• Poštovani poslanici 25. saziva Skupštine Crne Gore, poštovani predsjedniĉe i ĉlanovi 40.Vlade Crne Gore, Otvaram drugu posebnu ṥednicu proljećnog zasijedanja u 2013.godini, prvu ṥednicu sa Premijerskim satom 25. saziva i poslaniĉkih pitanjima po novom Poslovniku koji je stupio na snagu s ovim sazivom Parlamenta. Premijerski sat ima prošireni oblik rada, ne samo 1-1 nego 2-2 u dijalogu, reklo bi se u replikama. Nadam se da će ta prva iskustva biti pouĉna za sljedeća iskustva u tom svakomjeseĉnom radu na Premijerskom satu. Imamo sedam poslaniĉkih klubova sada. I dalje je najveći Poslaniĉki klub Demokratske partije socijalista. Predṥednik kluba Milutin Simović, a da se pripremi predṥednik Kluba Demokratskog fronta. Izvolite.
  • Hvala. U ime Poslaniĉkog kluba Demokratske partije socijalista postavljam pitanje: Gospodine predsjedniĉe, kao imperativ u Vašem ekspozeu, naveli ste potrebu stvaranja većeg društvenog proizvoda, ukazujući da je put do tog cilja, prije svega, izgradnja novin infrastrukturnih i energetskih objekata i kvalitetnija dinamika realizacije zapoĉetih ili ugovorno definisanih projekata, kao i kvalitetnija promocija i realizacija novih, izvjesnih šansi u oblasti turizma.Kojom dinamikom se realizuju aktivnosti Vlade u ovim znaĉajnim oblastima i koje su planirane aktivnosti u narednom periodu? O b r a z l o ţ e nj e: Pokretanje i efikasnija realizacija investicija u ovim oblastima najbolja je garancija i uslov za povratak visokih stopa rasta, koje su zabiljeţene u našoj ekonomiji prije eskalacije globalne krize. Realizacijom ovih investicija generisaće se znaĉajan broj novih radnih mjesta, otkloniće se uska grla u korišćenju naših potencijala, posebno onih na sjeveru drţave. Zbog toga posebno interesovanje Kluba poslanika Demokratske partije socijalista odnosi se na status i oĉekivani poĉetak izgradnje auto-puta prema sjeveru, kao i na status projekta ţeljezniĉkog kraka prema Pljevljima i prikljuĉka Crne Gore na jadransko-jonski koridor. Već duţe vrijeme promoviše se ideja i potreba efikasnijeg korišćenja naših energetskih potencijala. Zbog toga nas posebno interesuje dinamika realizacije aktivnosti na projektima valorizacije hidropotencijala, efikasnijeg korišćenja zaliha uglja i novih izvora ĉiste energije, kao i progres na planu istraţivanja gasa i nafte. Cijenimo da je posebno vaţna dinamika realizacije projekata u turizmu, uvaţavajući potrebu njihove regionalne disperzije, ne samo u zoni morskog dobra, već jednako i na Durmitoru, i na Bjelasici, i na Komovina i na svim ostalim podruĉjima koji su prostornoplanskom dokumentacijom dobili jasno usmjeravajuće elemente. Najbolja garancija i uslov za realizaciju ovih i drugih razvojnih projekata su strane direktne investicije. Zbog toga, i ovom prilikom, ukazujemo i pozivamo da svi zajedno doprinesemo stvaranju ambijenta, koji će biti stimulativniji za investitore, uĉvršćujući politiĉku stabilnost, jaĉajući vladavinu prava, ubrzavajući evroatlantske i evropske integracije, razvijajući dijalog u našem društvu, kreirajući nove projekte, a ne podjele, optuţbe i afere. Hvala.
  • Uštedjeli ste dva minuta za premijera, nadam se od vašeg vremena, jer pitanje je tako da bi mu trebalo deset puta po pet minuta, pa ćemo mu dati vaših dva minuta, biću slobodan. Izvolite.
  • Gospodine predsjedniĉe, dame i gospodo poslanci, Stvaranje većeg društvenog proizvoda, nova radna mjesta i bolji uslovi za ţivot graĊana Crne Gore je prioritet koji sam postavio pred Vladu na poĉetku mandata. Pored fiskalne konsolidacije kao najvaţnije kratkoroĉne mjere za obezbjeĊenje makro ekonomske stabilnosti, Vladini napori su usmjereni na strukturne reforme i unapreĊenje poslovnog ambijenta što sve zajedno ima za cilj dinamiziranje ekonomskog rasta. Posebno vaţan segment ekonomske politike odnosi se na realizaciju infrastrukturnih projekata i stvaranje preduslova da se iskoriste resursi kojima Crna Gora raspolaţe. U prvom redu to su projekti saobraćajne infrastrukture, projekti u sektorima energetike, turizma i poljoprivrede. Stvaranjem pretpostavki za realizaciju i dinamiziranje ovih projekata bili smo posvećeni tokom privih sto dana rada. Najvaţniji infrastrukturni projekat za budući ekonomski razvoj je auto put Bar - Boljare. U prethodnih sto dana rada vodili smo intezivne razgovore sa tri potencijalna partnera, sa Evropskom investicionom bankom, Ameriĉko turskim konzorcijumom Behtel Enka i Kineskim kompanijama (Si-Si-Si-Si) i CRBC. Uskoro ćemo imati analizu svih opcija, a Vlada Crne Gore planira u drugom kvartalu ove godine da donese odluku o realizaciji projekta. Mogući poĉetak konkretnih radova na prioritetnoj dionici mogao bi da bude u drugoj polovini ove godine. Ţelim, takoĊe, da vas podsjetim da se završava studija opravdanosti ţeljezniĉke pruge Pljevlja - Bijelo Polje - Berane - granica sa Kosovom, što, takoĊe, moţe bitno unaprijediti saobraćajne veze Crne Gore sa regionom. Da podsjetim, kada je u pitanju putna infrastruktura, da je više od polovine kapitalnog budţeta, preciznije 39,74 miliona namijenjeno kapitalnom odrţavanju i razvoju putne infrastrukture Crne Gore, pri ĉemu posebno ţelim da skrenem vašu paţnju na završetak projekta Port Milena, zatim zaobilaznicu oko Podgorice, treća faza, zaobilaznicu oko Nikšića, zatim nastavak bulevara od Budve do Beĉića i na mnoge druge projekte. Globalno, pa i u Crnoj Gori najveće interesovanje investitora koncetrisano je na oblast energetike. Kljuĉni projekat je podmorski kabal izmeĊu Crne Gore i Italije ĉijom realizacijom će Crna Gora postati ĉvorište tranzita elektriĉne energije za ĉitav region. Intenzivno se radi na eksproprijaciji zemljišta, pripremi dokumenatacije i obezbjeĊenju kreditnih sredstava i nabavci opreme za dalekovod i trafostanice, kako bi se ojaĉala interna prenosna infrastruktura i uspostavila kvalitetnija konekcija sa Srbijom i Bosnom i Hercegovinom. Odlukama Vlade obezbijeĊene su drţavne garancije u cilju povoljnijeg finansiranja projekta koji će na crnogorskoj teritoriji realizovati crnogorski Elektro-prenosni sistem. Shodno ugovoru kompanija Terna je obezbijedila potrebne dozvole za dio projekta koji se sprovodi na italijanskoj teritoriji i ugovorila nabavku podmorskog kabla i pripadajućeg konvertorskog postrojenja. Sve ovo upućuje da će ukupna investicija biti realizovana u rokovima predviĊenim ugovorom. Izgradnja podmorskog kabla predstavlja dodatni motiv za ulaganje u novu proizvodnju energije u Crnoj Gori. Energetski resursi i potencijal biće iskorišćeni kroz izgranju objekata iz obnovljivih izvora, hidro vjetar i solarni generatori, izgradnju termoenergetskih objekata u Pljevljima. Aktivnosti u pravcu korišćenja obnovljivih izvora energije skoncentrisali smo na sljedeće projekte: realizaciju tendera za davanje koncesija za izgradnju malih hidroelektrana, realizaciju ugovora za izgradnju vjetroelektrana, stvaranje preduslova za realizaciju izgradnje velikih energetskih hidro-objekata. Podsjetiću da je Vlada Crne Gore u proteklom periodu zakljuĉila 17 ugovora o koncesiji kojima je predviĊena izgradnja malih hidroelektrana ukupne instalisane snage oko 100 megavata i ukupne procijenjene godišnje proizvodnje od pribliţno 315 gigabajt ĉasova. Prema idejnim rješenjima i studijama opravdanosti izgraĊenim od strane koncesionara vrijednost ukupnih investicija za realizaciju ovih projekata je oko 145 miliona eura. Nekoliko malih elektrana će u ovoj godini otpoĉeti sa proizvodnjom elektriĉne energije. U Beranama je juĉe sa radom otpoĉela i prva nova mala hidroelektrana. U toku 2010. zakljuĉena su dva ugovora o zakupu zemljišta i izgradnji vjetroelektrana na lokalitetima Moţura i Krnovo. PredviĊena ukupna instalisana snaga ovih vjeroelektrana je 118 megavata, procijenjena godišnja proizvodnja 272 gigavat sata, a ukupna vrijednost investicija oko 160 miliona eura. U toku je postupak eksproprijacije zemljišta, a priprema dokumentacije neophodna je za izdavanje graĊevinske dozvole za izgradnju vjetroelektrana i u završnoj je fazi, ĉime će se u ovoj godini stvoriti uslovi za realizaciju izgradnje ovih znaĉajnih energetskih objekata. U cilju realizacije izgradnje velikih hidroenergetskih objekata na rijekama Moraĉi i Komarnici Vlada je intenzivirala komunikaciju sa znaĉajnim kompanijama u ovoj oblasti. U prethodnom periodu interesovanja su iskazala kompanije; "Sino hidro" iz Kine, "A En Energy" iz Turske i "Betonika" iz Slovenije. Pomenute kompanije su u fazi predlaganja tehniĉkih i finansijskih rješenja za realizaciju ovih projekata. U prethodnom periodu stvoreni su prostorno planski preduslovi za korišćenje potencijala lokaliteta Mauĉe i izgradnju drugog bloka termoelektrane Pljevlja. Vlada Crne Gore je otpoĉela komunikaciju sa velikim brojem respektibilnih kompanija iz oblasti energetike koje su iskazale interesovanje za drugi blok termoelektrane. Ove kompanije su u prethodnom periodu izvršile struĉne analize termopotencijala, trenutno su u fazi definisanja najefikasnijih tehniĉkih i finansijskih aspekata realizacije projekta. U toku evaluacije predloţenih rješenja, a za donošenje odluke vaţnu ulogu ima i prihvatanje modela realizacije projekata koji ne podrazumijeva davanje drţavnih garancija, već obezbjeĊenje kroz ugovor o otkupu elektriĉne energije i koji kao partnera podrazumijeva Elektroprivredu Crne Gore. Vlada planira otvaranje drugog bloka Termoelektrane Pljevlja ĉijim bi radom došlo i do povećanja proizvodnje uglja. TakoĊe, znaĉajan resurs uglja je leţište Maoĉe ĉije eksplotacione rezerve iznose preko 100 miliona tona. Korišćenje ovog resursa je predviĊeno kroz proizvodnju elektriĉne energije, odnosno odabirom investitora koji