoja, prvenstveno strukturu privrede. Neodrţivo je dugoroĉno i to je takoĊe elemenat ekonomske politike Vlade. Dugoroĉno nije odrţivo da rast i razvoj zasnivamo samo na tercijalnom sektoru, na usluţnom sektoru, na turizmu i onim sektorima koje turizam gura zajedno sa sobom, ili ih povlaĉi sa sobom, već se mora mijenjati struktura privrede od energetsko baznih prema granama većeg stepena finalizacije. To nije jedan aktivan ĉin. To je proces i to nije revolucija. To je nešto što se mora planirati i što prije zauzeti startna pozicija u tom kreiranju novog modela rasta. Dakle, oko saradnje sa meĊunarodnim finansijskim institucijama moram vas obavijestiti da i liĉno i sa stanovišta institucija i juĉe u jednoj, danas u drugoj instituciji imamo, zaista, perfektnu saradnju sa MMF-om i sa Svjetskom bankom. To javno kaţem i iza toga stojim. Dakle, sve njihove podrške koje smo na neki naĉin izgraĊivali zajedno smo dobili u kratkom vremenu koje je iza nas. Oko monetarne politike, to je pitanje bilo više poslanika, Crna Gora ima monetarnu politiku, nije da je nema, ali nema dovoljno snaţnu. Monetarna politika mora djelovati komplementarno sa fiskalnom politikom, sve u funkciji uspostavljanja i odrţavanja većeg nivoa fiskalne finansijske stabilnosti i ukupne makroekonomske stabilnosti. Da li je potreban krupniji zaokret za ekonomiju kao što je naša, mala, otvorena, specifiĉna ekonomija, u dijelu monetarne politike to je pitanje koje ne zahtjeva samo pet minuta, već ogroman prostor za duboku analizu utvrĊivanja prednost i mana i jednog i drugog modela. Generalno mislim da taj dio politike koji Crna Gora ima jeste prednost u procesu ekonomskog oporavka i ekonomskog razvoja. Zahvaljujem.
  • Hvala, ministre Ţugiću. Bio je ovo komentar uvodnih izlaganja. Sada predstavnici klubova, koji to ţele, mogu iskoristiti pravo da daju odgovor na komentar ministra Ţugića. Prvi se javio kolega Medojević. Izvolite.
  • Gospodine ministre, bio sam konkretan. Dakle, podrška novom modelu razvoja koji zagovara Demokratski front podrazumijeva set mjera, politika, izgradnji institucija i novog sistema za podršku. Ako vi imate 351 milion uvezene hrane, a dajete 12 miliona ukupnih subvencija u Crnoj Gori, govorimo o jednoj potpuno suprotnoj politici od one koja treba. Jednostavno sa tim nećete da osnujete drţavni konzorcijum za otkup poljoprivrednih proizvoda i plasman trţišnih viškova. Nijeste predvidjeli osnivanje klastera za drvopreraĊivaĉku industriju na sjeveru Crne Gore. Nijeste predvidjeli osnivanje razvojne banke, nijeste predvidjeli da napravite neke druge zahvate, nijeste ovdje rekli ništa hoćete li poĉeti izgradnju novog energetskog objekta, bilo kojeg (TE 2 Pljevlja, hidrocentrala). Znaĉi, nemate nijedan razvojni element u budţetu za sljedeću godinu, nijeste odvojili sredstva. Zato vam predlaţem - dajte da stanemo do Nove godine, nemojmo da izglasamo ovaj budţet, uĊite u aranţman. Recite vi nama - hoćete li ući u stend baj aranţman sa MMF-om? Da li ćete ući, pod kojim uslovima i kako će taj aranţman uticati na budţet? Kaţem vam, MMF nije htio da finansira ni budţete, niti je htio da finansira podršku u privredi. Ova globalna kriza mijenja dogmu, mijenja odnos MMF-a i 110 Svjetske banke. Vidjećete brzo, u januaru, februaru izaći će nova politika, gdje ćete moći da se zaduţite da podrţite privredu, ali ako imate dobre projekte. Neće niko da daje pare da vi ovako distribuirate novac kako vi god hoćete. Sljedeće, rekao sam kada je gospodin mandatar, a sada premijer, ovdje govorio, da ću paţljivo da ĉitam njegov ekspoze. Slušajte sada ovo - Filozofija stezanja kaiša koliko god bila nuţna nakon nekoliko godina razvojnog i potrošaĉkog buma, uglavnom je iscrpila svoje kapacitete. A vi dolazite sa zakonima, novo stezanje, nove redukcije, a mandatar vam je prije 15 dana rekao da je ta politika završila. Znaĉi, dajte, ljudi, dogovorite se sa premijerom, ili pogledajte šta piše, ili ćete meni svaki put dati divnu priliku da citiram moga voljenog premijera. Hvala.
  • Hvala, kolega Medojeviću. U ime Kluba SNP-a za komentar se javio gospodin Damjanović, a nakon njega kolega Bojanić.
  • Zahvaljujem, potpredsjedniĉe. Neće to biti komentar, jer zaista ne ţelim da zloupotrebljavam ovu govornicu kako bi prvo kolege iz moga kluba, pa i iz svih ostalih klubova imali dovoljno vremena. Mi se bavimo budţetom evo već satima i satima, što na odborima, što na plenumu. Samo dvije stvari. Ipak je bilo bolje da smo odradili ono što smo ranijih godina imali, da ste imali jedan tzv. scenario niţeg rasta u budţetu pa ne bi bilo potrebe za ovim skrivenim rebalansom na sjednici Vlade sa zakljuĉcima. Pratićemo situaciju. Negdje da se ovdje jasno kaţe, u posjedu sam ovih zakljuĉaka Vlade, koji se odnose na regulatore. Ţelim samo da tokom ove rasprave ovdje i sjutra imamo sveobuhvatnu sliku namjera Vlade sa mjerama štednje i restrikcije u odnosu na zarade i ostale diskrecione troškove, ne samo ove mandatorne i ne samo na regulatorne agencije. Rekao sam o kojem se broju radi, već i na one strukture koje sam pomenuo. Da ponovim. Javna preduzeća u Crnoj Gori gdje direktori i menadţmenti imaju 2 do 3.000 € platu; javne ustanove gdje je plata 1.500€; privredna društva u većinskom vlasništvu i lokalne samouprave i time dobijamo jedan konzistentan sistem i da o tome razgovaramo. Uvjeren sam da onda potrebe nema da se razmišlja o radikalnim mjerama za koje SNP nije i ne moţe ih podrţati, jer ovo nije završeno, nije se ni poĉelo, a to je sniţavanje penzija, odnosno sniţavanje zarada. To je ono što je kljuĉno. Raduje me, kolega Ţugiću, odnosno ministre Ţugiću, da ima naznaka da ove garancije kojima je rok istekao neće morati da se plaćaju naredne godine. Dakle, da postoje pregovori sa odredjenim bankama, samo da ne dovodimo pregovore sa tim bankama u vezu sa nekim drugim dešavanjima koja su bila ovih dana. Biće dobro ukoliko uspijemo da taj teret i tu obavezu drţave, ko je god nametnuo, ova drţava mora da plati, da jednostavno podijelimo na neki period kada će ova drţava imati više novca. Zahvaljujem.
  • Hvala. 111 Kolega Bojanić, odgovor na komentar ministra Ţugića u ime Kluba Pozitivna Crna Gora.
  • Hvala. Gospodine Ţugiću, da kaţem ono što ste i Vi konstatovali a što ustvari svo vrijeme govorimo, da je ovaj budţet odraz prilika u crnogorskoj ekonomiji. To je svima jasno. Neko ga je zvao ovako ili onako, ali svakako da je “sirotinjski budţet” neko ime najbliţe pravom stanju. Što se tiĉe konzistetnosti ekonomske politike, govorio sam, i to u svega tri mjeseca, da je prvo bilo povećanje zaposlenosti, famozna cifra od 40.000 novozaposlenih, pa smo poslije od mandatara ĉuli da ono što je govorio nosilac liste nije baš tako, da mi to nijesmo dobro shvatili, pa je mandatar to promjenio da je to samo zaposlenih 40.000, a onda nam je premijer rekao da ne da se neće povećati broj zaposlenih, nego će da se smanje i plate i da se zamrznu penziju. To je ta konzistentnost ekonomske politike u svega dva mjeseca. Premijer, odnosno mandatar je priznao da turizam i usluge ne mogu da budu osnova jedina za razvoj crnogorske privrede, 55% bruto proizvoda smo dogurali samo iz te dvije oblasti, sveli smo poljoprivredu i šumarstvo zajedno na 8,5%, a industriju na nekih 11%, neki podaci jako skori. Ĉujemo da treba da se ulaţe u poljoprivredu, oĉekujemo strana ulaganja. Do sada od zvaniĉnih cifara zadnjih pet godina 4,5 milijarde je bilo direktnih stranih ulaganja u Crnu Goru, od toga nijedne godine u svih pet godina nije prešlo 2,5% tih ulaganja u poljoprivredu. Mi nemamo da damo veće subvencije, jedino sad će nam IPA fondovi pa ćemo otuda da povuĉemo ne znam kolike pare. Novi ministar izlazi da nas prosvijetli sa novom informacijom da je Crne Gore 60% pod šumama i da ćemo mi to sad da iskoristimo, kao da nam je šuma izrasla prije dva mjeseca, mi to nijesmo znali. Nijesmo znali 20 godina da iskoristimo, ali sad ćemo to da iskoristimo, samo što nijesmo. Hvala.
  • Hvala, kolega Bojaniću. Ovim smo iscrpili odgovore na komentar ministra Ţugića, sada prelazimo na raspravu. Prvi na spisku prijavljenih je kolega Slaven Radunović. Izvolite, kolega Radunoviću.
  • Hvala, gospodine predsjedavajući. Koristim priliku da vam ĉestitam na prvom predsjedavanju, dobro vam ide. Gospodo poslanici, gospodo iz agencija, drago mi je što vas vidim i hvala vam što ste došli da nas ispoštujete, no naţalost nemamo mnogo vremena da razmijenimo sa vama puno informacija, tako da ću se ja ipak najviše drţati budţeta. Dolazi period otreţnjenja i bolnih rezova na koje smo ukazivali još u vrijeme kad smo imali veliki priliv iz inostranstva, koji je neko zvao stranim investicijama, a neko bogami i rasprodajom naslijeĊene imovine i privrednih dobara stvaranih decenijama. Tada smo realno imali priliku da napravimo nešto s tim novcem i da se pokrene realni sektor iz kojeg bi trebalo da se finansira Budţet. O ovome smo 112 više puta priĉali, ja mislim da makar treći put to pominjem, to je bila šansa razvojna, ali tada su politiĉki razlozi, ja bih rekao sitni partijski interesi presudili da se forsira potrošnja da bi se u periodu odmah nakon referenduma pokazalo kako je Crna Gora suverena, raj na zemlji i kako se tu dobro ţivi samo zato što ste iz Crne Gore. A preskakali smo da kaţemo da smo prodali, kako graĊani tako i drţava, ono što je stvarano decenijama ili vjekovima zarad godinu ili dvije lijepoga ţivota. Taj novac tada, da je drţava obezbijedila garancije za graĊane u vidu nekih hartija od vrijednosti koje bi imale viši prinos nego što je bila obiĉna kamatna stopa, da su našli naĉina da izvuku od graĊana onoliki novac i da su ga uloţili u privredu, u realni sektor, u turizam, u energetiku, u graĊevinarstvo, danas ne bismo priĉali o ovakvom budţetu. Ovaj budţet, kako reĉe ministar Ţugić, realan je, ja bih prije rekao da je on slika naše realnosti, naţalost slika naše realnosti. Ko je kriv za to što nam je ovakav budţet danas realan budţet? Krivac danas nije ovdje, krivac ne sjedi da brani sliku ovakve realnosti. Posalo je gospodina Ţugića koji je jedan civilizovan, fin ĉovjek i sa kojim, pravo da vam kaţem, teško u graĊanskom smislu da mogu da razmijenim neke oštre rijeĉi, jer on to ne zasluţuje. On je dijelom, naravno, sauĉesnik u svemu ovome, jer je sve vrijeme bio u strukturama vlasti. Ali, pravi krivac koji nas je uĉio da treba da trošimo i da smo mi samim tim što smo graĊani Crne Gore privilegovani i pozdravio nas je iz Abu Dabija i sa jahti, taj krivac danas nije u sali. Taj krivac je prije samo 15 dana ili 20 ovdje priĉao kako je njegova koalicija pobijedila zbog boljeg ţivota i zbog toga što graĊani Crne Gore treba bolje da ţive, a on je danas poslao tri zakona kojima zamrzava penzije ljudima koji su u prosjeku trebali da imaju 9,5 eura veće penzije mjeseĉno, to je 110 eura godišnje, kojima to puno znaĉi, smanjuje plate i, po informacijama koje ja imam, priprema, nazvaću to neproduţavanjem ugovora o radu na odreĊeno vrijeme za 10% zaposlenih u javnom sektoru. To je taj bolji ţivot koji je obećavan prije mjesec dana. Ja mislim da bi bilo mnogo bolje da se posvetio realnom stanju. Ovo je greška naravno, da. Hvala. Posmatrajući makroekonomske pokazatelje na kojima se bazira projekcija Budţeta prihoda i rashoda, nijesam mogao a da ne primijetim nešto što je uvijek sluĉaj kad nešto priprema Vlada Crna Gore. Uvijek vam je za onu godinu o kojoj se radi, gdje ćemo doći do dokaza vrlo brzo, relativno realno stanje. Tako se realni rast BDP pominje oko 0,5%, ali ako idemo u godine što su malo dalje i koje je teţe provjeriti, tu je već 2,5%, pa 3,5%, treba jednostavno da vjeruju graĊani da će da nam procvjetaju ruţe. Ja ću sad da se posvetim malo situaciji u realnom sektoru iz kojeg bi, da je sreće, trebalo da napunimo budţet, tako da imamo odakle da trošimo, a da ne pozajmljujemo pare iz godine u godinu. Prvo malo o turizmu, to je jedna od rijetkih svijetlih taĉaka. Sa ovog mjesta ću da uputim izvinjenje. Prošli put kad se razmatrao Budţet ja sam imao ne tako optimistiĉke prognoze kad je u pitanju turizam. MeĊutim, na sreću svih nas pa i moju, imali smo produţenu sezonu zbog izuzetno dobrog vremena bez padavina. Imali smo na nesreću naših kolega iz Grĉke, krizu u Grĉkoj, pa se malo prelilo ovamo turista. U svakom sluĉaju imali smo porast broja noćenja, imali smo i dobrog ministra, ali vidim da tako ne misli premijer ĉim nam se pridruţio u klupama. Naravno, postoji problem strukture prihoda iz turizma, 680 miliona je prikazano da smo imali prihod od turizma. MeĊutim, stavke kad su u pitanju, kad je u pitanju porez, ne pokazuju baš da je sve to tako lijepo kao što djeluje prvog 113 momenta, posebno što 90 ili makar 80% proizvoda koje ponudimo turistima prije toga uvezemo tako da se veliki dio tog novca odliva. Industrijska proizvodnja je zabiljeţila u fiziĉkom obimu pad od oko 7,7%, posebno je problematiĉan pad proizvodnje osnovnih metala koji je bio 12,5% i prehrambenih proizvoda 4%. Pad proizvodnje prehrambenih proizvoda 4% u drţavi koja uvozi da ne priĉam koliko procenata prehrambenih proizvoda u odnosu na potrebe, evo mi šapću 90%, neka nije 90 ali vrlo sliĉno, i koja bi trebala da strukturu onog svog prihoda iz turizma popravi prvenstveno na raĉun prodaje svoje hrane. MeĊutim, imali smo blagi porast, kaţu makar statistiĉki podaci, kad je u pitanju proizvodnja, ja bih to pohvalio. Malo me buni, ali više bih rekao da mi smeta što se ponovo ţalimo na vremenske nepogode. Ljudi, vremenske nepogode, snijeg zimi, a suša ljeti se zovu klimatske promjene i to je shvatio svako ko ţeli da planira privredu, u drugim drţavama makar a trebalo bi kod nas. Znaĉi, kako sam ja ĉuo struĉnjake za meteorologiju, potpuno je normalno u sljedećem periodu da raĉunamo da će nam ljeta biti sve duţa i sve sušnija, a zime sve oštrije i sa više snijega. Prema tome, naše je da se pripremimo na to. Nema više gledanja u nebo, nego treba polako da se radi nešto na vodosnadbijevanju po svim krajevima gdje nema instalisanih kapaciteta, da manje zavisimo od toga hoće li da padne kiša ili neće. Kad je u pitanju industrijska proizvodnja to sam rekao, kad je u pitanju saobraćaj, primjećujemo da je veliki pad kod prometa roba, to naravno, prati ovaj pad proizvodnje i da imamo izvjesni porast kada je u pitanju prevoz putnika. To raduje, naravno, to je zbog rasta broja noćenja i broja turista, s tim što na ţalost vazdušni servis koji imamo, a to je Montenegro Airlines, pored ovako dobrih pokazatelja proizvodi i gubitke. Moţda je vrijeme da se razmisli o promjeni menadţmenta. Ja ne kaţem da treba da gasimo prevozniĉku avio-kompaniju zato što je gubitaš, jer ona ima neke druge prednosti koje donosi Crnoj Gori, ali ljudi ako neko proizvodi gubitak iz godine u godinu, hajde da razmislimo da ga smijenimo pa makar i bio muţ ministra odbrane. Moramo o tome poĉeti da razmišljamo. Na kraju pitanje. Zašto ne konstatujete da smo u strašnom problemu i ne pozovete sve strukture društva u pomoć? Crna Gora je toliko mala, toliko malo ima kadrovskih potencijala, nemojte više da se zatvarate u te uske krugove, neko je malo prije pominjao što porodiĉne, što prijateljske. Priznajte da ne moţete, sklonite se, jer se ne radi više samo o vašim glavama i stomacima, nego o glavama i stomacima svih graĊana Crne Gore. Hvala.
  • Zahvaljujem. Idemo dalje. Kolega Obrad Stanišić će sada govoriti, a neka se pripremi drugi Obrad, Obrad Gojković. Izvolite.
  • Hvala Vam, gospodine potpredsjedniĉe, uvaţene koleginice i kolege, poštovani ĉlanovi Vlade i direktori agencija i komisija, poštovani graĊani, Kada smo prije godinu dana razmatrali budţet za ovu godinu i te kako smo bili svjesni da ćemo naredni, tj. ovaj o kojem danas raspavljamo, donijeti u još nepovoljnijem ekonomskom ambijentu. Naime, nije se izašlo iz recesije nego se 114 svjetska ekonomska kriza produbila što i te kako utiĉe na oporavak crnogorske ekonomije koji je zapoĉeo 2010. godine. Negativne posljedice novog talasa krize i nezadovoljavajuće trendove Crna Gora moţe ublaţiti jedino voĊenjem odgovorne, fiskalne politike, odnosno smanjenjem i uravnoteţenjem javnih finansija. Budţet za 2013. godinu predviĊa poboljšanje kljuĉnih parametara fiskalne politike. Kombinacijom sa budţetskom politikom ima za cilj da se uvaţe negativne posljedice i obezbijedi stabilnost javnih finansija. Time će se stvoriti ambijent koji će omogućiti redovno servisiranje svih obaveza iz budţeta, a prije svega, onih koji se odnose na redovnu isplatu zarada , penzija, socijanih davanja, naplatu kredita i sliĉno. Isto tako ovim budţetom će se omogućiti realizacija svih obaveza prema meĊunarodnim institucijama. Ispunjavanje obaveza na daljem putu evropskih integracija i realizacija razvojih projekata, sve to zajedno treba da doprinese ostvarivanju ekonomske, socijalne i drugih politika. Budţetska potrošnja planirana je na jednu milijardu i 257 miliona eura ili 35,99% bruto društvenog proizvoda, što je niţe u odnosu na rebalansom planirani iznos za 2012. godinu prema kojem je iznosila 37,9% GDP-a. Ovaj trend smanjivanja uĉešća javne potrošnje u bruto društvenom proizvodu uprkos znaĉajnom izdavanju za penzije i zarade treba da odgovori teţnjama da se u narednom periodu budţetska potrošnja svede na optimalan nivo. U ovoj godini sistem javnih finansija na lokalnom nivou obiljeţio je pad tekućih prihoda, rast neizmirenih obaveza i nelikvidnosti, rast kreditnih zaduţenja, visok nivo budţetskog deficita i nerealno planiranje njegovog finansiranja, kao i visok nivo zaposlenosti u organima lokalne upave, javnim preduzećima i ustanovama kojima je osnivaĉ opština. U narednoj 2013. godini oĉekuje se nastavak trendova iz ove godine, stabilizacija javnih finansija, dalja racionalizacija broja zaposlenih i smanjenja tekuće potrošnje kada je lokalna samouprava u pitanju. Srednjoroĉni period 2013., 2015. godina biće obiljeţen velikim izazovima kada će od sadašnje primjene mjera zavisiti odrţivost javnih finansija. Konkurentnost ekonomije, otvaranje novih radnih mjesta i u krajnjem standarda graĊana i ako su sve zemlje okruţenja u situaciji pogoršanja ekonomskih indikatora pribjegle povećavanju poreskih stopa, naroĉito PDV-a. Opredjeljenje naše drţave u narednom periodu ostaje zasnovano na postojećem poreskom sistemu sa najniţom poreskom stopom u regionu. Ovo našu drţavu ĉini konkurentnom, s toga je u cilju rješavanja problema nelikvidnosti privrede ukinuto akontativno plaćanje poreza na dobit i omogućeno plaćanje ove obaveze na šest mjeseĉnih rata. Uveden je instrument reprograma poreskih obaveza, kao i mogućnost odloţenog plaćanja carinskih obaveza. Rast izvornih prihoda za 2013., 2015. godinu uraĊen je sa projektovanom stopom rasta ekonomije, kretanje inflacije i mjerama fiskalne politike. Zbog nelikvidnosti privrede dolazi do rasta poreskih potraţivanja drţave, kao i pojave sive ekonomije, što dodatno oteţava projekcije i ĉini ih neizvjesnim. Zbog navedenih razloga projektovanje prihoda je raĊeno na naĉin koji ne podrazumijeva jednak rast ekonomije, već je raĊen na niţem nivou. Za pomenuti period planirano je i povećanje izdataka za penzije. Prije svega, zbog oĉekivanog povećanja broja korisnika penzijskog i invalidskog osiguranja. Kako je reĉeno u obrazloţenju budţeta za oĉekivati je da će se po ovom osnovu izdaci do 2015. godine povećavati 3,5 do 4% godišnje, što, sloţićemo se, nije malo. Kapitalnim budţetom za narednu godinu u najvećoj mjeri 115 planiran je nastavak i završetak kapitalnih projekata. Ovom politikom ću izdvojiti projekte koji se odnose na Opštinu Mojkovac, gdje je u okviru pomenutih sredstava planirano da se realizuje treća faza adaptacije objekta Centra za kulturu koja podrazumijeva finansiranje nabavke i ugradnje scenske tehnike u iznosu od 433 hiljade 652 eura, kao i sredstva planirana kapitalnim budţetom koja predstavljaju uĉešće direkcije javnih radova u finansiranju izvoĊenja radova na termotehniĉkim instalacijama sportske dvorane u Mojkovcu u iznosu od 200 hiljada eura. Uvaţena gospodo, ovaj budţet predstavlja realan prikaz sadašnjeg stanja i onoga što treba oĉekivati u godini koja je pred nama. Vjerujem da su sve potrošaĉke jedinice svjesne ekonomskog trenutka u kojem se ovaj budţet donosi i da će u okviru raspoloţivih sredstava svoju funkciju ostvariti u skladu sa Ustavom i vaţećim zakonima naše drţave. Hvala vam na paţnji.
  • Pozivam kolegu Obrada Gojkovića da uzme rijeĉ, neka se pripremi kolega Predrag Sekulić. Izvolite.
  • Hvala Vam, potpredsjedniĉe, poštovane kolege, poštovana gospodo iz ministarstva, Ja ću odmah predstavnicima Ministarstva finansija postaviti dva pitanja. Šta znaĉi ova stavka osam miliona od prodate imovine? Pitanje postavljam iz razloga što su aktuelne dvije privatizacije u Opštini Herceg Novi, privatizacija Instituta Igalo i privatizacija Brodogradilišta Bijela. Imamo jedan dosta jak paradoks da ove dvije firme koje su u drţavnom vlasništvu posluju bolje nego ove druge što su privatizovane u Herceg Novom. Recimo, pokazatelji Instituta Igalo su da je na devet mjeseci bio u plusu 450 hiljada, da tamo postoji sindikat, da postoji neka ureĊena zakonska aktivnost u svim tim segmentima rada, a i u Bijeloj isto tako se redovno isplaćuju plate, do duše postoje neki zaostaci u doprinosima, a kada pogledate i uporedite to sa ovim što smo privatizovali, sa desetak firmi u Herceg Novom to je totalna razlika. Znaĉi, sve privatizovane firme u Herceg Novi, osim jedne, duguju poreze najmanje od 2010. godine. To se pokazuje i kroz ovaj izvještaj o fiskalnoj disciplini Završnog budţeta 2011. godine koji smo imali sinoć, gdje se vidi kroz kontrole kakva je fiskalna disciplina. Znaĉi, situacija u svim privatizovanim preduzećima Opštine Herceg Novi je katastrofalna. Ne poštuje se fiskalna disciplina, radnici ne primaju plate, nema investicija i tako dalje. Zbog tog razloga pitam za ovih osam miliona, da li je ovdje predviĊena privatizacija ova dva giganta u Herceg Novom i šta to znaĉi? Jer jednostavno to su jedine dvije velike firme koje su još ostale da rade. Druga stvar koju ţelim da kaţem, do sada je iz Opštine Herceg Novi od privatizacije uzeto 63 miliona eura, a vraćeno je samo 8 miliona kroz kapitalne investicije. To je jedan poraţavajući podatak, a poraţavajući podatak da se ni budţetom za 2013. godinu i obrazloţenjem budţeta Opština Herceg Novi ne pominje ni jednim slovom ni brojem. Druga stvar, drugo pitanje koje ţelim da postavim to je ĉlan 11 Zakona o budţetu, garancije koje drţava izdaje za nabavku brodova kineskoj ..... banci u visini 40 miliona eura. Pozdravljam ove garancije samo u sluĉaju ako su one dio politike da se obezbijedi edukovanje crnogorskih 116 pomoraca. U koliko je to u svrhu bavljenja biznisom, ondmah da kaţem, da je to na pomorskom svjetskom trţištu neprihvatljivo, da kompaniju u drţavnoj svojini ne mogu … jer su tu izraţeni iskljuĉivo trţišni principi. Ne moţete naći u pomorstvu poštene ljude da uĉestvuju u toj utakmici a ako ih naĊete oni moraju biti neuspješni jer u tom biznisu na globalnom nivou vladaju provizije, korupcije itd. Znaĉi, to je iskljuĉivo posao za privatni biznis i drţavna svojina u takvim kompanijama ne dolazi u obzir. MeĊutim, ukoliko je u tu svrhu nedostatka naše pomorske kompanije da se edukuju naši kadeti i asistenti to je svakako nešto što pozdravljam, pogotovo što imamo nekoliko hiljada pomoraca koji donose velika devizna sredstva u toku godine. Naţalost, mislim da praćenje tih sredstava koja ulaze u pomorstvo Crne Gore nije adekvatno ali pozdravljam ove subvencije i nadam se da će to ići u svrhu razvoja pomorstva i pomorskog kadra u Crnoj Gori. Mislim da bi svrha ovih investicija u pomorstvo i kraj tih investicija otprilike neki projekat trebao da bude samo u onom obimu ukoliko su planirani kadrovi Crne Gore u pomorstvu. Znaĉi, za potrebe i edukacije naših kadrova. Ono što ţelim dalje da kaţem mislim da je pri izradi ovog budţeta trebalo voditi raĉuna da u Budţetu treba definisati da li je to budţetska politika stezanja kaiša, da li je to budţetska politika moţda nekog preduzetniĉkog duha ili je to kombinacija oboje. MeĊutim, ono što mogu da kaţem i na taj naĉin definišem Budţet 2013. godine to je Budţet inercije bez preduzetniĉkog duha. Jednostavno to je nešto što je primijećeno ovdje prilikom ekspozea mandatara Vlade kada smo taj ekspoze nazvali pesimistiĉkim, jednostavno taj ekspoze je otvorio mnoge dubioze i mnoge dileme. Da li kroz skidanja privatizacionih ugovora da li kroz stezanje kaiša itd. to je pitanje. U svom ekspozeu mandatar se taĉno ogradio kada je govorio o raskidanju privatizacionih ugovora jer tu postoje i obaveze drţave, da postoji prekršavanje ugovora itd. što samo otvara problematiku koliko će biti teški raskidi tih privatizacija, koliko će se sva ta pitanja, a moţda i troškovi po graĊane Crne Gore ostvariti. TakoĊe niz dubioza otvara i ova analiza makroekonomije realnog sektora u Crnoj Gori koji ste napravili u ovom Zakonu o Budţetu. Ja bih se osvrnuo na njih, normalno kao izraz jedne politiĉke potrebe vi za sve u Crnoj Gori optuţujete ekonomsku krizu oĉigledno da ne poentirate tamo gdje vam to ne odgovara, a to je vaša politika koja je kroz privatizaciju dovela ovu privredu do uništenja. Kroz makroekonomiju i vašu analizu osvrćete se na strane direktne investicije, pa bih ţelio da postavim i tu neka pitanja. Mi smo imali u Crnoj Gori investicije koje su bile na neki naĉin dobre i ja ih podrţavam iz razloga što su one trebale da promijene imidţ Crne Gore u turizmu i u svijetu, to je prije svega Porto Montenegro. MeĊutim, ĉinjenica da je efekat tih stranih direktnih investicija po Budţet Crne Gore vrlo mali, mi moramo da znamo da se u Porto Montenegru prave stanovi, naplaćaju porezi na promet nepokretnosti itd. MeĊutim, to je nešto što je jednokratno, mi nemamo strane direktne investicije koje su plasirane direktno u proizvodnju koji će dugi vremenski niz donositi prihode kroz doprinose, kroz PDV, kroz poreze itd. Znaĉi, jednog dana kad izgradimo ovaj Porto Montenegro jednostavno kad se to stambeno izgradi kad se ti stanovi prodaju zatvara se taj privredni krug i onda ostaje ta "Marina" koja po svom utisku moţda po imidţ Crne Gore ima veliki znaĉaj ali po uticaju na Budţet i broj zaposlenih itd. mnogo manji nego što je imao tadašnji Arsenal u Tivtu. TakoĊe me, interesuje da li postoji promjena u politici stranih direktnih investicija, da li postoji promjena u politici stranih direktnih investicija jer vidimo da 117 sada imamo investitore iz nekih drugih krajeva svijeta jer jednostavno izgleda da smo postali neinteresantni za ono što je Evropa u tom investitorskom smislu i Amerike itd. razvijene drţave Zapada. Oĉigledno da Crna Gora gubi taj imidţ investitorskog raja i da će to nešto što će biti ugroţeno sada imamo investitore sa istoka i pitanje je kako će se te investicije odraziti u budućnosti na privredni ţivot u Crnoj Gori. TakoĊe, ovdje u makroekonomskoj analizi imate uticaj ekonomske krize emitivne zone u turizmu gdje se kaţe da je ekonomska kriza uticala na emitivna trţišta u turizmu u Crnoj Gori I, gle ĉuda, manje turista iz Srbije, BiH i Makedonije. Kada sam 2006.godine govorio u jednoj emisiji o tome da se moramo boriti za turistiĉko trţište regiona, maltene sam proglašen izdajnikom drţave. Tada smo svi ţivjeli u nekoj teoriji od turizma, visokoplateţnog turizma. MeĊutim, danas od toga nema ništa, a ja sam i tada govorio da na novcu ne treba gledati boju, da je svaki novac isti, 20 eura je isto dolazilo iz Srbije ili dolazilo iz Njemaĉke itd. MeĊutim, to je politika koju je vodila ova drţava u Ministarstvu turizma i koja je dovela turizam na ove grane. Kad smo već kod turizma, katastrofalno je da strateška turistiĉka grana privrede u Crnoj Gori bez obzira što vi kaţete da se ne treba samo na proizvodnju usluga i turizam oslanjati što je sasvim taĉno da ima samo 0,1% drţavnog budţeta. Znaĉi u ovom Budţetu imate milion, turistiĉki radnici to trebaju da znaju, imaju milion i 200 hiljada koje drţava stavlja na raspolaganje za promociju turizma. Ja sada neću ĉitati koji su sve to projekti hajking, bajking, a ja bih volio da mi se jave neki privredni subjekt u Crnoj Gori da mi kaţe koliko je para zaradio od toga hajkinga, bajkinga, a koga mi slušamo već pet šest godina ovdje a jednostavno na nekim mjestima smo bez infrastrukture, bez hotela itd. Mislim da je ova Vlada bila puna priĉe o preduzetniĉkom duhu ali kada treba da se pokaţe na ovim primjerima taj preduzetniĉki duh ne zna to da uradi, ne zna da uloţi sredstva u turizam jer svaki euro koji bi se uloţio u Ministarstvo turizma kroz promociju bi vratio tri ili ĉetiri Crnoj Gori. Ono što ţelim da kaţem to je još kroz ovu analizu realnog sektora i da se dotaknem fiskalne discipline. Stalno se barata sa ciframa od 680 miliona prihoda u turizmu. MeĊutim, kada vidite, kada uporedite poreske podatke fiskalne discipline, kada vidite koliko je PDV-a naplaćeno 2009, 2010, 2011.godine, jednostavno ti podaci se ne mogu upariti. Ili se radi o megalomanstvu Ministarstva turizma koje na taj naĉin poboljšava svoje rezultate ili je jednostavno siva ekonomija u Crnoj Gori preko 50% u oblasti turizma i drugih grana privrede. Što se tiĉe poljoprivrede ista je stvar, 22 miliona za poljoprivredu, zajedno sa ovim za turizam to je negdje ispod 2%, a ipak su to grane koje su strateški vaţne za Crnu Goru, normalno za energetiku. Još jednom ću ponoviti da je ovo jedan Budţet koji je napravljen po inerciji bez preduzetniĉkog duha, jednostavno potrošaĉka raspodjela siromaštva kako je već reĉeno i budţet koji neće donijeti ništa novo Crnoj Gori osim vjerovatno socijalnih nemira u idućoj godini jer rezultati, da sve idu u najboljem pravcu, iz ekspozea mandatara i ovoga što se da vidjeti nijesu mogući u budućem periodu. Hvala.
  • Zahvaljujem. U odnosu na vaše izlaganje imamo prijavljen komentar pomoćnika ministra finansija gospodina Pavliĉića. Izvolite. 118
  • Zahvaljujem. Oko konkretnih pitanja za privatizaciju procjena po osnovu prihoda od privatizacije su nastavljene na nivou osam miliona, mada već u toku sljedeće godine će biti privatizacija dva preduzeća koja su vrlo bitna i ĉijom privatizacijom mogu se ostvariti znaĉajno veći prihodi nego planiranim budţetom, što će uticati na smanjivanje potrebnih sredstava za zaduţivanje tj. izmeĊu ostalog i Igalo ali i kontejnerski terminal u Baru. Što se tiĉe ulaganja u Herceg Novi ne bih se sloţio s vama da je to ulaganje samo osam miliona eura. Što se zaboravlja? Zaboravlja se ulaganje kroz razvojnu banku Savjeta Evrope, odnosno razvojnu banku Njemaĉke, odnosno KAF za projekat za proĉišćavanje otpadnih voda u koji je, mislim, preko 20 miliona eura uloţeno u Opštini Herceg Novi. Što se tiĉe efekata stranih direktnih investicija uopšte na ekonomiju, ĉuju se razne konstatacije. Ţelim da kaţem da je dobro što je Crna Gora jedan od lidera, odnosno lider u regionu što se tiĉe stranih direktnih investicija. U Crnoj Gori su strane direktne investicije perkapita za 2 do 2,5% već 2,5 puta veće nego zemlje u okruţenju. Što su te strane investicije donijele Crnoj Gori? Ţelim da kaţem da su donijele mnogo osim znaĉajnog povećanja proizvodnog kapaciteta u mnogim granama. Dovele su do toga da smo mi od 2007.godine, na osnovu prihoda ostvarenih, povećali izdvajanja za penzije za 197 miliona 2007.godine, za zarade 95 miliona eura i za socijalna davanja 42 miliona eura. Znaĉi strana direktne investicije su osim na strane proizvodne strane dodatno poboljšale, znaĉajno poboljšale socijalni status stanovništva u Crnoj Gori i to se stalno zaboravlja, ali mislim da ne treba stranim direktnim investicijama, nijesu one bezgrešne znaĉi, neke su bile i propale investicije, neke su loše privatizacije to je sigurno. Ali je sigurno to da sa stavom da drţava upravlja, što zaboravljamo da drţava ne upravlja tim stranim direktnim investicijama. To je iskljuĉivo privatni kapital, i prilikom dolaska u Crnu Goru birali su grane i sektore gdje će da uloţe. Ne moţe drţava da nacionalizuje ta sredstva i da odluĉi u koje sektore da se ta sredstva uloţe. Tako da mislim, prepisivati stranim direktnim investicijama, niko iz Vlade ne pripisuje da je to kljuĉno rješavanje svih problema, ali samo kritikujući strane direktne investicije mislim da samo donosimo loše Crnoj Gori. Da zemlja koja ima ovakav iznos stranih direktnih investicija u vremenu krize, da je skoro 300 miliona ove godine ušlo u Crnu Goru, ĉinimo štetu sami sebi. Hvala.
  • Zahvaljujem. Kolega Obrad Gojković ima rijeĉ. Izvolite.
  • Vjerovatno me nijeste dobro slušali. Dobro sam izvagao kada sam podrţao investicije u Porto Montenegru zbog promjene imidţa Crne Gore. Znaĉi ja sam svjestan toga što Vi priĉate, a što se tiĉe ovih drugih stvari, da Vam dam samo jedan podatak koji naţalost nisam mogao da provjerim, ali cirkuliše u javnosti u Herceg Novom. Znaĉi, Opština Herceg Novi je u banju Igalo uloţila 65 miliona dolara svojevremeno. A sada je ta imovina na ovom tenderu dostigla neku vrijednost od pet šest miliona sa nekim sumnjivim ulaganjima od 20 miliona itd. E, 119 to je problem. Nemojte da proĊemo sve firme koje ste do sada privatizovali u Herceg Novom, od "Vektra boke", "PKB-a", "Juţnog Jadrana", "Novita", "Mješovitog", "Vinoprometa". Sve je uništeno. Svi duguju poreze, to su milioni, i vi to ne moţete da naplatite. Svi ti ljudi koji su to uradili voze mercedese, imaju jahte, imaju po pet šest vila. Nemojte da se to desi sa "Institutom" u Igalu i da se to desi sa brodogradilištem "Bijela". Znaĉi, nije problem u tome, ako treba privatizujte "Institut" za jedan euro, ali obezbijedite da taj Institut radi ubuduće, da radnici dobiju plate. Imate norveški program, angaţujte se kod norveških vlasti, kod norveške Vlade, kod njihovog Ministarstva zdravlja koji šalje, pokušajte da to uradite, i mi ćemo vam dati saglasnost, cijeli grad, da to uradite za jedan euro, ali traţimo da taj Institut radi sledećih 20, 50,100 godina, jer ima tog blata koje je jedinstveno u svijetu. Jednostavno na tome poĉiva razvoj pola grada. Ista je stvar i sa Bijelom. Nemojte da se ponavljaju ove greške, jer jednostavno dovešćete grad u bezizlaznu situaciju. Danas imate stotine miliona dugova u firmama koje ste privatizovali, svojim partijskim miljenicima po Herceg Novom. Imate Vojnu bolnicu koja je u velikoj krizi, ni oni vam ne uplaćuju depozite, ništa nijesu uradili. Imate "Vektra Boku" imate "Carine", imate "Panto market", radnici ne primaju plate evo pet šest mjeseci. Nemojte da se ovo ponovi, banja ima osamstotina radnika, "Bijela" ima petstotina i nešto.
