• Poštovani poslanici 25. saziva Skupštine Crne Gore, Poštovani predṥedniĉe i ĉlanovi 40. Vlade Crne Gore, Otvaram četvrtu posebnu ṥednicu proljećnjeg zasijedanja u 2013. godini, premijerski sat u, sad već po drugi put, istom format. Premijer je dobio šest pitanja. Po dobrom obiĉaju prvo pitanje će postaviti kolega Simović, u ime Kluba poslanika Demokratske partije socijalista. Izvolite.
  • Hvala. U ime Poslaniĉkog kluba Demokratske partije socijalista postavljam pitanje: “Kakav je stav Vlade Crne Gore o zajedniĉkom izvještaju o preliminarnim nalazima i zakljuĉcima OEBS-a i Parlamentarne skupštine Savjeta Evrope o Predsjedniĉkim izborima u Crnoj Gori iz domena odgovornosti vladinih institucija?” Obrazloţenje: Podsjetiću da je u izvještaju OEBS-a o oktobarskim parlamentarnim izborima iznesena ocjena da su oni protekli u mirnom i korektnom višestranaĉkom okruţenju, uz poštovanje fundamentalnih prava, i dalje usaglašavanje sprovoĊenja demokratskih izbora u skladu sa opredjeljenjima OEBS-a i standardima Savjeta Evrope, a da su graĊani napravili slobodan izbor. U preliminarnom izvještaju OEBS-a i Savjeta Evrope o predsjedniĉkim izborima data je više nego jasna ocjena da su predsjedniĉki izbori odrţani profesionalno i efikasno. U ovim izvještajima naznaĉeni su i brojni pozitivni primjeri daljeg usklaĊivanja izborne regulative sa preporukama Venecijanske komisije i OEBS-a kojem teţe i demokratije sa mnogo duţom tradicijom. Zajedniĉki imenitelj ova dva izvještaja je da je na javnoj sceni bilo jako podsticanje na nepovjerenje u izborni proces, širenje nepovjerenja u drţavne institucije optuţbama bez dokaza. Citiraću ocjenu iz Izvještaja o predsjedniĉkim izborima: "Tvrdnje o zloupotrebi drţavnih resursa i dalje su opstale bez obzira na istinitost navoda. Nepovjerenje u javne institucije i pravosuĊe smanjilo je povjerenje javnosti i treba mu posvetiti paţnju". Svjedoci smo da su pojedine opozicione partije iznijele brojne optuţbe u cilju kreiranja i podsticanja tog nepovjerenja. Ocjena šefa posmatraĉke misije OEBS-a Roberta Batelija na oktobarskim parlamentarnim izborima bila je više nego slikovita: "Narodu i biraĉkim odborima petica, a onima koji iznose optuţbe bez dokaza - jedinica". Tu jedinicu opozicija je pokušala da popravi pripremom i kreiranjem afera. Jedna od njih je takozvana afera "Snimak". Oĉigledno, kod naroda Crne Gore tu jedinicu nije ispravila. Oĉigledno svima osim njima samima. I jedne i druge izbore su izgubili, a nakon predsjedniĉkih proglasili pobjedu bez obzira na izborni rezultat koji nijesu ni saopštavali. Kada su na kraju morali da se suoĉe sa izbornim rezultatom, sa voljom graĊana Crne Gore, sa konaĉnim odlukama nadleţnih drţavnih institucija, pokušali su da dovedu u pitanje regularnost i izbora i rezultata. Istih onih izbora i rezultata na osnovu kojih su proglasili pobjedu. Logika im u tome opet oĉigledno nije bila saveznik. Na jasno iznijete pohvale evropskih zvaniĉnika za napredak, napore i uspjehe Crne Gore i pozive na konstruktivan pristup uslijedio je bojkot rada parlamenta i protest, što je, opet od strane evropskih zvaniĉnika, ocijenjeno kao destruktivni a ne konstruktivni pristup. U cilju pravdanja izbornog poraza nijesu ostali pošteĊeni ni evropski zvaniĉnici. Svoju doktirnu kreiranja afera pokušali su i na njima. Iznijete su brojne optuţbe i na njihov raĉun, optuţbe koje govore više o nevrijednosti autora nego o onima koje su prozivali. GraĊani Crne Gore i u ovom vremenu u kome su pogoĊeni teškim uticajem ekonomske krize, pokazali su da svoje povjerenje neće dati onima koji svoju viziju napretka i suoĉavanje sa izazovima koji su pred nama, grade na neutemeljenim optuţbama i kreiranju afera. Tako su, da bi opravdali svoje ubjedljive i kontinuirane izborne poraze, kreirali, ponavljam, aferu "Snimak", ali ne zbog utvrĊivanja istine, već zbog stvaranja alibija za nove izborne poraze. I ovom prilikom saopštavam da će Klub poslanika DPS-a imati konstruktivan pristup i podrţati parlamentarnu istragu i aktivno uĉestvovati u radu anketnog odbora o takozvanoj aferi "Snimak", kako bi jasno pokazali besmisao konstruisane afere.Uostalom, kao i do sada, sa eplogom prethodnih afera istih autora i istih koautora. Hvala.
  • Hvala, kolega Simoviću. Predṥedniĉe Đukanoviću, izvolite.
  • Gospodine predsjedniĉe Parlamenta, poštovani gospodine Simoviću, OEBS, Kancerlarija za demokratske institucije i ljudska prava, kao i Parlamentarna Skupština Savjeta Evrope predstavili su 8.aprila ove godine izvještaj o preliminarnim nalazima i zakljuĉcima, vezanim za nedavno završene predsjedniĉke izbore. U obrazloţenju postavljenog pitanja iznijeli ste u najkraćem siţe koji nesumnjivo izraţava pozitivnu opštu ocjenu organizacije cjelokupnog izbornog procesa, a time i rada organa vlasti u domenu njihove odgovornosti. S obzirom da ste i vi citirali dio tog izvještaja, smatram najprimjerenijim i najobjektivnijim da i sam citatima podsjetim na najvaţnije ocjene sadrţane u preliminarnom izvještaju meĊunarodne misije. Dakle, citat: "Predsjedniĉki izbori odrţani 7. aprila 2013. godine, ukljuĉujući izborni dan, odrţani su profesionalno i efikasno. Kandidati su mogli da vode slobodne kampanje i fundamentalna prava slobode govora, kretanja i udruţivanja, su uglavnom poštovana". TakoĊe, citiram: "Pravni okvir koji reguliše predsjedniĉke izbore uopšteno pruţa adekvatnu osnovu za sprovoĊenje demokratskih izbora". U nastravku izvještaja istiĉe se sud o radu Drţavne izborne komisije, citiram: "Drţavna izborna komisija je svoj posao radila na profesionalan naĉin i uprkos ograniĉenim ljudskim i finansijskim resursima ispunila je zakonske rokove". TakoĊe, citiram: "Vlasti su napravile znaĉajne napore za primjenu neophodnih izmjena u biraĉkim spiskovima. Po prvi put, u skladu sa prethodnim OEBS preporukama, graĊani bez drţavljanstva su uklonjeni sa biraĉkih spiskova i nova biometrijska dokumenta su bila potrebna za glasanje". 2 I finalno, citiram: "Izborne komisije koje su posjetili meĊunarodni posmatraĉi bile su proceduralno dobro pripremljene, glasaĉki proces je sproveden efikasno. Brojanje i tabeliranje su bili sprovedeni na transparentan i efikasan naĉin, bez ţalbi i nepravilnosti". Izborni proces predstavlja kompleksan postupak u koji su, pored Drţavne izborne komisije, ukljuĉeni Ministarstvo za informaciono društvo i telekomunikacije, MUP, 21 lokalna samouprava, kao i Ustavni i Upravni sud. Stoga, preliminarne ocjene OEBS-a i Parlamentarne skupštine Savjeta Evrope su u odreĊenom smislu i jasna potvrda napretka u oblasti vladavine prava i jaĉanja institucija sistema. Naravno, ne previĊam ni dio izvještaja koji predstavlja konstruktivan podsticaj drţavnim organima da se odreĊeni segmenti izbornog procesa kontinuirano unapreĊuju, kako bi u budućem periodu on ojaĉao svoj demokratski legitimitet u cjelokupnoj javnosti i, saglasno generalnoj intenciji harmonizacije crnogorskog sa evropskim sistemom, slijedio najbolju demokratsku praksu izbornih sistema zemalja Evropske unije. I u tom dijelu najbolje se posluţiti jezikom meĊunarodne misije, citiram: "Zahtjev da graĊani mogu dati potpis podrške samo jednom kandidatu, kao i samo potpisivanje pred izbornim zvaniĉnicima angaţovanim po politiĉkoj liniji je ocijenjen kao zabrinjavajući, u prethodnim izvještajima. Uslov dugogodišnjem prebivališta za predsjedniĉku kandidaturu takoĊe nije u skladu sa meĊunarodnim obavezama". Nadalje, citiram: "Harmonizacija vaţećeg zakonodavstva je bila neophodna u cilju eliminisanja nedostataka i pruţanja daljeg pojašnjenja o primjeni kljuĉnih odredbi u pogledu finansiranja kampanje i medija". I napokon, takoĊe citat: "Zamagljivanje linije izmeĊu drţave i partije i dalje je u suprotnosti sa OEBS-ovim opredjeljenjima i standardima Savjeta Evrope". Ove ocjene će nesumnjivo biti inspiracija za punu posvećenost drţavnih organa Crne Gore s ciljem prevazilaţenja uoĉenih slabosti, koje su, kako znamo, sastavni dio izbornih procesa i u demokratski najrazvijenim zemljama svijeta. Mjerilo uspješnosti svakog izbornog sistema i njegova sposobnost da obezbijedi da rezultat izbora bude autentiĉan izraz demokratske volje graĊana u jednoj zajednici. Bez obzira na slabosti kojih je, kako to primjećuju zahtjevni meĊunarodni posmatraĉi, u crnogorskom izbornom sistemu iz jednog u drugi proces, sve manje. Najvaţnije je da kod njih nema dileme da su izborni rezultati u Crnoj Gori, ukljuĉujući i posljednje za izbor Predsjednika Crne Gore, nedvosmisleni izraz slobodne demokratske volje graĊana Crne Gore. Zbog koncentracije prigovora opozicione javnosti na taj dio izbornog sistema ţelim da potenciram i afirmativne ocjene meĊunarodne posmatraĉke misije o ureĊenosti biraĉkih spiskova. Pored pozitivne ocjene da je nakon tri odlaganja izmjenama odredbi izbornog zakonodavstva konaĉno obezbijeĊeno poštovanje norme da biraĉko pravo pripada drţavljanima Crne Gore i da su po prvi put na ovim izborima liĉna dokumenta sa biometrijskim uslovima bila uslov korišćenja biraĉkog prava. MeĊunarodna posmatraĉka misija napominje da je bilo prigovora da mnogima kojima je po ovom osnovu uskraćena mogućnost da glasaju, nijesu bili uredno informisani, dodajući, da se ipak samo šest biraĉa ţalilo po tom osnovu. Citiram taj dio izvještaja Posmatraĉke misije: "Drţavne i lokalne vlasti su preduzele ozbiljne napore da aţuriraju biraĉke spiskove u rokovima propisanim zakonom.Većina prituţbi koje je primila Posmatraĉka misija su bile nepotvrĊene i odnosile su se na nekoliko pojedinaĉnih sluĉajeva." Smatram, dakle, da su lokalne uprave, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo za informaciono društvo i telekomunikacije, aţurno i profesionalno obavili poslove iz svoje 3 nadleţnosti, i da su informacije o svim promjenama u biraĉkim spiskovima bile blagovremeno dostupne zainteresovanim stranama, te da su svi koji su ţeljeli da provjere svoj status u biraĉkom spisku to mogli veoma lako da urade. TakoĊe, podsjećam, da su parlamentarne stranke i podnosioci potvrĊene izborne liste imali pristup cjelokupnom biraĉkom spisku, a time i mogućnost da podstaknu i pomognu svoje pristalice da obezbijede uslove za korišćenje biraĉkog prava. Na kraju ţelim da ponovim, punu opredijeljenost Vlade da razmotri sve preporuke OEBS/ODHIR-a kada Izvještaj bude konaĉan, i potvrdim da ćemo se kao i do sada sa punom ozbiljnošću odnijeti prema precizno utvrĊenim nedostacima kako bi ih u potpunosti prevazišli u narednom periodu. Zahvalujujem na paţnji.
  • Hvala. Imate komentar? Izvolite.
  • Hvala. Gospodine predsjedniĉe Vlade, hvala Vam na datom odgovoru. Dijelim sa Vama mišljenje da je Preliminarni izvještaj OEBS-a i Parlamentarne Skupštine Savjeta Evrope nova potvrda napretka Crne Gore u oblasti vladavine prava i jaĉanje institucija sistema Crne Gore. Svakako, taj posao se ne završava ni za godinu, ni za dvije. To je kontinuirani posao i u drţavama sa mnogo razvijenijom demokratijom. Dalje podešavanje izbornog sistema će biti dio ukupne harmonizacije, ukupnog crnogorskog zakonodavstva sa evropskim zakonodavstvom. Vjerujem da će iskazana opredijeljenost Vlade na ovim zadacima biti dobar podsticaj i za ostale institucije, a prije svega za Skupštinu, gdje takoĊe, i mi prepoznajemo svoje znaĉajne obaveze. Bojim se da oni koji bojkotuju, i oni koji razmišljaju o bojkotu Skupštine, oni koji ne uvaţavaju odluke nadleţnih drţavnih institucija nemaju takav pristup. Oni bojkotuju ovo pravo mjesto i ovu dobru priliku, i ostale dobre prilike, da se prezentiraju razliĉiti politiĉki stavovi i da zajedno doĊemo do mogućih rješenja. Oni i dalje nastavljaju sa destrukcijom, konstruišu nove afere, ulaze u sve otvorenije sukobe sa meĊunarodnim zvaniĉnicima ĉiji im se stavovi ne sviĊaju. Oni i dalje uporno ponavljaju odluke o neregularnosti izbora uprkos svim ocjenama iz Izvještaja koje ste i Vi danas ovdje proĉitali. Molim Vas, i za Vaš dodatni komentar da li je i medijski ambijent, da li i pristup nekih medija prije izbora, a i nakon izbora, bio u suštini dobra podloga i stimulans za ovakvo ponašanje opozicije. Crnu Goru, isti ti, prikazuju kao nedemokratsko društvo, kao drţavu organizovanog kriminala, a od nedavno ĉujemo, kao drţavu organizovanog izbornog kriminala. Nervoza raste, destrukcije se pojaĉavaju, meni se ĉini, pribliţavanjem Crne Gore punopravnom ĉlanstvu NATO-u. Hvala.