bi otvorio rudnik i izgradio dva bloka termoelektrane snage oko 250 megavata. Svjedoci smo izraţenog interesovanja investitora iz Kine, Ĉeške, Slovaĉke, Poljske, a Vlada će u neposrednim razgovorima i analizama ponuda uskoro se opredijeliti za model i naĉin valorizacije zaliha uglja. Pripremljena je tenderska dokumentacija i javni poziv za dostavljanje ponuda za dodjelu ugovora o koncesiji za istraţivanje i proizvodnju ugljovodonika u podmorju. Rijeĉ je o istraţivanju nafte i gasa. Do sada je oko 20 kompanija iskazalo zainteresovanost za ovaj projekat, a meĊu njima su i velike naftne kompanije kao što je "Ekson mobil", "Total Eni" i druge. Oĉekuje se uskoro raspisivanje tendera, izbor renomiranog koncesionara sredinom narede godine ĉime bi se otvorila znaĉajna, razvojna perspektiva. U sektoru turizma Vlada sprovodi intenzivne aktivnosti na boljem pozicioniranju Crne Gore kao turistiĉke destinacije, prije svega, kroz povećanje smještajnih kapaciteta visoke kategorije. Vodeći investicioni projeti planirani u narednom periodu biće u kategoriji pet zvjezdica. Crnogorska turistiĉka ponuda biće bogatija za nove turistiĉe komplekse i hotelske kapacitete, golf terene, marine i ostale prateće sadrţaje koje treba da posjeduju turistiĉko ugostiteljski kapaciteti visokih kategorija. U tom kontekstu, u postupku realizacije više razvojnih projekata, ne ţelim vas sada zamarati nabrajanjem svih njih, podsjetiću samo da se realizuje nastavak projekta Porto Montenegro, gdje se gradi hotel u vrijednosti 55 miliona eura i gdje se duplira kapacitet vezova, vrijednosti 22 miliona eura. TakoĊe se realizuje investicija na Svetom Stefanu. Pripremili smo sve za poĉetak gradnje na Luštici. U razgovorima smo sa strateškim partnerom na lokaciji Plavi Horizonti obezbijedili njihov povratak u investiciju formiranje izvršnog tima na prostoru Crne Gore koji kreće u realizaciju tog projekta. TakoĊe, ţelim da vas podsjetim da smo nedavno imali prezentaciju projekta vrijednog 250 miliona eura koji će realizovati azerbejdţanska kompanija Sokar i koji poĉinje da se realizuje tokom ove godine i da smo pred zakljuĉivanjem ugovora sa renomiranim partnerom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata za realizaciju razvojnog projekta na lokalitetu Dubovica, lokalitetu izmeĊu Bara i Budve. Smatram da se sa ovim projektima znaĉajno radi na unapreĊenju kvaliteta turistiĉke ponude.
  • Hvala, gospodine predsjedniĉe Vlade, na datom odgovoru. Informacije koje smo dobili u vašem odgovoru ohrabruju i obavezuju.Ohrabruje informacija da će u drugom kvartalu Vlada donijeti odluku o realizaciji projekta auto-puta Bar-Boljari, a posebno ohrabruje informacija da je oĉekivani poĉetak gradnje tog vaţnog infrastrukturnog projekta u drugoj polovini ove godine. Ohrabruje i informacija da će do kraja avgusta biti završena studija opravdanosti ţeljezniĉke pruge Pljevlja-Bijelo Polje- Berane i granica Kosovo. A u oblasti energetike ohrabruje više informacija, posebno da će biti završen projekat pomorskog kabla u planiranim rokovima izmeĊu Crne Gore i Italije, ĉime Crna Gora će definitivno postati vaţno ĉvorište trţišta energetske energije. Ohrabruje i poĉetak realizacije izgradnje malih hidroelektrana, kao i pripremni radovi na izgradnji vjetroelektrana, i znaĉajno interesovanje investitora za izgradnju velikih hidro i termo enegetskih objekata, kao što ste kazali, sa znaĉajnim interesvanjem više investitora iz Ĉeške, Slovenije, Kine, Turske , Slovaĉke i Poljske. Kao što sam kazao, ove informacije koje smo dobili ohrabruju ali i obavezuju. Obavezuju ne samo Vladine institucije, već sve segmente društva, ukljuĉujući posebno i ovaj visoki dom. Svi zajedno moramo doprinijeti da investicioni ambijent bude što stimulativniji i konkuretniji. To mora biti znak prepoznatljivosti ukupne naše drţavne politike. To mora biti naĉin razmišljanja, naĉin ponašanja, naĉin ţivota svih institucija od lokalnog do drţavnog nivoa. Odgovorne institucije moraju donositi odluke efikasno i moraju paţljivo pratiti realizaciju ugovorenih obaveza od strane investitora, ali i na vrijeme realizovati sve preuzete obaveze prema investitorima. Dobijene informacije sve nas obavezuju da ne ponavljamo greške iz prošlosti, da ne zatvaramo vrata investitorima, da poštujemo princip odrţivog razvoja, jednako vrednujući ekološki, ali i ekonomski i socijalni aspekt. Oĉekivani investicioni zamah nas obavezuje i ukazuje na potrebu da saĉuvamo i unaprijedimo proizvodnju aluminijuma, da obnovimo proizvodnju industrije cemeneta u Pljevljima, korišćenje resursa za proizvodnju hrane, što će sve zajedno doprinijeti smanjivanju spoljno trgovinskog deficita kao vaţnog disbalansa u našoj ekonomiji.
  • Hvala. Ja sam pomagao premijeru da objasni, a Vama da pitate.Toliko smo ohrabreni da više ne moramo ni slušati premijera.