  • Zahvaljujem. Idemo dalje, kolega Sekulić sada ima rijeĉ. Neka se pripremi koleginica Ljiljana Đurašković. Izvolite.
  • Zahvaljujem, gospodine potpredsjedniĉe. Uvaţena gospodo iz Vlade, koleginice i kolege, Sa paţnjom sam saslušao ono što su naše kolege iz opozicije rekle vezano za Predlog budţeta za narednu godinu, i rekao bih da prvi put se više bavimo prihodnom nego rashodnom stranom, što je dobro i ĉini mi se da je ono što je Ministarstvo finansija izbalansiralo u tom dijelu prihoda i rashoda, rekao bih da imamo saglasnost naših kolega iz opozicije ili dijela kolega iz opozicije. Ali, ono što se stalno nameće kao moguća teza jeste da je ekonomska kriza u svijetu jedan dio priĉe, a da je u Crnoj Gori ekonomska kriza nastala na neki drugi volšeban naĉin, i da ustvari mi ne dijelimo sudbinu svijeta, nego da zaboga imamo svoju crnogorsku ekonomsku krizu. Naravno, ta teza apsolutno ne stoji i ne mogu se sloţiti sa njom. Uostalom od vremena Adama Svita iz 18. vijeka i njegovog naĉina razmišljanja o ekonomiji puno se toga promijenilo, i rekao bih da globalizacija nosi i to, znaĉi, da globalno dijelite i rizike onoga što je danas svjetska ekonomija. Ali, u svakom sluĉaju ĉinjenica je da u ovom trenutku imamo nešto, rekao bih ĉak i povoljniju poziciju Crne Gore u odnosu na naše okruţenje, a dozvolite mi da iznesem nekoliko podataka koji govori, gdje to crnogorska ekonomija kada je u pitanju ekonomija Evropske unije. Znaĉi, srbijanski budţet u ovom trenutku govori o 4,25% deficita u budţetu za narednu godinu. Budţet Hrvatske, deficit smještan na 1, 24 milijarde eura, odnosno 3,21 bruto društvenog proizvoda. Slovenija ima deficit od 2,8 % 120 bruto društvenog proizvoda. Podsjetiću kolege koje nijsu ĉitale materijal, znaĉi, da je u Crnoj Gori taj budţetski deficit na otprilike 1%. TakoĊe, pošto vidim da ĉesto se u javnosti pominje pitanje crnogorskog duga i ĉini mi se da sa dijelom velikog nerazumijevanja, bez obzira sa koje strane dolazi iz laiĉke javnosti, imamo priĉu o dugu Crne Gore. Podsjetiću da u ovom trenutku otprilike on je procijenjen na 50% bruto društvenog proizvoda, da je prosjek u zemljama Evropske unije negdje oko 90%. Naravno, ĉuo sam juĉe da kolege kaţu, nije isto ako duguje zemlja sa jakom realnom ekonomijom i kada to duguje zemlja ĉija je realna ekonomija slabija, ili koja sa druge strane se više orjentiše na ... odnosno na tercijalni sektor. Ali, u svakom sluĉaju, znaĉi, moramo imati i ove statistiĉke podatke u vidu. Ono što, takoĊe, je postavljeno pitanje da li Crna Gora ima viziju, da li ima svoje razvojne šanse? Ĉini mi se da smo o razvojnim šansama puno puta govorili, ali nije na odmet da ih ponovim. Znaĉi, razvojne šanse prije svega predstavljaju energetski objekti. Ali, da ne ţivimo u zabludi, znaĉi, radi se o vrlo visokim ulaganjima i da nijedan strani investitor bez onoga što je jasan pokazatelj, na koji naĉin će vratiti taj svoj profit ili taj svoj novac, neće ući u izgradnju novih energetskih objekata. Ali, u svakom sluĉaju potencijal postoji. Bilo da se radi o hidrocentralama na Moraĉi, bilo da se radi o Komarnici. Ono što je veoma znaĉajno jeste, da prvi put imamo planski završen i jedan i drugi projekat. TakoĊe, ne treba zaboraviti da je planski dovedena do kraja izgradnja podmorskog kabla. Znaĉi, od Italije do Pljevalja. U svakom sluĉaju smatramo da je veliki potencijal i izgradnja drugog bloka Termoelektrane. Ali, to su sve projekti, kaţem još jedanput, gdje ĉekamo velike investitore. Ono što je takoĊe, pomak u odnosu i na ranije godine, rekao bih da, a ĉuli smo i ovdje od kolega iz opozicije, da turizam jeste nešto što je zaista pozitivno u Crnoj Gori, ali ono što je mnogo vaţnije od toga jeste da već ove godine imamo planiranu izgradnju ili je poĉela izgradnja desetak velikih hotelskih objekata i to hotelskih objekata visoke kategorije. To je ono što nedostaje crnogorskom turizmu. Lako ću se sloţiti sa gospodinom Obradom Gojkovićem, kada govori da moramo iskoristiti sve potencijale posebno u vremenu ekonomske krize, bez obzira odakle dolaze gosti. Ali, ono što zaista jeste za svaku pohvalu, ĉinjenica da je crnogorski turizam u prethodne dvije godine nadmašio ono što su projekcije ne samo Ministarstva finansija ili Vladi Crne Gore, nego ono što su bile projekcije iz Svjetske banke. Ĉini mi se i nadam se da će tim tempom nastaviti ubuduće. Naravno, ne treba zaboraviti i naĉin na koji smo došli do, i to je ona povezanost ponovo sa svjetskom ekonomijom, crnogorske ekonomije, kako je došlo do povećanja crnogorskog duga, makar on bio i upola niţi od prosjeka evropskog duga. Znaĉi, 2002. godine dugovali smo 1,14 milijardi eura, odnosno to je bilo 88,3% bruto društvenog proizvoda. Znaĉi, više od 30% u odnosu na današnji dug. 2008. godine imali smo taj dug na nivou 894 miliona eura, odnosno svega 26,8%. Ĉemu to moţemo da zahvalimo što je smanjen crnogorski dug. Prije svega dobrim anraţmanima sa pariskim klubom, ali s druge strane isto tako moramo da zahvalimo ekonomskoj ekspanziji koju smo imali nekoliko godina. Kada govorimo o direktnim stranim investicijama, tih godina su se te direktne strane investicije mjerile u milijardama, a ne u stotinama miliona. I naravno, danas imamo ovaj dug od 1.700.000.000, 51,3% procijenjenog bruto društvenog proizvoda. Ne treba zaboraviti da u toj samoj strukturi duga, znaĉi, u narednih 121 osam do deset godina imamo jednak period otplate, odnosno imamo jednake otplatne rate od nekih 90 do 110 miliona eura, što nam daje mogućnost jednog jaĉeg finansijskog planiranja u naĉinu otplate samog duga. Ali, rekao bih da nakon perioda stagnacija tu najavu imamo i od strane njemaĉkog ministra finansija, znaĉi, slijedi ne ubrzan, ali slijedi rast u svim zemljama, u svim ekonomijama Evrope, pa rekao bih isto tako da će se taj rast na neki naĉin preliti i u Crnu Goru. I naravno, znaĉi, ne treba zaboraviti da smo sve ove prethodne godine za koje kolege optuţuju, iz opozicije nas optuţuju da ništa nije uraĊeno, da se ništa ne radi, znaĉi, samo kroz ono što su kapitalni izdaci, odnosno kroz kapitalni budţet i radove u infrastrukturi utrošili ne manje ni više nego 1.660.000.000 eura. Znaĉi, od 2007. do 2012. godine na ulaganje u infrastrukturu utrošeno je 1,66 milijardi eura. To je samo da kaţemo i to 50% godišnjeg bruto društvenog proizvoda ovogodišnjeg, ili to je ni manje ni više nego 2% više od onoga koliko ukupno duguje Crna Gora. Znaĉi, kada govorimo o dugu Crne Gore zaista treba biti realan i treba vidjeti kako je nastao taj dug i gdje je otišao taj novac. Znaĉi, otišao je na poboljšanje kvaliteta ţivota naših graĊana. Znaĉi, ulaganje u infrastrukturu. I ne treba zaboraviti da to ulaganje ne samo kroz kapitalni budţet ove godine nekih 50 miliona eura, nego i kroz ono kreditni aranţmani sa finansijskim institucijama, kada govorimo, prije svega, mislim tu na Svjetsku banku sa aranţmanom od 50 miliona, kako bi riješili pet crnih ekoloških taĉaka u Crnoj Gori, ali isto tako na 20 miliona eura kroz kreditni aranţman sa Evropskom investicionom bankom za rješavanje onoga što su saobraćajni problemi, infrastrukturni problemi Crne Gore. Ne treba zaboraviti da smo takoĊe desetine miliona eura uloţili ili tek treba da ih uloţimo kroz ono što je pitanje rješavanja otpadnih voda u opštinama na crnogorskom primorju. Jer, dozvolićete ipak, ako ţelimo da razvijamo visoko kvalitetan turizam da moramo saĉuvati komparativnu prednost ĉistoga mora. Znaĉi, ja vas zaista molim kada govorimo o ovogodišnjem budţetu, a u tome govorimo i o ukupnoj ekonomskoj politici koju je vodila Demokratska partija socijalista i vladajuća koalicija svih prethodnih deset godina, da ne zaboravimo sve one dobre stvari koje su uraĊene i dozvolićete da je dobar naĉin voĊenja ekonomije sa jedne strane isto tako omogućio Crnoj Gori da danas ne govorimo o smanjivanju penzija, a dozvolićete u regionu se upravo govori i o tome. Dozvolićete da ĉak i u Evropskoj uniji imamo smanjivanje svega onoga što su izdaci na rashodnoj strani. Ovdje samo govorimo o tome da ćemo zadrţati isti nivo penzija, da ćemo zadrţati isti nivo socijalnih davanja, i pri tom, naravno ne treba zaboraviti da je nivo penzija i nivo socijalnih davanja samo za posljednje ĉetiri godine povećan u ukupnoj stavci u budţetu za više od 150 miliona eura. Mislim da je ipak, kada govorimo o budţetu moramo da obratimo paţnju na ovakve stvari. Naravno, cijenim i ĉinjenicu da opozicija ne moţe i ne treba da hvali Vladu, naprotiv, ali sa druge strane, zaista bih molio da kada govorimo o kritici i budţeta i ekonomske politike Vlade Crne Gore da imamo i ove pokazatelje u vidu. Hvala.
  • Hvala i vama, kolega. Koleginica Ljiljana Đurašković sada ima rijeĉ. Neka se pripremi koleginica Draginja Vuksanović. 122
  • Poštovani predsjedavajući, dame i gospodo, uvaţeni graĊani, Od mora detalja u ovom budţetu koji s pravom izazivaju nezadovoljstvo i razoĉarenje minute koje imam na raspolaganju iskoristiću da u ime velikog broja roditelja i graĊana izrazim protest zbog sredstava koja su opredijeljena za javne radove u obrazovanju, konkretnije za javne radove u vrtićima. Naime, za ukupne investicije u obrazovanju predviĊeno je 4,3 miliona evra, od ĉega se na sve radove u vrtićima odnosi samo 660 hiljada evra. Podstaknuta pismom udruţenja roditelja duţna sam da vam predoĉim trenutnu situaciju u vrtićima širom Crne Gore. U velikom broju opština Crne Gore, grupe u vrtićima brojnije su više nego dvostruko u odnosu na zakonske norme i standarde. Zakonom o predškolskom obrazovanju i vaspitanju predviĊeno je da u jaslicama moţe biti najviše 14 djece, a u starijim grupama najviše 25. Na ţalost, trenutno stanje u crnogorskim vrtićima je takvo da se skoro u svim grupama, uzrastima formiraju odjeljenja sa preko 50 djece. Prosjeĉna radna površina po djetetu u našim vrtićima iznosi 1,5 kvadratni metar, dok su zdravstveno sanitarne preporuke 10 kvadratnih metara za uzrast u jaslicama, a 6 do 8 kvadratnih metara po djetetu za uzrast od tri do šest godina. S obzirom da struĉnjaci tvrde da je za izgradnju prosjeĉnog vrtića neophodno izmeĊu 1,5 i dva miliona evra, a budţetom je za ove namjene predviĊeno svega 660 hiljada evra, nije teško zakljuĉiti da od izgradnje novih kapaciteta nema ni govora. Ali, i od ove poraţavajuće istine ima i gora. Naime, ukupna obuhvaćenost djece u Crnoj Gori predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem jedva prelazi 20% populacije, dok je recimo u Sloveniji taj iznos preko 90%. Svjesna sam da smo po mnogo ĉemu, a ne samo kilometrima daleko od Slovenije, ali da smo baš toliko daleko premnogo je. Ovakvim odnosom prema najmlaĊima koji su budućnost naše zajednice, ne samo da se krše prava djece i standardi propisani meĊunarodnim konvencijama ĉiji je potpisnik i Crna Gora, već se drastiĉno krši i crnogorski ustav. Ĉlanom 74 Ustava Crne Gore propisano je da se, citiram: "Djetetu jamĉi posebna zaštita od psihiĉkog, fiziĉkog, ekonomskog i svakog drugog iskorišćavanja i zloupotrebe i da dijete uţiva prava i slobode primjereno njegovom uzrastu i zrelosti". Koliko su sva ova prava koja smo djeci omogućili Ustavom ostvariva u ovih kvadrat i po prostora u vrtićima do kojih ĉak, i kada su tako skromni, stigne svega 20% naše djece, prosudite sami. Znam da nema, a znam i zašto nema para u budţetu. Ali, to je neka druga priĉa. Ipak, više sam nego uvjerena da su se pravednijom preraspodjelom unutar i ovako skromnog budţeta mogla obezbijediti sredstva makar i za jedan vrtić, pa jedan po jedan dok ne dostignemo standarda na koje nas obavezuje naša evropska budućnost. Zato traţim od vas, gospodine ministre finansija, koji ste i sami roditelj da ovaj zahtjev uzmete ozbiljno u razmatranje i da se naĊe modus da se u godini pred nama izgradi makar jedan vrtić, a Klub poslanika Demokratskog fronta uloţiće i amandman na ovo. Hvala lijepa.
  • Hvala vama. Sada ćemo ĉuti koleginicu Draginju Vuksanović,nakon nje kolega Dritan Abazović. 123
  • Zahvaljujem. Uvaţeni potpredsjednici, gospodo predlagaĉi, uvaţene kolege poslanici, poštovani graĊani Crne Gore, Rasprava o budţetu ne moţe se odnositi samo na ekonomsku dimezniju već se mora posmatrati i s pravnog, socijalnog i filozofskog ugla. Samo na taj naĉin ona dobija na znaĉaju koji se ne ogleda samo u formi glasanja za, protiv ili uzdrţan, već i sadrţinski ima vrijednost kako za nas koji odluĉujemo o budţetu, tako i za graĊane naše drţave za koje i odluĉujemo. Posmatrano ekonomski budţet je drţavna kasa u kojoj se predviĊaju prihodi i rashodi za jednu budţetsku godinu. U odnosu na tu ĉinjenicu Vlada kao predlagaĉ opredjeljuje sredstva, a subjekti iz razliĉitih ustanova i institucija iskazuju svoje potrebe koje u većem dijelu prevazilaze ponuĊeno. Stoga, potrebno je pronaći kompromis koji bi pokušao da postavi ravnoteţu izmeĊu opredijeljenih sredstava budţeta s jedne strane i potrebe institucije i ustanova s druge strane. Analizirajući ekonomski aspekt posebno ću se osvrnuti na sljedeće, a shodno odborima u kojima sam ĉlan. Sredstva opredijeljenja budţetom za Univerzitet Crne Gore, u iznosu od 12,260 miliona eura nijesu dovoljna da pokriju ni liĉne dohotke zaposlenih na Univerzitetu. Finansijska situacija na Univerzitetu je jako loša da se u pitanje dovodi egzistencija zaposlenih, a o sredstvima za nauĉno istraţivaĉki rad da i ne govorimo. Univerzitet Crne Gore ima svoju autonomiju u smislu kadrovske politike i organizacije nastave, ali ekonomski nije nezavisan, s toga smatram da je potrebno naći kompromis, kako postojanje samog Univerziteta, tj. njegova bit ne bi bila dovedena u pitanje. Vjerujem da će nova odluka Upravnog odbora Univerziteta Crne Gore u smislu usmjeravanja svih novĉanih sredstava na raĉun Univerziteta Crne Gore, a koja će se primjenjivati od 1. januara 2013. godine, doprinijeti poboljšanju ekonomske situacije na Univerzitetu Crne Gore. Na taj naĉin centralizovalo bi se trošenje novca po unaprijed utvrĊenim pravilima i za taĉno odreĊene namjene. MeĊutim, to je samo prvi korak ka ostvarivanju onog dobrog. Potrebno je napraviti i onaj drugi koji vodi ka praviĉnom jer u tome se ogleda suština svih prava. Pravo je vještina dobrog i praviĉnog ..... Zaposlenje i ulaganje u najbolje mlade kadrove, briţljivo ĉuvanje postojećih i kvalitetnih, na taj naĉin ĉuva se i stvara podmladak koji će svojim nauĉnim i istraţivaĉkim radom i uĉestvovanjem na brojnim projektima vratiti Univerzitetu uloţeno. To su sve preduslovi daljeg napretka Univerziteta koji podstiĉu zdravu konkurenciju i suzbijanje nepotizma. Sve prethodno podrazumijeva i podršku drţave koja će doprinijeti ostvarivanju kompromisa sa druge strane. TakoĊe, jako bitna je u ovom momentu jedna moţda od najvaţnijih stavki budţeta je ona koja se odnosi na sredstva opredijeljena predškolskim ustanovama, vrtićima. Svi smo upoznati sa peticijom udruţenja roditelja usmjerenom na potrebu hitne izgradnje novih vrtića i rekonstrukcije postojećih za koje postoji potreba. Srećno odrastanje naše djece, pored zdrave porodice u kojoj ţive, ne moţe biti potpuno ako u svojoj drugoj kući u kojoj ţive više od polovine dana, nemaju potrebne uslove boravka. Roditelji, a i mi odavde aplujemo da se budţetske stavke 124 uvećaju, što je potpuno opravdano i predviĊeno nije dovoljno za realizaciju izgradnje dovoljnog broja vrtića. Ulaganje drţave u djecu, omladinu, sport i nauku je budućnost i najĉvršći temelj na kojem poĉiva jedno društvo i moderna evropska graĊanska drţava. Analizirajući tabele opredijeljenih sredstava za rad pravosuĊa, moţe se primijetiti da ista nisu dovoljna za struĉno usavršavanje sudija i tuţilaca, što nije u redu. Odlazak na nauĉne kongrese i skupove od velikog znaĉaja za sticanje novih iskustava i znanja, što bitno doprinosi ne samo usavršavanju samog sudije, nego i bogaćenju sudske prakse kao subsidijarnog a znaĉajnog izvora prava. Kao posebno pitanje koje je postavio drţavni tuţilac je na Odboru bilo i davanje saglasnosti koja je potrebna za regulisanje radno pravnog odnosa ili statusa zaposlenih mladih kadrova u Tuţilaštvu, što je preduslov regulisanja daljih sredstava za njihove liĉne dohotke. Smatramo da radni status svih mladih, a kvalitetnih kadrova koji svojim radom i rezultatima zavreĊuju produţenje ugovornog radnog odnosa ne smije biti dovedeno u pitanje pod izgovorom nedostatka finansijskih sredstava. Tih sredstava za mlade i uspješne kadrove treba i mora biti. Kroz sve prethodne konstatacije ogleda se pravni aspekt sa poĉetka izlaganja. Pravo svih subjekata da iznesu svoje zahtjeve i potrebe, pravo drţave da odgovori na njih, shodno svojim mogućnostima i stanjem u samom budţetu, ali i obaveze svih nosilaca vlasti da o tome razmisle i pokušaju naći rješenje koje bi bilo kompromis svih subjekata u društvu. Sve prethodno podrazumijeva traţenje odgovora na pitanje - gdje je problem i kako ga riješiti. Problem nije samo ekonomska kriza, ali je njeno rješenje u odgovorima na sljedeća pitanja: Da li su pojedini kadrovi u drţavnoj administraciji odradili svoj posao kako treba. Konkretno, u kom procentu su naplaćene boravišne takse, da li se i u kojoj mjeri radi na suzbijanju sive ekonomije, u kojoj mjeri se naplaćuju porezi na promet nepokretnosti stanova, kuća, zemljišta, da li se kontroliše i u kojoj mjeri izdavanje fiskalnih raĉuna. Odgovor na ova pitanja u sublimaciji sa obaveznim smanjenjem voznog parka u drţavnim institucijama, povećanjem koncesija i sankcija za one u drţavnoj administraciji koji nisu i ne obavljaju svoj posao kako treba, u smislu aţurnosti je i konaĉno rješenje koje vodi boljoj finansijskoj i sveukupnoj situaciji u jednoj drţavi. Samim tim i izbavljenju drţave iz ekonomske krize koja je tada i ne moţe doći do izraţaja ako se prethodno konstatovani problemi riješe na pozitivan naĉin. Rješenje na pozitivan naĉin podrazumijeva aţurnost koja je i preduslov efikasnosti. U tome je kljuĉ jedne moderne i srećne evropske drţave koja svoje temelje gradi na mudrosti. I ovom prilikom, završiću citatom filozofa Epikteta, citiram: "Ne zavisi od nas da li ćemo biti bogati, ali od nas zavisi da li ćemo biti srećni. Bogatstvo ĉak i nije uvijek pravo dobro, a mahom je kratkog vijeka, ali sreća, sreća koja proizilazi iz mudrosti traje vjeĉito". Zahvaljujem.
  • Hvala vama, koleginice. Kolega Abazović će sada uzeti rijeĉ. Nakon njega kolega Zoran Vukĉević.
  • Hvala potpredsjedniĉe. 125 Kolege poslanici, Rasprava o budţetu je uvijek inspirativna, meni je ţao što Vlada nije na vrijeme dostavila budţet, s obzirom da je Skupština bila raspuštena zbog izbora, Vlada znamo nije bila raspuštena, mogla je da to uradi i da ga pripremi, a vjerovatno pošto su ovi zakoni koji se gomilaju iz dana u dan i ovako nekako na brzinu pokušavamo da ih usvojimo, ĉini mi se da je tu postojala i neka namjera da taj budţet malo zakasni, ali evo, o tom po tom, razgovaraćemo. Kakav je ovo budţet? Da li je ovo socijalni budţet, razvojni budţet? Vjerovatno bih se tu sloţio sa svojim kolegom Mladenom Bojanićem koji kaţe da je ovo privremeni budţet i da ovaj budţet mora jednostavno, vjerovatno će doţivjeti rebalans i to jako brzo. Znate što mi je interesantno u svemu ovome i drago mi je da se ministar Ţugić vratio, kome ovom prilikom i ĉestitam novu poziciju i siguran sam da će biti uspješniji od svog prethodnika iako preuzima velike obaveze na sebe. Interesantno mi je da sam uspio da naĊem preporuke koje je Centralna banka dala Vladi Crne Gore kada ste vi bili guverner i evo danas Ministarstvo finansija, kao prvi stub odbrane ovog budţeta, ministar gospodin Radoje Ţugić. Jedna od preporuka, uzeo sam samo nekoliko, je nastaviti postepeno smanjivanje javnog duga i javnih rashoda. Šta radimo? Planirano je da dug u 2013. godini iznosi nekih 54,5% GDP-a ako se ne aktiviraju garancije. Ako se malo prisjetimo istorijskih izjava ili, da tako kaţem, najava, sjetićemo se da je premijer Lukšić rekao da će 2013. godina biti godina kada će javni dug biti 38%. I već tu imate dizbalans. Taĉno, vi ćete vjerovatno opravdanje traţiti u globalnoj ekonomskoj krizi koja je pogodila sve zemlje, ali moramo priznati da nijesam baš siguran da smo uradili sve da ne doĊe do ovakve situacije. Rekli ste da ćemo smanjivati postepeno tekući, a da treba povećavati kapitalni budţet. Kapitalni budţet iznosi 1,88% GDP-a ili u ukupnim javnim rashodima uĉestvuje sa 5,22%. Ja nisam siguran kako moţemo sa ovakvim izdacima za kapitalni budţet da oĉekujemo oporavak, odnosno da oĉekujemo razvoj. Znate kako, mi ĉesto rabimo tezu da smo mi zemlja koja nije puno zaduţena što je i taĉno i onda navodimo primjere nekih zemalja u regionu koje jesu puno zaduţene, ali koje, za razliku od nas, su izgradile infrastrukturne objekte, gdje je jednostavno pretpostavka razvoja se stvorila i vi imate sad potpuno jednu diskrepancu, odnosno jednu disharmoniju, jedan debalans, jer mi sve što budemo jednostavno ulagali u ovaj kapitalni budţet koji je jako skroman, neće moći da ide u pravcu oporavka. I meni to nije, uopšte mi nije sporno. Nije sporno što treba rezati javne izdatke, i mislim da treba da se sloţimo svi da su vremena teška i da treba da stegnemo kaiš, ali to nije ono što je najavio mandatar ovdje prije 20 dana. I sad, vi imate situaciju da predsjednik partije, najveće partije, mandatar, nosilac liste i premijer, ne misle potpuno isto ili misle isto a razliĉito rade. Mi smo spremni da svi podnesemo teret krize, ali mislim da odgovornost u ovom sluĉaju nije kolektivna i to moramo da priznamo. Trpanje ljudi u javnu administraciju i bukvalno zapošljavanje dešava se pred svaki izborni ciklus i to radi vladajuća koalicija, i to svako zna i to je svakome jasno. I nije sporno da podnesemo teret ali je sporno da niko od vas nije spreman da preuzme odgovornost i da kaţe da je to bilo jako pogrešno i da shodno s tim jednostavno nosi, ako ne nikakvu drugu, a ima i drugih vjerovatno, da nosi makar politiĉku odgovornost za to. I to je priliĉno nekorektno prema graĊanima, nekorektno je prema onim ljudima koji protestuju i mrznu se na 126 ovu zimu ispred Skupštine ili na drugim mjestima, i nepošteno je prema penzionerima koji vjerovatno neće moći da raĉunaju na skromno povećanje u 2013. godini. Imamo situaciju da jedna od preporuka je bila ograniĉiti izdvajanje drţavnih garancija i jednostavno, osim kada u projektima koji imaju svoju razvojnu komponentu, drţavne garancije po jednom izvoru iznose oko 414 miliona eura ili 12% GDP-ia po jednom izvoru iz medija, ne znam da li je taĉan. Isto tako traţili ste i transparentnost u upravljanju javnim troškovima, odnosno u trošenju sredstava i izvještaj Drţavne revizorske institucije je najbolji dokaz da ni taj posao nije uraĊen kako treba, odnosno da javne institucije i dalje nemaju taj stepen transparentnosti koji je neophodan u ovom momentu da ima drţava, kako bi znali gdje trošimo novac poreskih obveznika. Smanjivanje javnih izdataka i takoĊe veća transparentnost na lokalnom nivou, potrošnja na lokalnom nivou, je isto nešto što je sporno, nadam se da će predlog vezan za otpremnine radnika koji odlaze iz javnog sektora obuhvatiti lokalnu samoupravu, jer, samo u takvoj situaciji on bi imao smisla. Govorio bih samo kratko, pošto nemam puno vremena, o nekim institucijama kojima ste opredijelili novac, kao što je Savjet za privatizaciju koji je katastrofalno radio svoj posao. Mislim da nema ĉovjeka koji sa neke ljudske ravni se ne bi sloţio sa ovom situacijom. Vi ste njima odvojili 350.000 € u Budţetu i to nije sporno, oni mogu da imaju milion eura u Budţetu, ali takve greške koje su oni pravili i takve privatizacije mi plaćamo i ovim garancijama i plaćamo rezovima budţeta koji su se već dešavali i koji će se, na ţalost, dešavati u budućnosti. Savjet za privatizaciju ima 4,2% od predviĊenih privatizacija u 2013. godini koji trebaju da iznose 8 mil.€. Da smo angaţovali privatnu agenciju, i dalje imamo šansu, evo nekog predloga da se potpuno ukine taj Savjet za privatizaciju, koja bi za svega 2% traţila investitore i jednostavno sprovodila ono što sprovodi Savjet za privatizaciju. Imate stavku u instituciji Savjet za privatizaciju konsultantske usluge , projekti, studije, u iznosu od 200.000€. Nijesam siguran da su ti konsultanti obavili posao kako treba. Mi danas, jednostavno plaćamo sve ono što su oni pogrešno radili i mislim da je krajnje korektno da Ministarstvo finansija prilikom odredbe ovakvih stavki jednostavno ima na umu i ono što je neko radio u prethodnom periodu. Agencija za promociju stranih investicija 157.000€, ovako ne izgleda puno, ali šta, koji investitori? Ko je to od renomiranih investitora stigao u Crnu Goru? Na ţalost. Koga su oni doveli? Pa njima su privatizacije popadale, ne samo za to što su dovodili loše investitore, nego zato što nijesu transparentno i kvalitetno odvijali privatizacioni proces. Imate brojne privatizacione procese koji su se završili na sudu. Neki su, jednostavno, pod pritiskom nevladinih organizacija i nezavisnih intelektualaca propadali zbog netransparentnosti, odnosno nepoštovanja zakona. Samo bih kratko rekao, oko Ministarstva vanjskih poslova, ostalo mi je tih zadnjih 2 minuta. Ţao mi je što je Ministarstvo vanjskih poslova moralo da podijeli sudbinu sa ostalim institucijama, jednostavno da pristane na manji budţet. Mi ne znamo, poslanici ne znaju da li su oni pristali s obzirom da nisu bili na Odboru za meĊunarodne odnose i iseljenike, ali njihov obim aktivnosti će se, vjerovatno, povećati u 2013. godini, prije svega, za to što pregovaraĉki proces dobija sve više i više na dinamici, a drugo što će Crna Gora u 2013. godini jednostavno morati da uradi sve pretpostavke koje vode ka ĉlanstvu u Sjevjeroatlantsku alijansu, odnosno u NATO savez. Mislim da ta stavka koja se odnosi na Centar za iseljenike, koji, po 127 mom liĉnom sudu, treba da bude sastavni dio Ministarstva vanjskih poslova i to sa jednim sektorom koji bi trebao da bude izuzetno znaĉajan, ubuduće mora da ima mnogo veće ingerencije i moć a ne samo da sluţi da bi publikovalo neke brošure i publikacije, nego da to jednostavno bude baš institucija koja moţe da stvori konekciju sa dijasporom. U ovakvim teškim vremenima mislim da bi dijaspora mogla da bude jedna potencijalna i razvojna šansa Crne Gore da naši ljudi, koji su uspješni a koji ne ţive u Crnoj Gori, mogu da investiraju novac ili, jednostavno, da omoguće kontakte sa nekim drugim investitorima koji se nalaze vani. U svakom sluĉaju, s obzirom da sam pomenuo ovu odgovornost koja jednostavno slijedi iz politika koje su se dešavali, mislim da je krajnje nekorektno i nepošteno podrţati ovakav budţet iako sa ljudske ravni apsolutno sam spreman da podijelim taj teret krize, ali mislim da politiĉka odgovornost mora biti utvrdjena. Hvala.
  • Zahvaljujem. Komentar, ministar Ţugić. Izvolite.
  • Zahvaljujem uvaţenom poslaniku Abazoviću iz prostog razloga što smo, ĉini mi se, realni kada je u pitanju ocjena ekonomskog trenutka i raspodjele tereta na sve nas koji moţemo doprinijeti ubrzanijem ekonomskom oporavku. Javio sam se iz razloga prostog što sam donedavno bio odgovoran za ono što se zovu preporuke Vladi za voĊenje ekonomske politike, upravo u smislu da li je ovo što sada radimo, ili što kaţem da sam odgovoran konzistentno sa onim što je bilo u preporukama. Sami ste kazali da smo potencirali da u preporukama svaki elemenat u rashodnoj strani Budţeta se mora detaljno preispitati i raditi na uštedama koliko je to moguće idući u pravcu u što kraćem vremenskom periodu ravnoteţe prihoda i rashoda. To nam je cilj i u ovom sluĉaju i upravo taj set, odnosno paket mjera racionalnosti ili mjera interne ekonomije koji je donesen, koji je prezentovan i javnosti, ako treba ponoviću to i ovdje, je nešto što je dodatna sigurnost u funkciji smanjivanja deficita Budţeta a time, koliko je to moguće, kreiranja nivoa javnog duga. Kada su u pitanju penzioneri, slaţem se sa vama u dijelu da mi moramo imati najveću odgovornost prema najstarijoj populaciji. Apsolutno je tako. To je po meni mjera ozbiljnosti jedne drţave na naĉin kako se odnosi prema najstarijima i upravo su te mjere štednje zaštitile one penzionere koji su sa najniţim primanjima, kroz dodatne subvencije koje ćemo obezbijediti. Zamrzavanje penzija je nešto što je predloţeno od resornog ministarstva i što je neminovnost u kratkom vremenskom periodu, kao privremena krizna mjera za razliku od drugih ušteda koje imaju negativan predznak. Dakle, slaţem se sa vama da preispitamo sve ono što smo iz jednog ugla preporuĉivali a na drugoj poziciji primjenjivali. To je, na kraju, i uslov ove odgovornosti o kojoj vi priĉate. Zahvaljujem.
  • Hvala i Vama. Kolega Abazović ima rijeĉ. Izvolite. 128
  • Samo kratko, s obzirom da se i ministar Ţugić sloţio sa iznešenim tezama. Ipak mislim da ova mjera koju predlaţete za penzionere nije korektna. To tvrdim i sa aspekta ne samo odgovornosti koja definitivno pada na leĊa Vlade Crne Gore i svega onoga što je radila u prethodnom periodu, nego i sa nekog aspekta gledano oporezivanje bogatijeg stanovništva, odnosno prikupljanja poreza. Mi imamo situacije da neke firme koje znamo da imaju milionske profite prijavljuju poreze u iznosu od 0€, u sivoj ekonomiji potpuno sam saglasan. Ţao mi je što se malo nijeste osvrnuli na kapitalni budţet i kako oĉekujete da sa ovako malim kapitalnim budţetom jednostavno mi stvorimo pretpostavke za neki ozbiljni ekonomski oporavak. Mislim da je to ostalo sporno, ali u svakom sluĉaju hvala Vam što ste se zloţili sa nekim tezama.
  • Zahvaljujem. Moţemo ići dalje. Kolega Zoran Vukĉević ima rijeĉ, nakon njega kolega Milan Kneţević. Izvolite.
  • Zahvaljujem, potpredsjedniĉe. Uvaţene kolege, ministre Ţugiću, predstavnici regulatornih agencija, Polazeći od toga da je budţet osnovni element ekonomske politike i da je teško govoriti o budţetu a istovremeno ne sagledati ciljeve i mjere i instrumente ekonomske politike, onda zaista ne vidim razloga za posebno ĉudjenje nekih kolega kada govore o Budţetu i da ga posmatraju samo izolovano. Budţet ima, prije svega, karakter finansijskog plana drţave i on predstavlja prognozu kako prihoda, tako i rashoda, ali istovremeno i predstavlja prognozu uslova u kojima će se budţet realizovati. Ĉini mi se da to dosta ĉesto zaboravljamo. Zato planirana budţetska politika u 2013.godini treba da oĉuva finansijsku i ekonomsku stabilnost drţave i da ispuni zakonom garantovane obaveze prema graĊanima, prema privredi i prema meĊunarodnim institucijama. Isto tako budţetski okvir koji je trebao biti odreĊen tako da smanji uĉešće javne potrošnje u bruto društvenom proizvodu, da smanji likvadicioni uticaj drţave na agregatnu traţnju i da poboljša strukturu javne potrošnje i da odrţi tolerantan nivo budţetskog deficita koji ne smije biti veći od 3% bruto društvenog proizvoda. Kada je u pitanju Budţet za 2013. godinu onda polazne osnove su, prije svega, usmjerene na onaj naĉin kako će se ukupna ekonomska kretanja dešavati u Crnoj Gori, koja je izraţena kroz makroekonomski agregat, a to je stopa rasta. Prema osnovnom scenariju projektovani realni rast bruto društvenog proizvoda je planiran na nivou od 2%. Isto tako kada se govori o scenariju niţeg rasta koji je baziran na odreĊenim pretpostavkama stopa rasta bruto proizvodu u 2013. godini je predvidjen na nivou od otprilike oko 1%. To je nešto što govori o tome da crnogorska ekonomija se oporavlja od udara krize ali da se radi o umjerenom rastu. Zbog toga, u 2013, 2014. i 2015. godini je predviĊeno blago ubrzanje rasta crnogorske ekonomije uz pretpostavku dodatnog angaţovanja domaćeg potencijala, što je izazov i za ovu Vladu, ali i uopšte za crnogorsku ekonomiju, prvenstveno se misli za turistiĉke, energetske potencijale i, ono što je kao uslov, to je povećanje kreditnih aktivnosti i izazova kao jedan veoma vaţan instrument u 129 ostvarivanju ekonomskih ciljeva. Strane direktne investicije su u ove tri godine, za 2013, 2014. i 2015. godinu, predviĊene na nivou oko 10%, one su veoma restriktivno postavljene i na nivou su ostvarenja u prethodne dvije, tri godine. U oba ova scenarija procijenjenog ekonomskog rasta dvije su vaţne komponente. Prva su investicije jer se moraju obezbijediti investicije bilo da se radi o domaćim investicijama, bilo da se radi o direktnim stranim investicijama i novo kreditiranje. One će bitno determinisati makroekonomski okvir. Zato je prethodni zadatak ekonomske politike da se nastavi sa fiskalnom konsolidacijom, restrukturiranjem bankarskog sektora, da se obezbijedi neophodna stabilnost za investicije i novu kreditnu aktivnost. Istovremeno, strukturnim reformama, investicijama u infrastrukturu, unapreĊenjem poslovnog ambijenta, znanja, institucija, administracije, rast treba da bude podstaknut i ubrzan. Pospješivanje domaćeg preduzetništva, razvoj malog i srednjeg biznisa, takoĊe predstavlja izazov i....onog najvaţnijeg problema sa kojim se crnogorska ekonomija suoĉava, to je problem nezaposlenosti. Ukupan cilj ekonomske politike u jednom dugom roku treba da bude zasnovan na ostvarivanju prosjeĉne stope rasta koja mora biti iznad 5%, što je najefikasniji put za rješavanje svih problema sa ekonomskog aspekta, ne samo ekonomskog nego i svakog drugog. U postojećim ekonomskim okolnostima ekonomski rast od preko 5% uz ispravnu ekonomsku politiku nije nedostiţan u duţem roku. U narednih nekoliko godina koje će odlikovati teška situacija u okruţenju, moramo iskoristiti obezbjeĊivanje svih neophodnih uslova za stvaranje budţetske stabilnosti i unapreĊenje investicione klime i, kao poseban aspekt, to je jaĉanje efikasnog i efektivnog drţavnog, odnosno javnog sektora. Istovremeno će biti vaţno da Crna Gora aktivno uĉestvuje u svim regionalnim inicijativama za jaĉanje infrastrukturnog povezivanja sa susjedima i Zapadnom Evropom putem svih mogućih...i komunikacionih instrumenata. U skladu sa pregovorima koje vodimo sa Evropskom unijom, to će biti šansa za Crnu Goru da obezbijedi progresivno veći, po povoljnim uslovima, pristup raznim oblicima finansijske, tehniĉke i svake druge podrške Evropske unije i da to treba da bude izazov za Vladu, i ne samo za Vladu nego i za mnoge druge institucije, drţavne, paradrţavne i nevladine. Kombinacija jaĉanja kapaciteta institucija i znanja i vještina, uz kvalitetnu ekonomsku politiku moţe obezbijediti osnov za daleko dinamiĉniji rast i povećanje zaposlenosti. Budţetski prihodi u 2013. su planirani na nivou 2,3% više u odnosu na procijenjeno za 2013. godinu dok su javni prihodi negdje oko 2,4% viši od procijenjenih u 2012. godini. To govori da je budţet dosta restriktivno postavljen i da on predstavlja odraz realnih mogućnosti i realnih okolnosti u kojima će se realizovati tokom 2013. godine. Moramo biti svjesni ĉinjenice da pod uticajem krize mnogi graĊani se nalaze u ekonomskoj situaciji koja se ne moţe rješavati samo trţišnim mehanizmima. To ima na umu i nova Vlada koja neće odustati od razvoja sistemsko-trţišnog sistema, ali koja će u naredne ĉetiri godine više direktno biti involvirana u rješavanju problema graĊana, prije svega vodeći raĉuna o njihovom socijalnom statusu. Smatram da je ovaj predlog budţeta usmjeren na obezbjeĊivanje onoga što je veoma vaţno i kada su u pitanju penzioneri i kada su u pitanju socijalna davanja. Nameće se da je uslov ekonomskog razvoja Crne Gore u rješavanju problema i u velikim sistemima. To je nešto što će biti izazov za realizaciju ekonomske politike u narednim godinama, pogotovo u narednoj godini, 130 jer je Crnoj Gori potreban realan sektor, potrebni su joj i KAP i Ţeljezara i proizvoĊaĉi hrane, finalnih proizvoda, drveta i metalne industrije itd, ali su joj, prije svega, prijeko potrebni i energetski izvori kao uslov za povećanje brutodruštvenog proizvoda. Crnoj Gori je potrebna jedna reindustrijalizacija koja će omogućiti da se to realizuje, stvaranje neophodnih uslova za privlaĉenje direktnih stranih investicija. Ne postoji model po kojem će se rješavati ekonomska kriza i na makronivou se mogu odrediti neke sliĉne mjere koje mogu vaţiti za zemlje, ali svaka zemlja o tim mjerama moţe se govoriti o smanjenju budţetskog deficita, smanjenju javne potrošnje, ali svaka zemlja mora traţiti svoje puteve izlaska iz krize. Izlazak iz krize je obezbjeĊenje ekonomskog rasta. To je sveobuhvatan zahvat koji mora rezultirati otvaranjem novih radnih mjesta. Za to su potrebna sistemska prilagoĊavanja, makroekonomska adaptacija na postojeće uslove sa ciljem da se utiĉe na promjene. Potrebna je promjena privredne strukture sa povećanjem realnog sektora, rješavanjem problema, kao što sam rekao, velikih preduzeća, znaĉajna podrška malom i srednjem biznisu, podrška poljoprivredi, turizmu itd. Ono što je uslov, ponavljam, otvaranje mogućnosti za otvaranje novih kreditnih linija koje će biti upravo u funkciji ukupnog ekonomskog razvoja. Imajući u vidu da će naredne godine biti godine znaĉajnog unapreĊenja i umjerenog rasta brutodruštvenog proizvoda, moţemo konstatovati da su ekonomska politika, a i budţet realno koncipirani i da su zasnovani na potrebama za odrţavanje i stvaranje uslova za poboljšanje ţivotnog standarda graĊana. Zato, smatram da su i dodatne mjere koje je Vlada pripremila, kada je u pitanju usvajanje ovog budţeta, koje su usmjerene na smanjenje plata i u parlamentu i u drţavnoj upravi ....(Prekid) ravnomjernijeg podnošenja posljedica ekonomske krize. Zbog toga smatram da Demokratska partija socijalista podrţava jedan takav predlog i smatramo da će to znaĉajno doprinijeti unapreĊenju ukupnih uslova ostvarenja budţeta i sprovoĊenja ekonomske politike za 2013. godinu. Zahvaljujem.