  • Hvala Vam, gospodine Simoviću, na inspirativnom dopunskom pitanju koje otvara prostor da, mimo onog što je sadrţano u Preliminarnom izvještaju OEBS-ove i Posmatraĉke misije Savjeta Evrope, moţemo kazati i nekoliko politiĉkih ocjena koje se tiĉu i ukupnog 4 ambijenta uoĉi izbora, a i jasno kvalifikovati pokušaj da se dovede u pitanje regularnost izbornog procesa. Rekao bih, kao dodatno svjedoĉanstvo regularnosti izbornog procesa za izbor predsjednika drţave posluţiće i navodi iz Izvještaja MeĊunarodne komisije, koji govore o odnosu elektronskih medija prema izbornom procesu. I opet, da ne zapadnemo u subjektivnost, najbolji je citat: "Radio- televizija Crne Gore je ispunila pravnu obavezu da obezbijedi kandidatima slobodno vrijeme pod jednakim uslovima tokom udarnog termina". U Izvještaju se iznosi veoma indikativan podatak da je ĉak i na javnom servisu gospodin Vujanović dobio 13%, a gospodin Lekić 16% vremena opredijeljenog za temu izbora. Opet citiram Izvještaj: "Najpopularniji privatni emiter, TV "Vijesti" bio manje praviĉan, posvetio je 8% svog izvještavanja gospodinu Vujanoviću, a 16% gospodinu Lekiću". Imajući u vidu uticaj elektronskih medija na formiranje javnog mnjenja u demokratskom društvu, jasno je da je i za ovaj izborni proces vaţi više puta ponovljena ranija ocjena. Vladajuća politika pobjeĊuje i ĉuva povjerenje graĊana u Crnoj Gori, uprkos nekritiĉkom politiĉkom angaţmanu opozicionih medija koji na crnogorskom medijskom prostoru nesumnjivo imaju dominantan uticaj. Dozvolite na kraju da primijetim, kao što ste i sami kazali, da smo i ovog puta bili svjedoci nezadovoljstva poraţenog uĉesnika predsjedniĉkih izbora iz ĉijeg štaba su se ponavljale ocjene o neregularnosti izbornog procesa. Sve prethodno navedeno što sam kazao u odgovoru na Vaše osnovno i dopunsko pitanje, ubjedljivo svjedoĉi da nije bilo nikakvih neregularnosti koje su uticale na rezultate izbora, i da je pobjeda Filipa Vujanovića izraz slobodne volje graĊana Crne Gore. Ne dovodim u pitanje bilo ĉije pravo da sumnja, ali ponoviću, da sam u prvim danima nakon izbora pozvao sve zainteresovane politiĉke subjekte da te sumnje otklonimo, tako što ćemo još jednom pregledati cio izborni materijal. Na tu ponudu nije bilo odgovora. Ostaje mi da zakljuĉim da se sumnja zapravo nije ni odnosila na izborni rezultat i da je opoziciji kao i vlasti jasno da je pobjeda gospodina Vujanovića ĉista i neupitna. Plašim se da intencija tih akcija opozicije na tragu njihove kontinuirane politiĉke aktivnosti izraţavanja nepovjerenja u drţavu Crnu Goru i njene institucije. Ne ulazeći u ovom odgovoru u analizu uzroka takvog stanja, ţelio bih da podsjetim, da bi svi koji ulazimo u bilo kom svojstvu u crnogorski parlament, morali osjećati obavezu makar zbog zakletve koji smo dali da radimo u korist Crne Gore i afirmacije njenih drţavnih interesa. Odgovornim odnosom i ponašanjem u prethodnom periodu prema preporukama razliĉitih posmatraĉkih misija, Crna Gora je zavrijedila povjerenje naših evropskih partnera. O tome govori i ĉinjenica da je za ove predsjedniĉke i prošlogodišnje parlamentarne izbore OEBS/ ODHIR rasporedio posmatraĉke misije u formatu najmanjem u istoriji paralamentarne demokratije u Crnoj Gori. Sasvim sam siguran da će veoma brzo prestati potreba za njihovim angaţmanom u našoj drţavi. Hvala.
  • Hvala Vama. Sada predṥednik Socijalistiĉke narodne partije SrĊan Milić. Izvolite.
  • Hvala Vam. 5 Dakle, iz ovih odgovora koje ste ĉuli jasno je da oĉigledno ne ţivimo u istoj zemlji,da ne doţivljavamo demokratiju na isti naĉin i da ne smatramo da institut istine se mora promovisati i u Skupštini Crne Gore, bez obzira ko dolazio sa koje pozicije. Kao predsjednik Vlade Crne Gore i predsjednik DPS-a, u duţem vremenskom periodu, osmislili ste projekat zloupotrebe drţavnih resursa, samostalno preduzimali ĉinjenja i davali instrukcije drţavnim funkcionerima na niţim nivoima sa ciljem opstrukcije, naroĉito naĉela sadrţanih u odredbama ĉlana 2, 17 i 45 Ustava Crne Gore. I mogu se sloţiti da je šampionska pronevjera bila u drugom krugu predsjedniĉkih izbora 1997. godine. Dakle, ono što ste tada napravili, vjerovatno nikad više nećete moći da uradite, ali je ĉinjenica da se nijeste nauĉili tome da treba poštovati slobodnu volju graĊana. I zbog toga i pitanje koje sam Vam uputio: “Da li ste spremni danas, kada je svima jasno da će "junaci" afere “Snimak” morati kriviĉno da odgovaraju da se pokaţete kao istinski patriota i javno priznate da su oni samo sprovodili Vaše direktne naloge? I zašto se toliko bojite da priznate poraz na izborima?” Dakle, kompletna ova afera “Snimak”, poĉinje ili te ĉinjenice su vezane za izbore u Herceg Novom. Izbore na koje ste izgubili, iako ste bili koordinator DPS-a za Herceg Novi.Izbore koji su pokazali da, naţalost, Crna Gora još uvijek nije kao Herceg Novi, što se tiĉe odbrane slobodne volje graĊana, ali i ĉinjenice da do današnjeg dana ĉitava drţavna aparatura ne moţe da naĊe izvjesnog gospodina Krgovića, koji je sprovodio tamo otkup liĉnih karata, a i dalje se ne zna po ĉijem nalogu. Postojala su samo dva koordinatora za izbore u Herceg Novom, Vasilije Lalošević ispred SNP-a i Milo Đukanović ispred DPS-a. Obojica ste ovdje, pa da se pogleda ko je taj i po ĉijem nalogu. Mi znamo da je nalog vaš i da su otkupljivali liĉne karte zbog toga što ste pokušali nemoguće, da ostvarite pobjedu onamo gdje nikada pobijediti nećete, gdje ne moţete kupiti izbornu volju graĊana. S obzirom na takve efekte, odluĉili ste se da onemogućite 30.000 drţavljana Crne Gore sa biraĉkim pravom koji su upisani u biraĉki spisak da to svoje pravo i ostvare. U biraĉki spisak ste nakon parlamentarnih izbora, 14. oktobra, po prvi put upisali 12.000 ljudi, od ĉega 7.000 roĊenih prije 1.01.1990. godine. Na naše zahtjeve Ministarstvo za informaciono društvo je odbilo da u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova izvrši uporeĊenje podataka sadrţanih u Centralnom biraĉkom spisku. Na dan izbora samo u Podgorici preko 1.500 biraĉa od informacionog centra SNP-a zatraţilo je podatak na kom se biraĉkom mjestu nalaze, jer ih nije bilo u izvoru sa biraĉkog spiska. U biraĉkom spisku ste izmeĊu dva izbora, parlamentarnih i predsjedniĉkih, izbrisali 12.000 biraĉa za koje se konstatovalo da nijesu upisani u registar drţavljana Crne Gore, a da se istovremeno kod MUP-a vodi postupak po zahtjevima oko 4.000 graĊana Crne Gore za prijem u crnogorsko drţavljanstvo. Za ne mali broj njih taj postupak traje i više od godinu dana. I pored pozitivnog mišljenja Agencije za zaštitu podataka o liĉnosti, Ministarstvo unutrašnjih poslova SNP-u nije dostavilo podatke o licima koja su tom ministarstvu podnijela zahtjev za sticanje crnogorskog drţavljanstva, a nalaze se na spisku lica koje je to isto Ministarstvo dostavilo organima lokalne uprave radi njihovog brisanja iz biraĉkog spiska. Još jedno, zabrinjavajuća je ĉinjenica da 1209 graĊana Crne Gore nije preuzelo rješenje o prijemu u crnogorsko drţavljanstvo i po tom osnovu nijesu se mogli naći u biraĉkom spisku. Što se tiĉe ovog citata, slaţem se i sa tim da je citat najbolji naĉin kako se moţe vidjeti da li ste ili nijeste radili u skladu sa zakonom. Prvi citat, kaţe se ovako, ako zatreba imam i dokaze, da su na pojedinim biraĉkim mjestima glasali ljudi koji sigurno nijesu bili tu. Crna Gora se nalazi u teškoj politiĉkoj krizi i ponavljam da sumnjam da je bilo kraĊe na predsjedniĉkim izborima. Ne znam zašto ste ciniĉni, moţete saĉekati malo, ovo je rekao 6 poslanik i funkcioner Socijaldemokratske partije gospodin Dţavid Šabović. Drugi citat, ako dozvolite, hvala vam velika na vremenu, pošto prepoznajem nervozu.
  • Drago mi što ste poĉeli ĉitati SDP, pa vam moram dati vremena.
  • OEBS - ODIHR, Evropska unija i internet portal Euroaktiv koji prenosi zvaniĉne, nezvaniĉne, vi znate za taj internet portal, u kome se kaţe, na engleskom je pa moţda negdje pogriješim, pa ćete me vi ispraviti oko toga: Crnogorski premijer Milo Đukanović, kontroverzna figura osumnjiĉena za veze sa organizovanim kriminalom je prisiljen da da ostavku kako bi se ubrzao put u evropske integracije. Ovo je 21. decembar 2010. godine. To je naĉin kako vas gledaju iz Evrope. Kao što znate, ja uvijek kada idem u Evropsku komisiju ne izostavljam da budu sa mnom predstavnici ambasade Crne Gore. I vjerujem da su vam i oni prenijeli ono šta i sada, pošto pitaju vaše kolege šta su mislili tada, šta i sada misle o vašoj odluci da se vratite u politiku i što sada misle o naĉinu kako sprovodite i pokušavate da sprovodite izbore u Crnoj Gori, a ja ću nastaviti kasnije.
  • Hvala, biće prilike, pomaţem dijalog. Izvolite, predsjedniĉe Vlade.
  • Gospodine Miliću, kvalifikacije i tvrdnje sadrţane u vašem pitanju su neistinite i politiĉki iskonstruisane. Oĉito i ovu formu komunikacije sa Vladom i premijerom pokušavate iskoristiti za jeftini politiĉki marketing. Nemam namjeru da vas odvraćam od toga, jer zbog takvog vašeg odnosa prema ĉinjenicama zauzimate mjesto koje vam pripada, sve više na margini politiĉkog ţivota Crne Gore. Ovakav prvi utisak se ne moţe korigovati nemuštim i konfuznim pokušajem da se politizovano ĉinjeniĉno neutemeljeno pitanje kamuflira pominjanjem pojedinih odredbi Ustava. Prije nego što ste se odluĉili za ovakvo pitanje mogli ste makar nešto proĉitati u štampi od toga šta sam govorio na partijskim skupovima, od kojih je politiĉkim i medijskim spinovanjem iskonstruisana afera kao alibi za još jedan poraz politike koju personifikujete vi i vaše kolege na crnogorskoj politiĉkoj sceni. Ovo što sada radite, ukljuĉujući i postavljanje ovakvih pitanja, samo je dio tog scenarija samozavaravanja i obmanjivanja naše i meĊunarodne javnosti. Znam da nije lako ni sebi ni drugima objasniti šta radite tu na istom mjestu nakon toliko neuspjeha. Ipak, zahvaljujem za mogućnost da još jednom jasno kaţem, sve što sam govorio na tim skupovima tada, samo u svojstvu predsjednika partije, ponovio bih i danas, ne samo u partiji nego i ovdje u parlamentu i na svakom sudu. Uĉinili su nam uslugu, iako im to nije bila namjera, oni koji su omogućili da posvećenost partije koju vodim najvaţnijim društvenim problemima bude tako medijski prezentovana da je danas i najmanje zainteresovanim za politiĉka zbivanja u Crnoj Gori jasno zašto je DPS na vlasti. Što se tiĉe procesa evropske integracije, to je izuzetno sloţen i zahtjevan posao koji ne poznaje kategorije iskrenosti i neiskrenosti u smislu koji vi potencirate. No, ako već insistirate, dopadalo vam se ili ne, nemoguće je da i vi ne uoĉite da sam prema ocjenama 7 svih uspješan proces integracije Crne Gore u dosadašnjem periodu personifikovao najduţe obavljajući funkciju predsjednika Vlade i da je taj proces doveo našu zemlju do statusa kandidata i pristupnih pregovora za ĉlanstvo u EU, kao i do predvorja NATO-a. Iako vi ne marite za argumente, ovo je valjda nepobitna ĉinjenica. Kao što je na drugoj strani nepobitna ĉinjenica da Socijalistiĉka narodna partija, u tom istom periodu, kada vi personifikujete njenu politiku klizi ka opozicionim politiĉkim marginama u Crnoj Gori. Moţda vam neće biti prijatno, ali da vas podsjetim da je SNP na izborima 2009. godine osvojio 16 mandata, a u oktobru prošle godine devet, što je najgori rezultat nekada najjaĉe opozicione partije, kako su primijetili politiĉki analitiĉari. Kada je u pitanju politika evropskih integracija polazim od dvije premise. Prva je Evropa mora biti jedinstvena da bi bila konkurentna. Tu viziju mora oĉuvati i ostvariti prvenstveno Unija kao lokomotiva evropskog kontinenta. Druga, Balkan mora biti dio ujedinjene Evrope jer su naše alternative, istorijski je potvrĊeno, uvijek bile tragiĉne. Jedno i drugo je moguće samo ako vizija ujedinjene Evrope ostane vjerna na onim temeljnim vrijednostima na kojima je zapoĉeo proces evropskih integracija. Ja tako vidim Crnu Goru i Balkan u Evropi, a ne inferiorno i sluganski kako ste vi uvijek vidjeli Crnu Goru, i u odnosu sa Srbijom i u odnosu sa Evropom. Što se tiĉe dijela vašeg pitanja vezano za odnos prema saradnicima, teško da bi se meni moglo prigovoriti da sam se ja ikada zaklanjao iza bilo koga. Najĉešće su mi prigovarali da nekritiĉki stojim iza svojih saradnika. Biću vrlo jasan. Sve što je eventualno nezakonito uraĊeno u Crnoj Gori na bazi moje politiĉke inicijative ili instrukcije, mora ići na teret samo moje odgovornosti, ali na bazi konkretnih ĉinjenica i pravnih procedura, a ne medijskog spinovanja ili bilo ĉijih politiĉkih ţelja. Afera "Snimak" za koju sam rekao šta mislim, oĉito je kao politiĉki danak dobila pravo graĊanstva. Svakako da nije prva, nijesmo još zaboravili kako smo morali demantovati vaše jednako politikantske konstatacije da će se u Crnoj Gori proliti krv povodom referenduma, niti da smo u Briselu morali demantovati navodne ekspertske tvrdnje vaših koalicionih partnera da će Crna Gora bankrotirati prvi dan nakon nezavisnosti. I ovu politiĉku aferu ćemo ubjedljivo demantovati kroz institucije sistema, jer je za domaću i meĊunarodnu javnost, a za vlast posebno, jedino relevantno pitanje da li je u ponašanju bilo koje institucije ili pojedinca bilo elemenata zloupotrebe ili nezakonitosti koje su ljude diskriminisali po politiĉkoj osnovi. Sada ćemo to moći da uradimo sa punom koncentracijom nakon što smo još jednom pobijedili na izborima. Umjesto odgovora na vaše, moram reći, smiješno pitanje - zašto se toliko bojim da priznam poraz na izborima, da ja vas pitam, mislite li, zaista, da se sa 48,8% osvojenih glasova pobjeĊuje na izborima ili poput jednog koalicionog partnera mislite da ste se ovim izbornim rezultatom toliko pribliţili cilju da bi moglo biti legitimno da doskoĉite nasilnom promjenom volje graĊana. Crna Gora je ta iskušenja, definitivno, ostavila iza sebe. I zato je tako uspješna na evropskom putu kojem i vi tako iskreno doprinosite. Patriotizmom se nikad nijesam razmetao. To jednostavno smatram nevaspitanim. To je obaveza prema drţavi svakog zdravomislećeg ĉovjeka. I kada bih tokom svog politiĉkog angaţmana govorio na tu temu to je samo bilo u nuţdi da ukaţem kako je opasno, u vremenu svekolike tranzicije i politiĉke konfuzije, od strane manipulatora, rog pokušavati prodati za svijeću a antidrţavno ponašanje upakovati u toboţe patriotsku ambalaţu. Na sreću, Crna Gora je te faze demokratskog zrijevanja uspješno prebrodila tako da danas nikome ne treba objašnjavati ko je bio na kojoj strani istorije, jer i danas je svako tamo gdje je zasluţio da bude. 8
  • Hvala. Kolega Miliću, Vaš komentar.