  • Drago mi je da je tako i treba da budemo ohrabreni svi. Zahvaljujem gospodinu Simoviću na rijeĉima podrške za ono što je Vlada radila u prethodnom periodu. Posebno zahvaljujem na podsjećanju da će rezultati koje ćemo postići u realizaciji drţavno-politiĉkih ciljeva ipak biti zajedniĉki, da zbog toga moramo biti svi svjesni vlastite odgovornosti da doprinesemo ostvarenju onoga što nam je zajedniĉki interes. Moţda da sa samo par reĉenica dopunim svoj odgovor u ovom dijelu o kojem je gospodin Simović govorio na kraju. Ja zaista mislim da u oblasti industrije postaje dosta ozbiljna šanse, zbog toga je Vlada u prethodnom periodu bila posvećena restruktuiranju postojećih industrijskih kapaciteta. Mi ćemo u odgovoru na jedno od sljedećih pitanja detaljnije govoriti o predloţenoj formuli za ozdravljenje industrije aluminijuma u Crnoj Gori. Veliku šansu takodje vidim u realizaciji razvojnog projekta u oblasti proizvodnje ĉelika u Nikšiću. Smatram da to moţe biti jedan od vaţnijih projekata Crne Gore u narednom periodu, imajući u vidu obim investicije, obim zaposlenosti, obim proizvodnje i obim izvoza kroz ono što bi se trebalo realizovati nakon investicionog programa kojeg je najavio većinski vlasnik Turska kompanija Torsaliti. Naravno, posvećenosti i rješavanju i restruktuiranju drugih industrijskih kapaciteta u Crnoj Gori. Dakle, kroz ono što sam govorio ovdje u decembru, prilikom izbora Vlade, najavio sam da moramo biti svi zajedno ozbiljno posvećeni pitanju pune valorizacije industrijske kulture u Crnoj Gori. Dakle, nemamo neku zavidnu industrijsku kulturu ali imamo u odredjenim oblastima. Ne smijemo se odreći, trebamo je iskoristiti, trebamo na njoj nadograditi klastere malih i srednjih preduzeća, prije svega u prereĊivaĉkoj industriji i tu proizvodnju iskoristiti, posebno tamo gdje je ona sirovinski zastupana. To mi djeluje realno i tome će Vlada biti posvećena u narednom periodu. TakoĊe, već smo posvećeni pitanju valorizacije poljoprivrednih resursa. Mi zaista vidimo šanse za svemu ovome o ĉemu je govorio poslanik Simović.Dakle,mi vidimo šansu da tu povećamo uĉešće poljoprivrede u bruto društvenom proizvodu, vidimo šanse za novu zaposlenost i već je realizujemo kroz realizaciju projekata podrţanih od strane Midas programa. Vidimo šansu za supstitut uvoza, odnosno za posticanje izvoza, posebno sada nakon odreĊenih sertifikata koje smo dobili da se naši proizvodi mogu plasirati na trţišta Rusije i drugih zemalja iz tog regiona. Dakle, vidimo šansu za edukaciju poljoprivrednih proizvoĊaĉa, za legalizaciju jednog dijela sive ekonomije, dakle vidimo ozbiljne šanse u oblasti poljoprivrede.To će biti pod našom paţnjom, paralelno sa onim o ĉemu sam govorio o infrastrukturi, energetici, turizmu. Ţelim da Vam kaţem da Vlada ostaje veoma dosljedna svom stavu.U prvoj fazi smo palijetivnim mjerama morali da racionalizujemo javnu potrošnju, da smanjimo deficit i da smanjimo potrebu za zaduţivanjem. Naše trajno opredeljenje je povećanje društvenog proizvoda, uravnoteţenje prihoda i rashoda na višem nivou.
  • Hvala vam. U ime Poslaniĉkog kluba Demokratskog fronta poslanik Mandić. Izvolite.
  • Hvala, gospodine predsjedeniĉe. Ja mislim da je poslije prvog pitanja i odgovora poslaniĉkom Klubu Demokratskog fronta potrebno neko osvjeţenje, jer ovo je teško izdrţati. Nijesmo mi znali da je sve ovako krenulo. Prije nego što taj auto-put završi ili poĉnu radovi na auto-putu, poĉne ta izgradnja kabla, valorizovanje svih resursa sa kojima raspolaţe Crna Gora, ja bih ţelio da pitam o jednom preduzeću koje ste Vi naslijedili kada ste postali premijer, ono je preţivljelo, ne znam koliko će uspjeti da ţivi, ali za razliku od “Titeksa”, “Radoja Dakića” i ĉitavog niza preduzeća koje ste upropastili ovo jeste prezaduţeno, ali je još uvijek ţivo, pa ću Vas pitati o Kombinatu aluminijuma. Vi prosto, imam neki osjećaj, Vi i vaša Vlada da ste se za zelen bor dohvatili i on bi se osušio, a ne ta preduzeća koja ste naslijedili. Imate ovako dobru retoriku i moram da pohvalim ovo o budućim akcijama šta će da se radi, jedini je problem što to slušamo 20 godina, ali ništa od toga. Niti auto-puta niti novih elektrana, ĉak ni ove termoelektrane koja treba da se proširi, ništa nije uraĊeno. Ali evo da ja proĉitam pitanje vezano za Kombinat aluminijuma: Gospodine Đukanoviću,Vi i vaša Vlada ste preko tajkuna, koje ste stvorili, opljaĉkali i prezaduţili Kombinat aluminijma u Podgorici. Prva faza uništenja ovog preduzeća je trajala od Vašeg prvog premijerskog mandata pa do 2005. Te godine Vlada kojoj ste opet Vi bili na ĉelu prodala je Kombinat aluminijuma Podgorica za mizeran iznos, desetostruko manji od njegove realne vrijednosti, i bez utvrĊivanja prirode i karaktera dugova kojim ste ga Vi i vaši partneri opteretili. Tada ste obavijestili crnogorsku javnost da je rijeĉ o poslu decenije, da je Kombinat aluminijma dobio dobrog domaćina a Vlada pouzdanog partnera. Osam godina kasnije, ovaj poslovni aranţman je proizveo nesagledive finansijske posljedice po sve graĊane Crne Gore, a Vi ste i dalje na ĉelu Vlade, pa traţim da odgovorite: Zašto tako oĉigledno spreĉavate nadleţne drţavne organe da rade svoj redovan posao? GraĊani koji plaćaju ceh ovog vašeg posla, zahtijevaju da se utvrdi konkretana odgvornost lica iz vladajuće strukture koja su svojim koruptivno-kriminalnim postupcima u ovom sluĉaju doveli do direktnog sloma crnogorske