  • Hvala vama, kolega Vukĉeviću. Zahvaljujem i kolegama Stanišiću i Vukoviću što su nam omogućili da dovedete diskusiju do kraja. Kolega Milan Kneţević sada ima rijeĉ, a nakon njega kolega LuiĊ Škrelja. Izvolite.
  • Zahvaljujem. Poštovana Skupštino, gospodine ministre, uvaţeni graĊani, Prije nego što poĉnem svoju diskusiju, ţelim da uputim poziv Elektroprivredi Crne Gore, jer sam zamoljen od graĊana Herceg Novog, da ukljuĉi struju Gradskom vodovodu Herceg Novog kojem je iskljuĉena struja zbog neredovnog plaćanja raĉuna, a i zbog toga ĉitav grad Herceg Novi danas nema struju. S obzirom da je Elektroprivreda još uvijek u drţavnom vlasništvu, smatram da kao poslanik mogu to da uradim i da pozovem ĉelne ljude u Elektroprivredi da se ne igraju sa graĊanima Herceg Novog, posebno sa aspekta što se radi o opozicionom gradu i posebno sa aspekta zato što nije jedini duţnik u drţavi Crnoj Gori. Zahvaljujem. 131 Kao što sam rekao, prethodnih godina bilo je teško cijeniti da li je budţet restriktivni, socijalni ili je razvojni. Uvijek su se pravile neke kombinacije sa nekog aspekta moţemo smatrati da je razvojni, sa nekog da je socijalni. Ovdje nemam nikakvih dilema, gospodine Ţugiću, ovaj budţet je izuzetno restriktivan, socijalan. Mislim da bi mogao stati u jednoj jedinoj reĉenici, a to je crno nam se piše ili ko preţivi priĉaće. Kuriozitet ovog predloga budţeta jeste da ga vi nijeste projektovali, gospodine Ţugiću, nego vaš prethodnik koji je, gle ĉuda, savjetnik za ekonomska pitanja gospodinu Đukanoviću. Znaĉi, bivši ministar Katnić je sastavio budţet, ostavio ga vama kao vruć krompir da ga obrazlaţete u Skupštini Crne Gore, a on je prešao na savjetniĉko mjesto kod premijera Đukanovića. I ako je kolega Medojević izjavio da ovaj vaš Predlog budţeta bi trebao da bude nekakav restriktivni zaokret od ove neoliberalne ekonomije koja nas je dovela do 56% javnog duga. Podsjetiću, Grĉka je sa 60% javnog duga otišla, bukvalno u duţniĉko ropstvo, ali Grĉkoj je imao ko da pomogne. Plašim se da će Crnoj Gori teško ko pomoći. Sada imam neke dileme. Ministar Katnić, kao jedan od propagatora neoliberalne ekonomije je savjetnik premijera Đukanaovića, a vi ovdje ste najavili zaokret od neoliberalne ekonomije koja nas je ovih deset godina dovela do ivice socijalne provalije. Prije nego što je laiĉaka i struĉna javnost imala priliku da pogleda ovaj Predlog budţeta, svi smo se sloţili da će rebalans doći veoma brzo, ali niko nije vjerovao da ćemo rebalans raditi u objedinjenoj raspravi kada radimo i budţet. Znaĉi, ovo što ste vi danas uradili, spojivši ove tri taĉke koje se odnose na Zakon o radu, je bukvalno rebalans budţeta i ovo nije zabiljeţeno u parlamentarnoj demokratiji da je Vlada istovremeno kada se raspravljalo o budţetu predloţila i rebalans i mi ćemo, odnosno vi ćete usvojiti i budţet, i rebalans budţeta. Rebalans budţeta ide u pravcu da će penzionerima i radnicima biti zamrznute plate, pa smo ovdje slušali neke od kolega koji su govorili: smanjuju se plate penzionerima u Belgiji, Francuskoj, Britaniji koji su imali po pet, šest hiljada evra penziju, pa će imati sad penziju ĉetiri hiljade i 980. Penzioneri Crne Gore budite srećni, onih 220 evra vam neće niko dirati, kad poĊete na pijacu, kada budu rasle cijene voća, povrća, mesa i ostalih prehrambenih prozvoda, vama će samo rasti ţelja za tim proizvodima, a nikako se neće usklaĊivati penzije koje ste, ĉini mi se, pošteno zasluţili. Trenutno ekonomsko beznaĊe je, po meni, uglavnom posledica loše neoliberalne ekonomije koju ste vodili i loših privatizacionih ugovora koji su nas bukvalno doveli u duţniĉko ropstvo. Zato djeluje neshvatljivo da u Predloţenom budţetu ne postoji jasna strategija šta će Vlada preduzeti ako se kojim sluĉajem aktiviraju garancije za KAP. Prošle godine smo uveli takse na brojila, na mobilne i na televizore, bukvalno nam ništa više nije ostalo gospodine Ţugiću, osim da naplaćujemo prelaze preko mostova, ulazak u lift ili preko pješaĉkog prelaza, recimo po 30 do 50 centi i da tako punimo budţet. Plašim se da će vam ova ideja biti i prihvatljiva u narednom periodu, pa će je moţda i neko implementirati. TakoĊe, ne znam kako ste na osnovu ovog restriktivnog budţeta mogli da planirate rast ekonomije od 2,8, ako imamo projekcije Svjetske banke koja je znaĉajno manja, ne dostiţe ni do 1% rasta ekonomije, posebno zato što nemamo nikakvu prizvodnju i nije mi jasno iz kojih realnih izvora planirate rast ekonomije. Ono što je paradoks, jeste da u Crnoj Gori 20 porodica ima bogatstvo veće od dvije milijarde evra, a kompletan dug Crne Gore u septembru je iznosio milijardu i 132 700 miliona evra. UbijeĊen sam, gospodine Ţugiću i poštovana Skupštino, da je od tih 20 porodica makar 17 u nekim bliskim kontaktima sa premijerom Đukanovićem ili su mu to bliski srodnici, ili su mu pobratimi, ili su mu kumovi, ili su mu školski drugovi i mislim da postoji rješenje za izlazak iz krize, da se preispita bogatstvo ovih 20 porodica koje su se obogatile na grbaĉi crnogorskog naroda u ovih 20 godina. Opet mi ostaje dilema, zašto premijer Đukanović nije ovako uspješan u voĊenju Vlade, kao što je uspješan u voĊenju svog privatnog biznisa. Smatram da to nije pošteno od njega i da treba da pokaţe malo više altruizma kod sebe i da pokuša da izvede Crnu Goru iz krize, kao što je uveo svoj privatni biznis u blagostanje. Kapitalni budţet je planiran u iznosu od 65 miliona 639 hiljada evra, od toga kod direkcije javnih radova planirana su sredstva u iznosu od 35 miliona, dok je ukupna vrijednost kod direkcije za saobraćaj planirana u iznosu od 30 miliona evra. Uglavnom su ovo sve projekti koji imaju u obrazloţenju - nastaviće se. Znaĉi, 80% kapitalnih projekata u Buţetu će se nastaviti, ali za to imamo opet neke troškove koji meni nijesu jasni. Recimo, u sudstvu za administrativni materijal će biti potrošeno 270 hiljada evra u ovoj godini. Nije ni ĉudo s obzirom na one štamparske greške koje imaju oko presuda, da imaju ovoliko ponovo materijala i izdataka za materijale. Znaĉi, bilo koja presuda za neko ubistvo ili za organizovani kriminal i korupciju imamo grešku, grešku u kucanju i vjerovatno ste planirali ovih, odnosno gospodin Katnić, ovih 270 hiljada evra planirao za te greške koje se pojavljuju. Struja u sudstvu 190 hiljada evra, ali zato mogu da iskljuĉe graĊanima Herceg Novog, odnosno vodovodu mogu da iskljuĉe vodu. Gorivo 160 hiljada evra, da bolje sudije i njihovi pomoćnici, saradnici putuju. U MUP-u je za nekakve nematerijalne troškove ili materijalne, više ne znam ni sam to da procijenim, 700 hiljada evra planirano troškova. Kaţu većina tih sredstava je planirana za troškove za registarske tablice. Da li su u 2013. godini planira da svi mi koji smo nekad registrovali auto i dobili registarske tablice, vratimo registarske tablice i da će se raditi neke nove ako će oko 700 hiljada evra biti utrošeno za registarske tablice, ili zamislite sluţbena putovanja u Ministarstvu unutrašnjih poslova 615 hiljada evra. 615 hiljada evra za sluţbena putovanja u Ministarstvu unutrašnjih poslova, a Ministarstvo vanjskih poslova na putovanja ima 300 hiljada evra. Mislim da bi dobro bilo da zamijene pozicije ministar unutrašnjih poslova i gospodin koji trenutno vodi Ministarstvo vanjskih poslova, bivši premijer Lukšić. TakoĊe, dinastiji Petar Petrović Njegoš, za ovu godinu ste planirali 430 hiljada evra da se da dinastiji Petrović Njegoš, za kuću na Bajicama i za rekonstrukciju spomen doma na Kruševcu. Da će da prenese i Ajfelovu kulu i Monmartr i Luvr mnogo je 430 hiljada evra princu Nikoli Petroviću koji se vratio u Crnu Goru ĉisto iz ljubavi prema Crnoj Gori, a ne prema materijalnim stvarima. Potpuno je neoprostivo, pa ĉak da kaţem i nevaspitano u godini krize kad steţemo kaiš 430 hiljada evra dati fondaciji Petrović Njegoš, posebno zato što taj ĉovjek, ĉini mi se, ima stan ovdje na korišćenje od 120 kvadrata, u Budvi, takoĊe, ima odreĊene komplekse koje moţe da koristi i mi smo odluĉili da mu damo još 430 hiljada evra. Imao sam priliku, nedavno, na jednoj donatorskoj veĉeri da slušam princa Petrovića Njegoša i suprugu kineskog ambasadora i vjerujte da supruga kineskog ambasadora bolje govori srpski ili crnogorski jezik, nego što govori princ 133 Petrović Njegoš i makar da će nešto od ovih sredstava poći na to da on nauĉi naš jezik da znamo gdje nam ide ĉetiri miliona u godini ovakve krize. ANB pet miliona i 440 hiljada evra, a imamo 250 zaposlenih i ako većinu tih ljudi niko nije ni vidio, osim ovog gospodina Bora Vuĉinića, ali zato se vjerovatno i zove Agencija za nacionalnu bezbjednost, jer ne trebaju da se vide. Ali ako se ne vide oni makar putuju, imaće 55 hiljada evra za putovanja u ovoj godini i potrošiće 60 hiljada evra za telefonske usluge i logiĉno je da pripadnici sluţbe za nacionalnu bezbjednost potroše 60 hiljada evra za telefonske usluge, jer sve jedno uvo ne moţe da ĉuje, da upamti i da prenese i logiĉno je da se mora potrošiti na telefonske usluge 60 hiljada evra. Završavam ovim, znaĉi, predviĊeno je i 400 hiljada evra za plansko tehniĉko, tehnološku dokumentaciju za izradu preĉišćenja za otpadne vode u Botunu tj. u Zeti. Gospodine Ţugiću, vama kaţem, mada Vi nijeste odgovorni za ovaj iznos, to su baĉene pare. Taj projekat za preĉišćavanje otpadnih voda se neće raditi u Zeti, to Vam kaţe Milan Kneţević. Nećemo dozvoliti da od Zete naprave rezervat, kao što su uradili sa Indijancima. Dosta nam je Kombinat aluminijuma uništio ţivotnu sredinu i nećemo dozvoliti ni Mugoši, niti bilo kome da instalira centralno regionalno postrojenje za preĉišćavanje otpadnih voda u centru Zete i dodatno uruši i onako ugroţenu ţivotnu sredinu. I ako ko od vas gospodo Podgoriĉana, koji još priĉa sa Mugošom ili bude vidio Mugošu ovih dana, neka mu kaţe neka ovo postrojenje nosi na Marezu i tamo ga koristi za razvoj flore i faune i preduzetniĉkih šansi za podruĉje Mareze.
  • Oĉigledno nam je i 10 minuta malo. Idemo dalje, kolega Ljubo Škrelja sada ima rijeĉ, nakon njega, koleginica Zdenka Popović. Izvolite.
  • Poštovani potpredsjednici Skupštine, cijenjene koleginice i uvaţeni poslanici, uvaţeni ministre, predstavnici regulatornih agencija, graĊanke i graĊani, Savremena teorija i praksa poznaju brojne oblike javnih prihoda koji se prikupljaju radi finansiranja javnih rashoda. Sve prikupljene javne prihode, tj. brojne poreze, doprinose, takse i druge oblike javnih prihoda potrebno je rasporediti na odredjene korisnike i za utvrdjene namjene. Zbog toga je potrebno da u finansijskom sistemu svake drţave budu graĊani, da postoje odreĊene institucije.Teorija i praksa savremenih drţava poznaje i brojne institucije javnih finansija. Tu svakako spada i Budţet. Budţet predstavlja osnovni, a u nekim sluĉajevima i jedini instrument prikupljanja javnih prihoda i finansiranja javnih rashoda, u savremenim drţavama. On ima karakter zakonskog akta koji na prijedlog Ministarstva finansija, tj. Vlade usvaja Parlament. Samo da pojasnim da sama rijeĉ budţet potiĉe od latinske rijeĉi bunga koja oznaĉava koţnu torbu i koji je u ekonomski rjeĉnik ušao preko engleske parlamentarne prakse, tako se zvala torba u kojoj je ministar finansija donosio u parlament prijedlog prihoda i rashoda za sljedeću budţetsku godinu. I prvi put je upotrijebljen 1806. godine. Da nešto saznamo a ne da samo ĉitamo novine. Ipak svi znamo da su rasprave o budţetu u parlamentu uvijek ţustre i polemiĉne. Ali, one su kvalitetne i uvijek dobro došle jer se on odnosi na jednu 134 godinu i to budţetsku godinu i od nemjerljivog je znaĉaja za sve nas. Moţda je najbolje i najjednostavnije reći kako bi se tema pribliţila svima. Budţet je novĉanik drţave, sliĉno kao novĉanik svakog od nas pojedinaĉno. Postavlja se logiĉno pitanje. Odakle novac u tom novĉaniku? Ko ga i kako puni? Ko ga i kako troši ? Ako govorimo o drţavi izvor novca u budţetu su porezi koje plaća biznis iako poreze plaćaju i gradjani ali od novca zaradjenog od sektora biznisa u najširem smislu rijeĉi. Budţet utvrdjuje i troši drţava, odnosno Vlada. Biznis, proizvodnja i stvaranje novih proizvoda, novih kvaliteta i novih usluga. Na primjer: proizvodnja hljeba, soli, kompjutera, automobila, jabuka, ribe , prevoz avionom, ljetovanje i sliĉno. Ukoliko nema novih proizvoda i usluga nema ni novog novca. Da bi se došlo do optimalnog sistema finansiranja funkcija neophodno je poći od teorijskih osnova koji definišu drţavne funkcije. Obaveze drţave i izvore finansiranja. Izvori finansiranja drţavnih funkcija su uglavnom prihodi koje drţava ostvaruje od privrede, stanovništva, domaćih i inostranih zajmova. Ovaj akt je jedan od najznaĉajnijih instrumenata preraspodjele nacionalnog dohotka. On predstavlja fond sredstava izdvojenih iz nacionalnog dohotka kojim se odredjuju dalja namjena svih sredstava raspodjeljenih na liĉne, materijalne i ĉesto investicione rashode. Ta nova raspodjela znatno utiĉe na proizvodnju i potrošnju dobara. Uticaj budţetskih prihoda na privredna kretanja ispoljava se neposrednim i posrednim putem. Neposrednim putem tako što se u budţetu predvidjaju sredstva za neposredno ulaganje u privredu, ĉija je posljedica povećanje proizvodnje. Posredan uticaj na proizvodnju ogleda se u tome što budţetom predvidjaju sredstva za razne nabavke, radove i usluge usljed ĉega budţet ima i ulogu potrošaĉa. Najvaţnije funkcije budţeta vezane su za ciljeve koje drţava ţeli i planira da ostvari kroz jednogodišnje djelovanje budţeta i tu dobro treba razlikovati njegove osnovne funkcije. Politiĉka funkcija budţeta ogleda se u naĉinu na koji se budţet odnosi i on utiĉe na sve sfere ţivota, rada i razvoja konkretne zemlje u ovom sluĉaju naše drţave Crne Gore. Planska funkcija budţeta sadrţana je u samoj prirodi dokumenata koji se donosi krajem tekuće godine za narednu godinu i sadrţe bilans predvidjenih rashoda i prihoda. Pravna funkcija budţeta proizilazi iz same definicije budţeta kao pravnog akta. Ekonomska funkcija budţeta proizilazi iz instrumenata koje drţava koristi za ostvarivanje ekonomskih ciljeva preko politike rashoda i prihoda budući da direktno utiĉe na raspodjelu društvenog proizvoda. Alokativna funkcija u velikoj mjeri propuštanje djelovanju trţišnih zakonitosti u savremenoj privredi. Restributivna funkcija budţeta ostvaruje se kroz dejstvo budţeta na raspodjelu i preraspodjelu društvenog proizvoda preko javnih prihoda ali i preko raznih transfernih rashoda. Što se tiĉe stabilizacione funkcije budţeta postoje razliĉita shvatanja klasiĉna i savremena. Finansijska funkcija budţeta posljedica je uskladjivanja obima rashoda i obima prihoda. Izrada jednog ovakvog finansijskog plana podrazumijeva nešto što se zove budţetska procedura i ona predstavlja skup postupaka i poslova vezanih za izradu samog budţeta. Budţetska inicijativa, planiranje prihoda, planiranje rashoda, izrada prijedloga budţeta .Samo donošenje ovog akta privremeno finansiranje i donošenje budţeta i naravno njegovo izvršavanje, naĉin izvršavanja, izvršioci budţeta i na samom kraju treba jasno da postoji kontrola budţeta, kao redovna budţetska kontrola i završni raĉun budţeta. Ali, kako bi se dosljedno pridrţavali naĉela budţetske taĉnosti, neophodna je striktna primjena odgovarajućih propisa. Postojanje sposobnih i iskusnih finansijskih struĉnjaka kao što je naš ministar finansija gospodin Ţugić. 135 Ostvaranje predvidjenih kretanja u privredi, korektni odnosi izmedju zakonodavne i izvršne vlasti. Primjena odredjenih metoda planiranja budţetskih prihoda i rashoda. U tom smislu postoje odredjene metode koje nam pomaţu da što bolje i dosljednije primijenimo princip realnosti, odnosno taĉnosti, kao što su automatski metod, metod prethodne godine i metod direktne procjene budţetskih prihoda i rashoda. Širenje i diversifikacija funkcija savremene drţave, procesi decentralizacije, pojave brojnih novih fiskalnih i parafiskalnih prihoda, doprinijeli su da kruta shvatanja u budţetu, kao jedinoj finansijskoj instituciji i budu napuštena. Postojanje vanbudţetskih institucija je usmjereno u pravcu prevazilaţenja nekoliko netransparentnih karakteristika sistema finansiranja preko budţeta. Rijeĉ je o potrebi koje je nametnula praksa da se prevazidje vremenska, tj. godišnja dimenzija budţeta. Jedan krug javnih rashoda zahtijeva da se na poseban naĉin sprovodi evidentiranje utrošenih sredstava za njihovo finansiranje, budući da se mogu finansirati bespovratno ali i na kreditnoj osnovi. Treba se osvrnuti i na poštovanje principa budţetske javnosti koje omogućuje poreskim obveznicima i svim organima da se upoznaju sa veliĉinom budţetskih prihoda i svrhom njihovog trošenja, odnosno da mogu imati potpun uvid u finansijsku djelatnost drţave. Primjena ovog principa omogućuje i kontrolu svih koji uĉestvuju u procesu donošenja i izvršenja budţeta, Parlamenta, Vlade, upravnih organa, organa budţetske kontrole i ostalih subjekata. Poštovani graĊani, uvaţene kolege i koleginice, u svim savremenim drţavama princip budţetske javnosti je logiĉan i razumljiv ako se ima u vidu sadašnji stepen razvoja parlamentarizma i demokratije. Medjutim, u prošlosti podaci o drţavnim prihodima i rashodima smatrani su drţavnom tajnom a u interesu bezbjednosti konkretne zemlje. Tako je drţavni budţet prvi put bio dostupan javnosti tek krajem 18. vijeka kada je ministar finansija Luj XVI, moj imenjak, prvi objavio budţet i to 1781. godine. Smisao voĊenja ovog principa je da se poreski obveznici upoznaju sa svrhom trošenja novĉanih sredstava koji su oni izdvojili na ime poreza za finansiranje drţavnih rashoda što treba povoljno da utiĉe na smanjenje otpora plaćanja poreza. Hvala na paţnji.
  • Hvala Vama. Vidimo da kolega Labudović podrţava Vašu diskusiju i traţi da se umnoţi. Dakle, kao što je već reĉeno, koleginica Zdenka Popović sada ima rijeĉ, nakon nje kolega Genci Nimanbegu. Izvolite.
  • Poštovani potpredsjedniĉe Skupštine, poštovane kolege, Danas, kada razmatramo Predlog zakona o Budţetu Crne Gore za 2013. godinu, ne mogu a da se ne zapitam koliko je ova Vlada kontinuiteta dobro radila svoj posao svih ovih godina. Nije nam ekonomska kriza kriva baš za sve probleme sa kojima se suoĉavamo. Neodgovorni odnos izvršne vlasti prema graĊanima, nedostatak ekonomske vizije, nedostatak preduzetniĉkog duha i nadasve nedostatak znanja dobrih i kvalitetnih kadrova, dovelo nas je u ovu situaciju da danas Vlada predlaţe mjere štednje, gdje će opet graĊani biti na gubitku. Da li jedna ozbiljna i odgovorna vlast smije da dozvoli da štede graĊani, a ne drţava. Ono što je ĉinjenica, to je da će izvorni prihodi budţeta za 2013. godinu 136 iznositi 1,16 milijardi eura, da projektovan deficit 2,73% bruto društvenog proizvoda, a primarni deficit bez kamata na kredite projektovan u iznosu od 0,68% bruto društvenog proizvoda. TakoĊe, ĉinjenica da će Vlada preuzeti 9,6 miliona duga nekih firmi, i izdati garanciju verijednu 66,2 miliona eura, opet za neke firme. Ono što posebno zabrinjava je to da je Svjetska banka dala projekciju rasta crnogorske ekonomije od 0,8% i da je projektovala da će budţetski deficit iznositi preko 4% bruto društvenog proizvoda, za razliku od vaše projekcije gdje je stopa rasta crnogorske ekonomije 2,5%, a budţetski deficit 2,7% bruto društvenog proizvoda. Ono što je Svjetska banka takoĊe prepoznala kao najveći problem crnogorske ekonomije je aktiviranje drţavnih garancija za KAP, što bi u uslovima neizvjesnosti dodatno oteţalo ionako tešku situaciju u kojoj se nalaze graĊani Crne Gore, ne svojom krivicom. Crna Gora mora biti istrajna u smanjenju javnog duga povećanjem poreskih prihoda, odnosno boljom i sveobuhvatnijom naplatom poreza, smanjenjem fiskalnog deficita, stvaranjem preduslova za ekonomski rast i osporavanje i smanjenje zaduţenosti. Morate obuzdati potrebe za novim zaduţenjem i prekomjernom potrošnjom. Dakle, problem ne vidim na rashodnoj strani budţeta, jer je evidentno da rashodi koji su planirani na iznos od 1,26 milijardi eura ili 35,99% bruto društvenog proizvoda, a manji su za oko dva procentna poena u odnosu na rebalans uz ĉinjenicu da su znaĉajno smanjene neke kategorije izdataka u budţetu, takozvani diskrecioni rashodi, odnosno troškovi reprezentacije, sluţbena putovanja, tekuće odrţavanje i to za 36% u odnosu na rebalans. Problem vidim na prihodnoj strani budţeta, jer je rast prihoda od 0,97% u odnosu na ovogodišnji rebalans, po meni, neostvarljiv. Prihodi nam ĉine 33,26 % bruto domaćeg proizvoda što je alarmantno, jer je jasno da je to nedovoljno i jasno je i to da su sve skuplji izvori finansiranja što će uticati na redovno funkcionisanje svih potrošaĉkih jedinica, kao i servisiranje svih obaveza koje ova drţava ima i na unutrašnjem a i na spoljašnjem planu. Ono što svakako mora biti prioritet ove Vlade je povećanje budţetskih prihoda kroz promjenu poreske politike, što SNP predlaţe već duţi niz godina. Dakle, uvoĊenje progresivne stope oporezivanja, pa onaj koji ima više neka i pomogne drţavi. Onda stvaranje poslovnog ambijenta kroz, prije svega, ukidanje biznis barijera kako bi se privukli domaći i strani investitori, ulaganje u putnu infrastrukturu i što je najvaţnije, po meni, promjena svijesti izvršne vlasti u lokalnim samoupravama, jer ja upravo tu vidim najveći problem. Što se tiĉe ušteda, konstatacija je da mora da štedi drţava a ne graĊani. Znaĉajne uštede mogu se postići smanjenjem administracije i troškova koje ona pravi, kao i smanjenjem administrativnih procedura koje odnose ogroman novac i vrijeme biznisu. Gospodo, doveli ste nas do ekonomskog i socijalnog kolapsa, i to je ĉinjenica. Za vrijeme vaše vladavine ugasili ste privrednu aktivnost, privatizovali ste i zatvorili gotovo sva preduzeća koja su imala perspektivu, jer su imala sirovinu, preraĊivaĉke kapacitete i što je najvaţnije - trţište. Imali smo i radniĉku klasu. Imamo je i danas, ali je ta radniĉka klasa na ulici. Umjesto da rade i stvaraju dohodak, ne svojom krivicom oĉekuju pomoć od drţave, a kao što vidimo drţava je nemoćna. Iako su povećana sredstva za socijalu, ĉinjenica je da se i povećao obuhvat. Mnogo je više ljudi u odnosu na prije nekih ĉetiri ili pet ili šest godina koji oĉekuju pomoć od ove drţave po osnovu socijalnih davanja. Nemate strategiju, ni 137 ekonomsku ni socijalnu. To je zaista tuţna ĉinjenica. Sada se premijer poziva na znanje kao najznaĉajniji resurs koji se mora maksimalno iskoristiti. Pitam vas gdje ste bili sve ove godine. Kakva je bila politika zapošljavanja? Koliko je ljudi obrazovanih sa znanjem i vještinama koje nijeste htjeli zbog politiĉke pripadnosti ili zato što nijesu tatini sinovi? Rezultat takve politike zapošljavanja, je ovakva ekonomsko-socijalna situacija. Dakle, dobro je što ste shvatili da ste napravili grešku, a loše je to što ste shvatili vrlo kasno da ste napravili grešku kada je u pitanju zapošljavanje. I na kraju, ovo je potrošaĉki i socijalni budţet, vrlo brzo će se raditi rebalans jer je i sada jasno da je stanje neodrţivo i sada je jasno da od platforme napretka Crne Gore kroz sistemsko stimulisanje investicije preduzetništva kao neophodnog uslova za rast društvenog proizvoda, neće biti ništa, jer nemate jasnu viziju kako da se povećaju prihodi što je osnovni preduslov za pokretanje razvoja kako bi se pokrenula potrošnja, jer bez nje nema ni proizvodnje ni akumulacije ni stvaranja nove vrijednosti. I dalje planirate zaduţenje kako bi sistem bio odrţiv, i time nas polako uvodite u duţniĉko ropstvo. Znamo li danas koliko smo, ne mi, nego naša djeca duţna? A da nijesmo podizali kredite našom voljom, recite neka znaju graĊani Crne Gore pa neka onda ocijene koliko ste bili uspješni i kako ste dobro vodili ekonomsku politiku ove drţave. Ono što na kraju oĉekujem od vas je radikalni zaokret, oĉekujem promjenu ekonomske politike i u najbrţem roku rješavanje svih nagomilanih problema koji nas guše i koji nam ne dozvoljavaju da idemo naprijed. Zahvaljujem.
  • Hvala Vama. Ministar Ţugić prijavio je komentar. Izvolite.
  • Uzeću vam samo par trenutaka za kratak komentar vezano za izlaganje uvaţene poslanice Zdeneke Popović, posebno u dijelu da su naše projekcije nerealne i da se bitno razlikuju od onoga što je Svjetska banka saopštila, bilo je rijeĉi o projekcijama stope rasta. Kazao sam u uvodnom izlaganju i ponoviću. Dakle, polazeći od onog što je sniţeni nivo ekonomskih projekcija uz elemente koji su bili poĉetkom ove godine, stvarni rast je nešto oko 1,2% i ne razlikuje se bitno od onoga što je projektovala Svjetska banka, niti projekcija MMF-a, Evropske komisije. Dakle, to su elementi za koje mi mislimo da imaju odrţiv karakter. Oko deficita, saglasan sam u punoj mjeri da deficit treba u što kraćem roku što više suplimirati, jer on dominantno generiše nivo javnog duga, i nivo javnog duga je ono što je problem i u troškovnom pristupu kod budţeta kada su kamate u pitanju. Da nema problema sa rashodnom stranom za koju cijenite da drţava moţe komotno da troši, slaţem se sa vama. Drţava u jednom segmentu svoje potrošnje je dobro da troši, ako ta potrošnja znaĉi generisanje agregatne traţnje i izvršavanje osnovnih javnih funkcija, i to je nesporno. Ali, sporno je ako imamo elemente iracionalnosti u potrošnji. Te elemente moramo saţimati i dovoditi do optimuma kada je potrošnja u pitanju. Dakle, oko radikalnih zaokreta, slaţem se samo u jednom sa vama, da je neophodan radikalan zaokret posebno kada je u pitanju tendencija javnog duga. Tu moramo da uradimo sve da radikalno zaokrenemo taj nivo koji je dinamiĉan 138 prema opadajućem nivou i uravnoteţenju prihodne i rashodne strane budţeta u što kraţem vremenu u skladu sa objektivnim i realnim mogućnostima. Zahvaljujem.
  • Hvala Vama. Koleginice Popović, izvolite.
  • Kada govorimo o projektima koje je dala Svjetska banka, ja u ovu projekciju potpuno vjerujem. Mi znamo da je u toku prošle godine takoĊe projekcija Svjetske banke, odnosno Evropske investicione banke bila da će stopa rasta crnogorske ekonomije biti 0,4, a vi ste projektovali na oko 2%, koliko se meni ĉini. U redu, 3,2%. Ono na ĉemu ste vi temeljili vaš optimizam kada ste rekli da će stopa rasta crnogorske ekonomije biti 2,5%, pitam vas gdje ste našli taj optimizam, u ĉemu. Ako znamo da se bruto društveni proizvod stvara u privredi, mi privrede nemamo, naša privredna aktivnost je gotovo potpuno zamrla, i to je ĉinjenica. Ĉinjenica koju znaju graĊani Crne Gore. Znaĉi, imamo šta nama stvara bruto društveni proizvod. Nama bruto društveni proizvod stvaraju ... djelatnosti, turizam, stvara nam poljoprivreda u koju ne ulaţemo onoliko koliko bi trebalo da ulaţemo. Evo i ovaj budţet je pokazao koliko mi opredjeljujemo sredstava za turizam i za poljoprivredu. Da bi se razvila i poljoprivreda prije svega, jer ogromna sredstva se odlivaju iz Crne Gore jer uvozimo hranu potpuno bespotrebno po meni, prvi preduslov koji je trebao da bude napravljen davno, gospodine Ţugiću, jer nismo kratke pameti, vi ste na vlasti ukupno 23 godine, nisu stvoreni osnovni preduslovi. Nije stvorena prvo putna infrastruktura. Kako raĉunate da bude razvijena poljoprivreda, ako nemate prvi i osnovni preduslov razvijnu putnu infrastrukturu. Znaĉi, da bi nam proizvodnja bila nešto što će da nam donosi dohodak, moramo da ljude privolimo da ih vratimo selu. A kako, kakvu smo politiku vodili zadnjih 23 godine na tom planu. Ono kada sam priĉala o prihodnoj strani budţeta ja smatram da budţet ima jako puno rezervi na prihodnoj strani smatram da se u ovoj drţavi ne zahvataju svi prihodi onako kako bi trebalo. Tu prije mislim na poreze, jer imamo jako velike rezerve kada su porezi u pitanju, ĉinjenica je da se porezi ne plaćaju, posebno veliki sistemi i neki povlašćeni investitori koji eto moţe im biti da ne plate porez, a da dobijaju garancije i subvencije od drţave. Hvala vam na paţnji.
  • Hvala vama. Kolega Genci Nimanbegu ima rijeĉ, nakon njega ĉućemo koleginicu Jelisavu Kalezić. Izvolite.