  • Dakle i ovaj odgovor je samo prilika da se jasno vidi da pripadamo suprotnim sistemima vrijednosti, ali je i ĉinjenica da vama za prisustvo u Skupštini Crne Gore trebaju pisani odgovori, jer vi sebe spremate samo u odnosu na zamišljenog neprijatelja. A inaĉe ste prepoznati po tome da pokušavate ĉitavoga ţivota kreirati što više neprijatelja. Ja vas doţivaljavam kao ĉovjeka koji treba da ide sa te funkcije. Vi mene ne interesujete ni kao predsjednik DPS-a, ali samo smatram da vi trošite vrijeme Crne Gore i svih generacija koje ţele promjene u Crnoj Gori, uspješno pokazujući koliko se plašite šta će se desiti sa vama i sa onima koje ste branili sve ovo vrijeme ukoliko izgubite vlast. Zbog toga vi nemate donji prag u odnosu na ono šta ste spremni da preduzmete, da biste ostali na vlasti. Vi ste to demostrirali i danas, sa tezom da je afera "Snimak" konstruisana, da su konstrukcije i ovo što sam vam proĉitao iz Euroaktiva kako vas doţivljavaju evropski zvaniĉnici. Da li vi stojite iza svake rijeĉi koja je progovorena na sjednicama, ne znam ĉega, Savjeta za praćenje izbornog programa, Predsjedništva DPS-a, Glavnog odbora? Da li vi podrţavate ono što je reĉeno tamo? Da li smatrate da su ti ljudi, sa time što su rekli, pokazali šta se radi na izborima? Da li stojite iza reĉenice koju je izrekao vaš prethodnik nakon susreta sa komesarom Fileom, gdje je jasno rekao da je izjava jednog od poslanika ovdje je bila neodmjerena ili neprimjerena. On je makar skupio hrabrosti da progovori ono što smatra da je problem i rekao je da, ukoliko su postojale takve situacije, govorim o Igoru Lukšiću, on bi bio protiv toga. Na kraju krajeva, kako je vaše mišljenje o tome kako je ta afera došla u javnost ? Je li to neko snimao vaše sjednice tih organa od stranih sluţbi? Da ih nije neko iz Koštuniĉinog kabineta vama to podmetnuo? Da nije moţda neko od onih koji ţele da zaustave Crnu Goru na njenom evropskom razvojnom putu ili je moţda neko ko je oko vas, pored vas, i ko shvata kao što shvata većina u Crnoj Gori - da je vrijeme da idete. Da je vrijeme da zaista ne budete hipoteka onome što je razvoj Crne Gore. Ja kada bih se bavio sa tim što vi pogrešno kaţete izgubio bih ĉitav dan, nego zove se "Euroaktiv". Dobro, nema veze.Napisaće vam to drugi put, pa će vam biti taĉnije, tako da nemate problema. Isporovociran samo, izvinjavam se.
  • Mislio sam da ne moţete biti isprovocirani.
  • Znate kako, postoje neke gornje granice gdje zaista neke stvari ne mogu da prećutim. Naroĉito ne mogu da prećutim stvari gdje se pokušava od neistine napraviti istina, od nepravde napraviti pravdu. Gospodine Đukanoviću, da je bilo do vas SNP ne bi ni postojao.Ali znate kako?Tu smo. Tu ćemo biti. Mi smo vama neprijatni svjedoci onoga svega što ste radili. I znate kako kaţu? Postoje pobjede kojih se ĉovjek mora stiĊeti. Ne znam ni za jednu koju ste vi napravili a koje se ne trebate stiĊeti. Hvala vam. 9
  • Evo, ĉuli ste, biće dobre politiĉke rasprave vidim. Tome sluţi premijerski sat. Izvolite.
  • Gospodin Milić nastavlja da se sluţi neistinama i da previĊa, lako zaboravlja, ĉak i ono što sam saopštava. Podsjetiću vas da je na prošlom premijerskom satu on od mene traţio pisani odgovor. Danas mu smeta pisani odgovor, iako je pisani odgovor na pisano pitanje, i ako je pisani odgovor sastavni dio poslovniĉke procedure ovog parlamenta o kojoj bi trebalo vi da vodite raĉuna. Nadam se da sam vam mnogo puta do sada pokazao da za mene nema tema o kojima nijesam spreman da razgovaram sa pisanim konceptom ili bez njega, a posebno to nijesu politiĉke teme. Drugo, iznijeli ste jednu neistinu, a to je da sam ja koordinator DPS-a za lokalne izbore u Herceg Novom. To svi znaju, ukljuĉujući i gospodina Laloševića, da nije taĉno. I ako ste traţili izmeĊu dva koordinatora, jednog postojećeg i drugog nepostojećeg. Ko je odgovoran za problem u Herceg Novom, mogli ste to direktno saopštiti gospodinu Laloševiću, bez mene i poslaniĉkog sastava, jer ja nijesam bio koordinator. Treće, da li stojim iza svake diskusije saopštene na Vladi, u Parlamentu na izborom Savjetu DPS-a. Vrlo precizno, stojim iza svake svoje saopštene rijeĉi. Drugo, stojim iza svakog zakljuĉka koji je donesen na sjednicama Demokratske partije socijalista i koji je donesen na formumima kojima sam predsjedavao. Svako mora stajati iza svojih rijeĉi pa i vi iza svojih. Prema tome, i naši ljudi imaju taj nivo politiĉke kulture da znaju da moraju stajati iza svojih rijeĉi i da, kao pripadnici partije na vlasti, imaju dodatnu odgovornost da ne generišu nezakonito postupanje bilo koje institucije ili bilo kojeg pojedinca na vlasti. Ako se to dogodi, onda naravno moramo nositi odgovornost za to. Ali, da li se to dogodilo ili ne, ne moţemo suditi na osnovu snimka niti na osnovu objavljenih stenograma na stranicama opozicione štampe, nego moramo suditi na osnovu pravnih procedura koje smo mi utvrdili donoseći ustav i zakone ove zemlje. Šta se u tim procedurama pokaţe, naravno svako je spreman da nosi svoju odgovornost, poĉev od mene. Rekli ste da me doţivljavate kao ĉovjeka koji treba da ide sa te funkcije. Moram da vam kaţem da ja vas zaista ne doţivljavam kao ĉovjeka koji ima pravo da o tome sudi. Morate se potruditi da podignete svoju specifiĉnu teţinu na politiĉkoj sceni Crne Gore da biste mogli izricati te ocjene. Maloprije sam vam rekao da ste u jednom ciklusu pali sa 16 na 9. Znate, ja bih se pitao je li vrijeme da ja odem kad bih tako padao. Postoji jedno pravilo u demokratijama na koje se tako pozivamo, a to je da se poslije izbora na kojima se izgubi odlazi, a ne da se odlazi poslije izbora na kojima se pobijedi. Ja sam pobjedjivao na izborima, vi ste gubili na izborima, svim za redom, i zbog toga bi morali razmisliti da odete ili makar da li imate legitimitet da izriĉite pravo ko bi trebao da ide. Napokon, varate se, gospodine Miliću, kada kaţete da bih volio da SNP-a nema. Naprotiv. Dok je ovakav SNP na ĉelu sa vama, mi smo potpuno sigurni na vlasti. Ja ne ţelim da se to dogadja, iskren da budem, jer mislim da bi SNP sa pametnijim liderstvom mogao biti ozbiljnija politiĉka snaga na politiĉkoj sceni Crne Gore. Na ţalost,on sve više klizi ka margini. A zašto je to tako, o tome govore jasno stitistiĉki podaci, nije stvar moje interpretacije,o tome treba da se zanimate u SNP-u. 10
  • Hvala. Idemo sada na predsjednika Kluba poslanik Socijaldemokratske partije Borislava Banovića. Izvolite.
  • Hvala, predsjedniĉe Skupštine. Uvaţeni gospodine Đukanoviću, u skladu sa ĉlanom 187 Poslovnika, postavljam sljedeće pitanje: “Da li Vlada ima cjelovitu i taĉnu informaciju o poslovanju Kombinata aluminijuma Podgorica u 2012. godini, sa kojim stanjem i sa kojim bilansima je, po podacima kojima raspolaţe Vlada, kompanija poĉela a sa kojim završila poslovanje u 2012. godini? Što je, povodom sagledavanja stanja u KAP-u, kao I zaštite drţavne imovine i vlasništva u toj kompaniji, tokom 2012.godine i 2013.godine, preduzimala Vlada, a što predstavnik drţavnog kapitala u upravljaĉkoj strukturi KAP-a?” Obrazloţenje: Ĉesto se od strane predstavnika Vlade i drugih drţavnih institucija, predstavnika KAPa, struĉnjaka i analitiĉara van kompanije, barata bitno razliĉitim podacima o ukupnom poslovanju i elementima prihodne i rahodne strane tog poslovanja. Za svako iole valjano odluĉivanje, a odluka o KAP-u i daljem odnosu drţave prema ovom pitanju je jedna od vaţnih politiĉkih odluka koju Crna Gora treba donijeti, neophodna je realna informaciona osnova. Zato bi bilo neophodno da Vlada saopšti podatke o poslovanju koje ima, ako ih ima. Kako je to veliki obim podataka, ograniĉavam se u zahtjevu samo na 2012.godinu i na one poslovne podatke iz kojih se moţe valjano sagledati stanje kompanije i bilans poslovanja. Koji su najvaţniji troškovi poslovanja i proizvodnje i po kom osnovu? Kolika je bila proizvodnja i koliki su bili prihodi? Koliko je radnika bilo angaţovano u procesu proizvodnje, a koliko je primalo platu i u kojem prosjeĉnom iznosu? Kolika su bila novonastala dugovanja i neizmirene obaveze KAP-a tokom 2012.godine? Prema kojim dobavljaĉima i koliko se od toga odnosi na dug za elektriĉnu energiju? Da li je i koliko neizmirenih obaveza bilo prema drţavi i drţavnim fondovima, u dijelu koji se odnosi na poreze, prireze, obavezno zdravstveno i penziono osiguranje i dr? Da li je i po kojem drugom osnovu bilo neposredne ili posredne drţavne pomoći kompaniji? Molim Vas da osim ovih dostavite i druge podatke iz poslovanja, za koje smatrate relevantnim za sagledavanje stvarne poslovne situacije u KAP-u. U skladu sa Poslovnikom, traţim da se odgovor dostavi u pisanoj formi. Ovo je ono što sam Vas u pisanoj formi pitao, pošto imam još nekoliko minuta dodatno bih samo obrazloţio ovo moje pitanje. Dakle, gospodine Đukanoviću, kolege poslanici, Ovo moje pitanje nije bilo u funkciji donošenja odluka i današnje rasprave o Odluci koju ćemo raspravljati sjutra i narednih dana o KAP-u, u funkciji u smislu da danas i bilo kroz vaš odgovor, bilo kroz moje dodatne komentare propagiram, da tako kaţem, svoje viĊenje te odluke i elemente ekonomske i politiĉke koje smatram da su vaţni pri toj odluci. Nego je bilo upravo ovo što si mi napisao da pokušamo zajedno da doĊemo do realnih ekonomskih 11 poslovnih podataka do realnih informacija, ĉinjenica o tome kakvo je stanje u KAP-u, kako KAP posluje na osnovu kojih ekonomskih, finansijskih i drugih parametara. Upravo da bi te odluke koje slijede narednih dana mogli donositi zajedno na osnovu jednake i zajedniĉke informacione ĉinjeniĉne osnove o tom poslovanju. Posebno sam postavio pitanje zato što bih ţelio, i pred tu raspravu sjutrašnju i narednih dana, da imamo i podatke o tome, jer su bile ĉeste sumnje, ne bih nazvao indicijama, bez samo iskazima sumnji, da je u tom poslovanju KAP-a, zajedno sa tim srodnim, bratskim kompanijama, kako se već zovu, uvezanim kompanijama postoje sumnje da ima bilo naduvanih raĉuna bilo fiktivnih raĉuna po kojima su se odreĊene sume novca odlivale iz KAP-a i nijesu ti bilansi prikazani na realan naĉin u smislu stvarnih troškova proizvodnje i stvarnih rashoda kompanije KAP. Pa bi me u tom smislu interesovalo da li je bilo nekih provjera od strane našeg predstavnika u KAP-u, da li je to sve tako, jer te sumnje nijesu od juĉe, nijesu ni od prošle godine, već i ranijih godina bilo je iskazanih sumnji zašto KAP posluje negativno i kad je cijena bila aluminijuma jako povoljna na svjetskom trţištu i da li sve to ide kako treba da ide. I drugi dio, neki novi stavovi ovih dana izneseni da je upravo prošle godine takoĊe iskazao veliki gubitak od preko 50 miliona, a znamo da nije plaćana elektriĉna energija, po nekim kalkulacijama oko 40-tak miliona iznos toga. Moţda je to knjigovodstveno unijeto u 50 miliona, ali me interesuje što su stvarni troškovi bili KAP-a prošle godine. Dakle, ako nije plaćena struja, ako je prodavan aluminijum prošle godine po nekoj cijeni, nadam se da ćete reći, imate podatke, po kojoj, koja je ostvarena razlika? Kada oduzmemo tu neplaćenu elektriĉnu energiju, cijenu bez elektriĉne energije i prihode bez tih troškova, da li je ostvaren neki prihod i ako jeste, a trebalo bi da jeste, pošto nije plaćena struja, valjda onda cijena troškova ima ostatka u odnosu na duge rashode. Gdje je taj rashod prošle godine išao, da li je on potrošen, da li su vraćani dugovi bankama, krediti bankama, da li neki dugovi iz ranijih godina? Dakle, u tom smislu bih zaista zamolio koliko moţete da pomognete da pred ovu raspravu uĊemo sa što taĉnijim podacima. Hvala.
  • Hvala Vam. Priliĉan broj pitanja.