ekonomije a KAP pretvorili u jednu prezaduţenu ruinu koja u ovom trenutku vuĉe u ambis cijelu Crnu Goru. Evo, gospodine Đukanoviću, kao što i sami moţete da zakljuĉite i zakljuĉivali ste prethodnih godina, Kombinat aluminijuma je jedno vaţno preduzeće. Dakle, Crna Gora raspolaţe sa velikim bogatstvom. Mi smo jedna od rijetkih evropskih zemalja koja raspolaţe sa tako velikim koliĉinama boksita, imamo Kombinat aluminijuma koji su gradile generacije koje su radile prije nas, imamo obuĉenu radnu snagu, kao što smo imali nekada u metalopreradi u Nikšiću, u "Radoju Dakiću". Dakle, imamo obrazovanu radnu snagu koja je mogla da unaprijedi proizvodnju KAP-a. I kako govore ljudi koji su vodili KAP ili radili u institutu KAP-a, on je nekada proizvodio na desetine pa ĉak i stotine finalnih proizvoda. Od vremena od kako Vi upravljate Vladom Crne Gore, uzimajući u obzir naravno i sankcije koje su pogodile Crnu Goru i nekadašnju saveznu Republiku Jugoslaviju i problemi koji su bili po tom osnovu, ne ţeleći ništa suvišno da dodam Vama i Vašoj Vladi, ali to su bili problemi koji su prestali da postoje nakon skidanja sankcija. I evo od tada je protekao ĉitav niz godina, izuzev pljaĉke, izuzev uništavanja tog preduzeća, odsustva jedne dobre ideje kako da se valorizuje Rudnik boksita, kako da se valorizuje Kombinat aluminijuma. Mi smo stigli u poziciju da smo napravili prezaduţeno preduzeće koje uništava ĉitavu Crnu Goru. Ja ću vas podsjetiti da Ugovor koji je zakljuĉen sa Glenkorom koji je zakljuĉio vaš prethodnik a sadašnji predsjedniĉki kandidat Demokratske partije socijalista Filip Vujanović i koji traje do 2016.godine, jer u meĊuvremenu ga je još jedan direktor produţavao da je taj Ugovor obavezao Kombinat aluminijuma da prodaje kao svoj zadnji proizvod onaj najobiĉniji ingot koji je najjeftiniji proizvod koji je mogao da prodaje Kombinat aluminijuma. Zašto smo mi kao zemlja, zašto smo mi kao drţava dovedeni u stanje da prodajemo iz Kombinata aluminijuma, pošto se preradi kroz tu prljavu tehnologiju i dobijemo neki polufabrikat, da ne idemo na viši stepen prerade, da ne uradimo onošto se uradilo u Mostaru kroz modernizaciju Kombinata? Zašto smo se opredijelili da ga prodamo, a da nijesmo utvrdili prave dugove, znate i sami koliko se ljudi obogatilo.TakoĊe znate, da se ti ljudi kada su ostavili te unosne trgovine sa Kombinatom aluminijuma i prešli u neki drugi biznis, svi redom propali. Dakle, mi smo imali jednu tajkunsku elitu koja je bila samo obuĉena za pljaĉkanje onih drţavnih resursa sa kojima je raspolagala ova malena zemlja. Ja imam pravo na komentar.
  • Imate pravo tri minuta na komentar i dao sam vam deset sekundi više. Izvolite.
  • Gospodine Mandiću, na poĉetku bih se sloţio sa Vama da je rijeĉ o jednom veoma vaţnom preduzeću, dakle jednoj vrlo vaţnoj privrednoj djelatnosti u Crnoj Gori. Vjerujem da ćemo se sloţiti i da su ove kratke dionice od pet minuta veoma kratke da bismo se mogli ozbiljno i dotaći ovog problema. No pokušajmo, pa koliko stignemo. Nakon privatizacije KAP je u narednih nekoliko godina do poĉetka globalne krize ispunjavao sve svoje obaveze iz poslovanja. Elektroprivreda Crne Gore, Rudnici Boksita Nikšić, Ţeljeznica Crne Gore i Luka Bar su poslije dugog perioda dobili sigurnog klijenta. Kupac prihvatio da u direktnom kontaktu sa glavnim kreditorima standard bankom Glenkorom vrati pretprivatizacioni dug koji u novembru 2005.godine, na dan privatizacije iznosio 96,5 miliona dolara. Drţava je redovno ubirala poreze i doprinose na liĉna primanja u iznosu od 13 do 15 miliona eura godišnje. Prosjeĉna neto plata je porasla sa oko 450 u 2005.godini, na preko 900 eura. Prva dva investiciona perioda ostvarena su u planiranom obimu,a treći koji je završen 30.novembra 2008.godine ispunjen sa od oko 50% zbog drastiĉnog pada u ĉetvrtom kvartalu 2008.godine. Obaveze koje se tiĉu prava zaposlenih u KAP-u i u zavisnim društvima su ispoštovane i u tom trećem investicionom ciklusu.Nijesu ispunjene obaveze pokreta preraĊivaĉkih kapaciteta. TakoĊe, u tom periodu, podsjećanja radi, Kombinat aluminijuma je izmirio zaostali dug prema Elektroprivredi iz pretdrivatizacionog perioda u iznosu od 16,5 miliona eura. Svi proizvoĊaĉi aluminijuma u svijetu suoĉili su se sa krupnim posljedicama globalne ekonomske krize iskazali ogromne gubitke u poslovanju u 2009.godini.Nekoliko kompanija je potpuno obustavilo proizvodnju, a ostale su drastiĉno smanjile broj zaposlenih i proizvodnju za od 10 do 60%. Cijena aluminijuma je od 3.290 dolara u julu 2008.godine pala na 1.375 dolara u prosjeku tokom 2009.godine, a padala je ĉak i na 1.253 dolara. Danas je na nivou od oko dvije hiljade dolara za tonu. U KAP-u je od trećeg kvartala 2008.godine, odnosno od poĉetka globalne ekonomske krize proizvodna cijena znaĉajno veća od prodajne osnovni razlog je visoka cijena troškova radne snage i cijena elektriĉne energije. U odnosu na druge proizvoĊaĉe aluminijuma u svijetu trenutno je u prosjeku cijena elektriĉne energije oko dva puta veća, a produktivnost oko ĉetiri puta niţa. Pored toga, KAP je kreditno prezaduţen i postojeća situacija je ekonomski neodrţiva. Krajem 2008.godine su se odvijali razgovori izmeĊu menadţmenta KAP-a i predstavnika Vlade Crne Gore o tome kako Vlada moţe pomoći KAP-u da prevaziĊe probleme u kojima se nalazi. Vlada je definisala predloge mjera koje je bila spremna da podrţi kao i svoje viĊenje obaveza