  • Hvala, potpredsjedniĉe Šturanoviću. Poštovani ministre, poštovani predstavnici agencija, poštovane koleginice i kolege poslanici, Što reći o budţetu za 2013. Godinu? Po meni, on je uslovljen time da je formiranje izvršne vlasti najvećim dijelom se podudarilo sa vremenom kada se 139 kreirao budţet ... zakonski osnov i stoga ovo je budţet, po meni koji su kreirali i prethodna vlast i koja su nama ponudili vladajuća koalicija i parametri ovog budţeta se ne razlikuju bitno od parametara koje smo dobijali u budţetu više godina u nazad. GraĊani Crne Gore moraju da znaju da u Crnoj Gori je i teško napraviti drugaĉiji budţet iz razloga što podaci o broju zapsolenih i o broju onih koji primaju socijalna davanja su takvi da oni ne garantuju odrţivost ili povećanje zarada bez znaĉajnog rasta privrednih aktivnosti ili znaĉajnog porasta poreza. Ako imamo da je u Crnoj Gori zapošljeno nešto preko 165 hiljada stanovnika i ako imamo da oko 60 hiljada direktno zavisi od budţeta, preko 100 hiljada dobijaju penzije ili razna socijalna davanja, to su podaci koji ograniĉavaju privredni rast ili onemogućavaju rast zarada, koji bi bio realan. Znaĉi, iako je rast zarada mi se u ovoj godini suoĉavamo sa inflacijom koja je preko 4%, koja je dosta velika za euro zonu i hvala bogu da koristimo eurao, jer da imamo nacionalnu valutu standard bi nam bio puno lošiji, moţda bi privreda bila konkurentnija, ali imajući iskustva iz prethodnih decenija mislim da je najbolji izbor Crne Gore bio korišćenje eura. Rekao sam da budţet se ne razlikuje bitno i da u njemu nedostaju, po nama, elementi koji bi doveli do dalje decentralizacije finansija. Finansije u Crnoj Gori, posebno drţavne finansije bilo da su poslanici iz pozicije ili opozicije se moraju sloţiti, one su pokazale stabilnost i na osnovu tih stabilnosti finansija i cijeli jedan privredni sektor je stabilan, znaĉi nemamo velikih ekonomskih tenzija. Ralan sektor, na ţalost nije dobijao u proteklom vremenu potrebnu podršku od strane drţave, jer realan sektor privrede je onaj koji će se suoĉavati sa velikim izazovima. Vidimo da su brojna i privatna preduzeća, preduzeća koja su u drţavnom vlasništvu, pokazale da na ţalost nisu najsposobnije da se bore sa izazovima, da kreiraju nova radna mjesta. Ono što se mora takoĊe istaći je da je dio koji pokriva kapitalni budţet je sliĉan onom kapitalnom budţetu iz prošlih godina i on nije napravljen u tom smislu da bi krenuo sa nekim jaĉim investicionim talasom u infrastrukturu, te investicije su nedostajale u periodu kada smo imali drţavni suficit u budţetu, i to bi sigurno krenulo ka kreiranju novih radnih mjesta, jer znamo da infrastruktura je ta koja pomaţe od otvaranja radnih mjesta, od kreiranja novih poslova, do povezivanja ekonomskog u regionu. Ja sam analizirao dio kapitalnog budţeta koji se realizuje preko Direkcije za saobraćaj i puteve i Direkcije za javne radove, i moram iznijeti sljedeće podatke. Znaĉi od ukupno nekih 65 miliona eura koje se predviĊa za kapitalne investicije, oko 13 miliona eura će se realizovati širom Crne Gore, znaĉi to su investicije koje se odnose na rekonstrukciju nekih puteva u 10 ili više opština, raskrsnica, dok investicije koje se mogu prepoznati u budţetu su sljedeće: na sjeveru Crne Gore će se investirati preko 21 milion eura, u centralnom regionu u koji sam ja, jer mi nemamo drţavu podijeljenu na regione u kojem sam ja, znaĉi od Podgorice, Nikšić, Cetinje i Danilovgrad, od prilike 27,5 miliona eura, dok na jugu negdje oko pet miliona eura. Napominjem, ovo su investicije iz kapitalnog budţeta koje se mogu identifikovati, jer oko 13 miliona eura će se raditi u 13 opština. Ovo pokazuje da je sjeveru Crne Gore poslije nekog perioda dat veći dio u kapitalnim investicijama, ali s tim da ostaje ono da u centralnom regionu se investira oko 50% kapitalnog budţeta, što u budućim budţetima treba promijeniti drastiĉno. Moram reći da, što se tiĉe podruĉja gdje ţive Albanci u Crnoj Gori, u 140 ovom budţetu, ako sam dobro sabrao će se investirati preko tri miliona eura, to je bitno jer u našim koalicionim sporazumima stavili smo naznaku da je investiranje podruĉjima gdje ţive manjine, potrebno iz razloga što su te manjine, na ţalost ţive u podruĉjima koja su, koja imaju najviše perspektive za razvoj, ali su najnerazvijenija u Crnoj Gori. Kod same situacije kod odreĊenih budţetskih stavki ili stvari koje su se radile u proteklom periodu, moram napomenuti da na ţalost, u budţetu ne vidim što je izdvojeno za prevenciju od poplava. Imali smo situaciju da je Bojana i Skadarsko jezero da su imali velike poplave, ne samo sjever Crne Gore, u 2010, 2011. godini i u ovom budţetu ne vidimo što je predviĊeno za to podruĉje. Napominjem da rješavanje tog pitanja ne samo da će štititi to podruĉje od poplava, nego moţe koristit kao za turistiĉki razvoj, jer povezivanje i Bojane i Skadarskog jezera, pravljenje da to bude plovno je jedan od naĉina da mi pokrenemo investicioni talas u tom podruĉju u podruĉju gdje je najviše perspektiva za razvoj i nautiĉkog turizma u Crnoj Gori, pored Boke Kotorske. Na kraju ţelim napomenuti da je stav Force da ovaj budţet kao ovakav samo predstavlja budţet koji se treba podrţati, i budţet koji oĉekujemo da u sljedećem periodu dobije neke izmjene koje će teći u pravcu realizacije temeljnih principa sporazuma a posebno što se tiĉe dijela restitucije i dijela što se tiĉe investiranja u podruĉju gdje ţive nacionalne manjine. Zahvaljujem.
  • Hvala vama. Koleginica Jelisava Kalezić sada treba da govori. Imamo dvije mogućnosti - ili da damo pauzu od dva minuta, nadam se da će se ministar vratiti u salu jer imamo izriĉiti zahtjev koleginice Kalezić da ministar bude tu dok ona bude govorila, ili da ide sljedeći uĉesnik u raspravi kolega Milorad Vuletić, pa onda da nastavimo... Evo ga, ministar je tu, u redu. Zahvaljujem se. Izvolite, koleginice Kalezić.
  • Poštovani predstavnici Vlade i regulatornih agencija i ostalih vladinih institucija, Prvo, izraziću i ĉuĊenje i negodovanje zbog ĉega ovdje danas pred poslanicima nije cijela Vlada Crne Gore. Vlada predlaţe ovaj budţet i Vlada će ga realizovati. Mi imamo ozbiljne primjedbe, vidjeli smo ne samo poslanici opozicije nego i poslanici iz pozicionog bloka. Dakle, ovo je poruka Skupštini i poruka graĊanima Crne Gore da ovaj budţet se ne shvata ozbiljno. Ako se ne shvata ozbiljno šta mi to ovdje radimo ovoliko vrijeme, ali ću ja, pošto ga shvatam ozbiljno tako i nastupiti. Dakle, koja je moja referenca da govorim o budţetu, o drţavnom budţetu Crne Gore. Moja referenca nije to što sam poslanica Crne Gore, to je prilika da govorim. Moja referenca je to što sam 35 godina neko ko vodi kućni budţet jedne porodice crnogorske. I ja u ovom budţetu vidim ono što ću vam sada reći i stojim iza toga, insistiram na tome. Kako sam posmatrala ovaj budţet. Prvo sa stanovišta svoje druge struke. Prva struka je ova koju sam navela. Moja druga struka je da sam arhitekta i urbanista. I pod broj 1. sam posmatrala ono što je prostor, prvo prostor generalno 141 kao prostorni kapital, infrastrukturu i sufrastrukturu. U stavci primici, odnosno pod šifrom 714 naknade - prvo idu naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa, naknade za korišćenje prirodnih dobara, naknade za puteve i ostale naknade, to je taj prostor. Porstor infrastrukture i sufrastruktura i to je tako iskazano. Ja se neću baviti ono u šta se ne razumijem u poreze i ostale izvore kako se puni budţet, ali smatram i insistiram na tome da je prostor Crne Gore, u stvari nije to floskula, nije on sveobuhvatni resurs, on je jedini resurs, ja ga ovdje ne prepoznajem. Zašto? Zato što u ovoj stavci primici u vidu naknada, ako se izuzme primitak od pretpostavljene ili već izvršene, to ne znam, prodaje imovine, u iznosu od osam miliona evra, kako stoji odnos, dva miliona i 40 hiljada 892,44 evra su prve dvije stavke naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa i naknade za korišćenje prirodnih dobara. Ako je samo ovo prihod od onoga što moţemo definisati kao prostorni kapital Crne Gore, onda to stvarno ne moţe da se nazove dobrom politikom spram prostora. Imam ja još argumenata, ali nemam vremena da to obrazloţim. PoreĊenje - naknada za puteve iznosi skoro dvostruko više. Putevi su samo jedan dio infrastrukture. Ostale naknade za koje ja, i pored najbolje volje iz dostavljenog materijala nijesam našla tumaĉenje su tri miliona i 900, dakle skoro ĉetiri miliona. Pretpostavljam da se odnosi na rentiranje objekata ili moţda pretpostavljam da tu ulazi korišćenje ostale infrastrukture, ne znam. To je što se tiĉe prostora. Kako treba, kako sam još posmatrala, dakle tu sam iscrpila ono što mi daje moja druga profesija, a sad prelazim na svoju prvu profesiju, a to je ovako. Dakle, ja sam gledala stavke kao domaćica koja ima da taj budţet napravi, jer prosto, drukĉije se ne moţe. I šta sam vidjela. Vidjela sam veoma neobiĉne stvari u tome. Prvo, zakup objekata, što sam i juĉe rekla takoĊe u vezi sa enormnom cifrom za zakup objekata za koje plaća rentu drţavni budţet, odnosno svi mi, iznosi sedam miliona 721 evro, 479, dakle skoro osam miliona evra. Od toga tri miliona 480 hiljada evra ide na konzularna predstavništva, što takoĊe smatram da treba preispitivati, ali nijesam imala podatak, moţda je iskazan ali ja ga nijesam našla, koliko je konzularnih predstavništava i koje su to površine. Ovdje se izraţava renta, ne odrţavanje, molim vas, ako je ušlo odrţavanje onda nije specifikovano kako valja. Dakle, kada se oduzme od ukupne cifre ovo što je dato, ostaje, a to je iskazano i u obrazloţenju Predloga zakona o budţetu, da se za rentiranje 20 hiljada 730 metara kvadratnih rente za organe uprave plaća dva miliona i 200 evra. Molim vas, gospodine ministre, kada se taj novac podijeli sa brojem kvadrata to ispada preko 100 evra po kvadratnom metru. Molim vas, to izlazi raĉunica, vidite vi šta je ko tu radio. Kroz 12, ali raspitajmo se koliko to stvarno u Podgorici košta. Malo neka neko mrdne od mlaĊih saradnika, jer ta dubioza postoji i u nalazu Drţavne revizorske institucije. A to su velike pare, to su jako velike pare po mom mišljenju. Dakle, tu sam se pomiješala kao domaćica i kao neko ko tu oblast poznaje i sa druge strane. Ali to nije sve. Zašto? Zato što tu postoje, osim što ima nekih neslaganja i to ne malih u ciframa izmeĊu obrazloţenja i Predloga zakona, pri ĉemu su veće cifre u Predlogu zakona nego one obrazloţene, to ću vam brzo navesti ako mi se odobre još, recimo, minut dva, ako ne onda toliko vremena koliko imam. Dakle, koje su još, po mom mišljenju, stavke u okviru kojih budţet moţe da se preusmjeri na negdje drugo. 142 Prvo, mislim da su to sluţbena putovanja, jer iznos od skoro pet miliona za sluţbena putovanja, naravno tu je Vlada, tu je Ministarstvo spoljnih poslova, tu su svi mogući, ali to je za moje domaćiĉke pojmove nešto što je jako veliko. Drugo, što osim sluţbenih putovanja koja su sluţbena putovanja ulaze u velikom iznosu usluge prevoza 1.102.960. Dakle, ako je gospodin Fransoa Oland mogao jako dobrom organizacijom i restrikcijom da smanji te troškove u Francuskoj, pa se nijesu pobunili, mislim da moţe da se naĊe ... za to. Sada, da ne uĊem mnogo u vremenski minus, obratite paţnju na sljedeće, advokatske, notarske i pravne usluge u iznosu 1.558.000. Molim vas, osim notarskih koje su neopravdano zakonom nametnute graĊanima, pa sticajem okolnosti i drţavnim organima da se mora samo preko notara nešto završavati, to je monopol koji je jako neobiĉan i koji će se, vjerovatno, mijenjati. Sve ostale, znajući da u okviru drţavnih organa ima vrlo visoko kvalifikovanih sa poloţenim advokatskim ispitima itd, zaposlenih, drugo da ih ima viška, pa stimulišite malo neka se usmjere, ali davati to, to je jako velika dubioza. Naravno, ima tu još stavki, više nemam vremena, ali sam htjela da iskoristim da kaţem još samo nešto kratko. Kao što je rekla koleginica Đurašković, dali smo amandman odakle da se naĊe novac za vrtiće, i on se stvarno moţe naći ako ima dobre volje. MeĊutim, ţelim da gospodinu ministru saopštim još neke sitnice koje se mogu iskoristiti. To je da se naĊe iz istih izvora na koje sam ukazala jedno 300.000 evra za tri punkta u tri regiona Crne Gore za sigurne ţenske kuće. Obrazloţenja imate na sve strane za to, da se podrţi projekt sa bar 100.000 u narednoj godini za nešto što će se formirati naredne godine u Bijelom Polju, institut za kulturološkoantropološka istraţivanja modela preko kojih bi se razbijali specijalni oblici proizvodnje u...kraju. Ovo bi vodilo samozapošljavanju. Institucija moţe biti vladina, institucija moţe biti nevladina organizacija, ali treba tako nešto pomoći. Ima jedan broj ţena spremnih da uloţe svoje znanje da se to uradi. Što je još vaţnije, postoje već osmišljena ĉetiri proizvoda od kojih se tri mogu dovesti u kategoriju pomoćna medicinska sredstva i ĉetvrti u kategoriju karakteristiĉnih suvenira sa podruĉja Crne Gore. Za kraj, hvala vam svima na strpljenju, ali imam još jednu poruku za gospodina ministra finansija i za gospodina ... koji nas danas nije udostojio. Protekle ĉetiri godine se kriza razvijala kao što većina nas obiĉnih graĊana zna i došli smo dovde dokle smo došli, što nam i budţet potvrĊuje. Moj predlog je da se zaduţe svi drţavni funkcioneri koji su u protekle ĉetiri godine našli za shodno da kupe nove automobile za svoj resor i koje su koristili i da im se, kada su već imali razloga za takvu odluku, ustupe ti automobili na lizing, oni su ih amortizovali, nema odbijanja amortizacije, pare će ići u drţavni budţet. Još nešto, ako je kojim sluĉajem, mada je to u Crnoj Gori prosto skoro nemoguće, dvoje supruţnika drţavnih funkcionera visokog ranga, da im se produţi vrijeme otplate na lizing da ne bismo povećavali kvotu graĊana Crne Gore ispod granice siromaštva. Hvala.
  • Zahvaljujem. Moţda je bilo malo veće prekoraĉenje, ali neka je. Koleginica Kalezić kao najstariji poslanik ima poseban tretman, i to moramo uvaţiti. Ministar Ţugić ţeli komentar. Izvolite. 143
  • Da se zahvalim na komentarima koji su svakako korisni. Da istaknem zadovoljstvo da dobar dio elemenata koje ste, gospoĊo Kalezić, pomenuli u vašoj diskusiji su elemenat proaktivnog djelovanja Vlade Crne Gore kada je u pitanju domaćinski odnos prema troškovima. Ponoviću onu reĉenicu sa prethodnog komentara, dobro je kada drţava troši u ispunjavanju svojih osnovnih funkcija i kreiranju agregatne traţnje, ali nije dobro kada prosipa novac za one namjene koje ste i vi dobrim dijelom pomenuli i koje se moraju u narednom periodu saţimati do nivoa maksimalne interne ekonomije. Zašto nije cijela Vlada danas ovdje, prihvatam da je budţet najvaţniji, najkompleksniji dokument koji donosi ovaj visoki dom, ali nadam se da razumijete objektivne okolnosti vremena konstituisanja nove Vlade i prostora za rad na novom budţetu i svim ostalim aktivnostima koje su zadesile Vladu u prethodnih petnaestak, dvadeset dana. Što se tiĉe odnosa prema budţetu, potpuno se slaţem sa vama da odnos mora biti po principu dobrog domaćina ili, bolje reći, dobre domaćice. Ako takav naĉin rada ustanovimo, a teţimo ka tome, sasvim sigurno da ćemo troškove sluţbenih putovanja saţeti do maksimalnog nivoa, i to je predmet koji se ureĊuje ovih dana kroz poseban akt Vlade i sva sluţbena putovanja u ukupnom javnom sektoru, izuzev Brisela, biće svedena na najmanju moguću mjeru. Troškovi sluţbenih automobila, troškovi goriva, takoĊe. Vaš predlog da li se to ustupa na lizing ili ne je nešto .... (Prekid) do kraja saglasan u tom dijelu sa vama. Kada je u pitanju enormni trošak, a odnosi se na zakup poslovnih prostora koje koristi Vlada i drţavni organi, potpuno saglasan da je izraţeno visok trošak, i to je bila tema juĉe na Odboru, a prethodno i na samoj sjednici Vlade. Jeftinije je za tu koliĉinu kvadratnih metara koji se zakupljuju za naše organe kupiti, kako rekoste, na lizing jer u nekoliko godina steći ćemo vlasništvo i saĉuvati, makar u narednom periodu, taj trošak koji će biti, vjerovatno, manje potreban nego što je danas, uz preispitivanje cijene kroz maksimalnu transparentnost u budućem periodu. Sve što se uštedi svakako, svi vaši predlozi koji se tiĉu i djeĉijih vrtića i sigurnih ţenskih kuća i podsticanja proizvodnje ne samo u ... kraju nego i na ĉitavom sjeveru, u funkciji ravnomjernijeg regionalnog razvoja je nešto što je, ponavljam, u fokusu rada i programa nove Vlade, ĉime ćemo se jako ozbiljno baviti u narednom periodu. Još jednom se zahvaljujem i na korisnim sugestijama i na onom principu kojem dajem, da ne budem pretenciozan, punu podršku kada je u pitanju domaćinski odnos prema svakoj poziciji na rashodnoj strani budţeta. Hvala vam.
  • Zahvaljujem. Idemo dalje. Kolega Milorad Vuletić sada ima rijeĉ, a nakon njega ĉućemo kolegu SrĊana Perića.
  • Zahvaljujem, gospodine predsjedavajući. Dame i gospodo poslanici, poštovani ministre, uvaţeni predstavnici predlagaĉa materijala i poštovani graĊani, 144 Pokušaću da dam svoj doprinos racionalnijem radu parlamenta jer smo se u okviru Kluba dogovorili da malo makar skratimo svoje priĉe kako bi svi imali prilike da ponešto kaţu o ovom izuzetno znaĉajnom dokumentu koji je danas predmet rasprave. Pred nama je Predlog budţeta za, treba li naglašavati, još jednu kriznu godinu u kojoj je akcenat stavljamo na stabilizaciji i konsolidaciji javnih finansija. Malo je zemalja, ĉak i onih koje su do juĉe sluţile za primjer koje ovih decembarskih dana mogu bez problema da predloţe pakete antirecesionih mjera iole djelotvornijih. Pokazalo se da razorni udari velike globalne ekonomske krize ruše i najbolje strategije zasnovane na mjerama štednje i rigiroznijim mjerama monetarne i fiskalne discipline. Sve je duţa lista posrnulih ekonomija, a terminologija koja se koristi na naslovnicama ekonomskih ĉasopisa sve više liĉi na kraj terminologiju crnih hronika nekih tabloida. Treba li uopšte pominjati drţave i ekonomije koje su projektovale pad brutodruštvenog u 2013. godini. Treba li apostrofirati da se u tom društvu nalazi eurozona. Treba li, po ko zna koji put, naglašavati tijesnu povezanost Balkana i eurozone, pa samim tim i Crne Gore sa širim okruţenjem Evropske unije, te rizicima kojima je Crna Gora bila izloţena, a koji su se odraţavali kroz direktne strane investicije, uslove spoljnjeg zaduţivanja, krediti, bilansi, javni dug, a nepovoljna kretanja i loši izgledi ekonomije Zapadnog Balkana su jedan od ograniĉavajućih faktora rasta crnogorske ekonomije. Imajući u vidu ĉinjenicu da se radi o drţavama koje su veoma znaĉajni trgovaĉki partneri naše zemlje, posebno treba imati u vidu da su ove zemlje jaka emitivna turistiĉka trţišta za Crnu Goru jer iz njih dolazi preko 30% turista, tako da smanjenje raspoloţivog dohotka u ovim zemljama negativno utiĉe na naše turistiĉke prihode. Nabrajanje loših primjera i loših oĉekivanja nije od velike pomoći, smatrajući da ovaj dokument predstavlja realan balans izmeĊu zahtjeva za potrošnju i fiskalnog kapaciteta naše ekonomije, vjerujem da moţe obezbijediti finansijsku stabilnost i funkcionisanje svih drţavnih organa kao i redovno servisiranje svih obaveza drţave na unutrašnjem i meĊunarodnom planu. Mnogo vremena i mnogo priĉe u tekućoj godini je potrošeno na temu davanja garancija pojedinim privrednim subjektima. Cijenim da nivo opredijeljenih garancija za 2013. godinu od 66,2 miliona eura za razvojne projekte je prihvatljiv i korektno obrazloţen. Moram istaći da me raduje da i pored brojnih restrikcija i štednje nije došlo do smanjenja kapitalnog budţeta za 2013. godinu. On je koncpiran na nivou kapitalnog budţeta definisanog rebalansom za 2012. godinu i posluţiće da se nastave ili dovrše brojni kapitalni projekti, izgradnja i rekonstrukcija saobraćajne, lokalne i druge infrastrukture, objekata zdravstva, socijalnog staranja, obrazovanja, sporta i dr. Posebnu paţnju privlaĉi podatak da je ukupno ulaganje u infrastrukturu Crne Gore za period 2007-2012. godina, ukljuĉujući i budţete lokalne samouprave .... imao od 50% procijenjenog brutodruštvenog proizvoda, a iznosi 1.663.000 eura, što nije za potcjenjivanje. Prema iskazanim projekcijama kapitalnog budţeta i u 2013. godini graĊani Crne Gore mogu oĉekivati dovršavanje radova i otpoĉinjanje izgradnje novih infrastrukturnih objekata iz oblasti zdravstva, školstva, kulture, sporta itd. Ovom prilikom ţelim da izrazim zadovoljstvo opredijeljenim budţetskim sredstvima iz kapitalnog dijela budţeta, a koji se odnose na rekonstrukciju svlaĉionica na terenu, odnosno stadionu Fudbalskog kluba Iskra u Danilovgradu, kluba sa velikom 145 tradicijom, i kluba u kojem se fudbalom bave na stotine mališana. Molim da, kao opredijeljena sredstva koja nijesu velika, oko 130.000, ukoliko je moguće ĉim prije da se opredijele kako bi se taj stadion stavio u funkciju jer je to jedini izdatak iz kapitalnog budţeta koji se u narednoj godini projektuje za Opštinu Danilovgrad. Za rasporeĊivanje kapitalnog budţeta u Crnoj Gori i da još nekoliko puta veći našlo bi se dosta prijedloga i još više prioriteta jer još uvijek postoje brojne insfrastrukturne slabosti naslijeĊene iz ranijih vremena zajedniĉke nam drţave, pa za crnogorske prilike ogromna ulaganja nijesu ispeglala infrastrukturne manjkavosti, što utiĉe na niţe stope rasta od potencijalnih. U narednoj godini oĉekuje se potpuna konsolidacija javnih finansija lokalne samouprave, pa je planirani suficit budţeta lokalne samouprave u iznosu od blizu 14 miliona eura, odnosno za 3,39% brutodruštvenog proizvoda. Konaĉno, ovim prijedlogom budţeta planirano je dalje smanjenje javne potrošnje i ovo je ĉetvrti budţet za redom u kome su mjere fiskalne konsolidacije koje bi u 2013. godini sveli ukupnu javnu potrošnju na nivo ispod 14% brutodruštvenog proizvoda, taĉnije na 3,39%, ĉime će se Crna Gora naći u grupi zemalja sa manjom javnom potrošnjom, a prosjek u Evropskoj uniji je oko 50%. Poštovane kolege i koleginice, cjelinu budţeta moţete napadati i osporavati, ali on, po pravilu i po mom dubokom ubjeĊenju, predstavlja realan balans izmeĊu zahtjeva za potrošnju i fiskalnog kapaciteta crnogorske ekonomije. Svi ostali materijali koji ĉine predmetom objedivanja rasprave zasluţuju mnogo veću posvećenost koju objektivno kao poslanici u ovoj prilici ne moţemo iskazati zbog ograniĉenog vremena za diskusiju. Ono što je najbitnije da svi oni korespondiraju sa onim što je cilj Predloga budţeta da se što više uštedi, a opet omogući budţetskim korisnicima da svoje potrebe u budţetskoj godini uredno servisiraju. Zbog svega naprijed izloţenog, podrţavam Predlog budţeta za 2013. godinu, kao i sve ostale predloge sa današnje rasprave. Zahvaljujem.
  • Hvala vama, kolega Vuletiću. Pozivam kolegu SrĊana Perića da uzme rijeĉ, a nakon njega potpredsjednik Suljo Mustafić. Izvolite.
  • Poštovani potpredsjedniĉe, dame i gospodo, Djeca se brane od uţasa tako što zaspu. Izgleda da je to bila osnovna misao vodilja kojom se vodila ova Vlada i Ministarstvo finansija kada je koncipirala ovaj budţet. Ovaj budţet nije razvojni, ovaj budţet postaje sve više socijalni, ali pravi naziv za ovaj budţet jeste budţet odlaganja za uvoĊenje i suoĉavanje sa ekonomskom realnošću koji DPS proizvodi pune 23 godine. Budţet Crne Gore za 2013. godinu je ishodište dugoroĉno voĊene pogrešne politike. On je danas sve više socijalni, a sve manje razvojni i iz njega ne moţete vidjeti kako se moţe zaposliti 40.000 ljudi, odnosno kako da se stvori ambijent da se zaposli 40.000 ljudi koji je bio jedan od predizbornih obećanja Demokratske partije socijalista. Ĉitajte budţet koliko god hoćete, ali do ovog odgovora nećete doći. Kljuĉne stavke su plate i socijalna davanja, što je poraz za bilo koju ekonomiju. Ekonomska politika je potpuno letargiĉno voĊena bez volje i bez istinske ţelje za ekonomskim boljitkom. Kada idete linijom manjeg otpora, što ova vlast stalno ĉini, drugaĉije nije ni moglo 146 biti. Ova vlast ne ţeli da se uhvati u koštac sa problemima jer su oni bolni i ova vlast bjeţi od ekonomske realnosti u koju nas je uvela. Što je posebno vaţno, budţet ne stimuliše ni na koji naĉin inovativnost i aktivnost, on upravo stimuliše konzervativnost i pasivnost, svih koji bilo da rade, bilo da pokušavaju nešto da rade i ono što je jako vaţno, ovakve projekcije budţeta nas šalju unešto što se slobodno moţe nazvati trajno siromaštvo.Ukoliko javnost nije upoznata, vlast u Crnoj Gori će, u narednom periodu, zamrznuće i penzije. Osvrnuću se na budţet koji se odnosi na oblast prosvjete i nauke, jer su one......pomirenja rashoda ove vlasti. U obrazovanju Vlada će nastaviti da ulaţe manje - više samo u plate, a kada je rijeĉ o usavršavanju i poboljšavanju nastavnog procesa tu se štedi. Ako gledate logiĉki bilo bi normalno da su Vladi najbitniji uĉenici ali, ako vi ĉitate budţet ispada da nije tako. Tako će Ministarstvo prosvjete program predškolskog obrazovanja i vaspitanja od 11.123.000€ u zarade dati punih 10.540.000. U osnovnom obrazovanju će od 63.329.000€ na zarade izdvajati 58.571.000 eura, iz srednjeg obrazovanja od 27.000.000 na plate će ići oko 25.000.000. U obrazovanju lica sa posebnim potrebama od 2,5 mil.€ na zarade će ići 2.100.000€. U premijerovom ekspozeu, koji smo imali prilike da ĉujemo i za koji smo ĉuli da je vrlo edukativan, ĉuli smo da će se raditi na povećanju dostupnosti predškolskog i osnovnog obrazovanja. Jedan od naĉina je i da imate prostor u kojem bi djeca, prije svega, predškolskog uzrasta, mogli hajde tako da kaţemo pristupiti odnosno, da zakonska norma o kvadraturi koja je namijenjena za djecu bude ispoštovana. Vidjeli smo iz dopisa Udruţenja roditelja da nije tako, vidjeli smo da sredstva koja su izdvojena za to nijesu dovoljna i to kaţu roditelji. Ono što je Vlada pokazala, na prvom koraku, jeste da ekspoze tada mandatara, a sada premijera, nije obavezno štivo. Mada smo juĉe ĉuli da se iz njega ima puno šta nauĉiti, mi smo prethodno trebali ponoviti neke teze koje su se ĉule iz tog ekspozea. Tako je premijer u svom ekspozeu saopštio da će proces strukturnih reformi u obrazovanju na svim nivoima biti teţak i mukotrpan proces i najavio da će raditi još posvećenije na tom problemu. Ako pogledate stanje u obrazovanju, nove strukturne reforme tu ne postoje. U budţetu ne moţete da prepoznate ni jednu stavku za tako nešto i ono zbog ĉega, vjerovatno, i ne moţete da prepoznate što je osnovni princip trenutno koji postoji u obrazovanju, u konaĉnom krajna centralizacija i za to vam zaista nijesu potrebna dodatna sredstva. Isto tako, u budţetu nijeste mogli da locirate ni sredstva koja su namijenjena za model "licinciranja i relicanciranja nastavnika vaspitaĉa, saradnika i rukovodilaca obrazovnih ustanova", jer kako je u ekspozeu ovaj posao okarakterisan "on mora biti osnov za uspostavljanje sistema kvaliteta u obrazovnom procesu".Pošto smo i tada informisali da će ovo biti Vlada kontinuiteta, graĊana radi informacija, da sistem unapreĊenja zvanja nastavnika je projekat koji traje nekoliko godina, da nije proizvedeno ni jedno unapredjeno zvanje ni jednog nastavnika i da u ovogodišnjem budţetu ne postoje projektovana sredstva za razlike u platama u budţetu za nastavnike koji zadovolje te forme. Vlada je bila veoma inovativna kada je predloţila budţet Univerziteta Crne Gore. Prije nekoliko sedmica smo imali prilike da ĉujemo zabrinutu izjavu rektora drţavnog univerziteta da je upitno da li će biti sredstava za plate na postojećem iznosu. Naime, Vlada je opredijelila 12 mil.260.000 € za funkcionisanje Univerziteta. Od toga je 12 mil.60.000 za plate a 200.000 za rashode za energiju. 147 Od vladinih sluţbenika u prošlom, a i u ovom sazivu, smo ĉuli da je Univerzitet nezavistan, pa bi to trebalo da znaĉi i da se sam snalazi za pare. Uvijek je tu dodatni argument, da tu ima projekata, da tu ima samofinansiranja studenata, da tu ima dodatnih prihoda. Ono što mi, svakako, potvrĊujemo jeste da projekta ima ali ih dobija mala grupa ljudi i ĉesto je znaĉajan dio tih grupe ljudi da je spreman da napiše svaku studiju koja će pokazati da je Crna Gora lieder u ĉemu god vam padne na pamet. Kao jedan od argumenata vlast navodi da Univerzitet ima prihode od samofinansirajućih studenata. Isto tako zaboravlja se da studenata na samofinansiranje ima dominatno na nekoliko studijskih programa, a odreĊeni dio programa jedva uspjeva da upiše i nekoliko studenata. Pred profesore je, otprilike, sada stavljena dilema kako da doĊu do novih studenata i da obezbijede sebi plate, tako da sada umjesto slogana "posao se ne ĉeka-posao se traţi", akademska pamet treba da se rukovodi sloganom "student se ne ĉeka-student se hvata". Ili, moţda još bolje "koliko studenata tolika vam plata". To je koncept koji razumije naša obrazovna administracija. To je potpuno pogrešan pristup a što još više brine u Vladi ga doţivljavaju kao sjajan ili ĉak spektakularan. Neka bude spremani univerzitetski profesori i na smanjenje plata i na još veća neprijatna iznenaĊenja tokom naredne godine. Da obavijestim ljude koji su pripremali i ovako konciirali budĊet za Univerzitet. Dilema u intelektualnim krugovima Evrope jeste da li obrazovanje previše robuje trţištu. Pristup koji vi forsirate je, slobodno mogu reći, i prevazidjen i retogradan. TakoĊe, u ekspozeu mandatara nam je reĉeno da će "oprobanim i priznatim metodama relicenciranja od strane nezavisne inostrane akreditovane institucije biti obavljeno valjana analiza i da će se steći objektivna slika svih postojećih ustanova visokih obrazovanja". Moguće je da se nama i našoj akademskoj pameti ţeljelo porućiti da analize koje su do sada raĊene a koje su produkt domaće pameti nijesu valjane. Ministarstvo finansija je pokazalo da nema sluha za obrazovanje a posebno ga nema za visoko obrazovanje. Odmah da kaţem da Crna Gora i dalje premalo ulaţe u nauku. Do odreĊenog progresa jeste došlo ali još uvijek su ta izdvajanja na suviše niskom nivou. Od 1mil.638.000€ koja su uloţena u Ministarstvo nauke, ono što se moţe podvesti pod nauĉno-istraţivaĉki rad opredijeljeno je svega 1 mil.160.000€ što je manje od 0,1% budţeta. Naravno postoji još stavki koje su namijenjene za ovu oblast ali cijenite sami kakav nauĉno-istraţivaĉki organizam ţeli ova Vlada ako mu je kiĉma tolikog kapaciteta. Podsjetiću ministra finansija na preporuke institucije kojom je rukovodio on, do skoro, tako je poĉetkom 2012. Centralna banka Crne Gore preporuĉila Vladi da znaĉajno poveća ulaganja u obrazovanje i nauĉno-istraţivaĉki rad, budući da je budţet tih djelatnosti izrazito niţi nego u zemljama Evropske unije. "Danas, recimo Švedska u istraţivanju ulaţe oko 3,9%, Finska oko 3,5%, Japan oko 3,2% od GDP-a, dok Crna Gora to ĉini na manjem nivou od 1%, taĉnije na manjem nivou od pola procenta". U preporukama Centralne banke tada je konstatovano da u Crnoj Gori ima i premalo istraţivaĉa, tako po mjeri istraţivaĉa od 1000 istraţivaĉa na 1000 zaposlenih u Evropskoj uniji imate 5,4 istraţivaĉa, u Crnoj Gori 0,25%. (0,25 promila) 148 Ono što je jako bitno shvatiti, što je jako vaţno da shvati ova Vlada da su istraţivaĉi zapravo strateški partner ovog društva, niko drugi. Vratiću se ponovo na budţet u globalu. Ovaj budţet nema nikakve smjelosti da se nešto pokuša i za ovakav budţet vam nije bilo potrebno Ministarstvo finansije već dobar knjigovoĊa. Ovaj budţet teško moţe biti konaĉan i sasvim izvjesno imaće rebalans. Ovaj budţet nije krojen po mjeri potreba graĊana, već po mjeri potreba ove vlasti. Znamo da on ne zadovoljava potrebe graĊana, već zadovoljava potrebe vlasti, te stoga ga Pozitivna Crna Gora neće podrţati. Hvala.
  • Zahvaljujem. Potpredsjednik Suljo Mustafić sada ima rijeĉ. Nakon njega kolega Koĉa Pavlović. Izvolite.
  • Zahvaljujem. Uvaţeni pomoćniĉe ministra i predstavnici vladinih agencija, poštovani graĊani, Budţet za 2013. godinu te prateće izmjene Zakona PIO koji znaĉe zadrţavanje iznosa penzija na ovogodišnjem nivou i izmjene Zakona o drţavnim sluţbenicima kojima se predviĊa umanjenje zarada, predstavljaju pokušaj da se dinamika penzija i zarada upodobi sa realnošću ekonomske krize koja nije domaći proizvod Crne Gore, već je dio svjetskog višegodišnjeg problema globalne recesije, od kojeg su bez posljedica prošle samo nekolike svjetske ekonomije. Naravno i ovdje se postavlja pitanje jesmo li investicioni bum i zlatno vrijeme prije ekonomske krize, a nakon referenduma 2006. kada je bio jak priliv stranog kapitala i interesovanje investitora iskoristili na najbolji naĉin. Nijesmo,naravno, jer nijesmo bili spremni ni zakonskom regulativom, ni prostornom dokumentacijom, ni spremnošću lokalnih uprava, ni naplatom prihoda, niti poreza. Takodje mislimo da se previše rasipalo kada je bilo para, a stara poslovica kaţe "ne štedi se kad se nema, već kad se ima". Neodgovorno trošenje drţavnog novca, smatram da treba da bude neĉija odgovornost. MeĊutim, sada smo tu gdje jesmo, pred još jednom kriznom godinom u kojoj treba odrţati stabilnost javnih finansija i saĉuvati drţavu od bankrota koji se dešava u okruţenju. Zbilja, koliko god da je set mjera kojim se pristupa nepopularan i da izaziva opravdano nezadovoljstvo graĊana, pogotovo onih koji su decenijama već na rubu egzistencije, oĉigledno je da mu se mora pristupiti. Ovakva ekonomska politika nije poţeljna, ali je oĉigledno neophodna ako ţelimo da se plate i penzije redovno isplaćuju, odnosno da se uopšte primaju. Naravno, rijeĉ je o veoma osjetljivim i teškim trenucima u kojima socijalni problemi postaju sve oštriji, a godine iza nas uĉinile su da se jaz siromašnih i bogatih znaĉajno produbljuje. Zbog toga i kroz ovaj set mjera, kroz ove zakone treba traţiti rješenja koja će teret stezanja kaiša, štednje ili racionalizacije uĉiniti podnošljivim, odnosno rasporediti ravnomjernije. Treba voditi raĉuna o onima koji ţive najteţe, a to nijesu niĉim zasluţili, odnosno zaštititi penzionere sa najniţim penzijama kako bi imali makar egzistencijalni minimum. Treba nalaziti naĉin da se zaposlenima u administraciji i zdravstvu, školstvu onima koji inaĉe imaju male zarade, one ne smanjuju i da to bude simboliĉno, jer i dosadašnje su bile na 149 granici siromaštva i socijalne izdrţljivosti. Naše školstvo nije na zadovoljavajućem nivou, toga smo svi svjesni, a ovim budţetom su predviĊena jako mala sredstva za poboljšanje uslova rada, ili izgradnju školskih objekata. A nedostaje i osnovna uĉila i materijali za izvoĊenje nastave. Ako se tome doda i smanjenje zarada, kako oĉekujemo bolje rezultate u obrazovanju? Kako oĉekivati da reforma zdravstva da bolje rezultate, da kvalitet zdravstvenih usluga bude na većem nivou, ako dosadašnje zarade koje su bile neprimjereno niske za zdravstvene radnike dodatno smanjujemo? Da ne govorimo o uslovima u našim bolnicama, domovima zdravlja, Kliniĉkom centru. Isto tako ako niskim pltama destimulišemo našu administraciju ne moţemo oĉekivati od nje da bude efikasnija. Moramo voditi brigu o onim porodicama koje primaju socijale, kao i o onima u kojima niko ne radi, ili ne prima platu, o onima koji školuju studente, o onima koji nemaju riješeno stambeno pitanje. Moramo voditi raĉuna i o nezaposlenima i o pripravnicima koji trebaju zasnovati radni odnos, da se zaposle i primaju platu, a ne da budu na teretu svojih roditelja. Briga drţave mora biti sveobuhvatna, mora se voditi raĉuna o svima, moramo se uĉiti solidarnosti i brizi prema onima koji nemaju a tu su pored nas u našim porodicama, rodbini, komšiluku. Ali, isto tako briga drţave trebaju biti i oni koji su uzimali i uzimaju previše ĉesto i nezaraĊeno kroz brojne prednadleţnosti, bonuse, nadoknade, višestruke otpremnine, i nije samo briga drţave da im se uskrati nezaraĊeno ili ono što je nepristojno u ovim okolnostima, već briga drţave treba biti i da se sagledaju rezultati i dometi njihovog rada i ocijeni, koliko su doprinijeli preduzećima ili agencijama iz ĉije su kase uzimali toliki novac. I naravno, da im se prema tim zaslugama ukazuje dalje povjerenje. Znaĉi, predloţeni set mjera mora se odrţavati i solidarnost i praviĉnost, ali i brigu za sudbinu i egzistenciju onih koji će njihovi efekti najviše pogoditi. Ujedno, kod ovih mjera treba preduzimati odgovornost oni koji ih sprovode, odnosno od njih treba traţiti uvjerljivost i garanciju da će njihovi rezultati pomoći da se odrţi ekonomska stabilnost drţave. Ovo treba da znaĉi i pedstrek da svi zajedno, a ponajviše oni koji su u Vladi i njenim resorima, traţimo mogućnost privlaĉenja stranog kapitala i potencijalnih investitora. Bez direktnih stranih investicija nema svjeţeg kapitala, nema znaĉajnijih odrţivih projekata, a bez toga nema povećanja društvenog proizvoda. Mislimo da je to obaveza svih nas, jer uprkos svim našim razlikama ekonomska stabilnost drţave, nova radna mjesta i briga o socijalnom poloţaju graĊana, treba biti svima zajedniĉka. A sada nekoliko rijeĉi konkretno o predloţenom budţetu, odnosno o potrošaĉkoj jedinici Ministarstva vanjskih poslova. Jasno nam je da su sredstva umanjena i za ovu kao i za većinu potrošaĉkih jedinica. MeĊutim, najdrastiĉnija umanjenja su tamo gdje su, po nama, trebala biti povećanja, a to je mreţa diplomatsko konzularnih predstavništava i institucije koje se bave iseljenicima. Strategija saradnje sa dijasporom koju je Vlada usvojila još prije dvije godine, predviĊa da se radi na širenju mreţe diplomatskih predstavništava na kadrovskom jaĉanju jer je to potrebno, i zbog jaĉanja pozicija naše drţave i zbog mogućnosti širenja privredne saradnje koja bi donijela neka nova predstavništva, kao i zbog potreba naše dijaspore. Ovdje se radi suprotno, smanjuju se izdaci za i onako nedovoljno jaku mreţu naše diplomatije i njene kadrove. Znamo i da su naši iseljenici veoma zainteresovani i za ekonomska ulaganja, jer meĊu njima ima 150 ozbiljnih preduzetnika i privrednika. Mislimo da u drţavi i dalje treba stvarati ambijent za njihova ulaganja prvenstveno kroz otklanjanje biznis barijera ĉime su se suoĉavali oni koji su pokušali da ulaţu u zaviĉaj. Ali, isto tako bez proširenja diplomatskih predstavništava na neke evropske zemlje, i u Americi mi ne moţemo oĉekivati, naši iseljenici, da budu samo zbog emocija toliko privrţeni svom zaviĉaju, a da po nekoliko dana gube putujući po Evropi do Frankfurta ili po SAD do Njujorka, da bi recimo, produţili svoja dokumenta ili se upisali u knjigu drţavljana. Mislimo da to nije dobar odnos i da se time naša dijaspora, a rijeĉ je o desetinama hiljada ljudi, stavlja u drugi plan. Mislimo da nije dobra politika ni da smanjujemo sredstva Centru za iseljenike koji nije u potpunosti zaţivio, i koji je tek poĉeo da se bavi onim što je njegova osnovna zamisao, a to je da povećava kontakte i jaĉa vezu sa tom populacijom. Umjesto da kao što je to Skupština uradila, kroz formiranje posebnog odbora, da se i u Vladi razmišlja o posebnom resoru za dijasporu, Ministarstvu, Matici iseljenika ili sliĉno, mi na ovakav naĉin gušimo postojeće institucije i onemogućavamo njihov razvoj. Mislimo da to šteti i vezama sa našim iseljenicima, udaljuje ih od matiĉne drţave, smanjuje njihove mogućnosti i ĉuvanje identiteta, ali što je vaţnije, smanjuje mogućnost drţave Crne Gore i u politiĉkom i privrednom smislu da koristi potencijale naše dijaspore. I još nešto na kraju. Poštovani poslanici, poštovani graĊani, Bošnjaĉka stranka i druge manjinske partije jesu u vladajućoj koaliciji i u vlasti, jer smatramo da nam je u tim institucijama prirodno mjesto. Ali, manjinske partije nijesu većina, jer tri, pet ili šest poslanika nijesu 41, a za svaku vaţnu odluku u ovom domu potrebna je takva većina. Prema tome, ne leţi najveća odgovornost za kreiranje budţeta i ekonomske politike kao i drugih odluka, pa i smanjenja ili povećanja plata, na manjinskim partijama ili na Bošnjacima, Albancima ili Hrvatima, već obrnuto. Najveća odgovornost za to pripada većini i politiĉkoj i onoj drugoj. Prema tome, nije dobro što u javnosti neki mediji stvaraju sliku da manjinske partije odluĉuju o svemu i da su odgovorne za sve. Manjinske partije i manjinski narodi jesu doprinijeli stabilnosti i koheziji ove drţave u većoj mjeri od svih ostalih u većoj mjeri od svih ostalih, ĉak i onda kada su bili izloţeni raznim pritiscima u vremenima krupnih odluka i u teškim odlukama koje su na sreću iza nas. Radiće manjinski narodi i njihovi politiĉki predstavnici to i dalje, ne traţe ni nagrade ni medalje za to, ali isto tako nije primjereno prebacivati odgovornost i vjeĉito traţiti krivca u manjinskim narodima i njihovim politiĉkim predstavnicima za bremenite i teške odluke, pogotovu kada manjine o tome ne odluĉuju. Mislim da bi oni koji kreiraju takvu sliku o manjinskim narodima i politiĉkim partijama koji ih predstavljaju trebali razmisliti o svojim postupcima, jer nije dobro praviti jaz i povećavati nepovjerenje izmeĊu manjinskih naroda i tog dijela javnosti. Nije to dobro ni za koga, a obiĉno kada se povjerenje uzdrma ono se teško vraća. Zahvaljujem.