  • Poštovani gospodine Banoviću, Vlada Crne Gore ima sve vaţnije podatke o poslovanju Kombinata aluminijuma koji su neophodni za taĉno i cjelovito sagledavanje stanja u preduzeću na osnovu kojih se mogu davati kvalitetni predlozi i donositi adekvatne odluke. Osnovni podaci o poslovanju u 2011. i 2012.godini su sljedeći: Proizvodnja aluminijuma u 2012. godini iznosila je 74.753 tone i za 19,5% je niţa od ostvarene u 2011.godini. Shodno tome za isti procenat je niţi fiziĉki obim prodaje.Vrijednost realizacije je iznosila nešto iznad 160 miliona dolara i manja je za 33,5%, što je posljedica pada cijene tone aluminijuma na berzi koja je u 2012.godini u prosjeku bila 2.146 a u 2011.godini 2.593 dolara. Niţi obim proizvodnje u 2012.godini je, prije svega, posljedica zahtjeva za smanjenjem potrošnje elektriĉne energije nakon isteka perioda u kojem se subvencionirala cijena na osnovu ugovora o poravnanju. U prošloj godini prosjeĉan broj 12 zaposlenih je bio 1.198 a u godini prije 1.307 radnika, što je umanjenje za 8,3%.Prosjeĉna neto zarada po radniku u 2012. je rasla i u odnosu na godinu ranije uvećana je za oko 4%, iznoseći 896 eura. Iz bilansa uspjeha moţemo vidjeti da je ukupan prihod smanjen za 26,4% i u protekloj godini je iznosio od oko 128,5 miliona eura. TakoĊe je smanjen i rashod na 167,8 miliona ili za 11,5%, a gubitak u 2012.godini je bio 52,4 miliona ili 40% manje nego u 2011.godini. Taj gubitak je u tom iznosu je dodatno umanjio kapital društva. Sve navedene podatke dostaviću Vam u pisanom odgovoru. Smatram to obavezom, posebno nakon onoga što sam ĉuo i vaše dopunsko obrazloţenje, ja smatram da je korektno na svako potpitanje koje ste mi postavili dostaviti vrlo precizne podatke i tabele. Treba napomenuti da podaci za 2012.godinu, nijesu kroz adekvatnu obradu i zakonom predviĊenu proceduru verifikovani i da tek treba da se ponude akcionarima na redovnoj Skupšini. Na osnovu zakljuĉaka Skupštine Crne Gore od 29.februara 2012.godine, kojim je izmeĊu ostalog definisano da Vlada preduzme sve neophodne mjere, ukljuĉujući i one koje su vezane za snabdijevanje elektriĉnom energijom za rješavanje socijalnog aspekta i pitanja dugova kao i napora da se izbjegne steĉaj kao neţeljena moguća opcija usmjerena u pravcu odrţavanja proizvodnje, uvaţavajući znaĉaj KAP-a za crnogorsku ekonomiju, Vlada je tokom 2012.godine i 2013.godine u kontinuitetu radila na njihovoj realizciji. U skladu sa zakonom i ugovorom Vlada je poštovala proceduru za raskid ugovora koja je sa pravnog aspekta veoma komplikovana, a imajući u vidu da je izostala reakcija CEAK-a u smislu otklanjanja svih povreda ugovora o poravnanju, CEAK je obaviješten da je u obavezi da prenese svoje akcije u KAP-u i rudnicima boksita na drţavu i pozvan da pristupi potpisivanju naloga za prenos akcija u Centralnoj depozitarnoj agenciji. CEAK je smatrao da bi prenos akcija u ovom trenutku bio štetan za KAP i zatraţio da se prenos akcija ne dogodi prije nego se završe pregovori koji su se vodili sa drugim povjeriocima KAP-a. Postupajući po zahtjevima Skupštine Crne Gore, a na predlog CEAK-a je odgovoreno da drţava moţe razmotriti da se o prenosu akcija dalje diskutuje zajedno sa pregovorima o restrukturiranju dugova KAP-a ,ali je naglašeno da se drţava ni u kom sluĉaju ne odriĉe svog prava na prenos akcija po ugovoru o poravnanju, kao i da je takav prenos u skladu sa ugovorom o poravnanju i ugovorima o prenosu akcija moguć jedino bez bilo kakve naknade prema CEAK-u. Druga vaţna aktivnost je bila usmjerena smanjenjem opterećenja Elektroprivrede Crne Gore po osnovu isporuĉene energije KAP-a. U tom smislu KAP je smanjio proizvodnju 50 hiljada tona godišnje, kako bi bila korištena samo elektriĉna energija iz domaćih izvora. U cilju sprovoĊenja zakljuĉaka Skupštine, imajući u vidu ekonomske perfomanse proizvodnje u KAP-u, kao i globalna oĉekivanja kretanja i meĊunarodne standarde poslovanja u ovoj oblasti, Vlada je razradila nekoliko mogućih opcija. Pokretanje arbitraţnog postupka kako bi se izdejstvovala odluka kojom će se prenijeti akcije CEAK-a u KAP i Rudnicima boksita na drţavu, po procjeni Vlade, nije najefikasnija opcija zbog oĉekivanog trajanja i visokih troškova postupka. TakoĊe, opcija koja podrazumijeva preuzimanje Kombinata, na naĉin da CEAK Vladi ustupi vlasništvo nad akcijama dovodi nas u situaciju da je nastavak poslovanja opterećen svim dugovima koji su danas evidentirani u KAP-u, što bi znaĉilo neodrţiv KAP. Istvoremeno i plaćanje obaveza po osnovu svih kredita, ukljuĉujući i povjeriocima povezanih sa CEAK-om. Umjesto toga definisali smo model odrţivosti KAP-a kroz preuzimanje vlasništva i istovremeno konverzije većine dugova u akciji. Tako da KAP preostali dio dugovanja moţe izmiriti kroz svoje poslovanje. To podrazumijeva da se nastavi sa aktivnostima na 13 obezbjeĊenju dugoroĉnog snabdijevanja elektriĉnom energijom, definisanje cijene elektriĉne energije i ureĊivanjem preciznog modela kompezacije meĊusobnih potraţivanja. Koncept odrţivog KAP-a podrazumijeva i smanjenje broja zaposlenih na optimalan nivo. Dio tih aktivnosti se sada sprovodi, a ostali veći dio realizacije socijalnog programa će se obaviti ukoliko i kada drţava preuzme Kombinat. Predstavnik drţave u Odboru direktora u okviru svojih nadleţnosti potpisanih zakonom i prava koja proizilaze iz Ugovora o poravnanju, ima dovoljno dobar uvid u dešavanja o KAP-u, ali operativnim rukovoĊenjem društvom pod direktnom kontrolom menadţmenta koji je postavljen od strane CEAK-a. Korišćenje prava veta sprijeĉeno je zaustavljanje proizvodnje kao i davanje imovine KAP-a u zalog VTB banci. Djelovanjem u Odboru direktora sprijeĉena je prodaja imovine KAP-a po neprilagoĊenim cijenama, kontrolisano sklapanje ugovora za nabavku sirovina, kontrolisan odabir menadţmenta, a predstavnik drţavnog kapitala je akivno uĉestvovao u donošenju svih odluka Odbora direktora. Hvala vam na paţnji.
  • Hvala vam. Imate li komentar? Poslanik Banović. Izvolite.
  • Ako sam dobro pretvorio ove dolare sa prihodne strane u eure sa rashodne strane, to je neki gubitak od 40 do 50 miliona. Znaĉi, jedan podatak koji je vaš prezimenjak, analitiĉar koji se javlja ĉešće o KAP-u, iznio neki dan, izleda da se poklapaju ti podaci. On je rekao da je 53,9 miliona da je gubitak KAP-a u prošloj godini. Iz vašeg odgovora nijesam najbolje razumio, dakle, moguće je da je u taj gubitak ukalkulisan i ova elektriĉna energija koja nije plaćena. Ne znam da li je fakturisana, s obzirom da ne znamo ko je isporuĉuje i kako , ali pretpostavljam da će se to riješiti, ali i ostaje to pitanje. Izvinjavam se što stvarno nisam postavo, nije bila namjera da bilo koji naĉin uhvatim, jer upravo mi je namjera da znamo odgovore zajedniĉke do kojih moţemo doći. Šta se dešava sa tom razlikom, ako nije plaćena struja, ajde da uzmemo da je ona u ovih 167 miliona, koliko ste rekli da je rashodna strana, što se dešava sa tim novcem kojim nije plaćena struja? Gdje je on otišao? Ako postoji razlika, a mislim da postoji,ako je ovo prihodna strana prodaja aluminijuma za 160 miliona dolara to je moţda nekih 115 miliona eura, 120, i ako oduzmemo ovo za struju, neka razlika od bar nekoliko miliona ili desetine miliona bi trebalo da postoji, šta se sa tim novcem desilo? Šta menadţment radi, da li on vraća nešto, da li kredit, neke dugove ili koristi vrijeme, jer i u samom odgovoru Vlade povodom zakljuĉaka stoji da ima problema sa menadţmentom CEAK, tj. KAP-a ili koristi vrijeme da i dalje pravi zajedniĉke gubitke u KAP i posebno drţavi Crnoj Gori. Tu je ono što mi nedostaje u vašem odgovoru, dakle od ĉega moţemo doći. Nadam se, a i vjerujem da su podacim koje imate taĉni i da ćemo na osnovu njih donijeti valjanu odluku ovih dana Skupštine, i ako nijesam zagovornik onih koji misle da treba Skupština o takvim stvarima da donosi konaĉne odluke i dalje mislim da o drţavnim poslovima odluĉuje Vlada i konaĉno ona odluĉuje i treba da donosi izvršne odluke a ne Skupština, ali ako ne moţemo na drugaĉiji naĉin onda da svi podijelimo odgovornost, slaţem se i sa tim. Pozvao bih da one koji bi uĉestvovali u raspravi daju dodatnih informacija u vezi sa cijelom ovom temom i pitanjima koja se postavljaju i kroz moj set pitanja, a i kroz pitanja u javnosti u vezi sa poslovanjem KAP-a. 14 Hvala vam.
  • Hvala vam. Menadţment piše pisma nama. Izvolite.
  • Najpije, gospodine Banoviću, da se sloţim sa Vama. I meni bi bilo prirodnije da teret odgovornosti za donošenje odluka na ovu temu pripadne Vladi i ne bih imao ništa protiv takve podjele nadleţnosti. Ovog puta sam suoĉen sa onim što se u meĊuvremenu dogodilo. Ipak je parlament raspravljao na tu temu, donosio odgovarajuće zakljuĉke, dao odreĊene preporuke Vladi i sada je Vlada u obavezi da o tome informiše parlamet i da zajedno sa parlamentom traţi odgovor na ovo pitanje. No, što god da se dogovorimo oko nadleţnosti ili kako god da protumaĉimo Ustav i zakone, vjerujem da je korisnije da vam i ovom prilikom kaţem da sam zaista iskreno pobornik oĉuvanja proizvodnje kakva je proizvodnja u Kombinatu aluminijuma, to smatram jako vaţnim za ekonomsku stabilnost Crne Gore. Mislim da se u prvim godinama tranzicije olako dozvolili odreĊenu autodestrukciju u jednom broju preduzeća, vrlo precizno tako kvalifikujem, i da smo dozvolili da zbog neblagovremenog postupanja u procesu restrukturiranja tih preduzeća stvorimo uslove za njihovu odrţivost u poslovanju na otvorenom trţištu. Zbog toga su nestali neki industrijski sistemi, znaĉajni za Crnu Goru i zbog toga danas Crnoj Gori prijeti izvjesna neravnoteţa u pogledu njene strukture i zbog toga Crnoj Gori ne prijeti, nego se već dogaĊa ozbiljna neravnoteţa u pogledu svojih odnosa u robnoj razmjeni sa inostranstvom. U susret onome što nas oĉekuje, ţivot na zajedniĉkom evropskom trţištu, mislim da je jako vaţno da pokušamo da saĉuvamo naše industrijske šanse, jer ih smatram vaţnim dijelom privredne strukture Crne Gore i smatram da se do zadnjeg daha treba boriti da se odreĊene proizvodnje koje su već formirale odreĊeni nivo industrijske kulture u Crnoj Gori saĉuvaju i da se na tom temelju razviju preraĊivaĉki kapaciteti koji će obezbijediti i novu zaposlenost i povećanje društvenog proizvoda i smanje spoljno-trgovinskog deficita. Vi ste ukazali na odreĊene nelogiĉnosti i na odreĊene dileme vezane za same statistiĉke podatke. Informacije koje ja imam da je Kombinat aluminijuma ipak u svom finansijskom izvještaju kalkulisao svoj dug po osnovu elektriĉne energije. Pravo pitanje je po kojim cijenama. O tome ne moţemo suditi dok tamo ne uĊe revizor i saopšti nam o ĉemu se radi.Ali vjerujem da se slaţemo da nema nikakve sumnje da se sva potrošena roba mora platiti. Prema tome, Vlada i parlament ne smiju biti neko ko će ohrabrivati bilo koga da moţe trošiti elektriĉnu energiju bez plaćanja. Elektriĉna energija Crnoj Gori mora imati svoj finansijski iskaz i mora imati biti obezbijeĊeno plaćanje od strane odgovornog potrošaĉa. Ono što je jako vaţno što smo mi u prethodnom periodu uradili to je da svedemo potrošnju elektriĉne energije u okvire i da se više Elektroprivreda ne zaduţuje za uvoz skupe energije, koju bi pod povoljnim uslovima prodavala Kombinatu alumijuma. I, dozvolite da malo skrenem paţnju na jedno pitanje ili odgovor na jedno pitanje koje ste mi postavili. Gdje je mogao da ode taj novac koji nije upotrijebljen za plaćanje elektriĉne energije? Nema nikakve sumnje da na neodrţivost Kombinata aluminijuma u ovoj fazi, prije svega, ukazuju dvije okolnosti: jedno je neprimjereno visoka cijena elektriĉne energije, i to ne govorimo sa stanovišta interesa većinskog vlasnika u Kombinatu nego uporedbi koju pravimo vezano za poslovanje drugih velikih proizvoĊaĉa elektriĉne energije u Evropi i van Evropi. 15 Danas se u Evropi dogaĊa da zatvaraju velike elektrolize. Nedavno je Alkoa zatvorila svoju elektrolizu u Evropi i otvorila istu u Saudijskoj Arabiji. Dakle, razlog je energetski impunt. Dakle, Evropa je generalno postala nekonkurentna sa stanovišta enegetskog imputa za industriju i to je nešto o ĉemu moramo misliti ne samo sada nego i za budućnost. I dugi teţak problem ovog Kombinata jeste visoki obim zaposlenosti i neprimjereno visoke plate. Ĉuli ste malo ĉas podatak, ne samo kolika je prosjeĉna plata u Kombinatu aluminijuma, veća sigurno nego u svim drţavnim strukturama, nego ste ĉuli i podatak da je ona rasla u prošloj godini kada su ostvarili gubitak od 50 miliona. Dakle, to je sve posljedica sociorealistiĉkog naleĊa, socijalistiĉkog samoupravljanja, kolektivnih ugovora, koji su, kao što znate, sklapani u susret privatizacijama i postali su vremenom sve oĉigledniji kament oko vrata ideji odrţavanja odreĊenih industrija. E, sada se sa tim moramo suoĉiti, ako kaţemo 50 hiljada tona proizvodnje, jer toliko moţemo da servisiramo energijom, to znaĉi 500 radnika, i to u najboljem sluĉaju.
  • Hvala vam. Kolega KaluĊerović traţi proceduru. Ja sam sluĊao oko KAP-a.
  • Hvala vam, predsjedniĉe. Ne sumnjam da ste za sjutrašnje zasijedanje Skupštine Crne Gore koja će se baviti problematikom KAP-a, koja je u prethodnom dijalogu samo okrznuta, ali mislim da za znaĉaj tog pitanja i dramatiĉnost problematike koju nosi nije dovoljna ta gola korespodencija izmeĊu Parlamenta i Vlade. Mislim da je i zbog integriteta Parlamenta, ali i zbog osjećaja odgovornosti prema raspravi oko tako znaĉajnog pitanja potrebno i pozivam vas da pred licem javnosti, koristeći ĉinjenicu da je u ovom trenutku aktuelni premijer prisutan, vidite da li ste obezbijedili da i sjutrašnjoj raspravi bude prisutan premijer Đuakonivić. Ne samo zbog toga što prisustvo premijera bi po prirodi stvari moralo biti obezbijeĊeno, s obzirom na znaĉaj problematike, već i još prije zbog ĉinjenice da je on bio premijer i kada je 2005. prodat Kombinat, i 2009. kada je taj ugovor zamijenjen ugovorom o poravnanju, i što jedino on moţe odgovoriti na brojna pitanja koja dotiĉu problematiku koja mene na primjer navodi na ocjenu da se radi o izdaji ekonomskih interesa Crne Gore.