koje treba da preuzme CEAK kao većinski vlasnik. Ti predlozi mjera su se uobliĉili ugovorom o poravnanju koji je potpisan 16.11.2009.godine, a zakljuĉen nakon ispunjenja ugovorom definisanih preduslova 26.10.2010.godine.Vlada Crne Gore je preuzela obavezu da podrţi kompaniju subvencioniranjem troškova elektriĉne energije do kraja 2012.godine. Realizacijom socijalnog programa radi optimizacije zaposlenih i reprogramom obaveza koje KAP ima prema konzorcijumu banaka , na osnovu ranijih kredita uz pomoć garancije Vlade na ukupan iznos od 135 miliona eura. TakoĊe, otpisom potraţivanja prema drţavi u iznosu od 110 miliona eura. Obaveza IM plus grupe i CEAK bile su odricanje od potraţivanja po ugovoru o kreditu od 40,4 miliona eura kao i ugovora o kreditu u iznosu od 27,7 miliona dolara, uz to CEAK je polovinu svojih akcija prodao drţavi Crnoj Gori za 1 euro sa mogućnošću ponovne kupovine. TakoĊe, po osnovu ugovora o poravnanju obaveza koje je preuzeo CEAK je obezbjeĊenje sredstava u iznosu od 5,8 miliona za plaćanje kamate po kreditu VTB banci. Zakljuĉenjem ugovora prekinut je arbitraţni postupak izmeĊu CEAK-a i Vlade Crne Gore. Program dobrovoljnog prestanka radnog odnosa zaposlenih zapoĉet je decembra 2009.godine, isplaćene su otpremenine za 1.234 zaposlena u iznosu od 17,8 miliona eura od ĉega su sredstva KAP-a bila 15,3 miliona eura. Definisan je minimalni investicioni program od 39 miliona eura za pet godina kao obaveza većinskog vlasnika.Podsjećam u 2010., uz ocjenu revizora realizovan je investicioni ugovor od 8,5 miliona eura u 2011. godini 6,5 miliona eura. Po prijemu zahtjeva za odlaganje izvršenja obaveza po osnovu dospjeća glavnice od strane KAP-a sa OTP bankom se u pregovorima došlo do rješenja a Dojĉ banci se moralo isplatiti 34,4 miliona eura. Razmatrajući novonastalu situaciju Skupština je 29.februara 2012.godine usvojila zakluĉke u kojima je ,izmeĊu ostalog, traţeno da Vlada raskine ugovor sa CEAK-om i da preuzme sve neophodne mjere ukljuĉujući i one koje su vezane za snabdijevanje elektriĉnom energijom, za rješavanje socijalnog aspekta i pitanje dugova, kao i da uĉini napor da se izbjegne steĉaj kao neţeljena moguća opcija usmjerena u pravcu odrţanja proizvodnje, uvaţavajući znaĉaj KAP-a za crnogorsku ekonomiju. Hvala.
  • Hvala Vam. Izvolite, kolega, tri minuta, pa opet tri minuta. Izvolite.
  • Dakle, da ne bi bilo nikakve zabune Demokratski front ţeli da Kombinat aluminijuma radi. U našem programu veoma smo jasno zapisali da mi ţelimo da Kombinat aluminijuma bude u drţavnom vlasništvu. Ali imamo jedan problem. Kombinat aluminijuma je bio u većinskom drţavnom vlasništvu do 2005.godine, imao je dugove otprilike od oko 220 miliona, za koje se više puta ovdje na razliĉitim odborima u Skupštini Crne Gore raspravljalo da su ti dugovi naduvani i da su to dugovi koji su odreĊeni tajkuni razne strukture i banke ispostavljale Kombinatu aluminijuma i da je to bio rezultat kriminalnokoruptivnih aktivnosti. 2005.godine, upravo se Kombinat aluminijuma prodaje da bi se riješilo pitanje dugova da se ne opterećuje zemlja, ali taj novi vlasnik nije ţelio tog momenta da uĊe u utvrĊivanje, konkretno utvrĊivanje karaktera tih dugova. I šta onda imamo, kroz osam godina? Mi ćemo sada ponovo da vratimo Kombinatu drţavno vlasništvo, s tim što će sada Kombinat biti duţan 300 miliona, jer ugovorom o poravnanju novi vlasnik je prisilio Vladu, raspolaţući sa dokumenticijom o mnogim kriminalnim radnjama koje su se radile u Kombinatu aluminijuma, da potpiše onako loš ugovor o poravnanju 2008., kao što su vas prisilili da nijeste mogli godinu dana da realizujete zakljuĉke Skupštine Crne Gore koje ste vi donijeli, vaša parlamentarna većina je donijela te zakljuĉke. Zašto to nijeste uspjeli da uradite? To je pitanje za vas i za vašu Vladu, ali znam kakve će biti posljedice. Crna Gora je na ivici bankrota zbog Kombinata aluminijuma i politike koju vodi Vlada Crne Gore. Ovo je pitanje koje mora da riješi vaša Vlada. Nemojte misliti da će neko iz opozicije praviti dil sa bilo kojom komponentom Vlade kako bi se navodno ovo pitanje riješilo, jer je ovo najvaţnije pitanje Crne Gore, a vi ćete, sa dvije razliĉite politike, nastaviti i dalje da vladate i da upravljate Crnom Gorom a neko iz opozicije sa jednom od stranaka u Vladi da rješava ovo pitanje. Dakle, budite odgovorni, prihvatite posljedice vaših odluka i kao vlada se odgovorno odnesite prema ovom pitanju, utvrĊujući konkretnu odgovornost: ko je kriv za to što se Kombinat 2005. godine, sa 220 miliona duga, privatizovao, a sada se treba platiti 51 milion da bi se preuzelo 300 miliona duga, i da on ponovo bude u drţavnom vlasništvu. Mislim da svako moţe da pita - pa ĉekajte, ljudi, kako se ova politika vodila, šta je ova vlada radila, ĉije su ovo odluke, ko stoji iza ovoga. Ili mislite da je dovoljno da kao u prethodnom odgovoru se izaĊe i poĉnu da se slaţu šarene slike izgradićemo auto-put, povući ćemo kabl prema Italiji, izgradićemo nova energetska postrojenja, i tako iz godine u godinu, a ono što ste naslijedili od vaših predaka, ono što ste naslijedili od prethodnih generacija već ste skrckali, potrošili, podijelili, iznijeli iz zemlje ili stavili negdje u neke štekove i vjerujete da će graĊani Crne Gore i dalje glasati, i to po pravilu. Ispostavlja se da oni najsiromašniji, oni koji su u stanju socijalne potrebe zbog 30, 50 ili nekih 100-injak evra glasaju.