  • Zahvaljujem, kolegi Mustafiću ĉlanu parlamentarne većine. Sada kolega Koĉa pavlović, izvolite.
  • Sada ću kao poslanik najvećeg opozicionog kluba, opozicionog dakle, da se tu razjasnimo. 151 Ţao mi je što ministar nije ovdje, ali nećete mi zamjeriti, poštovane koleginice i kolege, poštovani graĊanke i graĊani Crne Gore, ja ću se obraćati ministru kao da je tu, pretpostavljam da je negdje u holu. Priliĉno sam siguran da će me ĉuti. Na poĉetku ţelim da kaţem samo jednu reĉenicu vezano za ovaj budţet i to u naĉelu. Jako puno je ovdje reĉeno, gro toga što je reĉeno sa opozicione strane, naĉelno, što je reĉeno vezano za budţet je taĉno i ono što sam ja htio, gospodina ministra da pitam, nadam se da me ĉuje i nadam se da će doći, naĊe za shodno i da odgovori, da li se zaista ozbiljno razmislilo o neĉemu što je ovdje pominjano više puta u diskusijama opozicionih poslanika, mislim prvenstveno na moje kolege iz najvećeg opozicionog kluba, Demokratskog fronta i mislim na kolegu Medojevića. Dakle, da se razmisli o tome da se ipak ovo finansiranje definiše kao privremeno. Nije se moralo ići ovakvom ... na brzinu budţeta, jer mi se ĉini a mislim da su svi poslanici opozicije koji su diskutovali to izrekli kao svoju ocjenu i oĉekivanja, ĉini mi se da se ĉak iz budţeta moţe proĉitati da je ovo privremeni budţet koji će vrlo biti rebalansiran. Mislim da bi mnogo ozbiljnije bilo, da bi Vlada mnogo ozbiljnija bila da bi novi ministar izgledao mnogo ozbiljnije, da je izašao pred ovaj parlament sa predlogom da se privremeno finansira drţava, pa onda tamo negdje u martu, aprilu pa da pristupimo usvajanju jednog budţeta koji bi stvarno bio koncipiran profesionalno, ozbiljno i odgovorno. Ovdje se radi prosto o tome da neke politike koje u zadnje vrijeme ĉujemo od premijera, ministara a koje nemaju nikakve veze, potpuno su dijametralno suprotne od onoga što je govorio na da inauguracije Vlade ovdje, nemaju nikakvog utemeljenja u budţetu. U budţetu kao finansijskom numeriĉkom iskazu neke politike Vlade. Dakle, nemoguće ih je ostvariti. I nemojte nakon 23 godine zavoĊenja i varanja ovog naroda da ga u ovoj teškoj situaciji, kada smo svi postali eksperti za prepoznavanje i varanje, nemojte da ponovo mlataramo sa ovim ljudima i da ih zavodimo sa nekakvim laţnim priĉama i laţnim obećanjima. Dajte molim vas da konaĉno krenemo u jednu ozbiljnu priĉu. Evo, ova Vlada je makar deklarativno je izašla pred ovaj parlament. Ovo kao ilustracija, ja sam to i na Odboru za politiĉki sistem, pravosuĊe i upravu kada smo raspravljali o budţetskim potrošaĉima za koje je nadleţan taj odbor, ja sam upravo pokazao samo jednu stranicu iz ovog budţeta 1943. gdje su neke stavke Ministarstva unutrašnjih poslova, taĉnije Uprave policije od 30-tak stavki gotovo 20 su paušalo odreĊene. Poštovane graĊanke i graĊani Crne Gore, budţet se planira po odreĊenoj stavci, recimo, administrativni troškovi ako smo u ovoj ili prethodnooj budţetskoj godini napravili 1730 vi planirate 1730 ili 10% više, ali kada neko stavlja od 20 do 30 stavki 100.000 ili 200.000, 300.000, 1.500.000, 1.300.000, 1.200.000 potpuno paušalo planiranje. Eto toliko što se tiĉe naĉelne rasprave o budţetu, a sada ću se osvrnuti na budţetske potrošaĉe koji jesu u nadleţnost Odbora za politiĉki sistem, pravosuĊe i upravu, dakle, sudstvo, tuţilaštvo, Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova, bez Ministarstva unutrašnjih poslova 35, a sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i upravom policije 100.000.000 je opredijeljeno za te potrošaĉe. Dakle, što se tiĉe sudstva i tuţilaštva odmah na poĉetku da kaţem svoj politiĉki stav. Koliko god im para damo, poštovane graĊanike i graĊani oni traţe više para i svaki put sa istom priĉom traţe više para, samo nam još malo dajte para pa ćemo 152 biti profesionalni, nezavisni, hrabri, odluĉni, efikasni i tako dalje. Koliko god da damo para sudstvu i tuţilaštvu, dok god je na ĉelu sudstva gospoĊa Medenica, a na ĉelu tuţilaštva gopoĊa Ĉarapić, one će biti jednake te institucije će jednako raditi kao do sada. Dakle, sudstvo će i dalje praviti ĉuvene greške prilikom kucanja u presudama i na taj naĉin izbjegavati da osude notorne kriminalce, a tuţilašvo će se praviti gluvo, kao što se sada pravi gluvo oko Nikšića. I odmah da kaţem, ako ste mislili, poštovane koleginice i kolege iz parlamentarne većine, ako ste mislili da ćete sa ovim zbrzavanjem izbora u Nikšiću pokriti ovu priĉu o politiĉkoj korupciji u Nikšiću grdno ste se prevarili. Šanse nema da će Demokratski front dozvoliti da se tako nešto desi. Mi ćemo priĉu o korupciji u Nikšiću i o politiĉkoj korupciji istjerati do kraja, znaĉi do svih instanci kao što znate ta priĉa je veoma prisutna meĊu našim partnerima u Evropi i mi ćemo tu priĉu istjerati do kraja. Dakle, ja prosto smatram besmislenim dalju, detaljniju analizu ova dva budţetska potrošaĉa, jer ovo što sam malo prije rekao, ovu politiĉku ocjenu potpuno objašnjava zbog ĉega mislim da je bi ta analiza bila bespotrebna. Dakle, suštinska stvar je šta se oĉekuje od sudstva i tuţilaštva, šta je njihov zadatak u ovom periodu, šta je njihov kapitalni zadatak? Njihov kapitalni zadatak jeste upravo ono što je kapitalni zadatak Crne Gore u procesu evropskih integracija, to je borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Nedavno je zajedniĉki Odbor evropskog parlamenta i crnogorskog parlamenta na sjednici u Briselu donio deklaraciju sa preporukama, izmeĊu ostalog, konstatovao jednu notornu stvar, ne mogu se sudstvo, tuţilaštvo i policija boriti efikasno oko korupcije i organizovanog kriminala ako su i sami korumpirani, ako su i sami pod uticajem organizovanog kriminala. U izvještaju Evropske komisije konstatuje da je Crna Gora drţava u kojoj niti jedan tuţilac nije ĉak ni optuţen, a kamo li osuĊen za korupciju, ni pomoćnik. Niti jedan sudiji osim jednog izolovanog sluĉaja. Zar je to normalno u jednoj zemlji koja ima ovakvo prisustvo korupcije u svakoj instituciji. Pa naravno da nije. E toga u budţetu nema. Nigdje nema naznaka da je neko odvojio pare za borbu protiv korupcije unutar sudstva, unutar tuţilaštva, unutar policije. Nigdje ne moţete pronaći nekakvu namjeru predlagaĉa da se, da kaţem, Sudski savjet ili Tuţilaĉki savjet pozabavi korupcijom unutar sudstva i tuţilaštva. Naravno, mi koji znamo kakvo je stanje u našem društvu mi znamo da od ovoga Sudskog savjeta i Tuţilaĉkog savjeta ne moţe se oĉekivati ništa. I samo na kraju par rijeĉi o Ministarstvu pravde, 85% budţeta Ministarstva pravde, to je negdje oko sedam miliona i nešto, dakle od budţeta od devet miliona, to je sedam i nešto za ZIK opredijeljeno. Ja sam na Odboru, nadleţnom odboru govorio o tome i upravo sam htio to ministru da kaţem ovdje, dakle, već ĉetvrtu godinu koliko ja pratim za redom, a bio sam i u prethodnom sazivu ĉlan istog Odbora se u tom budţetu odvajaju pare za nabavku uniformi i obuće za zatvorenike. A svako ko je tamo bio u posjeti, na bilo koji naĉin ko moţe da dobije, bilo kakvu informaciju moţe lako da sazna da tamo gotovo niko, niti jedan od zatvorenika ne nosi niti uniformu zatvorsku, niti cipele, nego izdrţavaju kaznu ili su u pritvoru u svojoj odjeći, obući koju su donijeli od kuće. Đe idu te pare? To sam htio ministru da sugerišem, da ispita to. I još jedna stvar, jedan drugi program, dakle, Uprava za antikorupciju, poštovane koleginice i kolege, poštovane graĊanke i graĊani Crne Gore, već duţe vremena 153 funkcioniše kao jedna marketinška agencija, jedino što radi Uprava za antikorupciju jesu ove kampanje medijske, bilbord i tako dalje protiv korupcije. 370.000,00 eura se izdvaja za tu upravu. Ja mislim da bi bilo mnogo bolje da se 70.000,00 ili 80.000,00 eura ili 50.000,00 koliko otprilike koštaju te kampanje odvoji i da nekoj profesionalnoj, marketinškoj agenciji da to radi, a da onih 10-15 ljudi koji tamo sjede i primaju redovne plate svakoga mjeseca da se opustimo. Dakle, ja sam kao vrlo ozbiljno shvatio kao jednu jedinu inicijativu koju sam u ovom periodu ĉuo, a to je bila inicijativa novog ministra policije, Unutrašnjih poslova, o formiranju posebne jedinice ili posebne uprave koja bi se bavila borbom protiv korupcije i organizovanog kriminala. Ja sam bio spreman, ĉak sam bio najavio na Odboru, da ću predati amandman kojim bi se obezbijedio novac za jednu takvu posebnu upravu koja, koliko sam ja shvatio, ne bi bila pod upravom policije, nego bi bila direktno pod nadleţnošću ministra, meĊutim, kasnije sam shvatio da je to oĉigledno bio politiĉki marketing. Ono što sam ţelio da kaţem jeste, ţao mi je što ministar nije ovdje, ja sam imao za njega nekoliko predloga i sugestija, ţelio sam da mu ukaţem na ĉinjenicu, tj. da ga potsjetim da je on prije neki dan najavio kresanje prihoda, plata, potrošnje u nezavisnim regulatornim tijelima, dva reda iznad vas gospodine Pavliĉiću, iznad prazne ministarske stolice i upravo gospodin Sekulić iz Agencije za telekomunikacije, koja je uradila sve što je treba da uradi. Završila je toranj, riješila stambena pitanja svih zaposlenih, izdvojila jednu znaĉajnu akumulaciju za sve tehniĉke, eventualne potrebe u narednoj godini i opet ima isti budţet kao da treba da gradi još jedan toranj. To je šest miliona. Znaĉi, ĉetiri i po plus šest i po koji je prenijet iz prethodne godine. Molim vas to je polovina onoga što ćete vi, za koliko ćete vi ukinuti penzionere tokom ove godine. Ţelio sam ministru da sugerišem da to odmah krene u to kresanje, to nije jedini regulator, poseban je u njemu su 1500 eura prosjeĉne plate, u njemu se umjesto 800 eura za kasko osiguranje za auto plaća 2.500 eura i tako dalje, tu ima dosta prostora za kresanje, mislim da bi ministar mogao nešto da objasni da ne dozoli da penzionerima šaljemo ovako ruţnu novogodišnju ĉestitku. Hvala.
  • Hvala vam. Idemo dalje. Imate komentar, nadam se da nemate, ali dobro. Izvolite.
  • Na neke ozbiljne konstatacije treba ozbiljno odgovoriti. Koliko je ozbiljno budţet pripreman mi sigurno iz Ministarstva finansija znamo, ali više od ĉetiri iteracije je Vlada raspravljala i diskutovala o budţetu kako bi potrošnja bila usklaĊena sa prihodima i deficit bio smanjen na najmanju moguću mjeru. Znaĉi, sve neproduktivne troškove u budţetu smo u te tri ĉetiri diskusije smanjili, znaĉi podsjećam na 29,7 miliona eura ili 36% tekućeg budţeta. Toliko o ozbiljnosti budţeta. Koliko je budţet ozbiljno planiran ove i u prethodnim godinama govori podatak da ĉetiri prethodne godine mi nismo imali rebalans zbog rashodne strane. Bez obira što su nam socijala, penzije i zarade u te ĉetiri godine stalno rasle. 154 Iskljuĉivo zbog prilagoĊavanja, negativnih prilagoĊavanja kretanja u ekonomiji, mi smo smanjivali prihodnu stranu. Mi smo više puta govorili o tom rebalansu i ja kaţem da ćemo sa ovim budţetom sigurno imati jednu dobru i solidnu osnovu da proĊemo kroz narednu godinu. Naravno, što se tiĉe ozbiljno vaš predlog da imamo privremeno finansiranje krajnje je neozbiljno, zato što ako ste proĉitali Zakon o budţetu, privremeno finansiranje opredjeljuje isti iznos sredstava potrošaĉkim jedinicama kao godišnji budţet. Pošto budţet za sljedeću godinu, što smo već rekli daje više za penzije i socijalna davanja, neusvajanjem budţeta bilo bi ugroţeno isplaćivanje ovih kategorija, jedna stvar. Druga stvar, a druga stvar Zakonom o budţetu je predviĊeno i finansiranje deficita odnosno razlike koje se mora obezbijediti u prvom kvartalu, ako budţet ne bi bio usvojen u prvom kvartalu ove godine, odnosno ne bi bio usvojen sada, ne bi imali mandat za zakljuĉivanje kreditnih aranţmana, ne bi imali poziciju da platimo prije svega socijalna davanja...pojedinih stavki. Ovaj budţe je za razliku od budţeta za 2012. Godinu...pravno uveo 14 novih stavki i još detaljnije i transparentnije objasnio trošenje pojedinih budţetskih pozicija. Posebno se te stavke odnose na ugovore usluge koje su bile predmeti i interesovanja prethodnih budţeta i traţeno od Vlade da se ta stavka što detaljnije objasni. Mi smo to uradili ovaj put i zbog toga su odreĊene pozicije, nisu paušalno date nego sam objasnio to na Odboru, date za maksimalnim iznosom koje moţe potrošaĉka jedinica da potroši, a sve te stavke biće predmet javnih nabavki. Tako će se iznos taĉno moći utvrditi što se tiĉe pravosuĊa. Od 101 potrošaĉke jedinice 10, 11 organa koji se bave pravosuĊenjem i sprovoĊenje zakona povećan je budţet. Znaĉi, za oblast pravoĊa povećan je budţet u odnosu na prošlu godinu 4,6. Što se tiĉe ZIK-a kratko milion i sto je opredijeljeno za ishranu, skoro milion eura. Za obnavljanje uniformi svake godine imamo, ali je uslijed ove krize nemoguće obnovimo uniforme u jednoj godini, tako da je taj proces obnavljanja uniformi i odjeće ide fazno. Hvala.
  • Zahvaljujem. Kolega Pavlović, dva minuta.
  • Gospodine Pavliĉiću, ja sam vrlo jasno rekao kada sam navodio ilustraciju za paušalnost, moja ocjena je da je budţet paušalan kreiran, kada sam navodio ilustraciju ja sam rekao da se radi o 43 strani i evo ja ću sada radi javnosti da kaţem, pa neka javnost procijeni. Znaĉi, naknada za stanovanje i odvojeni ţivot 100 hiljada, ostale naknade 200 hiljada, administrativni materijal 2 miliona, dva miliona i sto, tu je malo preciznije, materijal posebne namjene sto hiljada, rashodi za gorivom milion i po, usluga prevoza sto hiljada, usluge struĉnog usavršavanja 270 hiljada, ostale usluge 20 hiljada, izdaci po isplati ugovora o djelu 100 hiljada, izrade, valjda ćemo se sloţiti da ovo nije ozbiljno planirani budţet, nemojte molim vas. A svako iz nevladine organizacije ko je radio planiranje budţeta za projekat zna da je ovo .... 155 Što se tiĉe ideje oko privremenog finansiranja ispade gospodine Pavliĉiću da sam malte ne samo što me ne optuţiste da sam ja kriv što ćete zamrznuti penzije penzionerima. Nemojte, molim vas. Ja mislim da je trebalo razmisliti ozbiljno o tome da se ovome budţetu, dakle ja sam ovo naveo kao ilustraciju, ali sam kao razloge naveo ono što su moje kolege ranije pomenule, prvenstveno gospodin Medojević, radi se prosto o tome da se ovdje u javnosti propagira jedna politika koja nema veze sa onim što je ovdje govoreno kada je inaugurisana Vlada, a tome u budţetu nema. Nema gospodine Pavliĉiću. I konaĉno ZIKS, ja nemam ništa protiv toga da se svi zatvorenici da dobiju uniforme i cipele, ipak je to obavezno po onom pravilniku i zakonu, ali problem je u tome što se već ĉetiri godine izdvajaju pare za to, a tih uniformi nema. Super je što ćete vi sada potrošiti svarno za te uniforme, to je odliĉno, ali ja ne vidim da će vam bilo ko vjerovati da ćete te pare
  • Zahvaljujem. Idemo dalje. Molim koleginicu Zoricu Kovaĉević da uzme rijeĉ, nakon njega kolega Velizar KaluĊerović.
  • Zahvaljujem, predsjedavajući. Poštovani poslanici, prestavnici Vlade i regulatornih agencija, poštovani graĊani, ja ću svoju diskusiju usmjeriti na predlog budţet koji se odnosi u dijelu budţeta Fonda zdravstvenog osiguranja. Na poĉetku da kaţem da je predlogom Zakona budţeta za 2013 godinu utvrĊena su sredstva za Fond zdravsvenog osiguranja, Institutom za javno zdravlje i to za tri programa, program Fonda za zdravstveno osiguranje na iznos od 23 miliona eura, program zdravstvene institucije na iznos od 139,425 miliona evra i program Instituta za javno zdravlje u iznosu od 2 380.000 eura. Ovo je budţet koji je za 4 miliona i 421.000 manji od budţeta za 2012. godinu ili 2,7%, i ovo je budţet koji je 13% od ukupnog budţeta Crne Gore za 2013. Godinu, što ćete se sloţiti nije mala stavka. TakoĊe se moţe konstatovati predlogom ovog budţeta da nedostaju sredstva, izmeĊu ostalog, i za planirana sredstava na pozicijama za zarade, ugovorene usluge, komunalne naknade, za transfere za stomatologiju i kapitalni zahtjev, ali ovo je jedan realni budţet koji moramo i mi u zdravstvenom sistemu takoĊemo da solidarno i realno sagledavamo. Kada govorimo o sredstvima za bruto zarade zaposlenih u zdravstvu, planirana sredstva su niţa u odnosu na zahtjev fonda na nekih dva i po miliona eura i odnose se za milion eura na smanjenje sredstava za finansiranje zarada zaposlenih u apoteke Montefarm, koji će iz sopstvenih sredstava isplaćivati liĉne dohotke i naravno, sredstva i za druge zdravstvene ustanove. Dozvolite mi samo da kaţem ukratko da je prosjeĉna neto zarada zaposlenih u zdravstvu za 11 mjeseci 2012. godine iznosila oko 508 eura za 24 h rada dnevno i obuhvatila je osim redovnog noćni rad, prekovremeni rad, deţurstvo, pripravnost, mentorstvo, dopunski rad i druge oblike rada i naknade koje se 156 isplaćuju u zdravstvu i koje se ne mogu, naravno, uporeĊivati sa djelatnostima u kojima prosjek se odnosi 170 prosjeĉno mjeseĉno. Sadašnji nivo zarada zaposlenih u zdravstvu je nizak, ali imajući u vidu da danas na Skupštini imamo i predlog zakona o dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju kojim se sa penzije neće usklaĊivati u 2013. godini ja sam saglasna da će i zdravstveni radnici morati solidarno da prihvate teret krize i sredstva koja su planirana u budţetu zdravstva za ovu godinu. TakoĊe ţelim da istaknem i pohvalim predlog Ministarstva finansija koje zadnje tri godine dana, neizmirene obaveze iz prethodnog perioda izmirivao obaveze u iznosu14,8 miliona eura a u 2011. godini taj iznos je bio negdje oko 10,7 miliona eura i time je ovo znaĉajno doprinijelo finansijskoj odrţivosti zdravstvenog sistema i takoĊe sredstva od ušteda ostvarenih na nekim budţetskim pozicijama, prvenstveno na platama, vraćena su na zdravstveni sistem u toku 2011. i 2012. godine i za druge potrebe, što po meni sam sigurna, da će Ministarstvo finansija zajedno sa Ministarstvom zdravlja i Fondom za zdravsveno osiguranje i tokom ove godine uĉiniti napor da na stabilizaciji zdravstvenog sistema, na uštedama, ne samo na platama nego i drugim troškovima i time uĉinjeti da taj zdravstveni sistem bude na nivou iz 2012. godine. TakoĊe ţelim da kaţem da je Vlada na sjednici od 14.12.2012. godine na kojoj je razmatrala i usvojila Nacrt Zakona o budţetu za 2013. godinu, prihvatila predlog da se u budţetu fonda za 2013. godinu sredstva za zdravstvene institucije planiraju na posebnoj poziciji 411, 412 za bruto zarade i posebna pozicija na troškove zdravstvenih ustanova, tako da mislimo da će tim transferima i institucijama u zbirnom iznosu da je to u skladu sa uspostavljenim modelima, plaćanja primarne, sekundarne I tercijalne zdravstvene zaštite, po osnovu faktura zdravstvene usluge i što je predviĊenim zakonom o zdravstvenom osiguranju i što nije u suprotnosti sa Zakonom o budţetu. Naravno, tako planirana sredstva u ukupnom iznosu na poziciji transfera u uslovima nedovoljnih sredstava će omogućiti fondu da bolje podrţi zdravstveni sistem i prepozna prioritete u zdravstvu i tako obezbijedi odrţivost sistema uz poštovanje namjenskog trošenja sredstava. Bez obzira na sredstva koja su bila predviĊena u 2012. godini u zdravstvenom sistemu Crne Gore dozvolite mi da kaţem da je uraĊeno mnogo. Uvedeno je više dijagnostiĉkio-terapeutskih procedura, zbog kojih smo pacijente upućivali van zemlje. Jedna od njih je i ostodozimetrija. Uvedena je brahiterapija kod malignih oboljenja. U 2012. godini uraĊeno je 445 operacija na otvorenom srcu sa rezultatima koji su na nivou najprestiţnijih kardio klinika. Uvedena je metodasintigrafskog pregleda ţljezdanog tkiva i koštanih struktura, kompletirana je onkološka terapija, uvedene su nove ortopetske procedure i uz pomoć edukacije kadra iz Italije ponovo se radi endoskopsko snimanje ţuĉnih puteva i kanala gušteraĉe i uvedene su nove dijagnostiĉke procedure u ranom otkrivanju genetskih oboljenja. Program transplatacije organa zahtijeva punu paţnju i podršku društva, humanost graĊana, usredsreĊenost struke i nadleţnih institucija kako bi zaţivjeli u Crnoj Gori u najskorije vrijeme. To je za sve nas u sistemu zdravstva najkompleksniji zadatak i najveći izazov. Kliniĉki centar Crne Gore, moram da kaţem, odgovorio je profesionalizmom, prostornim kapacitetima i odgovorio uspješno ovom zadatku. 157 U posljednje dvije godine kada je u pitanju povjerenje u zdravstvene institucije, sistem već dvije posljednje godine biljeţi se prvo mjesto, i to u decembru 2011. godine, taj procenat je bio 64%, u julu 2012. godine 60%, a u septembru 2012. godine 63%. Iako planirana sredstva u zdravstvenom sistemu nijesu dovoljna za pokriće potreba, mi smo svjesni da moramo podijeliti teret krize sa ostalim ĉiniocima društva i svojim radom i djelovanjem doprinijeti stabilizaciji o ĉuvanju sistema javnih finansija naše drţave. Zdravstveni radnici su u teškim vremenima u prethodnom periodu uvijek biti na visini zadatka i zahvaljujući idealnom kolektivnom odgovornosti saĉuvali zdravstveni sistem, zdravlje i odgovornost našeg društva danas slobodno moţemo reći da je zdravstveni sistem osnovni stub socijalne sigurnosti graĊana. Naša je obaveza da u narednom periodu radimo na jaĉanju odgovornosti svakoga pojedinca a posebno menadţmenta u podizanju kvaliteta zdravstvene zaštite. TakoĊe jedan od zajedniĉkih ciljeva Ministarstva zdravlja, fonda i menadţmenta u zdravstvenim ustanovama treba da bude da u narednom periodu aktivno radimo i sprovodimo aktivnosti na svim nivoima koji će dovesti do racionalizacije potrošnje ljekova i medicinskih sredstava kao najveće stavke u budţetu, osim plata. Kod graĊana treba da razvijemo svijest da ljekove na recept neko plaća, kao svaku drugu robu i da se racionalno svi ponašamo kada su u pitanju propisivanje i izdavanje ljekova na recept. Hvala.
  • Hvala koleginici Kovaĉević. Posebno se zahvaljujem na vašoj paţnji na medicini zato što je bilo dosta predmet i moje paţnje sa ove druge strane i dosta tangira moju porodicu, tako da znam u kakvim su problemima danas ljekari. Sada ima rijeĉ kolega Velizar KaluĊerović, neka se spremi kolega Bralić.
  • Hvala vam, gospodine potpredsjedniĉe. Poštovana Skupštino, poštovani predstavnici Vlade, agencija, komisija, Prije nego što kaţem nešto o predlogu budţeta za narednu godinu, da i ja potenciram ako se ne varam, ja imam privilegiju da sam prvi poslanik kojem je aktuelni potpredsjednik Radulović dao rijeĉ, neko reĉe, neka to bude neki mali istorijski trenutak. Sada da ono što sam planirao da kaţem povodom predloga zakona budţeta za narednu godinu poĉnem podsjećanjem da je Ustav Crne Gore prepoznao Vladu Crne Gore kao jedinog ovlašćenog predlagaĉa godišnjeg zakona o budţetu a parlament po prirodi stvari je u prilici da donosi odluku o njegovom usvajanju u formi kakva je, odnosno u tekstu kako je predloţen ili sa mogućim amandmanskim promjenama koje dobiju podršku u ovom domu. Dakle, sa stanovišta Ustava, kada bi stvari stajale samo tako ništa sporno, ali Vlada Crne Gore koja inaĉe ima najjaĉi ustavni kapacitet sa stanovišta ovlašćenja jer vodi spoljnu i unutrašnju politiku Crne Gore oĉigledno se ne zadovoljava samo time, 158 već je klasiĉno uzurpirala i nadleţnost ovog doma, dakle da umjesto parlamenta donosi odluke o zaduţivanju Crne Gore. To se ponavlja već nekoliko kalendarskih, odnosno budţetskih godina, a naţalost posljedice su katastrofalne i one se posebno ogledaju u tome što iz godine u godinu raste zaduţenost Crne Gore, ubijeĊen sam izmeĊu ostalog što se zloupotrebljava ono što je u nadleţnosti Skupštine i prenosi na Vladu. Tako je i za narednu budţetsku godinu Vlada nam je predloţila da se u budţetskim prihodima pozicionira kao pozajmica i krediti od nešto preko 205 miliona evra da imamo na drugoj strani kao rashodnu, kao posljedicu toga, da rashodi po osnovu kamata iznose 70,4 miliona eura i kada se sjetimo podataka o kojima smo juĉe razgovarali, raspravljajući o Završnom raĉunu Budţeta za 2011.godinu, vidimo da se izdaci za kamate za samo dvije godine, dakle u odnosu na 2011.godinu u 2013.godini planiraju u iznosu većem od gotovo 80%. To je alarmantno pri ĉinjenici da Crna Gora, govoreći o stopi zaduţenosti koja još uvijek nije dostigla onaj srećom maksimum mastrihtski, ali ipak o tim podacima kada govorimo trebamo imati na umu i biti realni mi još nemamo ni jedan kvadratni metar izgraĊenog auto-puta ili savremene ceste, nemamo ni izgraĊene nove elektro ili hidroenergetske potencijale, nemamo izgraĊene, a izuzetno su velika ulaganja, ureĊaje za preĉišćavanje otpadnih i procjednih voda, nemamo savremene deponije komunalnog otpada, to je sve ono što nas ĉeka, i to u kratkom vremenskom intervalu, ako iskreno i ozbiljno razmišljamo o našem putu ka Evropskoj uniji. A odakle kada sada imamo socijalni potrošaĉki budţet? Ja ću sada preći na tu propuštenu šansu i za ovaj Budţet. I ja pripadam poslanicima koji misle da su mnogo veći problemi našeg Budţeta koji Vlada predlaţe u prihodnoj nego na rashodnoj strani, jer Vlada, ubijeĊen sam, upravo zbog toga što nema dovoljno politiĉke volje i spremnosti da drţava zahvati ono što joj pripada, nego postoji politiĉka i to preteţna politiĉka volja ljudi u vrhu vlasti da mnogo toga što inaĉe pripada drţavi prepusti nekim ljudima privatnim pojedincima i subjektima na ĉijem ĉelu su lica koja su bliska ljudima iz vrha vlasti. Prije nego što navedem nekoliko konkretnih primjera molim gospodu iz Ministarstva da mi konkretno prokomentarišu - ekološka naknada 906.000 eura, deset puta manje nego što je ostvarena 2009.godine. Dakle, deset puta manje, a koliko ja znam u zadnjih nekoliko godina ni uredba Vladina ni Zakon se nije promijenio. Znaĉi li to da se neće više od poĉetka naredne godine odbacivati štetni otpad Kombinata aluminijuma? Znaĉi li to da Kombinat aluminijuma više neće raditi i da zbog toga imamo drastiĉno smanjenje na ovoj poziciji? Naknade za privreĊivanje igara na sreću, dakle 2.899.000, podsjećam 2010. godine su bili 6,4 miliona za 2011.godinu 4,2 miliona eura. Zbog ĉega ovako drastiĉni pad naknade za prireĊivanje igara na sreću. Poziv nevladinom sektoru, jer 60% ovih sredstava pripada jednom broju nevladinih organizacija koje se bave praćenjem odreĊenih društvenih pojava, a mislim da je izuzetno bitno, i svi na rijeĉima kaţemo da je izuzetno vaţno, za razvoj demokratskih odnosa u crnogorskom društvu da nam jaĉa civilni sektor, nevladin sektor. Mislim da nešto što pripada drţavi, a preko Budţeta nevladinog sektora, mi potpuno ciljano ostavljamo privatnim pojedincima koji se bave odreĊenim vidovima igara na sreću. Komentarišem i ja kratko ĉinjenicu da za otplatu garancija nije predviĊen ni jedan cent. Pri tom podsjećanje da i za 2011.godinu nijesmo bili predvidjeli ni jedan cent, pa je moralo da se plati 33,9 miliona eura. Imamo ĉinjenicu, i u vezi sa tim ja mislim da ovaj dom ne smije završiti raspravu o 159 Predlogu Budţeta a da nema konkretne informacije od Vlade, da li ministra finansija ili nekog drugog iz Vlade ili ministra ekonomije ili bilo bi najbolje premijera, da li je postignut ugovorni aranţman Kombinata aluminijuma i Elektroprivrede Crne Gore, jer imamo ĉinjenicu da je KAP već duţan 60 miliona eura Elektroprivredi. Imamo ĉinjenicu ako se taj problem ne riješi- snabdijevanje elektriĉnom energijom. Dakle, gdje je rješenje je li zaustavljanje KAP-a ili imate li alternativno rješenje, jer ekonomija Crne Gore sa proizvodnjom Kombinata aluminijuma je jedan nivo proizvodnje i finansije Crne Gore su takoĊe sa ili bez proizvodnje Kombinata aluminijuma potpuno dvije razliĉite stvari. Crna Gora mora da ima ozbiljan odgovor na to pitanje. Ja mislim da Vlada nema preĉeg posla nego da to pitanje riješi, a imamo samo nekoliko dana do isteka kalendarske godine, kada da odgovorimo na to pitanje, i to precizno, ako to ne bi uĉinili sada. Sada konkretno, gospodine ministre Ţugiću, prije deset dana poslao sam vam zahtjev, kao poslanik koji na to ima pravo po ĉlanu 50 Poslovnika Skupštine, da mi odgovorite da li je Ministarstvo donijelo rješenje po ţalbi zaštitnika imovinsko-pravnih interesa Crne Gore koji je podnijet ĉini mi se poĉetkom ove godine? Dakle, najmanje sedam, osam mjeseci je proteklo od kada je podnijeta ţalba na rješenje Uprave za nekretnine podruĉne jedinice Ţabljak kojim je pravo korišćenja na nekih pet miliona kvadrata preduzeće HM Durmitor - Ţabljak, prevedeno u pravo svojine i na to rješenje podruĉne jedinice uprave za nekretnine Ţabljak podnijeta je ţalba od strane zaštitnika imovinsko-pravnih interesa. Prije 10 dana sam traţio odgovor i zamolio da mi odmah odgovorite. Nije problem što to nijesam dobio u pisanoj formi, ali raĉunam da ste morali biti spremni da ćete mi usmeno odgovoriti na to pitanje. Desetine miliona kvadrata zemljišta po Zakonu o svojinsko-pravnim odnosima koji je usvojen u ovom domu dvotrećinskom većinom pripadaju drţavi. Dakle, sve ono zemljište koje je bilo predmet privatizacije ili steĉaja na koje nije plaćena trţišna naknada je drţavno zemljište. Ima mnogo sluĉajeva, sijaset sluĉajeva gdje se drţava izuzetno neodgovorno odnosi prema ovom izuzetno vaţnom drţavnom resursu. Ja se nadam da ćemo konaĉno shvatiti i morati da će nas problemi u koje dolazimo natjerati da se mnogo ozbiljnije, odgovornije prema ovom pitanju odnosimo. Vrlo malo vremena mi je ostalo u vezi sa tim, ali samo da kaţem jedan broj mojih kolega iz opozicije je sa razlogom potencirao da se više sredstava odvoji za izgradnju djeĉjih vrtića, jaslica pa su traţili da se jedna stavka od 975.000 u kapitalnom budţetu koja je namijenjena za otplatu dugova za kupovinu kampa na Zlatici smanji za 400.000. Naţalost, kolege ne moţe dok se ne razvrgne ugovor o kupovini kampa na Zlatici gdje je Vlada, odnosno Uprava policije Crne Gore prije godinu dana kupila kamp na Zlatici sa zemljištem za koje sada odgovorno tvrdim, upravo po odredbama Zakona o svojinsko pravnim odnosima je pripadalo drţavi. Dakle, drţava je kupila za 8,5 miliona i zemljište koje inaĉe njoj pripada, a kompletan UTIP Crna Gora, zajedno sa Hotelom Crna Gora, "Ljubović", Hotelom Podgorica i kampom na Zlatici sve prodala Normal kompany za 4,5 miliona eura. Tako mi gazdujemo drţavnom imovinom. Hvala vam.