  • Hvala. Vlada će sama odrediti ko će je predstavljati u Parlamentu. Naravno, izjašnjenje još nijesam dobio kada bude meni dostupno biće dostupno i vama. Ĉućemo sjutra na kolegijumu konaĉan stav ko će u ime Vlade predstavljati na tom pitanju Vladu, i znaćemo na ĉemu smo. To je pravo Vlade, mi moţemo traţiti i više od tog, ali poštujmo pravo Vlade dok ne znamo ko je konaĉni predstavnik Vlade na toj temi. Dalje, na redu je predsjednik Pozitivne Crne Gore kolega Darko Pajović. Izvolite.
  • Predsjedniĉe Skupštine, dame i gospodo poslanici, poštovani graĊani i graĊanke Crne Gore, 16 U skladu sa ĉlanom 187 Poslovnika Skupštine, Predsjedniku Vlade sam postavio sljedeće pitanje: “Koliko ste ĉlanova Demokratske partije socijalista zaposlili u projektima Zavoda za zapošljavanje, pod nazivom - Zaposlimo naše mlade na sezonskim poslovima” i Radna praksa za visokoškolce, kao i kroz Vladin program zapošljavanja, Program struĉnog osposobljavanja lica sa steĉenim visokim obrazovanjem?” Obrazloţenje: Na sjednici Savjeta za praćenje realizacije izbornog programa Demokrtske partije socijalista od 30. juna 2012. godine, sa kojom je javnost upoznata posredstvom afere "Snimak", funkcioner Demokratske partije socijalista Zoran Jelić obrazloţio je citiram: "Ako zaposlimo svog ĉovjeka, smanjili smo njima, a povećali nama, Hajde da pomognemo ĉovjeku da se zaposli, imaćemo efekat ĉetiri glasa za DPS". Nakon uvodne diskusije, iskreno reĉeno, malo inenaĊen, prije svega reakcijom funkcionera Demokratske partije socijalista. Naravno, najveće razoĉarenje je vašom reakcijom, gospodine predsjedniĉe Vlade. Naime, afera "Snimak", znamo svi dobro, nije iskonstruisana i ne radi se o bilo kakvom konstruisanju. Radi se o faktima i ĉinjenicama sa vaših sastanaka, ma koliko to nekome smetalo. To su ĉinjenice koje su zapravo svima nama u opoziciji, pa i nama koji smo nastali prije moţda godinu dana, zapravo ukazale na sve mehanizme vaših izbornih pobjeda. Tim prije što ću podsjetiti da su uglavnom planovi i programi o kojima ste uredno diskutovali na sjednicama vaših stranaĉkih organa, što je vaše nesporno pravo, radili upravo uoĉi oktobarskih izbora na kojima smo i mi uĉestvovali po prvi put. Ja moram da kaţem da je to jedan oĉit i flagrantan primjer zapravo diskriminacije, i to one koja više ne stanuje ni u Evropskoj uniji niti u bilo kojim izvještajima savremenih zemalja. I ono što najmanje graĊani Crne Gore mogu da oĉekuju od vas je izvinjenje, izvinjenje za to što ste radili,gospodo, jer znate da jedan dan moţda nećemo sjedeti svi u ovim klupama. Moţda će jedan dan nas neki drugi ljudi zamijeniti a ostaće priĉa o tome kako se planirala i projektovala izborna pobjeda. To nije ni ĉojski, to nije ni pošteno, ako hoćete to nije ni crnogorski, a najmanje je to evropski. Bez obzira na sve ove izbještaje koje ste pomenuli, koji naravno stoje, ali afera "Snimak" je dokaz neĉega što se u dugom vremenskom roku u kontinuitetu planiralo i radilo. Ovdje u ovoj sali stoje egzekutori takve politike. I ja nemam nikakvu dilemu. Naravno, sklonićemo u stranu šta piše opoziciona, šta piše poziciona štampa, ali ćemo uzeti i preslušati ono što su govorili visoki partijski funkcioneri Demokratske partije socijalista. Jednostavno ste uradili i obesmislili da mladi ljudi u ovoj zemlji, bez obzira što znaĉajan dio njih će naći zaposlenje, jedan dio će uzeti avionsku kartu u jednom pravcu, apsolutno neće biti sigurni. Ugrozili ste im i ţivotno i radno okruţenje, mada vi to naravno tako ne osjećate, jer jednostavno ljude u Crnoj Gori gledate kroz brojke. Kao što sam već kazao, u ovoj sali su egzekutori upravo stvari koje su izreĉene na vašim sjednicama, na kojima smo vrlo jasno mogli vidjeti da Demokratska partija socijalista preuzima ulogu Zavoda za zapošljavanje, gdje se ljudi pišu i brišu iz biraĉkih spiskova, gdje se ljudima daju krediti i to -daje se sto da bi se one dvije stotine nadalo, a da ne govorimo o humanitarnoj pomoći i partijskoj diskriminaciji po tom osnovu. Dakle, ono što mene zanima u cijeloj ovoj priĉi, ja apsolutno nemam nikakvu dilemu da je ovdje došlo do flagrantnog primjera, zloupotrebe drţavnih resursa u partijske svrhe. Ali, ono što mene zanima, s obzirom da ste, predsjedniĉe Vlade, vrlo jasno ukazali da svako nosi, i za sebe, naravno, krst onoga što je iskazao, da li ste vi, osim svega ovoga ostalog, saglasni sa onim što su govorili i isticali vaši partijski funkcioneri na sjednicama 17 Glavnog odbora? Danas vas to pitam kao premijera, jer premijer jedne zemlje bi trebao biti premijer svakog graĊanina u ovoj zemlji i boriti se za bolje sjutra svakog ĉovjeka. Ono što smo ĉuli na sjednicama kojima ste vi rukovodili nije premijer koji je predsjednik cijele Crne Gore. Naprotiv, imamo jednu vrlo jasnu diskriminaciju gdje se govori o samo onoj polovini Crne Gore koja glasa za vašu stranku.
  • Hvala vam. Predsjedniĉe Đukanoviću, izvolite.
  • Gospodine Pajoviću, Zavod za zapošljavanje Crne Gore posreduje pri zapošljavanju pod jednakim uslovima svim graĊanima, bez obzira na vjersko, nacionalno, politiĉko ili bilo koje drugo opredjeljenje, iskljuĉujući svaki oblik diskriminacije. Shodno navedenom, nemam podatke o politiĉkoj pripadnosti uĉesnika projekata Zaposlimo naše mlade na sezonskim poslovima, Radna praksa za visokoškolce i Programa zapošljavanja lica sa steĉenim visokim obrazovanjem. Koristim priliku da u odgovoru na vaše pitanje istaknem sljedeće: Kretanja na trţištu rada u Crnoj Gori ukazuju na usporeno zapošljavanje mladih do 25 godina starosti. Njihovo uĉešće u ukupnom broju nezaposlenih na evidenciji Zavoda za zapošljavanje se povećava. Stopa nezaposlenosti mladih je znatno iznad prosjeĉne stope nezaposlenosti. Obaveza drţave nije da svakome obezbijedi posao, ali jeste da stvara mogućnosti i šanse za zaposlenje. Zato su Vlada i Zavod kreirali programe koji stimulišu zapošljavanje mladih i obrazovanih. U tom cilju u 2012. godini realizovan je projekat Zaposlimo naše mlade na sezonskim poslovima, kroz koji su subvencionirani poslodavci koji su na tim poslovima zapošljavali lica do napunjenih 25 godina starosti. Visina subvencije za zapošljavanje jednog lica iznosila je 100 eura mjeseĉno za mlade bez radnog staţa i 80 eura mjeseĉno za mlade sa radnim staţom. Poslodavac je zahtjev za subvenciju mogao podnijeti za period kraći od mjesec dana, a visina subvencije zavisila je od duţine subvencioniranog perioda. Kroz realizaciju ovog projekta u periodu od juna do 30. septembra 2012. godine, zaposleno je 1.568 mladih. Poslodavcima je dodijeljeno na ime subvencija ukupno 302.712 eura, a prosjeĉni subvencionirani iznos po jednom licu iznosio je 193,06 eura. Realizacija ovog projekta doprinijela je povećanju uĉešća domaće radne snage na sezonskim poslovima, smanjenju rada u sivoj zoni, svi zaposleni zasnovali su radni odnos u skladu sa zakonskim propisima, zapošljavanje domaćih radnika neto zarada je ostalo u Crnoj Gori, a bruto doprinosi i porezi su uplaćeni u budţet, povećanju kompetencije i radnih iskustava radne snage, što uvećava njenu ukupnu zaposlivost. Ovo je posebno znaĉajno za mlade jer je vaţno da mladi rano stiĉu prva radna iskustva i razviju kulturu rada još u periodu obrazovanja. Projektom Radna praksa za visokoškolce ţeljelo se podstaći brţe sticanje praktiĉnih znanja i vještina visokoškolaca bez radnog iskustva, povećanjem njihove konkurentnosti na trţištu, kao i veće zapošljavanje, sa jedne strane. Sa druge strane da se pruţi podrška malim i srednjim preduzećima u realnom sektoru. Nezaposleni visokoškolci su obavljali praksu u okviru steĉenog zanimanja u trajanju od šest mjeseci, iskljuĉivo u realnom sektoru, malim i srednjim preduzećima, što im je omogućilo upoznavanje sa radnim okruţenjem, sticanje znanja i vještina kod konkretnog poslodavca, kao i upoznavanje sa korporativnim pravilima 18 preduzeća i razvijanje radnih navika. Poslodavcima je omogućeno da kroz jedan vid probnog rada koji finansijski ne opterećuje preduzeće obuĉe kadar za svoje potrebe, upoznaju se sa radnicima i po potrebi ih zaposle nakon isteka projekta. Zavod za zapošljavanje je finansirao bruto zaradu visokoškolaca u bruto iznosu od 249,28 eura, odnosno 150 neto, što je za zapošljavanje 500 visokoškolaca na period od šest mjeseci obezbijeĊeno 747 hiljada i 840 eura. Na javni poziv koji je objavljen u periodu od 17. do 31. maja 2012. godine prijavilo se 274 poslodavca koji su iskazali potrebu za zapošljavanjem 646 lica. Od tog broja sporazumi su sklopljeni sa 261 poslodavcem kojim je obuhvaćeno 500 lica. Program struĉnog osposobljavanja lica sa steĉenim visokim obrazovanajem je kreiran sa namjerom da se pruţi šansa visokoškolcima da pokaţu steĉena znanja, da ovladaju konkretnim praktiĉnim vještinama i da se predstave poslodavcima, istovremno da za svoj rad dobiju naknadu. Kroz program struĉnog osposobljavanja šansu za struĉno osposobljavanje dobilo je ĉetiri hiljade 211 visokoškolaca, tj. svi oni koji su se prijavili. Svršeni studenti su imali mogućnost da preferiraju poslodavce kod kojih ţele da se struĉno osposobe. Informacioni sistem je bio programiran na naĉin da je algoritam automatski formirao rang listu na osnovu prosjeĉne ocjene korisnika i izabranih referenci svakog od njih. Dakle, jedini kriterijum koji se vrednovao bio je dotadašnji rezultat, prosjeĉna ocjena na studijama. Politiĉka, kao ni vjerska i nacionalna pripadnost nije i neće biti kriterijum za zapošljavanja u drţavnim institucijama i organima. Dokaz su upravo svi svršeni visokoškolci koji su dobili šansu za struĉnim osposobljavanjem kroz ovaj program. Svi oni njih 4 hiljade 211, bez izuzetka, su ujedno i najbolji demant politiĉkih optuţbi i napada da je zapošljavanje u drţavnim strukturama uslovljeno politiĉkom pripadnošću. Odgovor na vaša dopunska pitanja, gospodine Pajoviću. Moramo vrlo jasno i logiĉki zbog sebe i ukupne javnosti odgovoriti na pitanje, ako je 4 hiljade 211 ljudi koji su prijavljeni za program struĉnog osposobljavanja, ako su to sve DPS, onda to na najbolji naĉin demantuje vaše tvrdnje o zloupotrebi drţavnih resursa u partijske svrhe, jer otkud onda 4 hiljade i 211 DPS na Birou. Ako to nijesu DPS-ovci, kao što nijesu, to svi jako dobro znaju, nego su svi ljudi, bez obzira na politiĉku pripadnost, onda to takoĊe jasno demantuje vašu ocjenu o tome da zloupotrebljavamo drţavne resurse u interese politiĉkog profita uoĉi izbora. Da li ćemo se izviniti za to što je sadrţano u stenogramima objavljenim sa sjednice Savjeta? Već sam kazao, hajde da zaista sada kada su se stišale predizborne strasti pogledamo šta tamo ima i posebno da, slaţući se valjda, ne sudimo o verbalnom deliktu, posebno da pogledamo šta je uslijedilo od eventualnih nezakonitosti na bazi razgovora na Izbornom savjetu Demokratske partije socijalista. Što se mene tiĉe, odgovor na vaše pitanje ste dobili. Stojim iza svake svoje rijeĉi, stoijim iza svakog zakljuĉka Izbornog savjeta, kao i svakog drugog organa Demokratske partije socijalista. Sada kao predsjednik Vlada stojim iza svake konkretne akcije koju je realizovala neka drţavna institucija, dakle, inspirisana ili ne zakljuĉcima Izbornog savjeta ili bilo kog drugog politiĉkog organa, bilo koje politiĉke partije u Crnoj Gori. Isto tako traţim da razmislimo ima li prostora za izvinjenje onima koji sa jasnom politiĉkom pobudom u predizbornim kampanjama uporno lansiraju ovakve afere, medijski ih spinuju da bi pomogli sebi da ostvare ţeljeni izborni rezultat. Ima li prostora kada doĊemo do zakljuĉka da nema zloupotreba, a ja izvjesno tvrdim da nema, i pozivam hajde da uradimo sve što moţemo da iskontrolišemo je li bilo. Pa ako mislite da Vlada formira radno tijelo, svakako. Parlament je već kazao da ţeli da se kroz svoja radna tijela bavi ovom temom. Pravosudni organi treba time da se bave, nema nikakve sumnje. Pozivam ih i sa ovog mjesta 19 neka to urade. Kao što znate, moramo vjerovati nekome u ovoj drţavi. Ako nam je premisa da sve što ne odgovara našem oĉekivanju je nelegitimno, onda ne treba ni da formiramo to i ne traba da zamajavamo crnogorsku politiĉku javnost tim. Moj poziv je jasan, hajde da sada kada je završena predizborna kampanja formiramo radna tijela, autorativna, domaća, strana, koga god hoćete, i da iskontrolišemo je li bilo jedne zloupotrebe. Ako jeste, neko za nju mora odgovarati, tu nema nikakve sumnje. Mi smo demokratsko društvo, to se ne da prikrivati. Ako nije, smognimo snage da ĉujemo jednom i iz vaših redova, "izvinite, zaista posluţili smo se ovim, vjerujući da ste nešto zloupotrebljavali, sad kad vidimo da nijeste imamo snage da vam kaţemo izvinite." Znaĉi, oĉekivanja su vam reciproĉna. Hvala.
  • Izvolite, kolega Pajoviću.
  • Evo biće još jedna razmjena mišljenja.
  • Predsjedniĉe Skupštine, u vašoj ingerenciji je zaštita digniteta svakog poslanika. Sve je u redu, ali ipak nije u redu dobacivanje niti je poslanica Jasavić bilo šta uvredljivo iskazala na raĉun predsjednika Vlade, a te nervozne reakcije moţda je najbolje da se ostave za izborne sjednice Demokratske partije socijalista. Sve je u redu. Nisam o tome govorio, govorio sam o nervoznoj reakciji predsjednika Vlade, ali sve je u redu.
  • Ima zemalja gdje to tako ide. Kod nas nije po Ustavu, još uvijek. Vratiću vam vrijeme, vaţniji je dijalog ovdje, vratiću vam se vrijeme svakako.