  • Hvala vam. Izvolite, predsjedniĉe Vlade.
  • U prethodnom dijelu odgovora sam gospodinu Mandiću predoĉio ono što je raĊeno do mandata ove vlade i odliĉna je sada prilika da kaţem šta je i predloţila ova vlada i odliĉna je prilika da gospodin Mandić upravo uradi ono što je najavio - da pomogne da Kombinat aluminijuma opstane. Dakle, na poĉetku ţelim da vam kaţem da nije taĉna vaša informacija da će se preuzeti Kombinat aluminijuma sa 300 mil. eura duga. Znaĉi, Kombinat aluminijuma će se preuzeti bez dugova, odnosno jedini dug Kombinata aluminijuma će biti upravo ovaj dug prema scenariju koji Vlada predlaţe, koji bi Kombinat aluminijuma platio dosadašnjem većinskom vlasniku da izaĊe iz Kombinata. Sve ostalo bi bilo konvertovano u akcije, uz preuzimanje akcija od strane drţave, ĉime bi drţava preuzela gotovo 60-ak% akcija. Dakle, dozvolite da podsjetim na taj predlog koji smo dali. Nakon sastanka predstvnika Vlade i "EN plus" odrţanog 5. februara 2013. u Podgorici, pripremljen je Predlog za preuzimanje vlasništva u KAP-u od strane drţave i za izlazak Kombinata aluminijuma iz krize. Predlog je da Vlada povrati vlasništvo u KAP-u a da zauzvrat KAP u petogodišnjem periodu izmiri dio postojećeg duga prema VTB banci od 40 miliona. Znaĉi, nije rijeĉ ni o kakvom poklonu. KAP je duţan 80 mil. VTB banci i CEAK-u i VTB banka i CEAK predlaţu da im se, umjesto 80, otplati 40 u roku od 4 i po godine, a da oni za uzvrat prenesu akcije drţavi. Znaĉi, predlog podrazumijeva da Vlada preuzme obavezu koju je već garantovao, 103. mil. eura datih drţavnih garancija, da izmiri dug za elektriĉnu energiju prema Elektroprivredi, gdje drţava takoĊe ima natpoloviĉno većinsko vlasništvo. Takodje, da se realizuje socijalni program u KAP-u zato što se 50.000 tona, koliko se predlaţe, moţe proizvoditi sa 500 a ne sa 1.200 radnika, jer to je jedina formula odrţivosti, i da se izmeĊu KAP-a i Elektroprivrede zasnuje ugovor o isporuci elektriĉne energije, šestogodišnji ugovor, po cijeni od 27,5 € pri ĉemu se za razliku izmedju 27,5 mil. € i 37,5 mil.€, koliko će koštati realno ta elektriĉna energija, predviĊa subvencija koja će na godišnjem nivou iznositi 7 mil.€. EN plus grupa bi preuzela obavezu da prenese na Vladu sve akcije koje posjeduju u KAP-u, da otpiše ovo dugovanje od 80 mil.€ i da za 1 € prenese sve akcije, i one koje sada ima i one koje će steći povodom konvertovanja ovog potraţivanja koje ima u KAP-u u vlasništvu. Odbio bih vašu ocjenu koju ste kazali da je Crna Gora zbog Kombinata aluminijuma na ivici bankrotstva. Crna Gora nije na ivici bankrotstva, moţe bez problema da ponese ovaj teret, da obezbijedi da Kombinat aluminijuma bude profitabilno preduzeće i da zaštitimo mnogo kvalitetnije nego što je do sada bio zaštićen proizvoĊaĉ elektriĉne energije u Crnoj Gori. Naše uvjerenje je da i KAP i Elektroprivreda nakon ove operacije mogu biti profitabilni, a na vama je da parocijenite da li ćete tom predlogu dati podršku. Dozvolite samo da kratko odgovorim na jednu vašu tešku konstataciju. Vi ste kazali da je KAP privatizovan saglasno...
  • Samo malo, predsjedniĉe. Vrijeme je, što bi rekli, isteklo, ako ta konstatacija nije suviše politiĉka, moţemo je ĉuti.
  • Ona je jako vaţna zbog vjerodostojnosti. Nije uopšte politiĉka, ne ţelim da polemišem politiĉki.