  • Hvala, kolega KaluĊeroviću. 160 Opet kao kolega Krivokapić, slaţem se s Vama, ovo je dobar biljeg Vi i ja, ali, kao što je rekao Galilej - ipak se okreće- poslije sljedećih izbora, Vi tu ja tu, a ovdje predstavnica ţenskog pola. Ministre Ţugiću, da li imate odgovor? Ostali ste bez rijeĉi. Hvala. Ima rijeĉ kolega Bralić, a kao što bi rekao opet Krivokapić, neka se pripremi jedan od najlucidnijih poslanika kolega Danilović.
  • Uvaţeni predsjedavajući, gospodine ministre Ţugiću, predstavnici agencija, drage kolege, poštovani graĊani, Svoju diskuiju usmjeriću u dva pravca. Prvi pravac - posmatranje Budţeta koji se donosi u veoma teškom trenutku što zbog ekonomske krize, što zbog nekih naših ranijih neracionalnih poteza koje smo vukli u prethodnom periodu i zbog nespremnosti da nekad povuĉemo poteze koje smo morali uraditi. Posmatraću Budţet iz ugla ravnomjernog regionalnog razvoja, i to sa osvrtom na rashodnu stranu, prihodna strana je takva kakva jeste i mislim da na nju niti mi kao poslanici, niti graĊani niti ĉlanovi Vlade mogu u ovom trenutku bitno uticati. Poštovani graĊani, mi u Crnoj Gori imamo ĉetiri vida saobraćaja, vodeni, vazdušni i drumski i ţeljezniĉki. Na jugu imamo razvijena sva ĉetiri oblika saobraćaja u centralnom dijelu takoĊe na sjevernom dijelu najvećem dijelu imamo razvijen samo jedan vid saobraćaja drumski i on nam je u najgorem mogućem stanju. Mislim da je kapitalnim Budţetom moralo prepoznati interes Crne Gore i da u tom dijelu trebalo uloţiti više sredstava. Kao potvrda ove svoje priĉe o neravnomjernom razvoju u Crnoj Gori. TakoĊe i u dijelu kapitalne investicije Ministarstva poljoprivrede na sjeveru gdje je šuma glavni resurs predviĊena je izgradnja 3 km šumskih puteva što je neshvatljivo. Manjak segzibiliteta je takoĊe godinama prisutan i što se tiĉe u Ministarstvu saobraćaja, Ministarstvu školstva, Ministarstvu turizma jer tvrdim da nijesu manji turistiĉki potencijali sjevera nego što su potencijali juga. Naţalost, godinama se prioritet daje ljetnjem turizmu, što ima za posljedicu migraciju stanovništva i promjenu demografske strukture u Crnoj Gori. Pa imamo graĊane koji na sjeveru imaju imanje imaju trospratne kuće, a socijalni su sluĉajevi u Baru, Ulcinju u Podgorici, jer nemaju mogućnost zapošljavanja. Mislim da je kapitalnim dijelom Budţeta mora se jednom okrenuti tom dijelu, kako bi se prekinula negativna demokratska kretanja. Ono što ţelim da pohvalim i što je afirmativno u dijelu Budţeta kapitalnih investicija u dijelu izgradnje vodovoda na sjeveru, jer ove godine imamo ulaganje Vlade koja će sredstvima iz Svjetske banke uraditi konaĉno vodovod u roţajama u iznosu od milion i sto hiljada eura. Poznato vam je da dok su se ulagale desetine miliona eura u vodovod u juţnoj regiji mi smo i dalje pili vodu iz kancerogenih asbecidnih cijevi, iako smo imali cijevi koje su deponovane već pet godina stoje na deponiji u Roţajama. Manjak senzibiliteta za probleme sjevera i neravnomjerna ulaganja i onih sredstava koja se šalju na sjever će ĉini mi se stvoriti jedan novi termin kao svu teritoriju sjever, sjevera. Jer, imamo neravnomjeran raspored sredstava koja se šalju na sjever i u resornim ministarstvima. 161 Drugi dio svoje diskusije ţelim posvetiti resornom Ministarstvu, ja sam ljekar 24 godine radim u zdravstvu i ono što je primjetno da iz godine u godinu Budţet koji je opredijeljen za Ministarstvo zdravlja i Fond zdravstvenog osiguranja je manji. Tako da imamo podatak da je 2010.godine, taj Budţet iznosio 169 miliona, s tim što Institut za javno zdravlje nije bio u sastavu ovog dijela sredstava, 2011.godine 163 miliona, 2012.godine 167 miliona, a ove godine ako se oduzmu sredstva predviĊena za Institut za javno zdravlje to smanjenje je 5,5% iznosiće 162 miliona. Uz podatke koje je koleginica Kovaĉević navela da ne ponavljam kolika su liĉna primanja zdravstvenih radnika, kolika su odricanja, koliki odgovorni posao obavljaju medicinske sestre, ljekari širom Crne Gore, mislim da je ovaj dio sredstava nedovoljan. U ovom dijelu ovog Budţeta da komentarišem da je ove godine predviĊeno da je Institut za javno zdravlje takoĊe bude sastavni dio Budţeta Republiĉkog fonda za zdravstvo, što će dodatno da utiĉe na manjak kvaliteta usluga i onako opredijeljena sredstva u prethodnoj godini su 70% mogli da pokriju usluge Instituta za javno zdravlje obzirom da je sve veći broj labaratorijskih analiza, a naroĉito i da je to jedan segment koji treba da podigne nivo zdravstvene zaštite u Crnoj Gori skeptik sam da će ova mjera da djeluje na manjak kvaliteta pruţenih usluga u Crnoj Gori. Kao potvrde svega ovoga jeste i uĉešće Fonda zdravstva u bruto društvenom proizvodu. Pa ako uzmemo u narednih desetak godina uĉešće to vidjećemo da je 2002.godine uĉešće Fonda za zdravstvo u društvenom proizvodu iznosilo 6,77, 2003.godine 6,39, 2009.godine 5,9, 2010.godine 5,43, 2011.godine 5,061 i 2013.godine predviĊenim dijelom po prvi put ovo uĉešće pada ispod 5% iznosi 4,67. Radi realnog sagledavanja evo ja ću dati podatke kako to izgleda u okruţenju, kako to izgleda u Evropskoj uniji i kako to izgleda u nekim zemljama sa kojima se zaista ne moţemo uporediti. U Sloveniji je to 6,4% u Hrvatskoj 6,8% u Bosni i Hercegovini 6% u Makednoji 4,8%, u Sjedinjenim Ameriĉkim Drţavama je to 17,6% u Holandiji 12% u Njemaĉkoj i Francuskoj 11,6% u Srbiji je 6,3%. Ako to posmatramo prema koliĉini novca po glavi stanovnika onda u Crnoj Gori je to 270 eura jednom osiguraniku a ne plo glavi stanovnika. U Sloveniji je to 1.200 eura u Hrvatskoj 800 eura u Makedoniji 180 u zemljama Evropske unije prosjeĉno 2.600 eura a u Americi 3.268 dolara. TakoĊe, jedno zapaţanje je da i nešto što je afirmativno od Ministarstva finansija da su 2010. i 2011.godine dugovanja koje je pripadalo Republiĉkom fondu za zdravstvo preuzelo Ministarstvo finansija, ali mi je potpuno nerazumna ta mjera. Zašto Budţetom ne planiramo ako već ima novca ne planiramo ta sredstva jer tvrdim da se Republiĉki fond za zdravstvo Ministarstvoi zdravlja na bolji naĉin se sa više senzibiliteta trošiti ta sredstva i da će im ta sredstva biti na raspolaganju u tokom cijele godine i da to neće uticati na manjak kvaliteta zdravstvenih usluga. Ovako na kraju godine Ministarstvo finansija preuzima dug koji napravi i ne vidim svrhu takvih mjera. TakoĊe u oblasti stomatologije, sredstva koja su predviĊena za ovu godinu su za 2013.godinu 3.650.000 eura na sprema 4,5 miliona koji su u ranijem periodu bili predviĊeni. Ako se uzme ono što jeste afirmativno sa gledišta Vlade da je Vlada u prošloj godini donijela set zakona kojom su proširena besplatna lijeĉenja u oblasti stomatologije za studente do 26 godina za lica ometena u razvoju za neke druge kategorije, ali je to takoĊe teret za Fond zdravstva, jer se radi od 20 hiljada novih osiguranika. 162
  • Kolega Braliću, znam da je vaš predmet paţnje vrlo interesantan, ali vrijeme je neumjetno. Dobili ste ga već, pa završavajte.
  • Model finansiranja Fonda zdravstva je posebna priĉa poznata vam je 2010.godine, Republiĉki fond zdravstva nema više svoj raĉun nego u sastavu Ministarstva finansija. Ono što je loše to smo najbolje vidjeli u prethodnom periodu. Jer, poseban je to sistem graĊaninu trebaju sredstva za lijeĉenje onog momenta kad je bolestan, a ne nakon šest mjeseci. Vidjeli smo koji su problemi nastupili ukoliko se poništi jedan tender za nabavku ljekova, a sa više senzibiliteta sa više kadrovskih potencijala i sa više spremnosti i sa boljim rezultatima će djelovati ukoliko sredstva budu namijenjena i ukoliko bude otvoren poseban predraĉun Republiĉkog fonda za zdravstvo. Ono što takoĊe ţelim da istaknem da postoje i neke stvari koje ovim Budţetom nijesu obuhvaćene tako imamo ombudsmana za zaštitu prava pacijenata nemamo ombudsmana za zaštitu prava zdravstvenih radnika i ljekara, svakako da bi u Budţetu trebalo predvidjeti dio sredstava, prioritet bi trebao biti preventivna zaštita da dio sredstava uloţenih u preventivu svakako je cjelishodniji i napraviće uštede u dijelu koji je namijenjen za lijeĉenje van ustanova i van sistema zdravstva. Za ovu godinu je predviĊeno 13.900.000 eura koji su za lijeĉenje van instituta, ukoliko se ploveća dio sredstava u preventivnu zaštitu ojaĉaju domovi zdravlja, mnogo manje će biti potrebno za lijeĉenje van sistema zdravstvene zaštite. Zahvaljujem se.
  • Hvala, kolega Braliću, i sa Vama se slaţem u potpunosti za prvi i za drugi dio Vaše priĉe. Izvolite kolega Daniloviću, neka se pripremi kolega Martinović.
  • Hvala, gospodine Raduloviću, na komplimentima i svaki objektivni posmatraĉ bi rekao da Vam pristoji to mjesto, ja sam subjektivan. Zaboravili smo da je samo prije 15-tak dana, pa evo zaboravio je vjerovatno i premijer, ovdje proistekao ekspoze pa iz toga ekspozea valjda prirodom stvari Budţet, inaĉe da nije toga ne znam zašto ste mijenjali sastav, izvodili najjaĉi tim na teren, to ste vi rekli. I pošto Vi brzo zaboravite šta je rekao premijer, da ja podsjetim dvije stvari, neće mi se naljutiti gospoda iz agencija, to je bilo slikovito, negdje u ekspozeu mu je zasmetalo da postoji šuma agencija, pa će to morati da se sredi, i to je bilo ovako jedna blagorodna poruka, a s obzirom na njihovu izdrţljivost i vitalnost ja bih rekao da je zimzelena šuma, oĉigledno. A rekao je i jednu stvar koja nas sve obavezuje, posebno njega, gospodina premijera, da je politika stezanja kaiša odradila svoje i da se moramo ponašati drugaĉije i 15 dana potom, gospodine Pavliĉiću, gospodine ministre Ţugiću, slijedi Budţet za koji sam ja negdje ovako samouvjereno izjavio da je kukaviĉki, ili da prevedem to malo jasnije, da mu 163 nedostaje hrabrosti, vizije, vi biste trebali da rasporedite politiĉku viziju gospodina Đukanovića, nije vam to bilo teško, ovdje nema hrabrosti. Ovaj Budţet je veći neprijatelj Crne Gore od nepoštovanja sve ĉetiri strofe himne svih mogućih zastava i svih identitetskih sporova. Ovo vam govori ĉovjek kojemu je stalo do svega ovoga, ali sam potpuno siguran da ovo moţe da sruši, moţe da nas vrati unazad moţe da nas unakazi. Uvaţene dame i gospodo, ne moţemo stezati kaiš i dalje, jer nema ni za kaiš više. Moţda je preskoĉio duhovitost premijer prilikom ekspozea, moţda je u stvari ţelio da pošalje poruku da svi treba da obuĉemo trenerke lakše se i obuĉe i skine kad je neophodno, ali u svakom sluĉaju nema više šta da se steţe, barem dva ili tri dobra kaiša, uzimate penzionerima nije pošteno uvaţene kolege poslanici, da širimo demagogiju, a bilo je danas iz vaših redova kako eto drugi smanjuju primanja penzionerima, a mi samo zamrzavamo rast, pa ako uspijete da zamrznete inflaciju ajte da vam povjerujemo da ćemo biti na nuli, ali naravno smanjenje kupovne moći, smanjenje zarada penzionera je kad raste inflacija a nema usklaĊivanja rasta i nemojte više oko toga da priĉamo. Neko od mojih prijatelja kolega iz opozicije je rekao da se obraćamo graĊanima Crne Gore, tako je uvaţeni graĊani ovo je idealna prilika, idealan dokument, idealno priznanje Vlade da mi ovdje nezadovoljni iz opozicije što nas uporno ne primjećujete i naša alternativna rješenja podgrijemo socijalni bunt. Pitam vas uvaţena gospodo mislite li da postoji opravdaniji razlog od toga, kad prvo najavite najaĉi tim na teren da se spasi što se spasiti moţe, onda nastupite respektivno da bude glavu gore otpor i bunt, ja ga ne ţelim zato što u tim situacijama uglavnom postrada onaj opet koji ima najmanje, a nije mi stalo do toga. Uvaţeni graĊani, izmeĊu dvoje izbora vrlo vaţnih u Crnoj Gori, jednih gdje su obećana radna mjesta i niko nije pominjao stezanje kaiša i onih drugih predsjedniĉkih koji će moţda biti sudbonosni uslijediće još jedno švercovanje izbora u Nikšiću, gdje ćete vi ponovo biti na ispitu. Mi iz opozicije nijesmo se proslavili u meĊuvremenu nijesmo se dogovorili ali nijesmo napravili ni jednu koruptivnu radnju. Uvaţene kolege, iz vlasti vidite šta ste vi uradili u meĊuvremenu i da li vas to delegira da vodite i Nikšić i Crnu Goru, da li to govori lijepo o vašem budućem predsjedniĉkom kandidatu. Ovdje stavljam taĉku na alegorije i na metafore i nastavljam sa jednom priĉom koja nije vesela jer nam ni Predlog Budţeta nije veseo, nijesam provjerio ali ĉini mi se da je jedan od najuglednijih bankara na Titaniku neko od vas ko je to paţljivije posmatrao će se sjetiti i ispraviti me ako pogriješim bio Bendţamin Gugenhajm, završio je svoj ţivot na Titaniku, tako što mu je prvo ponuĊeno da meĊu onim dobrostojećim prvi napusti brod, znate i sami Titanik je u svoje vrijeme bio mnogo više nego Crna Gora u svoje vrijeme, on je to odbio i rekao dok se ne spasi posljednje dijete i posljednja dama da njemu, njegovo vaspitanje lordovsko i ono što je radio u svom poslu, svom biznisu to ne dozvoljava, vratio se u kabinu obukao najbolje odijelo, zapalio tompus i potonuo i to je priĉa o Titaniku. Crna Gora nije Titanik nije dobro poreĊenje, ali jeste jedna egzotiĉna mediteranska laĊa koja se neće nasukati na svu sreću ni na kakav ledeni brijeg, ali bi kormilar mogao da je trajno potopi i nijesam siguran s obzirom da je i bankar uz to naš kormilar, makar dijelom uĉestvuje sa bratom i u bankovnim poslovima da bi bio spreman da uradi ovo što je uradio Gugenhajm branio svoje dostojanstvo i novac koji je zaradio na pošten naĉin. Trebao je ovdje danas da 164 bude gospodin Đukanović da nam objasni sve ovo, da nas ohrabri da kaţe glasajte za ovo gospodo iz opozicije, a ja vam dajem rijeĉ kao premijer neće biti rebalansa ili će ga moţda biti ako bude suficita. Ja znam gospodine Ţugiću, znate da vas smatram korektnim ĉovjekom, da nam Vi danas ne moţete garantovati da neće biti reblansa, padne li jedna drţavna garanacija evo rebalansa. Ne daj boţe bilo ĉega što je ne daj boţe mi ne znamo kako ćemo završiti ovu godinu, odnosno onu sljedeću. Moţda veĉeras i plijenimo paţnju, moţda nas posmatraju ali znate zbog ĉega, plaše se moţda prvi put poslanika, zašto nas se plaše, svi imamo neku inicijativu i hoćemo da uzmemo s konta A i prebacimo na konto B i to nam liĉi na onu narodnu ne daj boţe ili daj boţe da komšiji crkne krava i svi govore a što predlaţeš pušti da ne boli ne diraj dobro je i ovako. Samo nemojte vi sad praviĉnije da raspodjeljujete, liĉimo idem da probudim asocijacije kod vas koji malo bolje poznajete istoriju na one uvaţeni kolega iz naših ponosnih brda koji su svojevremeno teško ţivjeći ali ne teţe od onih iz krševite Crne Gore na put kod gospodara morali da se opreme kroz cijelo selo, od nekoga svilenu košulju, od nekoga malo… cipele, pa ne daj boţe ako je u meĊuvremenu bilo kakvog razloga za veselje ili se trĉalo za onim da ne navrati Ċe na pazar, ili se molio Bog da se vrati na vrijeme, jer dvojica se nijesu u isto vrijeme mogla veseliti u istom odijelu. Tako i mi. Skini sa jednoga ili s jedne potrošaĉke jedinice, daj drugoj, kao da nekom ovdje pretiĉe. Na moju ţalost, gotovo nikome. Kako ćemo da zaradimo novac pitam one koji su bili ministri, a sad više nijesu, ovdje su s nama kolege? Uvaţavam to što su radili. Kako ćemo da razvijemo poljoprivredu? Kako još jednu granu industrijsku da podignemo do nivoa da moţe biti kompenzacija za ne daj boţe, u turizmu? Šta da uradimo sa energetikom? Otkud novac? Ja ne pominjem procente. Procenti su posljedica politika i budu ovakvi ili onakvi. Kakva je naša politika? Samo da se raziĊemo dobro je, dobro je prošlo, pušti nije bilo strašno, jesu kritikovali i u pravu su, i ne znaju koliko ja znam, i to je vaša logika. A strepite koliko i mi šta će biti sjutra. Bilo bi najpoštenije, uvaţene kolege, da prvi ministar naše vlade zbog toga što nije odrţao obećanje, zbog toga što nije odmah krenuo sa stezanjem kaiša, zbog toga što je uveo populistiĉku priĉu o tome da treba oporezovati i plate preko 400 evra, a potrošaĉka korpa oko 800, zbog toga bi trebao da doĊe ovdje i da kaţe - ja vraćam mandat. Traţim da svi uĊete u Vladu proporcionalno ostvarenom rezultatu i nudim nekoga ko je manje zamjerljiv i ko je manje upropastio Crnu Goru od mene u minulim mandatima. Imali biste odgovor pozitivan u Demokratskom frontu. Ali ne pristajemo, naravno, da nas ĉovjek koji je u 15 dana zaboravio šta je napisao u svom referatu ili ekspozeu povede u svijetlu budućnost. Ţao mi je mnogo puta sam ga ovdje u ovoj skupštini pominjao. Gospodine Ţugiću, ne biste od ovoga uradili ništa bolje niti biste ovo mogli pravednije rasporediti a da onome drugome ne bude crni bajrak nad vlastitim finansijama, da ne kaţem nešta drugo. Prema tome, da se opametimo, da shvatimo da je ovo-drţi vodu dok majstori odu, da ovdje nema boljitka, da ovdje samo gledamo da se naš vagon sluĉajno ne zapali ako je kompozicija od 100-nak vagona odavno u plamenu. Ona prva i ne primjećuje kako svake godine vagon po vagon je manje. Ali, vas pozivam, uvaţene kolege poslanici iz pozicije i opozicije, da obratite paţnju jer je dogorelo do našeg vagona. I nikome neće biti ţao, ama baš nikome, ako ovaj naš vagon "izgori", jer smo im se podjednako dopadnuli svi. Na moju nesreću ja nijesam kriv koliko i vi. Ja makar govorim, spašavam dušu, i upozoravam da ovako 165 ne moţe. A vi, klimate glavom i kaţete da ovako mora. Znate da nije tako. Treba imati malo više hrabrosti, treba reći da ne moţe više ovako, ne moţe njemaĉki budţet da izdrţi ovaj socijalni karton, znate to, gospodine Ţugiću. Nema toga ko će finansirati mlade ljude do 40 i 50 godina, koji samo za to što su šefovi biraĉkih odbora DPS-a primaju platu, pa se razvedu još sa suprugom da bi mogla i ona da prima platu, a ţive pod istim krovom, i garantujem vam svojom rijeĉju da ih takvih u Crnoj Gori ima dovoljno da bismo godišnje govorili o ušparanim milionima. Ne moţe se stalno pozivati na stezanje kaiša a bivati sramota da pokaţete kakav kaiš vi nosite. Moţda je i u kaišu problem, ali je u pitanju koliko ĉiji kaiš košta. Hvala lijepo. Potpredsjedniĉe, zlouptrijebio sam malo sam prekoraĉio, ali onakva najava je zahtijevala i ovakav odgovor.
  • Hvala, kolega Daniloviću, bili ste u elementu. Za komentar se prijavio kolega Simović, evo sam je ustao. Izvolite, kolega Simoviću, dva minuta.
  • Hvala, gospodine potpredsjedniĉe. Pa evo, kratko da komentarišem diskusiju kolege Danilovića. Slaţem se, gospodine Daniloviću, da se opozicija u Nikšiću nije proslavila. Ali, mislim da ćete se sloţiti i vi sa mnom kad kaţem - ne samo da se nijeste proslavili, nego ste na javnoj sceni evo dva puna mjeseca pokazali kako se opozicija uveliko svaĊa na politiĉkoj sceni u Nikšiću. Sjetimo se samo kako ste se proslavili, odnosno kako ste se posvaĊali, a ja sam se u prethodnih dva mjeseca pokušao da budem hroniĉar vaše sloge, odnosno vaše nesloge i tih svaĊa. Napravio sam tu jednu malu skriptu koju negdje mogu vam i pokloniti, i ovih dana sam je listao. Sjetimo se samo teških rijeĉi koje ste kazali jedni drugima. Sjetimo se i epiteta i "pravaranti" i "fašisti" i "nacionalisti", i mnogo toga još. To nije vam saopštavao niko iz vladajućih partija. To ste saopštavali, gospodo, vi jedni drugima. I u ĉemu je sada problem? Da se pojavimo ponovo pred graĊanima Nikšića i da vidimo nakon svega ovoga kome će graĊani Nikšića dati povjerenje. Nikšić nema više vremena da ĉeka da se vi dogovorite. Nikšić vas je ĉekao dva mjeseca. Nikšiću treba redovnost, treba nastavak aktivnosti i mnogo toga još. Što se tiĉe ekspozea koji ste i vi pominjali, ja mislim da vi zloupotrebaljavate navode iz ekspozea mandatara, odnosno premijera Đukanovića. Vi ţelite da zamijenite teze. Vi posmatrate ekspoze kao ekspoze koji je prezentiran kao program rada Vlade za jednu godinu. Gospodo, ova Vlada ima ambiciju, ima kapaciteta i graĊani Crne Gore dali su joj mandat za ĉetiri godine. I zbog toga navodi ekspozea odnose se na program rada Vlade za naredne ĉetiri godine. I tu jasno piše u prvim reĉenicama ekspozea "U svom ĉetvorogodišnjem mandatu Vlada će prevashodno biti usredsreĊena na pitanja koja presudno opredjeljuju kvalitet ţivota graĊana Crne Gore". A odmah u drugoj reĉenici se kaţe "... u ĉemu će posebna paţnja biti posvećena da se povrati odrţivost drţavnih finansija uravnoteţenja prihoda i rashoda". Pa valjda je normalno da u prvoj godini mandata se obezbijedi odrţivost javnih finansija. I zar nije normalno budţet koji se sada prezentira, budţet sa kojim se insistira na uravnoteţenju javne potrošnje, mi 166 znamo da to nije politiĉki profitabilno,ali je to sigurnost i garancija upravo odrţivosti javnih finansija i najbolja garancija redovnosti i penzija i plata i toga. Šta vi hoćete? Haos u Crnoj Gori. Hoćete pretjeranu javnu potrošnju da bi za pola godine penzije kasnile po dva, tri, ĉetiri mjeseca, kao što se radi u zemljama u okruţenju.
  • Hvala, kolega Simoviću. Izvolite, kolega Daniloviću.
  • Sad je meni jasno. Dakle, ipak smo pravilno rastumaĉili samo što mi je trebala vaša pomoć, premijer je najavio da neće biti stezanja kaiša, odnosno biće pa ćemo za dvije godine vratiti na ove dvije rupe koje ćemo u meĊuvremenu da pritegnemo. Vi mene podsjećate na onu priĉu ili na onaj vic gdje jedan naš komšija, da se ne bi sad komšije naljutile, prvo ode pa kupi cipele dva broja manje, i kad sazuje kaţe – e, ovo je odmor, da sam znao da je ovako lijepo, uvijek bih nosio dva broja manje. Nemojte, gospodine, niti je ovo vama prvi mandat niti je prvi mandat gospodinu Đukanoviću, niti je ovo vlada diskontinuiteta pa da vam dajemo 100 dana. Vi imate ĉetvrtinu vijeka za sobom u Vladi, gospodine Simoviću. I sad smo se mi obrukali u Nikšiću za mjesec dana a vi se proslavili za 23 godine. I posebno u posljednjim godinama sa svojim gradonaĉelnikom i svojim vladanjem. Toliko su graĊani vas ţeljni da će vas sada jedva doĉekati kao oslobodioce. Da vam odmah kaţem, evo mi smo se obrukali, vi nijeste. I svaki glas u Nikšiću neka vam je sa srećom. I ako ljudi tamo misle da zavreĊujete da vodite grad, vodite do posljednjih izdisaja svakoga od nas. Ja na naĉin na koji vi ţelite da obezbijedite većinu ne ţelim. Mi nijesmo u meĊuvremenu u Nikšiću uradili nikakvu koruptivnu radnju. Jeste li vi? Oĉigledno nijeste. Vi zaboravljate zbog toga što zaboravlja i mandatar, on se ne sjeća šta je rekao prije 15 dana u ekspozeu, vi se ne sjećate da ste danas sa Dragom Đurovićem, koji je bio na listi jedne od opozicionih partija pa prešao kod vas. Znate šta nam je zamjerio? Zbog toga što je navodno njegova matiĉna stranka rekla neće ni sa vlašću ni sa opozicijom pa on poţurio da ode sa vlašću. Evo, oni su pregovarali sa nama, pokušavali smo da se dogovorimo. On nije imao dilema. Meni liĉi na vas. Nemojte više da mi pojašnjavate, ovdje u Crnoj Gori je svima poznato. Nemojte da se ljutite što ovako govorim zbog toga što imam na to pravo jer danas ustane moj kolega, vaš partijski drug i kaţe - smatram opravdanim da se smanje poslaniĉke plate, a ja to smatram licemjernim. Lako je njemu da to kaţe kad ima moţda tri plate u kući i kad je prethodno dobio od drţave i stan i sve ostalo, a danas bi, zajedno sa mnom, da se izjednaĉi. Ne moţe, gospodine Simoviću. Prvo da vidimo gdje je ko bio, pa da onda sve stavimo u koš, damo moţda drţavnim organima na raspolaganje višak stambenog prostora, potom sreţemo penzije i plate i da svi budemo srećni, a ne nekome dugme, a nekome odijelo, pa svi ponosni i srećni, goli i polugoli pred graĊane Crne Gore. Hvala vam na takvoj ponudi. 167
  • Hvala i vama, kolega Daniloviću. Izvolite, kolega Martinoviću, a neka se pripremi koleginica Ponoš.
  • Gospodine predsjedavajući, poštovani predstavnici Vlade, uvaţeni ministre, predstavnici regulatornih agencija, uvaţene kolege, poštovani graĊani Crne Gore, Prije skoro mjesec dana imali smo prilike da ĉujemo kljuĉne zadatke Vlade Crne Gore iz ekspozea predsjednika Đukanovića, a danas raspravljamo o poĉetnom koraku ka ostvarivanju tih zadataka, Zakonu o budţetu Crne Gore za 2013. godinu. U vrijeme svjetske ekonomske krize i velikih nestabilnosti u eurozoni i Evropskoj uniji, trebalo je koncipirati budţet koji će biti realan finansijski plan i koji će predstavljati realan odnos izmeĊu potrošnje i fiskalnih mogućnosti naše ekonomije. Po mom mišljenju, predloţeni Zakon o budţetu za 2013. godinu upravo to jeste, realan finansijski plan koji će omogućiti stabilnost i funkcionisanje svih drţavnih organa, kao i servisiranje svih obaveza na unutrašnjem i na meĊunarodnom planu. Usvajanje predloţenog Zakona o budţetu omogućiće redovno servisiranje svih mandatornih obaveza koje se odnose na redovnu isplatu zarada, penzija, socijalnih davanja, kao i na realizaciju svih obaveza prema meĊunarodnim institucijama i realizaciju razvojnih projekata. Budţetska potrošnja planirana je u iznosu od 1.257.000.000 ili 35,99% brutodruštvenog proizvoda, što je niţe u odnosu na rebalansom planiran iznos za 2012. godinu prema kojim je iznosila 37,91% BDP-a. Ovaj trend smanjivanja uĉešća potrošnje u brutodomaćem proizvodu uprkos znaĉajnom rastu izdvajanja za penzije i socijalnu zaštitu odgovara planu da se u narednom periodu budţetska potrošnja svede na ispod 33% do 2015. godine. Zajedno sa procijenjenom potrošnjom opština, ukupna konsolidovana javna potrošnja će 2013. godine biti na nivou ispod 40% BDP-a, što bi svrstalo Crnu Goru u grupu zemalja sa niţom javnom potrošnjom, a prosjek zemalja Evropske unije je oko 50%. Tome svakako doprinose i mjere ušteda Ministarstva finansija koje se sprovode u posljednje ĉetiri godine, a odnose se na kontrolu zapošljavanja u javnom sektoru, smanjivanje diskrecionih troškova, kontrolu obraĉuna zarada, kontrolu javnih nabavki, smanjenje zarada za funkcionere u Vladi i nosioce pravosudnih funkcija, smanjenje naknada troškova dnevnica, racionalizacija izdataka za reprezentaciju i sluţbena putovanja. Posebno bih istakao znaĉaj mjera za podsticanje novog zapošljavanja u okviru kojih je kreiran program struĉnog osposobljavanja visokoškolaca za koji je u budţetu za 2013. godinu opredijeljeno deset miliona eura, znaĉajno više nego što je to u prethodnom periodu izdvajano za pripravniĉki staţ. Istovremeno je kreiran i set podsticajnih mjera za poslodavce koja podrazumijevaju mogućnost da oni finansiraju zaposlene visokoškolce, a da im ta sredstva budu priznata kao višak plaćenog poreza tj. kao poreski kredit. Struĉno osposobljavanje biće priznato kao radno iskustvo u trajanju od 12 mjeseci kao uslov za polaganje struĉnog ispita. Ono što bih istakao kao pozitivnu novinu je naĉin objavljivanja javnog poziva i postupak i kriterijum za odluĉivanje sa kim će poslodavac potpisati ugovor, što je sve elektronski generisano uz davanje prioriteta prosjeĉnoj ocjeni za vrijeme studiranja i odgovarajuću struku. Korisnici ovog programa primaće zaradu u iznosu od 50% prosjeĉne zarade u Crnoj Gori za prethodnu godinu. U prvom krugu 168 realizacije programa struĉnog osposobljavanja 2592 korisnika našlo je zaposlenje i ugovor će zakljuĉiti najkasnije od 15. januara. Rok za prijavu drugog kruga bio je 24. decembar i po zakljuĉenju ovog roka ukupno će 3.429 visokoškolaca otpoĉeti struĉno osposobljavanje. Siguran sam da će i 789 visokoškolaca koji nijesu dobili mjesto, u najkraćem roku poĉeti osposobljavanje. TakoĊe, ono što smatram izuzetno znaĉajnim jesu aktivnosti Ministarstva finansija u cilju voĊenja fiskalnih pravila i srednjoroĉnog budţetskog okvira koji ima za cilj pravovremeno i adekvatno reagovanje na izazove i rizike i odgovorno voĊenje fiskalne politike i upravljanje javnim finansijama. Nacrt ovog zakona o budţetu i fiskalnoj odgovornosti je u izradi, a pravila na kojima poĉiva Nacrt zakona su ograniĉavanje deficita budţeta drţave, smanjivanje drţavnog duga u ukupnom iznosu ispod 30% BDP-a, uz prelazni period od 11 godina koji predviĊa maksimalni nivo duga do 60% BDP-a do kraja 2015, do 45% do kraja 2019. i smanjivanje duga ispod nivoa od 30% BDP-a do 2024. godine. Zatim uvoĊenje srednjeroĉnog budţeta kojim se utvrĊuje obavezujući nivo potrošnje za dvije naredne godine i indikativan nivo potrošnje za treću godinu, kao i budţetska rezerva kojom se stvara prostor da se eventualno poveća potrošnja prilikom planiranja budţeta za narednu godinu. Tekući izdaci moraju biti niţi od tekućih prihoda, a neto zaduţivanje moţe biti samo za potrebe finansiranja kapitalnog budţeta. TakoĊe, ukupni kumulativni obim izdatih garancija od strane drţave ograniĉen je na 10% BDP-a, osim u sluĉajevima od strateškog znaĉaja za Crnu Goru. Definiše se korektivna procedura u sluĉaju odstupanja od fiskalnih pravila i srednjeroĉnog budţeta, projektovana stopa rasta prihoda limitirana je projektovanom stopom rasta BDP-a. Na kraju, zakljuĉio bih da smo svi duboko svjesni ĉinjenice da bi svakoj potrošaĉkoj jedinici u budţetu dobrodošlo više sredstava, ali da ozbiljnost i shvatanje situacije u kojoj se nalazimo i u kojoj se nalazi i eurozona i ĉitav svijet nameće potrebu da svi damo maksimum redukovanjem svih troškova. Imajući sve ovo u vidu, smatram da će svi u okviru svojih raspoloţivih mogućnosti moći da zaokruţe svoje poslovanje na osnovu predloţenog Zakona o budţetu za narednu godinu. Dozvolite mi da samo napomenem projekte koji će se iz kapitalnog budţeta finansirati naredne godine, a tiĉu se Prijestonice Cetinje, koji su, dijelom, pojedini zapoĉeti u prošloj godini, a dijelom će se zapoĉeti sljedeće godine. To su rekonstrukcija drţavnog tuţilaštva na Cetinju, adaptacija bivše upravne zgrade Oboda za potrebe smještaja Uprave za zaštitu kulturnih dobara i Centra za konzervaciju i arheologiju Crne Gore, sanacija mauzoleja na Lovćenu, finansiranje projekta za realizaciju smještanje ikone Bogorodice Filermose, projekat sanacije reljefa Crne Gore, sanacija, rekonstrukcija i restauracija dvora kralja Nikole, Dnevni centar za djecu sa smetnjama u razvoju, rekonstrukcija gradske trţnice, unapreĊenje infrastrukture u nacionalne parkove Crne Gore koje je planirano u iznosu od pola miliona, a znate da Prijestonici Cetinje pripadaju dva nacionalna parka, tako da će dobar dio tih sredstava biti uloţen u ova dva nacionalna parka. Zatim poĉetak radova objekta za potrebe Dinastije Petrović Njegoš. Zahvaljujem.
  • Hvala vama, kolega. Koleginica Ponoš sada ima rijeĉ, a neka se pripremi koleginica Filipović. Izvolite. 169
  • Hvala, potpredsjedniĉe. Dame i gospodo poslanici, poštovani graĊani, Samo bih ţeljela da prokomentarišem ono što se ĉulo maloprije ovdje u Skupštini. Htjela bih da kaţem da nema potrebe da više govorimo o brukanju jer jasno je bilo da, bez ozbira na sve ideološke i politiĉke razlike, opozicione stranke u Nikšiću su se dogovorile. Nakon toga, gospoda iz parlamentarne većine izvršili su politiĉku korupciju, tako da graĊani koji budu htjeli da Nikšić vode ljudi poput Rada Đurovića mogu glasati na narednim izborima Demokratsku partiju socijalista.
  • Koleginice, nemojmo o tome, posebno nemojmo imena ljudi koji nijesu ovdje. Koncentrišimo se na budţet. Izvolite.