  • Nijeste mi odgovoriti na kljuĉno pitanje, predsjedniĉe Vlade. Nijesam pitao da li Vi stojite iza vaših rijeĉi, da li stojite iza zakljuĉaka, pitao sam da li stojite iza onoga što su vaši partijski funkcioneri iskazali na sjednicama vašeg Glavnog odbora.
  • Ponoviću, ni besmislena pitanja, ni besmisleni odgovori nisu zabranjeni. Izvolite, vratiću vam opet tri minuta, bez brige, imamo beskonaĉno tri minuta.
  • Hvala Vam, puno. Kaţem, nijeste mi odgovorili na kljuĉno pitanje. Vi ste kazali da stojite iza zakljuĉaka vaše stranke, to je legitimno, iza svega onoga što ste vi kazali, ali ću vas ja pitati da li stojite iza rijeĉi Zorana Jelića “kroz ove projekte nastojaćemo zaposliti, prije svega ĉlanove Demokratske partije socijalista " -izreĉene upravo na toj sjenici? Miodrag Đurović "zapošljavanje kod drţavnih organa treba da ide preko opštinskih odbora Demokratske 20 partije socijalista", to su rijeĉi vaših stranaĉkih funkcionera. Na bazi toga sam i postavio pitanje na koje Vi meni nijeste dali odgovor. Moţda bi bilo dobro, eventualno njih pitati, jer dok su ovo izgovorili vjerovatno je postojala neka partijska projekcija. Dakle, ovjde ima još toga, ovo nijesu spinovani, ono nijesu ne znam kakvi tekstovi, već jednostavno imate vrlo jasne indicije o strahovitoj partijskoj zloupotrebi drţavnih resursa. Zbog toga sam pitao da li ste spremni da se izvinite crnogorskoj javnosti. Ne Vi liĉno, nego uopšte vi kao stranka. Ovo što je ovdje govori o vrlo jasnim indicijama, ali iza ovoga treba da stoje i ljudi i stranka. Dakle, moje pitanje ka Vama nije bilo, da li Vi stojite iza Vaših rijeĉi i da li Vi stojite iza zakljuĉaka vaše stranke, moje pitanje je bilo da li Vi upravo stojite iza rijeĉi koje su iskazane na tim sjednicama. Zoran Jelić "plan je 6 hiljada, a mi ćemo ove godine zaposliti preko 8 hiljada ljudi sa evidencije Zavoda za zapošljavanje, prije svega onih koji podrţavaju program DPS-a". Da li je ovo stranaĉko zapošljavanje, predsjedniĉe Vlade? Da li je ovo zloupotreba drţavnih resursa, da li je zloupotreba drţavnih resursa ukoliko humanitarnu pomoć prvo ţelite da podijelite u Mojkovcu onima koji su vaši ĉlanovi? Mislim da jeste, mislim da crnogorski graĊani zasluţuju izvinjenje upravo zbog ovoga. Da li ćemo se mi nekad izviniti ? Ajmo samo da ne okrećemo te teze. Dakle, ovdje se govori o vama i ovdje se govori o akterima koji upravo ovdje sjede, njih su ljudi birali, da li su ih birali zbog ovoga, da li su ih birali da na neĉijoj muci generalno stiĉete politiĉke poene da bi se vama kasnije omogućilo da sa ove govornice kaţete kako vi svake izbore dobijate. Ja mislim da ne. Najiskrenije, ja mislim da najveća većina ĉlanova Demokratske partije socijalista ne podrţava upravo ovo što je ovdje reĉeno, ali ponoviću i pocrtaću, mene zanima da li svi stojite iza rijeĉi stranaĉkih funkcionera koji su upravo kazali ovo što jesu. Vi ste premijer.Po mom nahoĊenju, premijer jedne zemlje ne smije da dozvoli da na stranaĉkim organima imamo uţasnu partijsku diskriminaciju što je zapravo bio rezultat afere "Snimak". Nemojte stavljati mene ni moje kolege iz Pozitivne Crne Gore u koš onih kojih bi zbog nekih projektovanih afera ţeljeli da dobijaju, kako ste kazali, izborne poene. Ne, to ne stanuje u Pozitivnoj Crnoj Gori i mi nemamo namjeru tim da se bavimo, ali imamo namjeru da gradimo jedno demokratsko društvo, imamo namjeru da Crna Gora postane drţava u kojoj će se ljudi zapošljavati upravo onako kako su uĉili i kako su radili,a ne po tome kojoj stranci pripada. Bez obzira ko će sjutra biti na vlasti. Mi vjerujem da je to evropska vrijednost i ne vidim ništa ruţno u tome i ne vidim ništa loše u tome. Zbog toga sam kazao i ponoviću, ovo nije dobro ĉak ni za vašu samu stranku, i vi to jako dobro znate. Ono što mene interesuje, treći put vas pitam, da li vi stojite kao premijer iza svega onoga što je izreĉeno na sjednicama Glavnog odbora, izrekli su vaši stranaĉki funkcioneri, da opet ne ĉitam, ne radi se o spinovanoj bilo kakvoj javnosti, radi se o onome što su fakti i ĉinjenice? Nemam namjeru vas da pitam ništa, gospodine Jeliću. Dakle, ja ću pitati onoga ko je predsjedavao sjednicom kada ste vi ovo kazali. Mene u ovom momentu intersuje ono što je njegov sud, a to je da li je ovo u redu ili nije u redu. Ja mislim da nije u redu i mislim da crnogorski graĊani treba da dobiju izvinjenje, prije bilo kakvih drugih stvari koje bi trebalo da se pokrenu, ja sam potpuno saglasan. Mi u Pozitivnoj Crnoj Gori nemamo nikakav problem, kada pogriješimo mi se izvinimo, bilo svojim biraĉima, bilo cijeloj Crnoj Gori. Ali ovdje ono što nas interesuje da li je, predsjedniĉe Vlade, ovo u redu ili ovo nije u redu. Prije pravosudnih organa moţete donijeti, ako ne što drugo, makar vaš partijski sud, a pravosudni organi će, budite sigurni, sasvim sigurno,se baviti ovom aferom, pa ćete vjerujem kolege iz parlamenta koje ste bili glavni egzekutori i glavne zvijezde ovih sjednica imati priliku da to dokaţete na nekim drugim mjestima. Hvala vam. 21
  • Hvala vam. Predsjedniĉe Vlade, izvolite.
  • Poslaniĉe Pajoviću, plašim se da se namjerno ili ne namjerno ne razumijemo, zaista, ali hajde da kaţem da se nenamjerno ne razumijemo pa da pokušamo da se razumijemo, da uloţim napor. Dakle, vi uporno pokušavate da nas zadrţite na terenu verbalnog delikta sa tvrdnjom da je zloupotreba drţavne funkcije to što je reĉeno na sjednici izbornog savjeta DPS-a. Ja uporno tvrdim da nije. Kao objašnjenje ću vam reći da je DPS partija slobodnomislećih ljudi koji dolaze na forume partije naglas razmišljaju male ili više umješno, manje ili više odgovorno o tome kako doprinijeti dobru te partije. I vjerujem da ćemo se sloţiti da na osnovu toga ne bi trebalo nikome da sudimo.Vjerujem takoĊe, da ćemo se sloţiti da zbog toga ne moţemo govoriti o zloupotrebi drţavnih resursa. Vjerujem da ćemo se sloţiti da bi mogli govoriti o zloupotrebi drţavnih resursa sa posebnom osjetljivošću kada se tako govori na sjednicama organa vladajuće partije, ako iza toga uslijedi akcija pojedinaca iz vlasti ili institucija koje znaĉe kršćenje zakona. Zato je moj poziv vama- vratimo se tome terenu. Hajde da vidimo da li je na temelju bilo ĉije pojedinaĉne diskusije kao inspiracija napravljeno i jedno kršenje zakona na planu zapošljavanja. Zanimljivo je ovo što sam malo prije kazao, znaĉi nakon toga je uslijedila akcija Program struĉnog osposobljavanja 4211 ljudi se prijavilo i svih 4211 je zaposleno. Neće biti da su svi iz DPS-a. Znaĉi, zavisno od toga ćemo se izvinjavati ili se nećemo izvinjavati. Ako je uraĊeno nešto što je protivno odgovornosti drţavne politike i vladajuće partije koja tvori tu drţavnu politiku, svakako uz kriviĉnu odgovornost, treba i da se izvini. Ali, ako nije to uraĊeno, onda zaista smatram besmislenim da me pitate da li ja mogu nositi odgovornost za to što svaki ĉlan DPS-a izjavi. Pitali ste me da li treba da nosimo odgovornost zato što je kazao Zoran Jelić. Ne, gospodine Pajoviću, niti od vas oĉekujem da nosite odgovornost za ono što je uradio Đurović u Nikšiću. Ni onome što su govorili o Đuroviću u Nikšiću. Mislim da svako od nas mora da nosi odgovornost za ono što on kaţe, a ja kao predsjednik vladajuće partije, tada nijesam bio predsjednik Vlade moram da snosim poliiĉku odgovornost za ono što je sadrţaj zakljuĉaka. Ako je na temelju toga sadrţaja zakljuĉaka uslijedilo kršenje zakona do 7. ili do 4. decembra prošle godine, onda odgovornost treba da snosi Igor Lukšić, a poslije 4. decembra onda Milo Đukanović. I oko toga smo mi naĉisto, ne moţemo se tu poigravati. Sve te šarlatanske dovitljivosti su, vjerujte mi, vrlo neubjedljiva zamjena za ono što bi trebalo da je snaga agrumenta. I dozvolite, gospodine Pajoviću, još jednu opasku. Kazali ste da to radite sve u ime evropskih standarda, a pri tome ste, kao i gospodin Milić, kao kljuĉni argument neevropskog ponašanja saopštili brisanje biraĉkih spiskova.Pa ja vam malo prije citirao izvještaj evropskih institucija koje hvale drţavu Crnu Goru, što je konaĉno primijenila svoj Ustav. Što je konaĉno obezbijedila glasaĉko pravo onome kome po ustavu pripada, drţavljanima Crne Gore. Znaĉi, ne moţemo biti Evropljani kako nam odgovara. Dakle, ovdje bi htjeli da budemo Evropljani time što ćemo tako protumaĉiti evropske standarde da uvedemo ponovo verbalni delikt posebno na sjednicama DPS-a, a na drugoj strani bismo ţeljeli da zbog oĉekivane pobjede 22 na izborimo produţimo biraĉko pravo onima kojima ne pripada prema Ustavu koji smo ovdje stvorili.
  • Hvala vam. Izvolite, kolega Pajoviću, povreda Poslovnika.
  • Radi se o terminu koji je nepristojan - šarlatanska dovitljivost.Ja ga smatram nepristojnim, smatram i uvredom, jer niĉim, apsolutno niĉim nijesam doprinio da neke izrekne takvu kvalifikaciju onoga što smo mi govorili. Govorili smo argumentovano i ukoliko neko smatra da je to šarlatanstvo, sve u redu, ali ja ţelim da istaknem da je to neprimjeren gest za premijera jedne zemlje, a drugo da se radi o neĉemu što je jako nepristojno. I nemam namjeru svakako odgovarati i spuštati se na nivo premijera Đukanovića. Hvala.
  • Nema na spisku zabranjenih rijeĉi, ali u politici nije neuobiĉajeno, moram priznati. Sada je ono podruĉje svaĉije leksike razliĉito, ali nije neuobiĉajeno, jer se odnosi na ozbiljnosti i neozbiljnost odreĊenih poteza, ali dozvoljavam da ste vi to tako doţivjeli i da to moţete tako doţivjeti. Ponavljam ovo je podruĉje gdje se ne usuĊujem da prekidam bilo koga, a ako ţelite da objasnite, izvolite .
  • Nijesam uopšte se tom kvalifikaciom obratio gospodinu Pajoviću, obratio sam se taĉno jednom poslaniku iz njegovih redova koji je neprimjereno kometarisao iz vaših klupa, a ja ne traţim, gospodine Pajoviću, da se vi sloţite sa njim kao što vi traţite od mene da se slaţem sa mojim posanicima. Znaĉi, ja sam se obratio na takav naĉin, neprimjerenoj reakciji i gestikulaciji jednom vašem poslaniku iz vaših klupa. PREDṤEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ. Izvolite, znaćemo za budućnost kako da koristimo tu rijeĉ. U redu, samo izvolite. DARKO PAJOVIĆ. Ovo nije istina što ste kazali, predsjedniĉe Vlade, obratitli ste se direktno meni, nijeste pominjali nikoga, govorili ste o šarlatanskoj argumentaciji koju sam koristio tokom mog izlaganja. Ponavljam, niti sam šarlatan, niti mi je argumentacija bila šarlatanska. Ako ste navikli tako sa nekim drugim, to je vaše pravo, ali vas zato molim kada polemišete sa poslanicima Pozitivne Crne Gore, i kada je u pitanju reĉnik, i kada je u pitanju argumentacija. Vaše je pravo da govorite o raznoj zamjeni teza i o vašim poslanicima i o vašim funkcionerima, ponoviću, ja danas nijesam dobio odgovor da li ste saglasni sa konstatacijom vaših poslanika.
  • Ulazite u sadrţaj, završite nego ste se zalećeli, nijesam znao Ċe ćete završiti. 23
  • Mi se zaletimo, ali znamo Ċe treba da stanemo za razliku od ostalih. Ono što jeste konstatacija, nijesam zadovoljan odgovorom koji sam dobio na svoje pitanje i mislim da bi bilo dobro da tu diskusiju završimo. Što se tiĉe svih ostalih za nas neprimjerenih rijeĉi i ovog sada, mogu slobodno reći, manipulacije, ipak bih ostavio nekom drugom da procijeni. To je sve.
  • Ĉuli smo. Premijer Đukanović ţeli opet. Izvolite.
  • Ne bih se vraćao na odgovor ni na pitanje.Vi moţete biti nezadovoljni odgovorom, ja sam nezadovoljan pitanjem, posebno sam nezadovoljan pitanjem kada ga uporno ponavljate, iako na njega prethodno dobijete odgovor. Ali, nijesam se zbog toga javio. Javio sam se da kaţem da nemam nikakav problem da vama kaţem sve što o vama mislim. Nemojte da mislite da bih bjeţao od toga da saopštim šta mislim. Nijesam se obratio vama, obratio sam se vašem poslaniku. Obratiću se uvijek ovdje i vama i vašem poslaniku i svima na naĉin na koji se vi obraćate meni.
  • Već smo u trećem krugu proceduralnih razmjena. Mi smo domaćini, ali ja sam dao, kao što znate, rijeĉ vama, pa njemu da biste se razjasnili. Mislim da smo došli do jednog stepena argumentacije, gdje bismo sve dalje išli u neproduktivnu raspravu. Dozvolite mi da procijenim da smo poslije trećeg kruga ovdje završili. Izvolite.
  • Samo da kaţem dvije reĉenice, bez obzira na svu ovu nervozu. Prva stvar, nije taĉno da se predsjednik Vlade obratio bilo kome, obratio se argumentaciji koju sam ja ovdje iznio. Druga stvar, nijesam govorio u domenu demokratije nego sam govorio o terminologiji koju je jednostavno predsjednik Vlade koristio kada je u pitanju poslanik Pozitivne Crne Gore, mislim na sebe i generalno na cijeli Klub, i zamolio ga da s tom vrstom kvalifikacija, kojom on ĉesto ĉašćava ostale opozicione kolege, zaobiĊe Pozitivnu Crnu Goru, jer jednostavno nikada neće dobiti ono što vrlo vjerovatno kolege iz Demokratske partije socijalista oĉekuju, tu vrstu vokabulara i reĉnika koja apsolutno nije primjerena. Mislim da smo sada razjasnili. Hvala.
  • Izvolite, da razjasnimo konaĉno.