  • Završićemo o brukanju za veĉeras. Htjela bih da nastavim samo jednom mnogo radosnijom temom, rekla bih, pošto smo upravo od kolega iz Skupštine primili, ĉini mi se, ĉetiri amandmana koja se tiĉu predloga Udruţenja roditelja iz Podgorice. Meni je zadovoljstvo što nakon tri poslanika, opozicije i jedne iz parlamentarne većine imam priliku da govorim o tom predlogu. TakoĊe, posebno mi je zadovoljstvo što su o ovome govorila i dva poslanika muškarca danas. Kao predstavnik graĊana u ovom visokom domu imam obavezu da govorim o ovoj inicijativi koja je stigla od udruţenja roditelja, jer je ovo jedan realan problem kako njihov, tako je to i naš i vaš problem. Kao što već znate, Predlogom zakona o budţetu za 2013. godinu za vrtiće je opredijeljeno 660.000 eura. Ukoliko znamo da je za jedan vrtić potrebno otprilike oko milion i po eura do dva, onda otprilike za iznost koji imamo u 2013. godini moţemo izgraditi pola jednog vrtića. To su, dame i gospodo, vaše uštede u budţetu, vaše uštede na uštrb budućnosti jer, kao što svi znamo, djeca su budućnost naše zemlje. Ukoliko bi postojala politiĉka volja, vjerujem da bi Vlada u ovom budţetu mogla napraviti preusmjerenje sredstava za ovu namjenu. Nadam se da će amandmani koji su pristigli dobiti podršku većine u ovom visokom domu. Govorili smo danas mnogo o stezanju kaiša, govorili smo juĉe. Na primjer, prema Upravi za imovinu u Crnoj Gori danas postoji 1625 sluţbenih vozila i nakon smanjenja Vlade u ovom dijelu za 20%. Pri tom je zanimljivo da, prema podacima Uprave za imovinu, od maja do decembra mjeseca broj sluţbenih automobila u drţavnoj upravi se povećao za 22, uprkos mjerama štednje u javnoj potrošnji. Metod smanjenja javne potrošnje ove Vlade koji je, onako narodski reĉeno, mic po mic nije uspješan. Moţda zbog toga treba slijediti primjer Francuske i imati neke radikalnije mjere u smanjenju ove potrošnje i moţda treba prodati protokolarna vozila i smanjiti broj sluţbenih vozila, ako ih ne potpuno ukinuti. GraĊani znaju da je veoma licemjerno govoriti o smanjenju potrošnje ako znamo da su neki bivši ministri kupovali dţipove od preko 50.000 eura. Voditi štedljivu politiku danas znaĉi da teret krize ne treba da snose samo graĊani, treba da snosi cijela drţavna uprava. To predstavlja i moralnost jednog društva. Gospodo iz Vlade, vi biste time stekli naklonost svih graĊana Crne Gore. Vjerujem da znate, ukoliko biste sproveli drastiĉne mjere za izlazak iz krize, pokazali biste 170 jedan simboliĉan akt i poslali biste jasnu poruku da je Crna Gora naša zajedniĉka kuća i da moramo štediti svi. Prema nekim nezvaniĉnim informacijama za servisiranje sluţbenih automobila, 1625, godišnje se potroši oko 20 miliona eura. Dvadeset miliona eura je više nego dovoljno za izgradnju deset novih vrtića godišnje. Eto, samo toliko. Ĉak i ako ne smanjimo ovu potrošnju u potpunosti, mi bismo mogli godišnje da izgradimo makar vrtić ili dva. Ova sredstva koja bi drţava obezbijedila smanjenjem svih ovih rashoda, mogla bi se preusmjeriti i na materijalno, na socijalno ugroţene, na samohrane majke, nezaposlene, zatim ugroţene kategorije hraniteljske porodice, osobe sa posebnim potrebama, na programe zapošljavanja. To se, dame i gospodo, zove socijalno odgovorna politika. Socijalno odgovorna politika nije to što su, na primjer, rashodi za materijal i usluge u odnosu na budţet iz prošle godine povećani za deset miliona. U 2011. godini ovi rashodi su iznosili 112 miliona, a u 2013. godini u Predlogu zakona o budţetu oni iznose 122 miliona. To nije socijalno odgovorna politika. TakoĊe, ţeljela bih da ĉujem nekog od poslanika osim od poslanice Vuksanović koja je ranije danas govorila o tome, da poslanici iz parlamentarne većine danas ustanu i da kaţu graĊanima Crne Gore nema para za vrtiće, ili da kaţu nema para za našu djecu. Zaista bih voljela da vidim sjutra da neko od vas glasa protiv ovih vrtića. Dobili ste ĉetiri amandmana prema kojima se opredjeljuju sredstva ili za izgradnju novih vrtića ili sredstva za adaptaciju postojećih, ukoliko baš izglasate da ne postoji naĉin da imamo nove vrtiće. Voljela bih da sjutra neko od vas kaţe nema novca za našu djecu. Pošto su, takoĊe, kolege govorile o globalizaciji, hajde onda da se mi tako globalno ugledamo i na druge zemlje, hajde da se mi ugledamo na Francusku, na primjer. Pošto, takoĊe, podrţavate smanjenje plata poslanika, što je za svaku pohvalu, hajde da podrţite, onda, smanjenje broja nepotrebnih automobila. Danas je jedan kolega, takoĊe, rekao da ne treba raspravi o budţetu pristupati zakopani u naše politiĉke rovove, citiram. IzaĊite, onda, iz politiĉkih rovova i podrţite inicijative i amandmane koji se tiĉu sredstava za izgradnju novih vrtića ili za adaptaciju postojećih. Hvala.
  • Zahvaljujem. Idemo redom. Koleginica Ţana Filipović sada ima rijeĉ, a nakon nje kolega Vladislav Bojović. Izvolite.
  • Zahvaljujem. Poštovani potpredsjednici, poštovani predstavnici predlagaĉa, uvaţene graĊanke i graĊani, uvaţene poslanice i poslanici, Osobito mi je zadovoljstvo da se prvi put obratim u crnogorskom parlamentu, cijeneći da je parlament hram demokratije, da je parlament mjesto u kome se konsoliduje demokratija i stvaraju uslovi za postojanje demokratskih politiĉkih zajednica. Rukovodeći se svojim dugogodišnjim radom, angaţmanom u kulturi, moj stav o budţetu za 2013. godinu odnosiće se iskljuĉivo na ovu tako znaĉajnu sferu u društvenom i politiĉkom ţivotu Crne Gore, što ne znaĉi, naravno, da nijesam 171 posebno razmatrala i ostale mnogobrojne potrošaĉke jedinice budţeta Crne Gore za 2013. godinu. Uvaţavajući sloţenu finansijsku situaciju u drţavi koja je izazvana globalnom ekonomskom krizom, kao i veliku odgovornost da se u takvim okolnostima Vlada Crne Gore pripremi i predloţi budţet Skupštini Crne Gore, sredstva namijenjena za kulturu omogućavaju da institucionalni nosioci kroz svoje godišnje programe realizuju znaĉajne projekte i aktivnosti u cilju razvoja promocije i popularizacije crnogorske kulture. Budţetska sredstva Ministarstva kulture za 2013. godinu u iznosu od 5.500.493 eura su za realizaciju devet programa od kojih su šest iskljuĉivo iz oblasti kulture i tri iz oblasti medija. Nakon institucionalnih i zakonodavnih reformi u oblasti kulture, politika ovog ministarstva i naredne godine biće posvećena projektima u oblasti kulturne baštine za koju je u budţetu izdvojeno 1.329.000 eura. U ovoj oblasti Ministarstvo će u saradnji sa nacionalnim i lokalnim institucijama realizovati mnogobrojne projekte koji će biti vezani za valorizaciju, zaštitu, oĉuvanje, promociju, popularizaciju i unapreĊenje kulturnih vrijednosti koji potiĉu iz razliĉitih civilizacijskih i religijskih slojeva koji su nastali na teritoriji Crne Gore. U tom kontekstu predviĊenim budţetskim sredstvima omogućiće se oĉuvanje specifiĉnih kulturnih obiljeţja koji predstavljaju bogatstvo crnogorskog kulturnog identiteta. Upravo ta raznolikost kultura i nasleĊa u Crnoj Gori nezamjenljiv je izvor duhovnog i intelektualnog bogatstva savremenog društva u kojem ţivimo, a zaštita multikulturalnog nasleĊa Crne Gore je suštinski aspekt svih strategija Ministarstva kulture u muzejskoj, biblioteĉkoj, konzervatorskoj, arhivskoj i kinoteĉkoj djelatnosti. Pored ovog programa zaštite i oĉuvanja kulturne baštine, sredstva opredijeljena budţetom za 2013. godinu za kulturno- umjetniĉko stvaralaštvo u iznosu od 1 780 000 eura, odnose se na subfinansiranje programa i projekata putem javnih konkursa iz 11 oblasti kulturnog i umjetniĉkog stravalaštva, subfinansiranje festivala i manifestacija od znaĉaja za kulturu Crne Gore, a predvidjena su i sredstva za finansiranje kulturnih aktivnosti udruţenja crnogorskih iseljenika.Vrijedno je i pomena da su planirana sredstva za realizaciju programa Savjeta Evrope, Kultura 2007-2013. godine, zatim Unesko Konkurs savremene perspektive razvoja kulture i umjetnosti nasleĊa i dijaloga. Zakonom o kulturi i nacionalnom strategijom razvoja kulture, predviĊen je i ravnomjeran razvoj kulture na sjeveru Crne Gore, za šta je opredijeljeno 310 hiljada eura kao i rad nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom koja djeluju pet programskih podruĉja: obrazovanje ,priroda nauke, društveno humanistiĉke, kultura komunikacije i informacije. Posebno istiĉem da su budţetska sredstva namijenjena za obeljeţavanje jednog veoma znaĉjanog jubileja- 200 godina od roĊenja velikog pjesnika Petra II Petrovića Njegoša, a za obiljeţavanje ovog jubileja ukljuĉiće se sve institucije kulture, a Narodni muzej, kome je u 2013. godini, oprijedeljeno iz Budţeta 1 825 315 eura, će nizom programa u objektima koji su veoma znaĉajni za ţivot i djelo Petra II Petrovića Njegoša, tu, prije svega, mislim na Biljardu,na Mauzolej na Lovĉenu i rodnu kuću na Njegušima, organizovati razliĉite programske sadrţaje. Izdvojila bih, takodje, još jedan jubilej, znaĉajan na crnogorsku kulturu, a to je 60 godina od osnivanja Crnogorskog Narodnog Pozorišta 1. novembra 2013. godine, koji će biti obiljeţen monografskim izdanjima i bogatim pozorišnim repertoarom. Za Crnogorsko Narodno Pozorište u narednoj godini iz Budţeta 172 2013. godine izdvojeno je 1 831 337 eura, od ĉega će biti finansirano sedam premijera u Crnogorskom Narodnom Pozorištu, ali i u Kraljevskom Zetskom Domu dvije premijere i jedna koprodukcija, a izaći će iz štampe i posljednja ĉetvrta knjiga trećeg toma monografije Stoljeće crnogorskom dramskog teatra. Cijenjeći zalaganje Vlade, Ministarstva resornog,dvije drţavne uprave, mislim na drţavni arhiv i na upravu za zaštitu kulturnih dobara, kao i 11 institucija kulture u prethodnim godinama, uvjerena sam da će se predvidjenim budţetskim sredstvima, a koja iznose 15.081.355 hiljada eura ovi subjekti ostvariti znaĉajne projekte u ovoj tako vaţnoj sveri za društveni i politiĉki ţivot Crne Gore. Zahvaljujem.
  • Hvala vama, koleginice Filipović. Sada će govoriti kolega Bojović. Izvinjavam se, komentar je prijavila koleginica Kalezić u odnosu na izlaganje koleginice Filipović.
  • Komentar se odnosi generalno na hipotezu koja je iznesena od više poslanika iz vladajuće koalicije, ali iz krila DPS-a, zato što su oĉigledno ĉlanovi vladajuće koalicije iz SDP-a, iz Bošnjaĉke stranke i iz albanskih stranaka imali drugaĉiji stav. Dakle, molim vas, sami sebi da bacamo prašinu u oĉi prosto je apsurdno. Globalna kriza, dakle, postoji. MeĊutim,ovo što se dogaĊa u Crnoj Gori to su istovremeno tri kruga krize, ekonomske i finansijske krize, prvo je globalna, druga je u okviru Evropske unije koja je postaknuta dijelom globalnom, a dijelom ne. I treća je naša ovdje domaća koja je indukovana višegodišnjom, lošom ekonomskom politikom i nedomaćinskim poslovanjem. Molim Vas, posjetiću Vas, sadašnji ministar spoljnih poslova Crne Gore, a tada ministar finansija gospodin Lukšić, u januaru 2009. godine je izjavio - Kriza će mimoići Crnu Goru jer smo mi mali sistem. Ovo moţe da se naĊe u svim sredstvima informisanja u arhivama, a ima ga u sjećanjima nekih od nas. Dakle, on je poslije toga postao premijer. Ministar i njegova Vlada je radila u tom smislu kao da će kriza mimoići Crnu Goru. Da li nas je kriza mimoišla? Mi je nijesmo prepoznali šta sad da radimo, sada je proglašavamo iskljuĉivo globalnom krizom. Oprostite ja ovim neću nikoga da prozivam, hoću samo da kaţem nemojmo to da radimo ni sebi, ni graĊanima. Gospodin Simović, nam je odrţao predavanje o tome da zapravo je to sve rezultat globalne krize. Gospodin Sekulić je na jedan mnogo umjereniji naĉin, moram reći, saopštio ono što je nesumnjivo dobro postignuto da bi amortizovao to da je kriza prije svega indukovana politikom koja je voĊena, i da ne nabrajam druge poslanike iz DPS-a koji su govorili opet sa istom namjerom. Dakle, mi ovdje imamo odgovornost da se kriza prepozna i da se napravi napor da se spašava. Ako se pravimo da to nije u nama nigdje nijesmo stigli, prva stvar i na liĉnom planu i na porodiĉnom i na drţavnom ako hoćete da prepoznamo u ĉemu je problem. Hvala i oprostite.
  • Hvala vam. 173 Samo da konstatujem jednu stvar, ali ovo nije institut komentara. Dakle, komentar se odnosi na konkretnog poslanika i njegovu diskusiju, a ne na sve poslanike DPS-a. Zato ja moram da pitam radi korektnosti, da li neko iz Kluba DPS-a, pošto se to odnosilo na poslanike DPS-a, kolega Simoviću, samo da ja završim pa ćete ustati, da li neko iz Kluba DPS-a ţeli da odgovori na ovaj komentar, shvatio sam da ţeli kolega Simović. Izvolite, odgovor na komentar.
  • Uvaţena poslanice Kalezić, Evo da poĊemo od vaše teze koju ste postavili da je ekonomsko stanje u Crnoj Gori rezultat loše politike. Dakle, ako bi tom logikom išli onda bi ista konstatacija mogla da kaţe da je loša politika i u Grĉkoj, Španiji, Sloveniji, Makedoniji, i u cijeloj Evropskoj uniji i u Sjedinjenim Ameriĉkim Drţavama, tako da evo vjerujem da ne biste baš toliko dali sebi za pravo da iz ugla poslanice najjaĉe, kao što Vi kaţete, opozicione partije, drugi kaţu da to nije baš tako, saopštite tako jednu tezu kao globalnu istinu. Ja mislim da ipak se morate sloţiti da ćete promijeniti svoj stav i kazati da jeste globalna ekonomska kriza, da je ona uzdrmala ekonomije i mnogo razvijenih ekonomskih drţava, a da je jedna mala ekonomija kakva je crnogorska ekonomija morala da osjeti posljedice takvih globanih poremećaja. Ja mislim da je to ekonomska ĉinjenica. Evo ovih dana moţemo vidjeti šta se dešava u samoj Evropskoj uniji na nivou incijativa koje pokreće Evropska komisija vezano za racionalizaciju regulatornih agencija koje je formirala Evropska komisija. Dakle, potpuno iste incijative tamo su pokrenute, da se smanji broj agencija, da se neke objedine.Jedan budţet koji se mjeri milijardama eura mora da napravi takve restrikcije, dozvolite da i restrikcije javne potrošnje u Crnoj Gori moramo da napravimo.
  • Zahvaljujem. Idemo dalje, kolega Vladisav Bojović sada ima rijeĉ, nakon njega Andrija Popović. Izvolite.
  • Poštovani potpredsjedniĉe, dame i gospodo odbornici, uvaţeni predstavnici Vlade i agencija,uvaţeni graĊani Crne Gore, U svom prvom nastupu u ovom parlamentu saopštio sam da će moj prioritet kako poslanika biti zaštita interesa i osnovnih prava graĊana koji ţive na sjeveru Crne Gore, a posebno onih koji ţive u Opštini Pljevlja. Raspravu o Budţetu smatram pravom prilikom da budem dosljedan onome što sam najavio. Nas Pljevljake nijeste iznenadili naĉinom na koje ste raspodijelili sredstva za infrastrukturne projekte na sjeveru, a posebno opredijeljenim sredstvima za projekte u Opštini Pljevlja. I ovim Budţetom nastavljena je politika zapostavljanja Pljevalja, ignorisanja brojnih poziva koji su iz ove lokalne samouprave upućeni drţavi da se uloţe znaĉajnija sredstva u rješavanju njenih kljuĉnih problema sa ciljem da se sprijeĉi dalje propadanje i zaustavi izrazito loš demografski trend u 174 ovoj opštini. I pored toga što ste nas navikli na nemar i nebrigu, oĉekivali smo ipak malo više senzibiliteta i odgovornosti. Problem Opštine Pljevlja nije samo kako zadrţati ljude na seoskom podruĉju već i kako zadrţati ljude koji ţive u gradu da tu i ostanu. Pljevljima je potrebna hitna reakcija, odnosno hitna intervencija drţave na saniranju kljuĉnih problema, kako onih ekoloških tako i infrastukturnih. Umjesto toga imamo Predlog budţeta kojim se opet odlaţe njihovo rješavanje za neki nepoznati period u budućnosti. Još jednom ću Vas upoznati da su prvi prioriteti u Opštini Pljevlja vodovodna i saobraćajna infrastruktura, izostanak realizacije toplifikacije grada i naravno dramatiĉno narasli i ekološki problemi zbog kojih je ugroţeno zdravlje sve većeg broja stanovnika. Predloţenim budţetom nijeste pokazali volju, da u saradnju sa Opštinom bar zapoĉnete da ih rješavate. Predloţenim budţetom nijeste opredijelili sredstva niti za jedan poseban projekat koji se tiĉe unapredjenja infrastrukture u ovom gradu, dok ste to uĉinili u velikom broju drugih opština. Po ko zna koji put najavljena politika ravnomjernog regionalnog razvoja, i ulaganja u sjever i ovim budţetom jasno se potvrdjuje kao obiĉna manipulacija vlasti. Navešću zbog gradjana šta je ovim budţetom planirano da se finansira u Opštini Pljevlja. Planirana rekonstrucija puta Pljevlja-Metaljka više je stvar od regionalnog i drţavnog znaĉaja, i nije toliko od interesa za funkcionisanje samog grada i uslova ţivota u njemu. Budţetom je planirano finansiranje izrade detaljnog prostornog plana za Termoelektranu Pljevlja. Pošto je prostorno urbanistiĉki plan Pljevalja donesen još poĉetkom 2011. godine, postavlja se pitanje zašto se ĉekala 2013. godina, da se uredi takav jedan detaljni plan? Postojala je potreba da se on donese mnogo ranije kako bi se rekultivisala odlagališta industrijskog otpada, zaštitila ţivotna sredina i sprijeĉilo dalje nelegalno odlaganje na odlagalištu Maljevac. Dakle, divlje odlaganje, mimo projekta i adekvatne graĊevinske dozvole, kako imamo danas. U okviru budţetske pozicije pomoć lokanim upravama u rješavanju infrastrukturnih problema grupno su nabrojane brojne opštine koje treba da budu korisnici ove pomoći, ali nije odreĊeno koliko kojoj pripada, pa me ne bi ĉudilo da Pljevljima zapadne neka raskrsnica ili krak od 50 metara ulice pred predstojeće predsjedniĉe izbore, ili ĉak ni toliko. I dalje je za nas Pljevljake nejasno da li Vlada koncipira Budţet u skladu sa stvarnim potrebama opština ili u skladu sa nekim svojim prioritetima raĉunicom ili logikom, koja najĉešće odudara od logike ţivota u ovim sredinama. Kako Vi uopšte odreĊujete prioritet ulaganja drţavnog novca, posebno kada je sjever u pitanju? Pomoć i podrška drţave iz godine u godinu postoji samo u tragovima, u gestovima navodne paţnje, sa ciljem da se stvori privid brige i laţna nada u opstanak tih sredina. Pitam da li graĊani Pljevalja treba da ţive, ili treba dalje da preţivljavaju u opštini devastirane infrastrukture, ĉekajući da ih zadesi neka bolest, zbog prekomjernog zagaĊenja ţivotne sredine? Kao što postoje graĊani u ovoj drţavi koji su prvog i drugog reda tako je izgleda i sa opštinama. Opština Pljevlja je već godinama pa i decenijama opština drugog reda, što se vidi po ovom predlogu budţeta. Politika vlasti omogućila je grubu devastaciju resursa na sjeveru, a posebno u pljevaljaskoj opštini. Investitori na sjeveru u većini nijesu nikakvi investitori, već bahati uzurpatori i preprodavci resursa koji ne poštuju zakonske i druge obaveze. Politika centralne vlasti nije politika ulaganja u sjever da bi se pokrenula proizvodnja i zadrţali ljudi već politika koja oĉigledno sjever treba da pretvori u pust i nebranjen prostor kako bi bio još pogodniji za dalju i grubu 175 eksploataciju. Sa jedne strane, nema ulaganja, ali nam zato vlast dodijeli kvaziinvestitore kakva je Vektra Montenegro, kojima se daju pljevljaske šume, a da ona niti pokreće preradjivaĉku proizvodnju niti poštuje svoje zakonske ugovorne obaveze, ali zato ostavlja radnike bez posla. Umjesto da se raskine koncesioni ugovor i da drţava pronadje naĉin da “Jakić” radi, a da se prije toga dodijele koncesije malim koncesionarima, kako vidimo sve se radi da se gospodin Brković, kao biznismen, blizak šefu DPS-a, spasi. Ovaj primjer sam za sebe govori da je ekonomska kriza u Crnoj Gori posljedica pogrešne ekonomske politike i ukorijenjene korupcije i kriminala spregnutog sa vlašću, a ne globalnih ekonomskih tokova. Zahtjevam da Vlada konaĉno poĉne da sprovodi Zakon o finansiranju lokalne samouprave i za poĉetak isplati preko dva i po miliona evra, koji se duguju Opštini Pljevlja po osnovu koncesione naknade. Na Skupštini Opštine Pljevlja prije par dana, pitao sam izvršnog direktora Rudnika Uglja Vuka Roĉena, koji je još u julu mjesecu obećao isplatu, gdje je nestao novac koji pripada Opštini Pljevlja po osnovu ove naknade.Gospodin Roĉen je odgovorio da je Rudnik Uglja izmirio sve svoje obaveze prema drţavi. Onda pitam nekoga iz Ministarstva finansija, pošto tu nije ministar,da li znate šta se desilo sa tim novcem koji Pljevljima pripada ponoviću od koncesione naknade, i da li je istina da je on preusmjeren Elektroprivredi i da je Opština Pljevlja ponovo postala kolateralna šteta dogovora napravljenih u Podgorici i prebijanja dugova oĉigledno na relaciji drţava - Rudnik uglja - Elektroprivreda i KAP. Najavljujem da ću podnijeti amandmane na Budţet koji se odnosi na saniranje jednog od kljuĉnih infrastruktrnih problema u ovoj opštini, i oĉekujem da će pozicija Bošnjaĉke stranke u odnosu na ove zahtjeve biti principijelana i dosljedna onome što je ta partija zastupala u predizbornoj kampanji, u pogledu politike ravnomjernog regionalnog razvoja. Prvi test će biti upravo amandmani koje ću podnijeti i oĉekujem njihovu podršku. Preostalo vrijeme iskoristiću da iznesem jedan zahtjev u okviru taĉke - Program rada regulatorne Agencije za energetiku. U osnovnim podacima o vašoj Agenciji kaţe se da je ona samostalna, funkcionalna, nezavisna i neprofitna organizacija, kaţe se takoĊe - Zakon o energetici znaĉajno je implementirao paket propisa Evropske unije kojim se postavlja zahtjev da regulator u energetskom sektoru mora imati i široka ovlašćenja, samostalnost i mogućnost donošenja odluke o svim relevatnim pitanjima regulacije sektora, nezavisno od drugih javnih i privatnim interesa. Kaţe se da ova agencija kroz postupak nadzora energetskih subjekata i postupak odobravanja njihovih akata obezbjedjuje i kontrolu ostvarivanja zaštite kupaca, posebno zaštite ugroţenih kupaca. Da li ćete ova svoja široka ovlašćenja koristiti i obavezati Elektroprivredu Crne Gore da, zbog toga što u dugom nizu godinu ne izvršava svoje obaveze, kao vid kompezacije smanji cijenu struje za 50% za sva domaćinstva u Opštini Pljevlja, sve dok se ne izvrši toplifikacija grada, kako je to traţila Skupština Opštine Pljevlja, svojim donesenim zakljucima? Da li ste Vi uopšte upoznati sa zakljuĉcima Skupštine Opštine Pljevlja, donesenim u julu ove godine, kojima je traţeno potpisivanje memoranduma o namjerama sa Vladom Crne Gore, Elektroprivredom i Rudnikom uglja, a potom potpisivanje ugovora kojima bi se ovim subjekti obavezali da, shodno zakonskim obavezama, preduzmu mjere na rješavanju glavnih problema i popravljanju teškog stanja u ovoj opštini. Vlada, Elektroprivreda, da upoznam ove graĊane koji ne znaju, ni Rudnik uglja Pljevlja nijesu izašli u 176 susret ovim potpuno opravdanim realnim zahtjevima, iako su prvobitno iz Ministarstva ekonomije stizali odredjeni nagovještaji koji su se na kraju ispostavili kao obiĉno zamajavanje i opštine i graĊana Pljevalja. Ovakvim ignorisanjem doveden je u pitanje ustavni poloţaj lokalne samouprave i pravna snaga i uopšte znaĉaj akata i odluka koje donosi jedna legitimna skupština opštine. Podsjećam da je još pri odreĊivanju urbanistiĉko - tehniĉkih uslova i puštanja u rad Termoelektrane iz 1982. godine preuzeta obaveza da se izvrši toplifikacija grada kako bi se, izmedju ostalog,umanjili ekološki problemi koje bi mogao da proizvede rad energetskih subjekata. Naš zahtjev za smanjenje cijene struje za sva domaćinstva u opštini Pljevlja, ne zasniva se samo na ovoj neizvršenoj obavezi, već moţda i prije svega na drastiĉno ugroţenoj ţivotnoj sredini usljed naĉina rada energetskih subjekata. Ovaj zahtjev se zasniva i na principu društvene odgovornosti kompanija prema lokalnoj zajednici u kojoj obavljaju svoju djelatnost. Da li ste vi, kao Regulatorna agencija za energetiku uzimali nekada u obzir ove parametre prilikom odobravanja cijene struje? Agencija, izmeĊu ostalog, ima nadleţnost da reguliše cijene za ugroţene kategorije kupaca, a uvjeravam se da svi graĊani opštine Pljevlja spadaju u ugroţenu kategoriju kupaca, i to direktno zbog nepoštovanja zakona od strane Elektroprivrede, kao i zbog izostanka realizacije obaveze vezano za toplifikaciju grada. Hvala.
  • Zahvaljujem. Molim vas u ovoj završnici da se pridrţavamo vremena, jer imamo problema da uklopimo sve do 9, što smo planirali za danas. Gospodin Martinović koji je ovdje u ime Agencije za energetiku, koja je i pomenuta i postavljeno je i pitanje prema toj agenciji. Izvolite, gospodine Martinoviću.
  • Poštovani poslanici, dame i gospodo, Vezano za postavljena pitanja gospodina poslanika Bojovića - da li Agencija radi nešto vezano za zaštitu kupaca? Svakako. Agencija je donijela akt, ono što je u skladu sa Zakonom, a to je zaštita ranjivih kupaca. Takav akt postoji. Naţalost, to je kategorija u kojoj ne spadaju svi graĊani Pljevalja i mi za takvu kvalifikaciju graĊana Pljevalja ne znamo. Da li smo upoznati sa zakljuĉcima Skupštine Opštine Pljevlja? Nijesmo. Ne znamo o kakvim se zakljuĉcima radi. Ne znamo o kakvim se dogovorima radi i niko ne moţe da odreĊuje cijene elektriĉne energije, ne moţe, to Elektroprivreda, ne radi. To moţe jedino Agencija da radi. Vezano za zahtjev za smanjivanje cijene struje - da li je to dolazilo do nas? Nije. Kako mi odreĊujemo cijenu struje?Znaĉi, cijenu struje odreĊujemo na osnovu opravdanih troškova poslovanja energetskog subjekta, na osnovu amortizacije i na osnovu razumnog povrata investicije. To je sva priĉa. Zahvaljujem se.
  • Hvala Vama. Ovdje smo imali pitanje i odgovor na pitanje. Time završavamo. 177 Idemo dalje, kolega Andrija Popović ima rijeĉ, nakon njega kolega Vasilije Lalošević. Izvolite.
  • Poštovana Skupštino, predstavnici Vlade i agencija, uvaţene graĊanke i graĊani Crne Gore i crnogorske dijaspore, Potpuno shvatajući situaciju u kojoj se nalazimo i potrebu da je najvaţnije biološki saĉuvati naš narod, primarno isplaćujući redovno penzije, socijalna davanja, uplate zdravstvu, prosvjeti, a o tome su manje - više sve rekle moje koleginice i kolege, govoriću o potrebi biološkog opstanka našeg sporta, bez sumnje najvećeg crnogorskog brenda i najboljeg proizvoda. One i oni koji imaju srce kao Lovćen, većini nas ovdje, kao i našem narodu, su najveća fabrika sreće koja ne smije biti uništena. Da podsjetim, za sport i mlade je u 2011. godini bilo opredijeljeno 4.757.000€. Ukupno Upravi za mlade i sport i Crnogorskom olimpijskom komitetu za 2012. godinu 4 183.000€ ili 600.000 manje, a za 2013. je planirano 3 452.000 što je 17% manje u odnosu na 2012. a 28% u odnosu na 2011. godinu ili 1. 350.000€ manje. Ako bi se usvojio ovakav budţet za sport to bi bio poĉetak kraja našeg vrhunskog sporta, svjetskog sportskog ĉuda koji je napravila malena Crna Gora poslednjih šest godina. Naroĉito u kolektivnim sportovima (rukometu- ţenskom i muškom, košarci - ţenskoj i muškoj; vaterpolu), ali i u nekim individualnim sportovima. Naravno, vrhunski sport nam je na izuzetnom nivou, ali moramo više paţnje posvetiti ostalim djelovima sporta, kvalitetnom, masovnom, školskom, univerzitetskom, sportu osoba sa invaliditetom, kao i mladima. Hitno se moraju sanirati dugovanja nekih od naših najuspješnijih sportskih saveza. Da se ne bi dirale ostale rashodne pozicije predlaţem predlagaĉu, naravno i podnio sam amandman Liberalne partije, da stavku koja je namijenjena za izgradnju i rekonstrukciju sportskih objekata u iznosu od 7,34 mil.€ umanji linearno za 10%, odnosno za 734.000, i ta sredstva dodaju za tekući ţivot sporta u 2013. godini. Samo da napomenem da je u 2011. godini za izgradnju i rekonstrukciju sportskih objekata realizovano 3,39 mil.€ Takodje, pozivam Skupštinu da, kako je ovo prvo zasijedanje poslije istorijskog uspjeha "zlatnih lavica", kao predstavnici naroda odamo im priznanje na fantastiĉnom uspjehu i osvajanju zlatne medalje na evropskom prvenstvu u Beogradu. Dalje, kako u budţetu Predloga budţeta nisam mogao da otkrijem koja su sredstva planirana za vjerske zajednice u 2013. godini, za Crnogorsku pravoslavnu crkvu, Sprsku pravoslavnu crkvu, Islamsku zajednicu, Katoliĉku crktu, Ţidovsku zajednicu, Budiste, ovdje sam vidio da je to 200 hiljada eura,opredijenjeno Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, ali bih volio da ĉujem odgovor i kakva je to dioba. Dalje, mislim da su veoma skromna sredstva opredijeljena za Centar za iseljenike ukupno 98 hiljada eura, od toga gro ide na bruto zarade, mislim da je prije bilo rijeĉi o tome, a vidio sam da je neko i podnio amandman, pola Crne Gore u dijaspori. Nama je potrebna organizacija i evidencija iseljenika i naše dijaspore, moramo im pomoći ne smijemo dozvoliti stalnu asimulaciju naših ljudi. Dalje, reći ću nešto o Predlogu zakona o dopuni zakona o penzisko invaliskom osiguranju. Apelujem na predlagaĉe da ne diraju u prava penzionera korisnika socijalnih 178 primanja i djeĉih dodataka. Moţe se naći model da se zamrzavaju 2013. godini, penzije koje su iznad nekog nivoa. Ljudima trećeg doba, bez obzira na tešku ekonomsku situaciju moramo omogućiti koliko toliko dostojanstven ţivot što Crna Gora i radi u mjeri koliko je moguće. S obzirom na redovnost isplate penzija i visinu koja je veća od drţava regiona. Ponavljam ono što sam rekao na matiĉnom odboru juĉe da je veoma neprijatno podrţati zamrzavanje rasta penzija u 2013. godini i biću uzdrţan kao prestavnik Liberalne partije povodom Predloga zakona o dopuni Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju. Ovo preostalo vrijeme ću vam pokloniti, ipak ovo je kasna ura i vjerujem da ćemo sjutra nastaviti sa svim ovim, tako da evo poklanjam preostalo vrijeme, evo gospodi iz opozicije, gospodin Danilović ako će da umjesto mene izrecituje crnogorsku himnu. Hvala.
  • Zahvaljujem. Idemo dalje. Kolega Vasilije Lalošević ima rijeĉ. Izvolite.
  • Hvala, gospodine potpredsjedniĉe. Mislim da je bilo vrijeme, ovo su kasni sati za raspravu o budţetu, ali dobro, nikada nije kasno. Nadam se da ćemo zavrijediti paţnju svih onih naših ţitelja lijepe Crne Gore koji u ovom trenutku gledaju ili Larin izbor ili koju gledaju RTS Moj roĊak sa sela, i nadam se da će ovaj ostatak do 21 sat ipak privući paţnju. Vrlo je ozbiljna tema da bi se šalili, ali zašto da ne, zašto da malo ne relaksiramo ovaj dio priĉe, jer evo kaţem gotovo šest i po sati se radi. O budţetu moţemo priĉati sa više pozicija, sa više uglova. Poslanici Socijalistiĉke narodne partije, ponoviću sada, pa će se moţda neko naljutiti neko kao najjaĉe opozicione partije pojedinaĉno su našli te uglove da mogu da priĉaju sa više vizura. Ja ću priĉati o jednoj vizuri jer pratim te oblasti, oblast obrane i bezbjednosti, bezbjednosnih forma, oblast meĊunarodnih odnosa i evropskih integracija, i mislim da je vrijeme da na kraju balade na kraju priĉe posvetimo malo paţnje regulatornim agencijama. Mislim da je vrijeme, jer oni su danas ĉitav dan savršeno disciplinovano pratili, mislim da je vrijeme da se i oni ukljuĉe, ako ništa drugo, sa nekim pitanjima ili potpitanjima. Poštovani graĊani Crne Gore, Crna Gora je umorna od podjela. To smo konsatovali mnogi danas u ovoj priĉi. Crna Gora mora da poĉne da radi. Ovaj budţet je šansa, gospodine ministre. Ova Crna Gora mora riješiti nagomilane probleme. Ova Crna Gora mora riješiti probleme obiĉnih ljudi. Nijesam pristalica da se unaprijed prijeti da će ovo biti restrektivan budţet i nijesam pristalica da se unaprijed plaše graĊani. Treba biti realan. Treba sagledati realno stanje stvari. Ali, isto tako treba ispuniti obavezu svih onih koji se nadaju da će biti bolje. Treba uraditi sve, jer to od nas oĉekuju radnici i koji su bili juĉe i koji će moţda narednih dana protestovati zbog nekih opravdanih razloga. Od nas oĉekuju i oni ljudi koji su gradili ovu zemlju naši oĉevi, Ċedovi, naši roĊaci svih nas, ne samo iz opozicije i vlasti. Od nas oĉekuju oni koji ţive danas na ivici bijede. Od nas to oĉekuju penzioneri kojima smo bogami ovako dosta jako poruĉili da im neće biti povećanja, a oni su najranjivija kategorija, njih trebamo da štitimo. Od nas to oĉekuju 179 poljoprivrednici koji će ovih dana ili minulih mjeseci su to radili imali ţetve, koji će sijati, koji oĉekuju da će ih ova drţava potpomognuti. Prema tome, ja posmatram ovaj budţet u tom dijelu pogotovo da to oĉekuju oni korisnici tzv. ekološko socijalnih davanja. S obzirom da sam najavio teme o kojima bih govorio sada bih se okrenuo i njima. Zakon koji smo usvojili prošle godine u ovom parlamentu je veoma znaĉajan zakon zbog jedne ĉinjenice. Mi smo prvi puta, poštovani graĊani Crne Gore, poštovane kolege, u mogućnosti da vršimo nadzor u odbrani i bezbjednosti i bezbjednosnim sluţbama ne samo što to rade te tajne, javne ili ostale agencije, nego kako kreiraju svoj budţet. Gospodin ministar to bolje zna od mene i ekonomisti koji su priĉali o tome, ali kaţu stranci koji se razumiju u ovu oblast - prati tokove novca pa ćeš uspjeti da rasturiš i one tabu teme koje se odvijaju u tim institucijama gdje taj novac izlazi. Prema tome, Odbor za bezbjednost i odbranu imao je šansu da analizira budţet koji se tiĉe vojnih pitanja i mogu reći da je u onom dijelu kada smo ih pitali da li ovi novci zadovoljavaju vaše potrebe što se tiĉe normalne djelatnosti, oni su kazali da. Ja ću vas podsjetiti da je Ministarstvo odbrane dobilo smanjenje izvjestan procenat iz budţeta u odnosu na 2012. godinu. Ali da ja ne bih sada teoritisao i nema potrebe da ovdje sve vas uĉim koje su stavke koje su potrebe za normalno odvijanje tzv. programa vojske, meĊunarodne saradnje, administracije i svega onoga što ĉini jedan sistem bezbjednosti, samo da vam kaţem, gospodine ministre, jedan konkretan podataka. Pitao sam predstavnika Ministarstva odbrane. Najavljena je prodaja odreĊenih zastarjelih oblika naoruţanja Vojske Crne Gore. Najavljena je prodaja i nekih veoma atraktivnih lokacija. Na moje direktno pitanje odgovoreno mi je da postoji mogućnost da se oko 4 i po miliona evra slije u budţet po tom osnovu. Najavljena je prodaja onih "famoznih" ĉuvenih Galeb aviona ,ĉetiri ih ima i pitao sam, ĉetiri i po miliona od nekretnina, od starog naoruţanja, gdje će to ići, oni su rekli ići će u obnovu tzv. flote raketnih topovnjaĉa mornarice Crne Gore. Mislim da je to izlišno. Ja ţivim u Baru na sto metara od te flote. Mislim da tu flotu ne moţemo obnoviti ni sa 100 miliona evra. Ali mislim da je moţda prilika da kroz ta ĉetiri i po miliona koje moţda vi nijeste planirali koji će oni sami ostvariti realizujemo neke stvari koje smo ovdje 20. jula 2012. godine zajedno jednoglasno usvojili. Hajde da najzad kupimo ili osposobimo one famozne helikoptere. Hajde da najzad upotrijebimo te novce koje zarade i sami oni u Ministarstvu odbrane, da realizujemo jednu stavku koja u budţetu nije planirana da nam se više nikada ne dese oni smetovi, tada su doduše, ajde sada moram malo da se našalim odreĊeni poslanici vlasti htjeli da doĊu pored tih smetova tim polovnim helikopterima. Hajde da kupimo nove helikoptere koje će koristiti, ili jedan ili dva, cijeloj Crnoj Gori. Dakle, ovdje postoji mogućnost da se ovi novci ne utope u nešto što naš narod kaţe batala rabota, jer, naţalost te brodove mnogi od njih ne moţemo ĉak prodati ni u staro gvoţĊe. Da ova priĉa ne bi ispala cjelokupno vezano za sistem vojske, hajde malo da se vratimo i na neke oblasti koje sve nas interesuju. Šta hoćemo sa ovim budţetom, ponavljam još jednom. Hoćemo jaku ekonomiju hoćemo kvalitetni ţivot, hoćemo jaku individualnu zdravstvenu zaštitu, jako obrazovanje, jaka socijalno ekonomska davanja, hoćemo jaĉa prava zaposlenih, hoćemo zaštitu potrošaĉa. Sve to moţemo uraditi ukoliko zaista budemo disciplinovani. Kazali su vam poslanici SNP-a, juĉe i danas, da to ne moţemo uraditi ako štedimo bogate, a oduzimamo siromašnima. Napravimo jedan balans, 180 napravimo jednu mogućnost da Crna Gora makar u toj premisi bude Crna Gora gdje su jednake šanse za sve. Gospodine ministre, vi ste radili u nekim institucijama i uspjeli ste da imate informacije sa šireg i globalno i sa makrofinansijskog toka i mislim da vi shvatate o ĉemu se radi. Ne moţe se samo jednoj kategoriji uskratiti nešto, a drugima ostaviti. Uvaţena gospodo, bavio sam se i na Odboru za meĊunarodne poslove i iseljenike i stavkama koji se tiĉu Ministarstva vanjskih poslova i evropskih integracija. Diplomatsko konzulara predstavništva - izdvojena su 3,58 miliona ili 3.580.000 evra. Ponovio sam danas kada sam govorio o izdvojenom mišljenju oko ovog odbora. Najavili smo neke investicije o DKP-ima. Najavili smo otvaranje nekih ambasada. Nije sramota kazati ne moţemo to realizovati u 2012. godini. Nije sramota kazati da za Centar za iseljenike, pominjao sam danas ovu tzv. i famoznu strategiju za dijasporu, reći ne moţemo u ovom trenutku izdvojiti osim 98.421 evro, a reći da za to zaista ne moţemo ništa uraditi osim jedne brošure. Treba kazati, da pravićemo tu strategiju i uraditi moţda dugoroĉnije u ovom trenutku ne moţemo. Nije sramota to. Gospodo iz Vlade, priznajte jednom da nijeste mogli u jednim stavkama dobro kreirali budţet. Priznajte da u ovom trenutku neke stvari su nerealne, ali to nije sramota pred nama priznati, jer ko malo poĉeprka po odreĊenim budţetskim jedinicama vidjeće i ove stvari. Da ne govorimo o pregovaraĉkim strukturama koje će se baviti u narednih, daj boţe kratkom periodu, a neko kaţe realno do 2018. godine. Mi ćemo imati reformu za pregovore. Imaćemo bezbroj pregovaraĉkih grupa. Misli li neko da se ti pregovori mogu odvijati iz Podgorice ili mog Bara ili bilo kog grada iz Crne Gore? Misli li neko da ti ljudi ne moraju da idu u Brisel? Ukoliko mislite da moţemo to telefonom ili mejlovima raditi iz Crne Gore neka je prosto. Ja ću ponoviti, ja se zalaţem da u tim pregovaraĉkim grupama bude sva pamet Crne Gore, nema pametnih u DPS-u i SDP-u ili ostalim ĉlanicama vladajuće koalicije a nepametnih u drugim. Dakle, napravite jedan iskorak u tom kontekstu. Pozovite svu pamet Crne Gore. Ima dosta mladih i pametnih ljudi svuda oko nas i napravite jednu strategiju. To će da košta, ali zato se isplati ulagati, jer će se to vrlo brzo vratiti za godinu, dvije, tri, ĉetiri, daj boţe što prije. I, uvaţena gospodo iz regulatornih agencija. Naţalost, evo ali dozvoliće mi gospodin Šturanović, on je i sinoć pokazao fleksibilnost, juĉe sam pitao danas ponavljam, uvaţenu gospodu iz Agencije za elektronske komunikacije i za elektronske medije. Najavljivali smo famoznu digitalizaciju. Ja znam da je bilo nemoguće završiti …, ali takoĊe znam da je tokom 2012. godine nastavljen tzv. projekat digitalna televizija u drţavama jugoistoĉne Evrope, pa vas pitam dokle je to stalo? Da li tu imate pomoći nekih ĉlanica bivše Jugoslavije koji su sada ĉlanice Evropske Unije’ Da li je to realna priĉa? Trebamo biti realni po nekim raĉunicama i po nekim planovima trebali ste 31.12. 2012. da bacite vaše stare televizor, da pritisnete jedno dugme na daljinskom upravljaĉu i ukljuĉite se u eurodigitalizaciju. Naţalost, surova stvarnost pogotovo ekonomska nas je vratila u realnost nekoliko godina unazad, ali to treba da priznajemo. To treba da u ovim dokumentima koje vi vrlo paţljivo dajete nama, treba da kaţete jednu stvar da radio difuzni centar u toj oblasti imaće tu ulogu, Radio televizije Crne Gore će imati pristupa prvom tom multipleksu, lokalnim javnim emiterima pripašće toliko, ali sve će se to desiti za godinu, dvije ili tri. Mislim da je dovoljno bilo da naĉnemo tu temu, dakle gospodine Đuroviću, gospodine Sekuliću, ovo je vrlo znaĉajna tema, vrlo znaĉajna oblast, a 181 potencira još jednu stvar tzv. slobodu medija i demokratizaciju. Završavam, gospodine potpredsjedniĉe, jer moram da vam kaţem jednu stvar. Mi smo ovdje usvojili odluku da se formira tzv. parlamentarni kanal. Mi imamo sjajnu tehniku, imamo jednu sobu sa miksetom ovdje u parlamentu, ali imamo i odluku da je uspostavljen parlamntarni kanal. Potrebno je u kontekstu te nove ere digitalizacije, ali do tada oho ho proći će mnogo vode da zaista realizujemo tu odluku, da ne optrećujemo drugi kanal Javnog servisa Televizije Crne Gore moţda sa ovim priĉama sada, nego da imamo svoj parlamntarni kanal, jer ova Skupština odobrava 11,8 miliona evra Televiziji Crne Gore. Znate što, gospodine potpredsjedniĉe, nije ova priĉa bila viška, jer će izazvati ako ništa drugo jednu akciju koja će prikazati realno stanje, a omogućiće moţda i ovom parlamentu i svima nama da bolje prezentujemo javnosti i našim konaĉnim i finalnim adresama, našim biraĉima sve ono što mislimo da treba.
  • Uvaţeni poslanici, poslaniĉe Laloševiću, kao što vam je poznato, Zakon o digitalnoj radio-difiziji donijet je u julu 2011. godine 20. jula stupio na snagu, meĊutim, u junu je produţen rok za voĊenje digitalizacije do otprilike 17. juna 2015. godine. Kao što znate, zakon definiše subjekte i njihove obaveze. Razni su subjekti, to je: Ministarstvo za informatiĉko društvo i telekomunikacije i naša Agencija za elektronske komunikacije i poštansku djelatnost, to je Radio difuzijni centar itd. Vi sami znate da je problem nastao u nabavci opreme izmeĊu delegacije Evropske komisije i italijanske firme Eurotel, to je oprema za digitalizaciju koju bi trebao da koristi Radio difuzni centar. Što se tiĉe naše Agencije, naša obaveza je bila da u roku od tri mjeseca od dana donošenja Zakona donesemo plan rashoda ili radio-difuznih frekvencija, i mi smo to uradili u roku od dva mjeseca od dana donošenja zakona. Dakle, sve obaveze što se tiĉe naše agencije su realizovane. Hvala.
  • Ovo je baš idealno vrijeme da razjasnimo digitalizaciju poslije sedam sati rada, mislim da će ovo zaintrigirati crnogorsku javnost. Naravno da je Odbor bio korektan i naravno da je bilo oĉekivano u smislu toga da u oblasti u kojoj se nije mnogo maklo moţemo oĉekivati ni neku široku elaboraciju. Ali, ono zašto sam potencirao ovo pitanje, gospodine Đuroviću, gospodine Sekuliću,jeste ĉinjenica da mi ovih dana imamo problem tzv. malih elektronskih emitera koji ne mogu da plate one osnovne daţbine drţavi. Jedne godine smo im oprostili dugove da bi oni egzistirali. Sloţićete se sa mnom da nema dobrog sistema javnog informisanja bez onih lokalnih malih medija. Kada ih zovem mali mediji ne mislim da ih nipodaštavam, nego to su one male lokalne stanice po pojedinim privatnim 182 medijima koji sve nas prate koji nekada kaţu nešto iz onih edukativnih programa, ali ĉesto budu i informativni. Dakle, mi imamo veliki problem. U sluĉaju da se naprasno ubrza ovaj proces i da period digitalizacije uslijedi svi oni su na nuli, odnosno velikom minusu. Oni nemaju sredstava i nemaju mogućnosti da uĊu u cjelokupan ovaj sistem u ova tri kriterijuma koja sam maloprije govorio. Ako ih pritom davimo "sa ovim velikim daţbinama" imaćete nevjerovatnu priĉu da u susret ulaska u Evropsku uniju mi gušimo odreĊene medije makar ih gušili ne svojom voljom, nego onom prostom ekonomskom logikom da im nabiramo velike daţbine. Hajde da napravimo jednu realnu priĉu, realnu storiju oko svega ovoga. Rekli ste sada 2015. ko preţivi do 2015. biće svjedok toga, do tada stari dobri daljinski upravljaĉi, stare dobre antene, ali to budimo realni pa prikaţemo ovim materijalima kaţimo da je zbog jednog spora oko javnog tendera sa kancelarijom Evropske Unije zbog nekih stvari koji su zastale oko finansija, taj proces nije završen. Hvala.
  • Hvala Vama. Idemo dalje. Kolega Šefkija Murić i zadnji uĉesnik u raspravi veĉeras, ukoliko stignemo, kolega potpredsjednik Branko Radulović. Izvolite.
  • Zahvaljujem, gospodine potpredsjedniĉe. Dame i gospodo poslanici, uvaţeni graĊani, uvaţeni ministre Ţugiću, uvaţeni predstavnici regulatornih agencija, Ja ću svoju diskusiju pokušati da usmjerim u pravcu i da kaţem nešto što danas uglavnom nijesam mnogo ĉuo i reći ću par reĉenica u uvodnom dijelu da smatram da će odrţivost javnih finansija i upravljanje njima biti zahtjevan i teţak posao u 2013. godini. Smatram da je to izazov sa kojima će se Vlada i svi mi suoĉiti kako i na koji naĉin odrţati stabilnost i konsolidarnost javnih finansija. Kada smo i u prethodnim godinama govorili o budţetima i kada su bile ovakve teme uvijek je bilo priĉe biće rebalansa, sistem nije odrţiv, budţet neće proći pa je svake godine finansiran redovno, odnosno sve budţetske jedinice su iskoristile mogućnosti i finansirale se iz drţavnog budţeta. O ekonomskim parametrima govorile su mnoge kolege i bilo je tu i dobrih i kvalitetnih diskusija, a ja ću sada zaokrenuti u jednom pravcu i govoriti o neĉemu što zanima graĊane, a to je i kapitalni budţet. Za Opštinu Roţaje kapitalni budţet u ovoj narednoj 2013. je znaĉajno uvećan i iz tog razloga ću pokušati da kaţem, odnosno da polemišem sa nekoliko projekata koji će biti predmet u 2013. godini. Projekat koji je od izuzetne vaţnosti je izgradnja dnevnog centra za djecu sa posebnim potrebama u Opštini Roţaje i taj projekat će se raditi na površini od 850 kvadrata. Za taj projekat je izdvojeno 10.000 eura iz tekući izdaci i kapitalni izdaci 190 što ĉini ukupno 200.000 eura. Projekat i zemljište će dati lokalna uprava i njegova realizacija se oĉekuje u 2013. godini. To je stvarno potreba ovom gradu i mislim da je projekat na mjestu, s tim što ćemo u narednom periodu iskoristiti i uvezati Ministarstvo rada i socijalnog staranja i pruţiti djeci adekvatan tretman u ovom dnevnom centru. Drugi projekat je vezan za mlade i za školstvo, a već duţe vrijeme projekat stoji u Vladi, ali napokon je došlo na red i u 2013. godini će biti realizovan, a to je sportska sala sa aneksom škole i odreĊenim brojem uĉionica u mjestu Bać ukupne površine 860 m2. Za ovu investiciju predviĊeno je takoĊe 200.000 eura. OdreĊeni 183 radovi su tamo odraĊeni. Lokalna uprava je uradila projekat i finansirala u odreĊenom dijelu poĉetak izgradnje ove sportske sale. Sljedeća stvar koja je interesantna, svake godine dio sredstava pripadne Opštini Roţaje, a to je iz programa pomoći lokalnim upravama u rješavanju infrastrukturnih problema. U ovom dijelu postoje dva, vidio sam da imaju dvije cifre, pitao bih samo, da li to znaĉi da će iz obije cifre koje saberemo od 1.450.000 eura pomoć za puteve u gradskom dijelu, i saobraćajnice u prigradskom dijelu. Iz ta dva dijela kad se to sabere, to je oko 3.400.000 eura. Smatram da su to dvije stavke, ali u konaĉnom iznosu je jedna, tako sam je razumio, što će znaĉajno poboljšati putnu infrastrukturu. Treći projekat koji je u pripremnoj fazi, to je obilaznica druga faza, i za 2013. godinu predviĊeno je 700 hiljada eura, 200 hiljada eura iz opštih prihoda i kreditom od Evropske investicione banke 500 hiljada eura. U ovom dijelu i juće sam govorio o Završnom raĉunu, da je neophodna saradnja resornog Ministarstva Direkcije za saobraćaj i lokalne uprave, kako bi na adekvatan naĉin iznašli što bolje rješenje prilikom definisanja obilaznice. O ovim projektima više neću govoriti, ali ću samo reći da na zadovoljstvo graĊana Opštine Roţaje već dugo najavljivani projekat rekonstrukcije gradskog vodovoda o kome je govorio i kolega u malo ranijem vremenu, kreditom od Evropske investicione banke obezbijeĊena su 2,5 miliona eura. Taj projekata je u fazi kada je potrebno raspisati tender u januaru mjesecu, i te radnje treba odraditi u zimskom periodu,graĊevinska sezona koja na sjeveru poĉinje malo kasnije, da bi u 2013. godini bio i realizovan. To je jedan od najvaţnijih projekata u ovo vrijeme za našu opštinu. TakoĊe, Opština Roţaje, moram reći da je usvojila i prostorni plan u septembru, a projekti koje treba tretirati u narednom periodu su prostorno urbanistiĉki plan Hajle, prostorno urbanistiĉki plan na teritoriji gdje je nekada bio Gornji Ibar i valorizacija energetskih resursa. Što se tiĉe poljoprivrede, bilo je danas priĉe o poljoprivredi. To je jedan od izdašnijih potencijala sjevera, ali nijednom nijesam ĉuo da je neko rekao kako i na koji naĉin iskoristiti fondove Evropske unije. Kada je Crna Gora dobila datum pregovora komponente 3,4 i 5 su bile dostupne našoj zemlji, a one se odnose na ruralni razvoj ljudskih resursa i na razvoj administrativnih kapaciteta. Ali, mi ovdje trebamo pomoći graĊanima i pokušati da im pomognemo na naĉin što ćemo se pribliţiti njima i pomoći im da apliciraju za ove fondove, da im sredstva budu dostupna, jer u mnogim djelovima naše opštine ne ĉitaju svi mejlove i web stranice, tako da ono što predstoji Ministarstvu poljoprivrede je da u saradnji sa lokalnom upravom pokuša da iznaĊe model da se sa graĊanima direktno razgovara prilikom aplikacije i na taj naĉin mi najbolje moţemo pomoći kako bi neko svoje gazdinstvo ili iskoristili u najboljem mogućem pravcu, i da se još više okrenemo resursu koji je izuzetno vaţan za našu opštinu. O projektima više neću govoriti ništa, samo ću na kraju reći ono što su i kolege rekle, da smatram da će budţet koji je predloţen od Ministarstva finansija omogućiti isplatu, odnosno redovnu isplatu svim budţetskim jedinicama i taj budţet smatram odrţivim. I ranije sam govorio o ovome, i to se tako pokazalo i ne mislim da će biti drugaĉije i u ovoj godini, zbog toga ću glasati za Predlog zakona o budţetu za 2013. godinu. Hvala vam na paţnji. 184
  • Hvala Vama. Još imamo, kao što sam rekao, jednog uĉesnika u raspravi za danas. Umjesto kolege Novice Stanića, koleginica Azra Jasavić jer je došlo do zamjene u redoslijedu. Izvolite.
  • Zahvaljujem. Poštovani potpredsjedniĉe, poštovane kolege, poštovane dame i gospodo, poštovani graĊani Crne Gore, Zakon o budţetu predstavlja egzaktnu hroniku pogubne 23-godišnje ekonomske politike ove vlasti, a poĉetak njenog kraja najbolje najavljuju politiĉari koji postaju njeni hroniĉari. Moţda će se u toj profesiji hroniĉara mnogo bolje i uspješnije snaći i sigurno više koristiti graĊani Crne Gore nego što su do sada to ĉinili. Nikšić je ĉekao dva mjeseca i doĉekao dogovor. Crna Gora ĉeka ekonomsku i svaku drugu slobodu 23 godine i doĉekaće je. Ali, je neće donijeti sasvim sigurno hroniĉari, kreatori i izvršioci politiĉke i svake druge korupcije i neće je oni koji su je porobili, ni oslobaĊati. To je sasvim logiĉno. Ovu zemlju uĉiniće slobodnim samo oni koji umiju i smiju, što znaĉi, oni koji znaju, jer znanje je moć. A znanje postaje moć samo onog momenta kada znate da znate. Pozitivna Crna Gora se zalaţe, kao što vam je poznato, za profesionalizaciju, za depolitizaciju, za odgovornost i za jaĉanje administrativnih kapaciteta drţavnih institucija. Zašto ovo pominjem, a priĉam o budţetu? Zato što vidimo da budţet ne ulaţe puno u znanje i u jaĉanje drţavnih kapaciteta i administrativnih kapaciteta ove zemlje. Jedini hram koji će praviti Pozitivna Crna Gora i slobodne snage u Crnoj Gori je hram znanja. Da smo imali znanja, ne bismo imali ovaj budţet u ovakvom izdanju kakav ga imamo. U znanje i struĉno usavršavanje ulaţe Vlada svega 0, 10% od ukupnog budţeta. I to kako ulaţe? Tako što na sebe ne škrtari, Vlada za struĉno usavršavanje i osposobljavanje samo Generalnog sekretarijata ulaţe 60.600 eura. A u struĉno usavršavanje tuţioca ulaţe 8000. Hoće li se tuţioci u koje se uloţi 8000 uspješno boriti sa organizovanim kriminalom i korupcijom? Šta mislite? To je jedno vrlo otvoreno pitanje. U pravosuĊe se ulaţe svega 15.000. Pošto Vlada, a Ministarstvo finansija ulaţe 10.000 u struĉno usavršavanje što je dobro, što pozdravlja, ali izvršna vlast se negdje nadvila nad zakonodavnom i sudskom, i prekrila obije grane vlasti. A ako sam subjektivna, onda brojke nijesu. Brojke govore same za sebe, i to vrlo jasno i egzaktno. Dalje, pošto Vlada dobro obuĉava svoje sluţbenike i neka je, bogu hvala da je tako, bilo bi dobro da taj novac koji mi ulaţemo, ti sluţbenici uloţe u ono što se zove vladavina prava i poštovanje Ustava naše zemlje. Ustav je vrlo jasan, i Ustav kaţe ĉlan 16 - da se u skladu sa Ustavom zakonom ureĊuju organizacija i nadleţnost organa vlasti. Šta mi imamo? Ĉlan 82 Ustava jasno kaţe da ovaj dom donosi zakon, znaĉi, da ovaj dom ureĊuje organizaciju i nadleţnost organa vlasti. Da li mi to imamo? Mi to, gospodo, nemamo? Jer mi nemamo ni Zakona o parlamentu ni Zakon o Vladi. Nemamo ni Zakon o ministarstvima, nemamo ni Zakon o predsjedniku, imamo Zakon o izboru predsjednika ali mi moţemo i Zakonom o predsjedniku i to da regulišemo. Šta dalje nemamo? Nemamo ono što 185 podrazumijeva legaslativnu djelatnost ovog Parlamenta jer je Vlada preuzela i ta sluţba potpuno ingirencije u dijelu organizacije vlasti u domenu ovog Parlamenta.Na koji naĉin? Donijela je Zakon o drţavnoj upravi. U tom ĉlanu 24 famoznom, dala je Vladi neustavno ovlašćenje da uredbom i organizacijom i naĉinom rada drţavne uprave ureĊuje kompletnu organizaciju rada Vlade, pa su je gospoda iz vlasti 50 puta do sada mijenjali. U tom grmu leţi zec, kako vi vladate, jer vi neustavno vladate, jer vi niste donijeli ni zakon o Vladi.Imali smo ga 1993. godine, kratko vrijeme, ali on je prestao da postoji. Imamo uredbu o Vladi. Znaĉi Vlada je samo regulatorno tijelo, ovaj dom moţe da se raspusti. Mi moţemo svi da poĊemo kućama a da izigravamo ovdje predstavu demokratije. Ovaj dom više neće biti pozornica demokratije, nego će vrlo ozbiljno raditi, sasvim izvjesno, na uspostavljanju sistema vladavine prava. Jer, ono što 23 godine se radi na osnovu prošlog Ustava i na osnovu ovog Ustava je poraţavajuće. To mora stati. Prosto to mora stati. Sljedeća stvar vrlo interesatna jeste da Centar za iseljenike koji danas svi pominju je nešto što ste negdje marginalizovali a u stvari sva aktuelna politika, kako ekonomska tako i politika ljudskih prava, tako politika socijalna, kulturna, je u zadnje 23 godine iselila ogroman dio Crne Gore. Vi ste zasluţni za to što je dijaspora u tako velikom broju van Crne Gore. Vaša politka. Bilo bi dobro, zbog te odgovornsoti, zbog toga što ste vi upravo odgovorni, što je ogroman broj crnogorskih graĊana van ove zemlje da malo obratite paţnju na Centar za iseljenike i da, moţda malo više, finansija odvojite za te ljude koji su, sticajem razliĉitih okolnosti, usljed vaše politike, vi ste participirali od '90-e pa do sada u svim tim javnim politikama, do malo negdje animirate te ljude da ih ne dovodite samo malo kada vam trebaju da glasaju za vas, nego da im pokaţete poštovanje. Oni poštuju vas, ali ako poštujete a nijeste poštovani, onda se postavlja pitanje da li taj koga poštujete jeste dostojan vašeg poštovanja. Pa normalno da nije. Jer medjusobno poštovanje i uvaţavanje podrazumijeva da se razumijemo, da se dogovaramo, da se nevrijedjamo, da se ne korumpiramo. Ne moţemo se korumpirati na naĉin da imamo izvornu volju graĊana u Nikšiću, da imamo slobodan Nikšić poslije 23 godine, 14. oktobra je svanuo slobodarski dan u Nikšiću i dva mjeseca je Nikšić ĉekao dogovor i doĉekao ga je. Crna Gora nije doĉekala slobodu ni ekonomsku ni svaku drug od kako ste vi na vlasti. Ponavljam vam sasvim izvjesno da će biti onih slobodnih graĊana u ovoj zemlji koji neće dozvoliti da ih sve ono što jeste liĉni interes, sve što jeste samo liĉni profit, što jeste volja da zadovoljimo svoje potrebe da ne mislimo o potrebama graĊana neće ih zaustaviti da te graĊane ubijede i dovedu u poziciju da shvate da promjene jesu neophodno i da ih neće donijeti oni koji su gurnuri zemlju u ekonomski ambis. Najbolji dokaz da smo u ekonomskom ambisu je upravo ovaj budţet. Upravo ta siromašna politika koja podrazumijeva da mi uĉimo naše gradjane da im dajemo socijalu da bi glasali za nas. Mi ih uĉimo da ne rade. Mi ih uĉimo da budu nespremni, nekonkuretni a hoćemo evropske integracije, a hoćemo konkuretno trţište. Mi njegujemo monopole, mi naše graĊane uspavljujemo na naĉin što im finansiramo socijalna davanja pa imate ogroman-ogroman dio budţeta za socijalnu politiku. A zašto to što dajemo za socijalnu politiku,da bi nas glasali,a ne ulaţemo u proizvodnju, pa one koji nas glasaju pokrenemo da rade. To je patriotizam drage kolege. Kada razvijete proizvodnju, potiĉem iz trogovaĉke viševjkovne porodice koja se uvijek bavila proizvodnjom, jer smo jedino znali da radeći, štedeći moţemo da saĉuvamo 186 kapital. Preporuĉujem to i ovoj našoj Skupštini i vladajućoj klasi koja nas drţi u zatamljenom vilajetu koji se zove Crne Gora, kako smo joj mi ovdje okupljeni obnovili nezavisnost mi ćemo joj donijeti i vladavinu prava.
  • Zahvaljujem. Znam da ste se prijavili za komentar ali ne znam da li ćemo imati mogućnosti da to obavimo uz televizijski prenos. Pokušajte pa da vidimo. Izvolite.
  • Pa evo, koleginica ponovo pominje Nikšić sa zakljuĉkom dogovarali se, dogovarali i dogovorili se. Kratko kako je tekao dogovor u Nikšiću. 26.oktobra Pajović najavljuje razumijevanje saopštavajući da je rijeĉ o jednom teškom i bolnom trenutku koji će morati da iskaţu stranke sa odreĊenom politiĉkom prošlošću. Razumijevanje za oĉekivane bolove kod svojih partnera u dijalogu. 30. oktobra Medojević saopštava- posebno je teško i iscrpljujuće pregovarati sa krupnim kapitalom koji osnuje stranku. To je veoma teško postići dogovor jer lideri tih stranaka obiĉno nemaju moć odluĉivanja pa će se svako malo pregovori prekidati. 14.novembra Danilović saopštava - u Nikšiću će se poštovati potpisano...
  • Kolega Simoviću, pominjemo ljude koji nijesu tu i striktno drţanje Poslovnika ako se vrate moram im dati pravo na repliku. Vi ste se prijavili za komentar na izlaganje koleginice. Izvolite, ali nemojte kolege koje nijesu tu u komentaru prema koleginici Jasavić . Striktno drţanje Poslovnika Vi to znate, onda bi oni imali pravo na repliku i onda idemo u nedogled.
  • Evo, bez pominjanja imena. 14. novembra partner za dogovor saopštava da će se u Nikšiću poštovati potpisano ali prvo da napravimo koaliciju a ne da ih neko postrojava kao Ċecu. Istog dana lider jedne opozicione partije sa kojom se pregovaralo kaţe da Demokratski front neće pristajati na ucjene, ĉak i pod cijenu da se neki od današnjih opozicionara iz Pozitivne vrate tamo od kuda su došli. 17. novembra lider druge partije iz Fronta saopštava u Crnoj Gori je na djelu šovinizam. 21. novembra lider Pozitivne saopštava - uĉinili smo sve da do dogovora doĊe ali sa liderima iz te druge dvije partije nema se jer su ovi izgrali sve što su ovi mukotrpno uspjeli da usaglasimo. Istog dana na konferenciji zaštampu saopštava - moţete nas sve optuţiti da smo krivci za neuspjeh dogovora ali Pozitivna nacionalistima i prevarantima neće prepustiti rukovoĊenje Nikšića. 26.novembra ponovo jappy end. Završeno je, vlast je konstituisana da bi već sjutridan 27.potpredsjednik jedne partije saopštio da mi je neko rekao sinoć da ćemo se jutros u tri sata dobiti još jednu platformu rekao bih mu da nije normalan. Ljudi, ljudi, ovo niĊe nema. Bilo je u Nikšiću na ţalost. i 14. decembra saopštenje Pozitivne bukvalno svaki navod u izjavi lidera druge partije koji je bio partner u razgovorima predstavlja podmetanje ... (Prekid) bilo kakav komentar. Ovako je tekao vaš razgovor, vaš dogovor i ne znam u ĉemu je problem današnje odlulke koju je donijela Skupština opštine Nikšić. Gospodo, na izbore. 187
  • Zahvaljujem. Imate pravo, naravno, koleginice Jasavić.Izvolite.
  • Zahvaljujem. Dakle, Vlada ne ulaţe u tuţilaštvo i sudstvo, u smislu struĉnog usavršavanja. Pa ako bi se osposobilo tuţilaštvo i sudstvo a mi usvojimo ustavne reforme i obezbijedimo da oslobodimo sudstvo i tuţilaštvo onda bi tako osposobljeno sudstvo i tuţilaštvo došlo u poziciju da zaista uĊe u sve ono što jeste vrlo diskutabilno u pogledu trošenja javnih sredstava. Veliki broj ministara, veliki broj politiĉara iz aktuelne vlasti je bio i u izvršnoj vlasti. Kada bi sposobno tuţilaštvo i sudstvo zašlo u taj reon i vidjelo kako se trošio drţavni novac, sasvim sigurno da bi imali pune ruke posla, a mi bi kao jedan dobar brod potpuno imali one mjerljive rezultate koje Evropska unija i Komisija traţi u poglavlju 23 i 24. Oĉekujem da će nakon ustavnih reformi i nakon potpune spremnosti Vlade da uloţe koliko u Vladu toliko u sudstvo i tuţilaštvo i spremnosti ovoga doma da usvoji ustavne reforme, zaista će priĉa evropskih integracija bila realna i da ćemo mi ući u porodicu evropskih naroda moţda prije nego što smo planirali. Pogledajte, gospodo, Srbiju. Tamo niko nije oĉekivao da će se dešavati ovako dobar razvoj dogaĊaja u procesu evropskih integracija, ali je Srbija, zamislite, obiljeţila ovaj region kao centralna drţava i brzo će nas preteći ukoliko nastavi ovako u ovoj priĉi oko evropskih integracija. Nećemo biti mi više lideri u regionu jer to tuţilaštvo i to sudstvo u Srbiji, iako nijesu toliko daleko odmakli u evropskim integracijama vrlo uspješno radi svoje poslove, pa ćemo se svi mi sigurno potruditi da budemo uspješni na tom planu.
  • Zahvaljujem. Poštovane kolege, ovim smo završili. Sjutra poĉinjemo, po dogovoru, u 12 sati. Prije toga su radna tijela Skupštine. Prvi uĉesnik u raspravi je kolega Kemal Zoranjić, a onda idemo po ustaljenom redosljedu koji vam je poznat. Hvala vam i vidimo se sjutra. 28.12.2012. u 12.30h
  • Poštovani poslanici, koleginice i kolege, uvaţeni predstavnici Vlade, Otvaram nastavak 3. sjednice Drugog redovnog zasijedanja u 2012. godini. Nastavljamo po spisku prijavljenih o taĉki dnevnog reda o kojoj smo juĉe raspravljali. Gospodin Labudović. Je li proceduralno? Izvolite. 188
  • Gospodine potpredsjedniĉe, ţao mi je što ovo pravo moram da iskoristim dok Vi predsjedavate, jer Vi ste najmanje tome krivi, ali ovo je nedopustivo. Ovakvo ponašanje rukovodstva Skupštine je ispod svakog kriterijuma. Kada je rasprava o najvišem aktu o kome Skupština raspravlja tokom godine toliko saţeta da je to prosto sramota, Vi i od tako malo vremena evo već ste nam potrošili 35 minuta. Ja zaista apelujem na Vas i traţim od Vas, jer Vi ste novi, i od Vas oĉekujem da uvedete malo reda, da ono što smo se dogovorili bude ispoštovano. Ako smo rekli da zasijedanje poĉinje u 12, da poĉne u 12. Ovo je stvarno van svake norme.
  • Slaţem se u potpunosti da svako kašnjenje nije dobro, odnosno svako kašnjenje ne doprinosi kvalitetnom radu, ali naravno produţićemo raspravu koliko kasnimo, s obzirom da ima veliki broj prijavljenih diskutanata. Prvi na spisku prijavljenih je kolega Kemal Zoronjić, Bošnjaĉka stranka. SrĊan Milić proceduralno. Izvolite.
  • Hvala, gospodine potpredsjedniĉe. Procedura će biti sa moje strane prekršena, ali pošto sam to uradio na Odboru za ekonomiju, finansije i budţet, upoznao sam kolege i mislim da sam rekao da nećemo uĉestvovati danas u radu ukoliko ne bude riješeno snabdijevanje Herceg Novoga, a ĉujem da postoje problemi i u drugim gradovima gdje je takoĊe iskljuĉena struja, ţelim da obavijestim i vas i graĊane ovih gradova da sam uspostavio kontakt sa ljudima iz Elektroprivredom Crne Gore i da oĉekujem da će se u skorom vremenu naći naĉin da se obezbijedi normalno vodosnabdijevanje svih ovih gradova gdje je iskljuĉeno. Hvala.
  • Hvala Vam. Mi se pridruţujemo tom apelu. Sada se vraćamo raspravi. Kolega Zoronjiću, izvolite.
  • Poštovani potpredsjedniĉe Skupštine Mustafiću, dame i gospodo poslanici, gospodine Pavliĉiću, predstavnici regulatornih agencija, poštovani graĊani, Kao što je još najavljeno 2011. godine da će 2012. godina biti poseban izazov, s obzirom da nijesu bila ohrabrujuća ekonomska kretanja u drţavama Evropske unije, ali i u našim najvaţnijim ekonomskim partnerima, danas kada razmatramo budţet za 2013. godinu u uslovima nastavka meĊunarodne ekonomske krize, ali i u uslovima krize smanjenja direktnih stranih investicija, moţemo to isto ponoviti i za 2013. godinu. Crna Gora je mala i otvorena ekonomija i veoma je zavisna od meĊunarodnog okruţenja, te kao takva nije imuna na svjetske pogotovo evropske ekonomske poremećaje. 189 Ţelim se ovim putem osvrnuti na pojedine djelove predloţenog budţeta, odnosno na pojedine budţetske jedinice koje su za predstavnike manjinskih naroda veoma bitne, ali i na kapitalni budţet ĉijim sredstvima se planiraju ulaganja u nerazvijena podruĉja i sjevera naše drţave. Poštovane kolege, analizom predviĊenih sredstava za tri institucije koje su vrlo vaţne i od esencijalnog su znaĉaja za oĉuvanje nacionalnog, etniĉkog, kulturnog i vjerskog identiteta pripadnika manjinskih naroda u Crnoj Gori došli smo do nimalo ohrabrujućih podataka. Ovdje mislimo na Ministarstvo za ljudska i manjinska prava - budţetom planirano 1,2 miliona eura, Fond za zaštitu manjinskih prava - planirano 0,9 miliona, Centar za razvoj i oĉuvanje kulture manjina Crne Gore, kome je budţetom predviĊeno oko 182.000. Ukupna planirana sredstva za ove tri institucije iznose oko 2,29 miliona, što je u odnosu na ukupni planirani budţet nešto oko 0,18%. Zaista mislim da su planirana sredstva nedovoljna za tri institucije i da su trebala biti znatno veća, s obzirom na njihovu vaţnost ne samo kada su u pitanju evropske integracije, već i za cjelokupni imidţ Crne Gore kao multikulturalne, multietniĉke i multivjerske drţave. Znamo da se Crna Gora i po ovom pitanju prepoznaje kao lider u regionu i ĉesto ga istiĉemo kao jak argument prema meĊunarodnoj zajednici. Naravno s razlogom, jer se radi o veoma vaţnom pitanju i vaţnim institucijama za naše unutrašnje prilike, ali i ispunjavanje nekih znaĉajnih meĊunarodnih obaveza. Na sjednici Odbora za ljudska prava i slobode, ĉiji sam ĉlan, predstavnici ovih institucija su istakli svoje ambicije i potrebe neophodne za kvalitetniji rad. U svim ovim institucijama izraţene su potrebe za povećanjem broja uposlenih s obzirom na njihove sve veće obaveze i izdatke, ali i popunjenost od 40 do 50 radnih mjesta projektovanih sistematizacijom. Primjera radi, u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava trenutno je 12 lica upošljeno. Planirano je 17, a realne potrebe su za 27. U Fondu za zaštitu i ostvarivanje manjinskih prava upošljeno je svega 6, a imaju potrebu za još minimum ĉetvoro, dok u Centru za razvoj i oĉuvanje kulture manjina svega je troje upošljenih lica. Sve su ovo podaci zbog kojih smo mi u Bošnjaĉkoj stranci oĉekivali od predlagaĉa budţeta veće razumijevanje i suptilniji odnos kada su u pitanju ove institucije. Vrijednost od 2,29 miliona koja su planirana za ove institucije nije vrijednost sa kojom manjinski narodi mogu biti u potpunosti zadovoljni. Da ponovim, većim iznosom opredijeljenih sredstava navedene institucije bile bi u mogućnosti da kvalitetnije odgovore obavezama koje su predviĊene zakonom. MeĊutim, oĉigledno je da i one dijele sudbinu trenutne ekonomske situacije u našoj drţavi. Dame i gospodo, kada je u pitanju kapitalni budţet i njegov predloţeni iznos u vrijednosti od 65,6 miliona eura, moram reći da su nekim sluĉajem sva planirana sredstva kapitalnog budţeta bila usmjerena prema sjeveru naše drţave i prema nerazvijenim podruĉjima to ne bi bilo dovoljno kada su u pitanju potrebe i zahtjevi za investicijama koje ovaj region oĉekuje. I ovaj put kapitalni izdaci su skoncentrisani na projekte koji su tradicionalno locirani u centralnom regionu. I ovaj budţet je regionalno neuravnoteţen i neće podrţati zakonsku obavezu brţeg razvoja nerazvijenog sjevernog regiona i manje razvijenih opština. Ţelim podsjetiti da je Zakonom o regionalnom razvoju koji je donešen u aprilu prošle godine u ĉlanu 18 jasno definisano ko je sve duţan i na koji naĉin da 190 sprovodi politiku ravnomjernog regionalnog razvoja, a sve to primjereno stepenu nerazvijenih lokalnih samouprava. Što se tiĉe Bijelog Polja, opštine iz koje dolazim, kapitalnim budţetom planira se rekonstrukcija gradske trţnice, izgradnja i rekonstrukcija djeĉijeg vrtića u ulici Lenke Jurišević, izgradnja glavne kuhinje u Domu starih, završetak izrade projektne dokumentacije za novu Osnovnu školu "Dušan Korać", rekonstrukcija gradske kapele, kao i rekonstrukcija dijela puta Slijepaĉ most - Tomaševo. MeĊutim, znam da Opština Bijelo Polje ima potrebu za još većim investicijama, a koje ona sama nije u stanju da realizuje. Primjera radi, izgradnja paralelnog vodovodnog kraka Majstorovina - Ribarevine, kao i rekonstrukcija znaĉajnih regionalnih puteva poput Bijelo Polje - Rasovo, Bistrica i Srdjevac – Lozna – Korita, koje treba dovesti u pristojnije stanje. Što se tiĉe Bijelog Polja i ostalih opština na sjeveru naše drţave, vjerujem da će Vlada iznaći naĉina da zajedno sa lokalnim samoupravama nadomjesti veća sredstva u kapitalnom budţetu kroz nove poreske olakšice i veće subvencije za ovaj region. TakoĊe, i kroz veće aktivnosti u privlaĉenju domaćih stranih investitora, daljem skraćenju administrativnih procedura, stvaranju uslova za formiranje klastera, posebno u drvopreraĊivaĉkom, poljoprivrednom i prehrambenom sektoru. To su zahtjevi kojima Vlada Crne Gore u narednoj godini, kada je u pitanju sjever drţave, mora posvetiti posebnu paţnju i uloţiti veću energiju. Na kraju, moţemo reći da se ovom budţetu pristupilo jako oprezno i da u vremenu krize ovaj budţet ima i svoju zadovoljavajuću socijalnu komponentu, da je smanjena javna potrošnja u odnosu na prošlu godinu, što je na tragu politike brojnih evropskih vlada pa i briselske administracije. Svi bi ţeljeli da je više sredstava opredijeljeno za kapitalne izdatke, ali ono što se moţe reći je to da je ovaj Budţet jedino realan i jedino moguć. Ovo kaţem jer smo mi u Bošnjaĉkoj stranci svjesni i ambijenta i vremena u kojem se ovaj Budţet donosi. Zahvaljujem.
  • Zahvaljujem. Ima li Vlada Crne Gore danas preĉeg posla nego da ovdje brani budţet koji predlaţe? Pogledajte one klupe onamo! Ovo je sramota ovoga doma! I ako oni misle da mi moţemo na ovaj naĉin da ovako o vaţnoj stvari raspravljamo, neko je oĉigledno pogriješio adresu. Protestvujem radi digniteta doma! Briga mene gdje su i šta rade, ali me kao poslanika sramota da gledam prazne klupe Vlade, a brani se najvaţniji akt koji ona donosi u toku godine. Ovo je neĉuveno!