  • Idemo dalje. 24 Kolega Popoviću, pomozite da se vratimo u ustaljeni red, samo bez spornih rijeĉi. Izvolite.
  • OĊe nema pomoći. Poštovana Skupštino, uvaţene graĊanke i graĊani Crne Gore i dijaspore, poštovani ĉlanovi Vlade, predsjedniĉe Vlade, Kao predstavnik Kluba poslanika albanskih partija, Demokratske partije i Force, Hrvatske graĊanske inicijative i Liberalne partije postaviću vam pitanje. Prije toga ću vam reći da, što se tiĉe svega ovoga, gledao sam te neke snimke, mnogi poslanici, poslanice i ja smo ovdje diskriminisani, prekidate nas u sekundi, a ovdje, što kaţe, neko je dobacio, ponašamo se kao na pijaci. Molim vas, ne kada ste vi baš, ali kada su neki potpredsjednici, to se prekida u djeliću sekunde koliko nam pripada. Dajte da se to ipak malo šire gleda, a izgubio sam već minut. “Dokle ste stiglo sa identifikacijom ljudi iz naše dijaspore i što preduzimamo da se u skladu sa meĊunarodnim pravom i u saradnji sa stranim drţavama u kojima ţive uredi njihov poloţaj i obezbijedi poštovanje nacionalnog i kulturnog identiteta?” Obrazloţenje: Kao što je poznato, otprilike još jedna Crna Gora ţivi van granica naše drţave. Procjenjuje se oko 600.000 ljudi koji potiĉu sa ovih prostora.Potpuno uvaţavajući tešku materijalnu situaciju u kojoj se nalazi Crna Gora i nemogućnost u relativno kratkom vremenu od obnove drţavnosti pokriti sve kontinente Ċe ţive naši ljudi,na osnovu mojih saznanja, priliĉno kasnimo u veoma vaţnom segmentu za našu drţavu, sveobuhvatnom povezivanju sa našom dijasporom, odnosno crnogorskim iseljeništvom. Koliko mi je poznato, Crna Gora ima diplomatsko konzularna predstavništva u 19 evropskih drţava, Kini, Sjedinjenim Ameriĉkim Drţavama i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a u nekim zemljama nas zastupaju uglavnom susjedne drţave. Bez obzira na tešku finansijsku situaciju u kojoj se nalazimo, neprihvatljivo je da nemamo diplomatsko-konzularna predstavništva na svim kontinentima, ĉak i po cijenu ukidanja nekih u Evropi. Koliko sam upoznat, radi se na tome da se diplomatsko-konzularno predstavništvo otvori u Argentini zbog velikog broja naših iseljenika u Juţnoj Americi još s poĉetka 20. vijeka. Mnogi od njih su već treća ili ĉetvrta generacija i meĊu njima ima poznatih i uspješnih biznismena, tako da je diplomatskokonzularno predstavništvo u Argentini, ako se otvori, bez sumnje opravdano. Dobar dio njih nikada nije bio u Crnoj Gori i ne govori crnogorski jezik. Nema dileme da je potrebno otvoriti diplomatsko-konzularno predstavništvo i u Australiji.Moţda ne toliko zbog samog broja naših iseljenika. Uglavnom su u Australiji ljudi iz Srbije i Hrvatske doseljeni nakon Drugog svjetskog rata,ali se radi o zemlji i kontinentu koja predstavlja jednu od vaţnih diplomatskih taĉaka. Dijaspora je danas vrlo vaţna za svaku zemlju, dva su segmenta na koja je potrebno posebno obratiti paţnju. Prvo, što je više moguće oĉuvati drţavni, nacionalni, kulturni, jeziĉki identitet unutar naše dijaspore na naĉin da se on ĉuva kroz generacije. Drugi segment je korišćenje dijaspore za povezivanje sa drugim trţištima, omogućiti dijaspori da pronaĊe sopstveni interes kroz ostvarivanje ekonomskih veza Crne Gore sa zemljom u kojoj ţive. Time se postiţe dvostruki efekat. Dijasporu ĉvrsto vezujete za našu drţavu, a kroz konkretne projekte je dodatno motivisana za oĉuvanje identiteta. Time vidljivost Crne Gore u svijetu moţe postati znaĉajno veća. Znam da postoji strategija saradnje sa dijasporom, ali kao i mnoge naše strategije, bar do sada je ostalo uglavnom mrtvo slovo na papiru. Vlada Crne Gore, odnosno Ministarstvo vanjskih poslova i evropskih integracija mora imati popis naše 25 dijaspore po imenu i prezimenu, profesiji, obrazovanju, trenutnom zaposlenju, imovinskom stanju i sl. Ovo moţe posluţiti za kanalisanja aktivnosti prema tim osobama direktno. Naravno da mi je jasno da to još uvijek pretenciozno, jer mi uvodimo socijalne kartone u Crnoj Gori posljednjih bar 15 godina. Potrebno je prepoznati što je naša dijaspora spremna uraditi za Crnu Goru, a što Crna Gora za njih. Ulica mora biti dvosmjerna, odnosno ne smijemo se crnogorskoj dijaspori obraćati samo kada nam treba, a svima nam je svjeţe ostao u sjećanju njihov nevjerovatno masovan dolazak na referendum o drţavno-pravnom statusu Crne Gore 2006. godine, kada su dali ogroman doprinos obnovi naše drţavnosti. Moramo našoj dijaspori nešto i pruţiti. Crna Gora i dijaspora moraju ići zajedno u istom pravcu. Crna Gora mora da napravi prvi korak i da stalno pokreće aktivnosti, jer realno da su ti ljudi u nekom vremenu bili zadovoljni u Crnoj Gori, ne bi ni otišli. Stoga moramo dijasporu vratiti k sebi, naravno, dobar dio njih fiziĉki teško. Stvaranjem mreţe, kroz prethodno formiranje efikasne I potpune baze podataka, dobićemo veliki broj svojevrsnih ambasadora i zaštitnika interesa naše zemlje u mnogim zemljama svijeta. Uz, još jednom naglašavam, obostrani interes, iako, znajući mnoge od njih, oni ništa ne traţe od matiĉne drţave, osim poštovanja kojeg uglavnom nema. Crna Gora mora razvijati bratske i konstruktivne odnose sa svojim zajednicama u dijaspori, naroĉito ako su politiĉki organizovane, pri ĉemu treba uvaţavati autonomiju i subjektivitet tih zajednica, ĉuvajući se svakog paternalistiĉkog odnosa prema njima i nametanja svojih rješenja, kao i podsticanje njihove pozitivne integracije ravnopravnog statusa u drţavama Ċe ţive i rade. Crna Gora mora znati da u 21. vijeku dijaspora nije teret, nego vrlo vaţan resurs. Moramo našu dijasporu, odnosno crnogorsko iseljeništvo briţljivo ĉuvati i njegovati. Hvala.
  • Hvala Vam. Izvolite, predsjedniĉe Vlade. Mi smo standardizovali već i u zakonu- iseljeništvo- i u našem Odboru, Dijaspora je grĉka rijeĉ, pa smo nekako bliţi bili da uzmemo našu slovensku rijeĉ. Izvolite.
  • Hvala Vam. Poštovani gospodine Popoviću, briga za iseljeništvo je sastavni dio unutrašnje i spoljne politike Crne Gore. Podsjetiću Vas da je Vlada Crne Gore krajem 2010. usvojila strategiju saradnje sa dijasporom. Njena brojnost u obimu još skoro jedne Crne Gore izvan svojih granica, njeni struĉni, intelektualni, nauĉni i drugi potencijali su prepoznati kao potencijalno bitan faktor društveno-ekonomskog razvoja Crne Gore, jaĉanje njenog graĊanskog imidţa, nacionalnog i drţavnog identiteta. Prema raspoloţivim, mada nepotpunim podacima postoji oko 500 hiljada ljudi našeg porijekla izvan naših granica Crne Gore. Vlada je od obnavljanja nezavisnosti, posebno nakon usvajanja strategije, pitanju evidencije iseljeništva poklanjala posebnu paţnju. Tim prije što do sada nije bilo dovoljno sistematskog pristupa ovoj materiji. Poseban problem na ovom planu predstavlja nepreciznost i manjkavost evidencija iz popisa zemalja sa najvišom koncentracijom ljudi i porijeklom iz Crne Gore. Nepostojanje precizne evidencije o staroj dijaspori, kao i nedovoljno razvijena mreţa institucija i projekata posvećenih ovoj problematici. Ubirani su veoma kompleksni zahtjevni projekti koje u ovom kratkom periodu objektivno nije bilo moguće 26 kompletirati. Ipak, nadleţne institucije su na osnovu usvojene strategije do sada realizovale projekte evidentiranja migracija iz Crne Gore prema Vojvodini, Republika Srbija, i latinskoj Americi. U toku su projekti kojima će se doprinijeti detaljnije sagledavanje i evidentiranje migratornih kretanja iz Crne Gore prema Sjedinjenim Ameriĉkim Drţavama, Evropi, Srbiji, Makedoniji, Hrvatskoj i Kosovu. Dugoroĉno istraţivanje i konkretni projekti sagledavanja migratornih kretanja i identifikovanja naših ljudi u dijaspori, u nadleţnosti su Ministarstva vanjskih poslova i evropskih integracija. Strategijama je izmeĊu ostalog definisana i obaveza ovog Ministarstva, odnosno Vlade, da u skladu sa meĊunarodnim konvencijama i standardima prati statusna pitanja dijaspore, ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava u zemljama prijema i preduzima mjere i aktivnosti na poboljšanju njenog poloţaja. Sve ove aktivnosti proizilaze iz MeĊunarodne konvencije o zaštiti ljudskih i manjinskih prava, kao i posebno okvirne konvencije Savjeta Evrope o zaštiti manjinskih prava koje je radifikovalo 47 zemalja, izmeĊu ostalih sve zemlje iz našeg regiona. Njome je propisano da svako istinsko, demokratsko i pluralistiĉko društvo treba ne samo da poštuje etniĉki, jeziĉki, kulturni i vjerski identitet pripadnika nacionalnih manjina, već i da stvara odgovarajuće uslove za oĉuvanje i unapreĊenje istog. To je uostalom jedno od kljuĉnih kriterijuma u procesu evropskih integracija. U osnovi sve evropske zemlje, ukljuĉujući zemlje u tranziciji, potpisnice sporazuma o stabilizaciji i pridruţivanju sa Evropskom unijom i druge, prihvatile su u svojim nacionalnim zakonodavstvima meĊunarodne standarde zaštite manjinskih prava. U većini njih, zahvaljujući tradicionalnoj demokratskoj posvećenosti poštovanju ljudskih i manjihskih prava i sposobnosti naših zajednica da se organizuju i izbore za svoja prava, manjinama je priznat status i preko institucija sistema, uz finansijsku podršku, podstaknuto ostvarivanje i oĉuvanje njihovog nacionalnog i kulturnog identiteta, jaĉanje veza i komunikacija sa maticom. To se podjednako odnosi na sve pripadnike naše dijaspore i kako se u strategiji jasno kaţe, koji ţive u inostranstvu i koji Crnu Goru doţivljavaju kao svoju matiĉnu drţavu, nezavisno od toga da li su crnogorske nacionalnosti ili su pripadnici naroda ili manjina koji ţive u Crnoj Gori. MeĊutim, u nekim sredinama više iz razloga nedovoljne organizovanosti, pa ĉak i ne snalaţenja samih manjinskih zajednica, ali i primjera opstruiranja do negiranja nacionalnog identiteta, sloţenosti regulativa, procedura i drugog, još uvijek nije regulisan i legalizovan status, na primjer, crnogorske nacionalne manjine u Republici Srbiji, kao ni priznanje crnogorske manjine u Republici Kosovo. Vjerujem da ćemo ova pitanja riješiti u najskorije vrijeme. Naše brojne aktivnosti su posebno usmjerene ka jaĉanju kapaciteta i organizovanosti crnogorske dijaspore, formiranju krovnih asocijacija koje bi obuhvatile sve pripadnike naše dijaspore, uz puno poštovanje i njegovanje posebnosti pojedinih njenih djelova. Naglašavam, pri tome podršku projektima ka jaĉanju svijesti i afirmacije drţavnog i nacionalnog identiteta crnogorske dijaspore, jezika, kulture i tradicije njenih veza sa maticom. TakoĊe, puno uvaţavanje i brojnih inicijativa iz dijaspore koje se odnose i na valorizovanje ekonomskih i razvojnih potencijala od infrastrukturnih do ulaganja u mala i srednja preduzeća. Moţda u ovom trenutku treba podsjetiti na aktuelnu situaciju u vezi sa stvaranjem pretpostavki za formiranje nacionalnog Savjeta crnogorske manjine u Republici Srbiji, kao i ustavno priznanje crnogorske manjine u Republici Kosovo, te koordiniranju aktivnosti zajednica koje vode poboljšanju njihovog poloţaja. TakoĊe, u pravcu realizacije aktivnosti na obezbjeĊenju autentiĉne predstavljenosti crnogorske zajednice u drţavnim tijelima Republike Albanije, nadleţnim za zaštitu prava manjina. 27 Permanentna posvećenost i angaţman na konstituisanju moderne i organizovane strukture naše dijaspore, uz obavezu svih zemalja da podstiĉu duh tolerancije i razumijevanja, zaštitu nacionalnih manjina i kulturnih razliĉitosti, uvjereni smo, na obostranu korist, vodiće skorom rješavanju preostalih pitanja iz domena zaštite manjinskih prava. Koristim priliku da vas kratko informišem i o tekućim aktivnostima Vlade na donošenju Zakona o dijaspori, transformaciji Centra za iseljenike za dijasporu pri Ministarstvu vanjskih poslova i evropskih integracija, konstituisanju Savjeta za dijasporu, posebnih jedinica za identitetska statusno pravna pitanja i privredno partnerstvo sa dijasporom, istraţivanje i evidentiranje dijaspore koje će, kako planiramo, na adekvatan naĉin odgovoriti savremenim potrebama i zahtjevima našeg iseljeništva i jaĉanju crnogorskog drţavnog identiteta, pripadnosti Crnoj Gori kao demokratskoj i graĊanskoj drţavi. Hvala.
  • Hvala, predsjedniĉe Vlade. Komentar, kolega Popović.
  • Zahvaljujem, predsjedniĉe Vlade. Posebno ću se osvrnuti na crnogorsku zajednicu, nacionalnu crnogorsku dijasporu u Srbiji koju ste vi nekoliko puta pomenuli, zbog njene brojnosti. Ja sam popriliĉno u kontaktu sa udruţenjima Crnogoraca u Srbiji.Oni su popriliĉno nezadovoljni odnosom matiĉne drţave Crne Gore prema njima. U Srbiji, moţe se reći, iako je teško, ipak je to na neki naĉin i unutrašnja stvar Srbije, teško je priĉati o tome, ali mi moramo priznati, ne smijemo gurati glavu u pijesak, dakle, u Srbiji je na djelu, na sceni asimilacija Crnogoraca. Po zadnjem popisu ima Crnogoraca, Crnogorki duplo manje nego po onom popisu prije 10 godina, teško je tu nešto uraditi, ali mislim da je popriliĉna krivica za to i na nama, na njihovoj matiĉnoj drţavi Crnoj Gori. Treba preispitati kako radi naša ambasada u Srbiji, u Beogradu, ima puno ţalbi da se, praktiĉno i naš ambasador ne pojavljuje na tim skupovima udruţenja Crnogoraca na koje je pozvan, a ono što je veoma bitno je reći da će se tokom sljedeće godine odrţati izbori za Nacionalni savjet u Srbiji, i mislim da Crna Gora, njihova matiĉna drţava mora da naĊe neki naĉin da im pomogne u tome. Udruţenja u Srbiji, kao što sam rekao, crnogorska su veoma razjedinjena, nešto se sad u posljednjih mjesec dana pokušalo da se na neki naĉin udruţe, ali mislim da je to veoma malo, i mislim da naroĉito mi odavde ne smijemo da dolivamo ulje na vatru. Hvala vam.
  • Za 20 godina je nestalo tri ĉetvrtine, precizno govoreći. Izvolite, predṥedniĉe Vlade.
  • Ţelim samo da prihvatim sugestiju gospodina Popovića da o samom pitanju moramo dodatno pozabaviti. Slaţem se samo da i sam sam u odgovoru na vaše prvobitno pitanje kazao da to identifikujemo kao jedan od problema kada je u pitanju organizovanost našeg iseljeništva. Ne bih sada ţelio da opterećujem Parlament ocjenama o tome šta je uzrok 28 takvog stanja. Ono što je vaţno da smo pokrenuli akciju i da pokušavamo zajedno sa diplomatsko-konzularnim predstavništvom i sve skupa koordinirano od Vlade i matiĉnog ministarstva da pomognemo u boljoj organizaciji našega iseljeništva u Srbiji kako bi zapoĉete aktivnosti prikupaljanja potpisa uspješno obavili i stvorili pretpostavku za formiranje nacionalnog savjeta. Mogu se sloţiti sa vašom ocjenom da vjerovatno zbog drugih prioriteta koje smo imali u jednom duţem vremenskom period, posebno u godinama traţenja odgovora na pitanje drţavno-pravnog statusa, nijesmo bili u potrebnoj mjeri posvećeni pitanjima našeg iseljeništva ali vjerujem da ćemo se sloţiti da je uskoro nakon formiranja nezavisnosti otpoĉela da se vodi jedna ofanzivnija politika na tom planu za koji oĉekujem da će u narednom periodu dati dobar rezultat. Hvala.
  • Hvala, predsjedniĉe Vlade. Kolega Almer Kalaĉ. Izvolite, kolega Kalaĉ - Bošnjaĉka stranka.
  • Poštovani predsjedniĉe Vlade u ime Poslaniĉkog kluba Bošnjaĉke stranke ţelim postaviti sljedeće pitanje: “Šta Vlada Crne Gore namjerava konkretno preduzeti u cilju stimulacije poljoprivredne proizvodnje, posebno u nerazvijenim ili manje razvijenim podruĉjima gdje zato postoje povoljni uslovi i neiskorišteni resursi? TakoĊe, pitamo da li se razmišlja o uvoĊenju i nekih novih kreditnih linija kojima bi se dodatno podstakao razvoj poljoprivrede, pogotovo na sjeveru Crne Gore?” Obrazloţenje: U Vašem ekspozeu od 04.decembra 2012.godine, istakli ste da je korištenje resursa poljoprivrede jedan od veoma bitnih oslonaca oţivljavanja ekonomije, posebno u sjevernom dijelu drţave. Mi smatramo da se mjerama iz agrobudţeta za 2013.godinu takva zacrtana politika dovodi u pitanje. Naime, predviĊeni agrobudţet prema uporednim podacima najniţi je u regionu, proporcionalno drţavnom budţetu. TakoĊe, mjerama koje ne predviĊaju otkup trţišnihj viškova, te mali podsticaji, dovodi se upitanje ne samo mogućnost povećanja proizvodnje već i mogućnost odrţavanja na postojećem nivou. Od Vas oĉekujemo odgovor, da li najavljene mjere predstavljaju perspektivu razvoja poljoprivrede ili znaĉe smanjenje broja onih koji imaju ţelje i motiva da se njome bave. I ovom prilikom podsjećamo da je uvoz hrane jedan od najvećih problema debalansa budţeta Crne Gore, pogotovo što se uvozom hrane koja se i kod nas proizvodi narušava domaće trţište, odnosno konkurentnost domaćih proizvoda. Hvala.
  • Gospodine Kalaĉ, kao što sam u decembarskom ekspozeu istakao bolje korišćenje resursa poljoprivrede jeste jedna od šansi koje u uslovima krize mogu da omoguće oţivljavanje ekonomije posebno u manje u razvijenim podruĉjima. Danas sam više uvjeren 29 da je potreba daljeg unapreĊenja ove oblasti brţeg razvoja jedna od najznaĉajnijih potreba crnogorskog društva, uz naglasak na snaţniju vezu izmeĊu potrebe odrţivog razvoja poljoprivrede i brţeg razvoja ruralnih podruĉja. Danas u globalnim razmjerama, a sliĉno i kod nas, postoji sve veća potreba za poljoprivrednim proizvodima. Proklamovan je globalni cilj, obezbijediti godišnji rast poljoprivredne proizvodnje po stopi od 3%, kako bi se ona do 2050.godine povećala za 70%. I kako bi se pratile rastuće potrebe stanovništva. Za nas je bitan i zajedniĉki cilj poljoprivredne politike Evropske unije, a on glasi - obezbijediti povećanje poljoprivredne proizvodnje primjenjujući tehnološka dostignuća uz poboljšanje konkuretnosti i boljeg korišćenja svih resursa posebno radne snage. IzmeĊu ostalog, i iz ovih razloga posvećeni smo brţem razvoju poljoprivrede koju smo definisali kao jednu od prioritetnih grana razvoja Crne Gore. Svjesni smo da pri tome treba razriješiti niz izazova sa kojima se danas suoĉavamo kako bi stvorili uslove za intenzivniji razvoj poljoprivrede. U vezi sa postavljenim pitanjem ţelim da istaknem i sljedeće: Vlada Crne Gore je utvrdila niz mjera kojima podstiĉe razvoj u oblasti poljoprivrede. Agrobudţetom za 2013.godinu opredijeljeno je 20,3 miliona eura. Drugo, ĉetvrti javni poziv za investicije u poljoprivredna gazdinstva u iznosu od 1,6 miliona je u toku.Dodatno stvoreni su preduslovi da se u toku ove godine usvoji program razvoja poljoprivrede i ruralnih podruĉja. Konaĉno, predlog ovog dokumenta poslat je generalnom direktoratu za poljoprivredu Evropske komisije. U pitanju je iznos od oko 4 miliona eura.Ĉinimo da ova sredstva budu odobrena 2013.godinu . Treće, Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja stvara uslove za obezbjeĊenje i dodatnih 7,3 miliona eura koja će se moći koristiti kada operativna struktura za petu IPA komponentu bude formirana na ĉemu se u okviru Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja intenzivno radi. Realno je oĉekivati da će sredstva biti operativna poĉetkom 2014.goidne. Ĉetvrto, Vlada preduzima sve aktivnosti kako bi se podstakle strane investicije, finansijske organizacije, banke i drugi subjekti da dodatno investiraju u oblast poljoprivrede i praraĊivaĉke industrije. Peto, jedan dio sredstava, pod povoljnijim uslovima, već je sada usmjeren preko Investiciono razvojnog fonda. Naroĉito se podstiĉu poljoprivreda i prehrambena industrija, a prednosti imaju sve zemlje koje ţele da podstaknu razvoj u opštinama na sjeveru Crne Gore, odnosno manje razvijenim podruĉjima. Kada sam kazao kako ćemo se nositi sa izazovima mislio sam da poljoprivreda više od ostalih djelatnosti trpi od nastupajućih klimatskih promjena. Zato poljoprivredi predstoji proces prilagoĊavanja promijenjenim klimatskim uslovima, kao i proces prilagoĊavanja i smanjivanja njenog štetnog uticaja na klimatske promjene. Ukljuĉili smo Svjetsku banku i osiguravajuće kompanije kako bi se zajedniĉki uspješno borili sa ovim rizicima. TakoĊe, kao veliki izazov nameće se korišćenje novih tehnologija biotehnologija, agrotehnologija, agrotehnika, inovacije i aplikativna istraţivanja, razvoj struĉnih sluţbi da asiminacija istih do krajnjih proizvoĊaĉa. Crnogorska poljoprivreda, rekao bih, ţivotno je zainteresovna za moderniji, skladniji razvoj i povećanje konkurentnosti kao i za brzo racionalno i organizovano kretanje crnogorskih poljoprivrednih proizvoda ne samo na unutrašnjem već prevashodno na ekstremnom trţištu. Zbog razliĉitih uslova za razvoj poljoprivrede, zbog malih posjeda, ograniĉenih sredstava za razvoj saznanja i trendovima u svijetu crnogorskim poljoprivrednicima je neophodna pomoć usmjerena ka boljoj edukaciji i na nauci zasnovana bolje organizovana, kvalitetom ojaĉana proizvodnja sa kojom bi proizvoĊaĉ mogao ravnopravnije da nastupa na trţištu. Naša dosadašnja iskustva u oblasti agroekonomije i procesu izgradnje proizvoĊaĉa, menadţera i agrobiznisa nije dala oĉekivane 30 rezultate. Zato ćemo teţiti da se aktivnije pomogne crnogorskom proizvoĊaĉu hrane da ubrzano usvaja nova znanja tehniĉke inovacije i da unapreĊuje upravljanje u svojim kompanijama. Sada u uslovima krize sve više ljudi namjerava da se bavi poljoprivredom. Ako krizu moţemo savladati većim osloncem na sopstvene snage, onda je poljoprivreda dobra šansa za brţi ukupni razvoj veću zaposlenost i bolji ţivotni standard. Siguran sam da su mjere koje su usvojene od strane Vlade i aktivnosti koje sada sprovode, ne samo u okviru Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja već i šire kod drugih subjekata institucije i organa otvaraju perspektivu razvoja poljoprivrede i podstiĉu dodatno veći broj poljoprivrednika da se bave ovim vidom proizvodnje. Drţava će podsticati ambijent u ovoj oblasti i obezbjeĊivati odgovorajuća sredstva za njenu podršku, ukidati biznis barijere, razvijaće pri tom konkurentost domaćih proizvoda i podsticati ukupni ruralni razvoj. Na kraju, ţelim da Vas podsjetim da smo u ovoj godini u oblasti poljoprivrede posvećeni realizaciji ciljeva koji će omogućiti rast proizvodnje, rast zaposlenosti, smanjenje uvoza, bolju edukaciju i smanjenju sive ekonomije. Hvala Vam na paţnji.
  • Hvala Vama. Gospodine Kalaĉ, izvolite.
  • Hvala Vam, gospodine predsjedniĉe Vlade. Da bi sve ovo realizovali, potrebno je da te informacije koje stiţu sa terena do vas i do Vaše Vlade u meĊuvremenu ne oslabe na intenzitetu ili da ne promijene svoj oblik. Ja ću sad govoriti o odreĊenom broju problema koji onemogućavaju poljoprivrednu proizvodnju ili je usporavaju u tom svom razvoju. Promašaji u bankarskom sektoru, kada su banke uzimale pod hipoteku zemljište, ni u kom sluĉaju se ne mogu ispraviti time što se ljudima neće dati krediti po osnovu razvoja poljoprivrede. Onda, Midas projekti, koji se najĉešće pominje kod nas, favorizuju odreĊene poljoprivredne proizvoĊaĉe, odnosno njihova raspodjela bude po principu ko ima dajte mu još ko nema neka crkne, iz razloga što su malo stimulisani oni koji imaju zemljište, ali nemaju sredstava da zapoĉnu poljoprivrednu proizvodnju. Ovdje se javlja i problem prilikom obezbjeĊivanja fakture o kupljenim proizvodima za izgradnju poljoprivrednih objekata, gdje se insistira da faktura bude od samo jedne firme, odnosno samo od jednog dobavljaĉa, tako da to sigurno nije mjera za podsticaj. Takva mjera ne ide u prilog ni poljoprivrednim proizvoĊaĉima koji mogu povoljnije dobaviti graĊevinski materijal. Samovolja pojedinih lokalnih samouprava da ne izdaju graĊevinske dozvole poljoprivrednim proizvoĊaĉima za manja seoska gazdinstva sigurno nije mjera koja pospješuje poljoprivrednu proizvodnju. TakoĊe, samovolja pojedinih lokalnih samouprava da ne subvenciraju proizvodnju u poljoprivredi, takoĊe nije mjera za podsticaj poljoprivrede. Svemu tome ide u prilog i Zakon o izgradnji objekata.Kako ni zakonim ni podzakonskim aktima poljoprivredni objekti nijesu svrstani u neku posebnu kategoriju, već u kategoriju privrednih objekata, a samim tim se onemogućava dobijanje graĊevinskih dozvola jer je izuzetno velika procedura oko izrade planske dokumentacije za takve objekte. Hvala. 31
  • Gospodine Kalaĉ, hvala vam. Predsjedniĉe Vlade, vaš završni komentar.
  • Hvala gospodinu Kalaĉu na podsticajnim informacijama. Akciju treba razviti izmedju Vlade, medjunarodnih subjekata, koji bi nam mogli biti partneri u realizaciji ove naše razvojne politike, a posebno na unutrašnjem politiĉkom trţištu na relaciji Vlada - lokalne uprave. Slaţem se sa vama da pored tih deformiteta i ograniĉenja koje ste pomenuli postoji još ĉitav niz ograniĉenja koje u suštini limitiraju efikasnost akcija koje se pokreću, a vjerujem da je uzrok njima još uvijek odsustvo pune svijesti o odgovornosti koju svi moramo ponijeti ukoliko ţelimo da ostvarimo ono što nam je najvaţbnije - nacionalni interes, a to je da iskoristimo resurse, da napravimo veći društveni proizvod i stvorimo uslove za kvalitetniji ţivot. Vi ste govorili o ograniĉenjima u bankarskom sistemu. Slaţem se, Ministarstvo finansija je veoma posvećeno tome da pokušamo da animiramo i druge bankarske subjekte da nam pomognu da razmrdamo ono što je poamlo uĉmali bankarski sistem koji, doduše, ne odudara mnogo od onoga što je evropski bankarski sistem danas.Ne traţimo alibi u tome nego pokušavamo da nadjemo nekog ko bi nam pomogao da pojaĉamo kreditni portfolio crnogorskog bankarskog sistema i stvorimo uslove za realizaciju razvojnih projekata poĉev od ovih u poljoprivredi. Govorili ste o Midas projektima, ono što vjerujem da imate na umu da se tu moramo pridrţavati onoga što su kriterijumi našeg partnera u ovom sluĉaju Svjetske banke. Treće, govorili ste s pravom da u lokalnim urpavama nema uvijek potrebnog nivoa aţurnosti u realizaciji obaveza od kojih zavisi ostvarivanje razvojnih projekata. Na ţalost, to bismo mogli potvrditi kada je u pitanju turizam. Neki projekti u realizacji turizma kasne po nekoliko godina zbog toga što lokalne uprave kasne da donesu detaljne urbanistiĉke planove. Sjetimo se sluĉaja o energetici, o gradnji malih elektrana gdje smo dali koncesije, pa onda se ĉekalo puno vremena da se stvore urbanistiĉko-planske pretpostavke za poĉetak gradnje, jednako tako i u poljoprivredi. Zato vjerujem da postoji realan prostor na koji ste vi ukazali da zaista pokušamo da u tijesnoj komunikaciji izmedju Vlade i lokalnih uprava stvorimo i pojaĉamo svijest o zajedniĉkoj odgovornosti za ostvarivanje ovih planova. Zaista mislim da je poljoprivreda veoma realan razvojni resurs za uvećanje društvenog proizvoda i stvaranje uslova za kvalitetniji ţivot, posebno na sjeveru drţave. Hvala.
  • Hvala predsjedniku Vlade, ĉlanovima Vlade, kolegama poslanicima,ovim je završen premijerski sat. Mi već za 25 minuta nastavljamo u ovoj sali parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruţivanje sa kolegama iz evropskog parlamenta, da budemo taĉni, a ṥutra u 15 ĉasova poĉinjemo treću ṥednicu. Kolegijum je u 13 ĉasova. Hvala vam. 32