  • Gospodin Mandić je izrekao ocjenu da je rijeĉ o privatizaciji koja je obezbijedila, pretpostavljam meni, Vladi, da uz pomoć tajkuna opljaĉkamo KAP prodajući ga za mizernu cijenu. Dakle, samo kako stvari stoje ĉinjeniĉno, gospodine Mandiću. U trenutku kada su prodate akcije KAP-a, bile su za 50% više vrednovane nego što je bila njihova nominalna vrijednost. Za 15 puta više vrednovana nego što je bila njihova trenutna berzanska vrijednost. Podsjetiću vas, uoĉi privatizacije Paribas banka je procijenila da je vrijednost KAP-a 0. Dakle, da su njegovi dugovi veći od njegove imovine. Uprkos tome KAP je prodat za 48,5 mil.€ plus 28 mil.dolara koje je isplaćeno drţavi Crnoj Gori tokom 2006. godine, ili sve one druge klauzule predviĊene privatizacionim aranţmanom. Zato nije rijeĉ ni o kakvoj pljaĉki, ni o kakvoj korupciji. Razumijem vašu potrebu da iz politiĉkih potreba to tako kvalifikujete, ali prosto zbog vjerodostojnosti vaţno je i ovo ponoviti. Hvala.
  • Hvala Vam. Izvolite, imate i vi 20-30 sekundi.
  • Samo jedno pojašnjenje, nije uopšte politiĉka kvalifikacija. Prve godine nakon preuzimanja KAP-a ruski investitor je ostvario profit od 60 mil. €. Ako uzmete u obzir da vrijednost nekog preduzeća predstavlja profit puta 10 godina, to je 600 mil. € i kada odbijete ovih 47 mil. i odbijete dugove doći ćete do ove cifre o kojoj sam sada govorio. Hvala.
  • Cijela priĉa je bila zasnovana na tome da je KAP gubio i da KAP gubi. Gubi zato što smo ga opteretili viškom zaposlenih i zato što smo ga opteretili visokom cijenom elektriĉne energije. Prema tome, kada bi se ostvarili profiti o kojima vi govorite, 60 puta 10, pa divno, svako od nas bi se otimao da to bude njegovo preduzeće ili da makar u njemu radi. Znaĉi, na ţalost KAP je gubitaš a naš je predlog kako da KAP postane profitabilno preduzeće. Moja molba, ostavimo se istorije, ima to ko da analizira i ustanoviće se ko je odgovoran. Nemojte sumnjati. Uvjeravam vas, ne pada mi na pamet da bilo ĉiju aktivnost, kao aktivnost drţavnog organa, blokiram. Neka se ustanovi odgovornost bilo ĉija da postoji u poslovanju KAP-a, ali usedsredimo se na ono da li KAP treba Crnoj Gori i njenoj ekonomiji. Mi mislimo da treba, da joj treba kao profitabilno preduzeća i dali smo predlog kako bi to moglo da izgleda.
  • Hvala vam. Biće prilike, ostavili smo za poslije izbora, ako treba i više dana, da ovdje otvorimo forum sa bitnim elementima, ima i nebitnih i bitnih elemenata. Moţemo li da zatvorimo ovo pitanje? Hvala vam. Idemo na sljedeće pitanje, ovaj put je kolega Banović u ime Socijaldemokratske partije. Izvolite. Izvinjavam se, kolega Milić. Sluĉajno je to bilo. Tako piše u podśetniku, nećete vjerovati. Hoćete li da provjerite? Onda imate rijeĉ. Ne, vi ne znate šta ja mislim, jer biste više znali da znate šta ja mislim. Izvolite, vaša je rijeĉ. Kolega, hoćete li da doĊete da vidite šta piše u podśetniku? Ako meni ne vjerujete, vjerujte papiru. Znaĉi, nije bila namjera nego ĉitanje onoga što piše. Kolega Milić ima rijeĉ. Nije bila namjera nego praćenje reda na papiru.
  • Poštovani graĊani Crne Gore, u koncipiranju ovog pitanja bitno je bilo da na javnoj sceni sa predsjednikom Vlade razjasnimo nekoliko, po meni, kljuĉnih elemenata. Polazeći od Vašeg ekspozea, ţelim da ĉujem da li ste makar i najmanji dio onoga iz sopstvenog programa što ste prije 100 dana predstavili, realizovali ili barem poĉeli da ostvarujete. Da li ste uspjeli da promijenite svoje dosadašnje navike u voĊenju drţavnih poslova i konaĉno da poĉnete da radite u interesu svih graĊana Crne Gore? Da li smo zadovoljni efikasnošću i kompetentnošću Vlade, ali i ostalih djelova drţavne uprave, koje su pod vašom direktnom kontrolom, odnosno koliko je ostavki aktivirano od onih famoznih pet stotina. Mi iz SNP-a na naša pitanja moţemo da pretpostavimo i vaše odgovore. Oĉekivati je fraze, optuţivanja, niĉim izazvanu mrţnju, osim ako se nije kojim pukim sluĉajem kod vas desila neka neoĉekivana katarza. Poštovani graĊani Crne Gore, Klub poslanika SNP-a je prije dvadeset dana obezbijedio, za divno ĉudo, puno jedinstvo u Vladi Crne Gore, kada su svih predloţenih 13 zakona odbili jednoglasno, bez obzira na sve ono što smo traţili. A problemi sa kojima se suoĉava Crna Gora, prije i nakon ovih sto dana, su nepostojanje rezultata u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, nepostojanje socijalnog kartona i poreskog identifikacionog kartona, lokalna samouprava sa preko 11 hiljada zaposlenih koja ima dug preko 200 miliona evra, Crna Gora koja je talac nekvalitetnih kredita, zelenašenje, nekontrolisano iznošenje novca iz zemlje, visoke kamatne stope u uslovima kada bankarski sektor ostvaruje na godišnjem nivou samo za naknadu od platnog prometa neto prihod od 50 miliona evra. Uvozniĉki lobi u Crnoj Gori koji omogućuje da vrijednost jednog evra u Crne Gore nije adekvatna jednom evru u Italiji. Siva ekonomija, posebno u turizmu, preko milijardu prihoda koji se ne oporezuje.Odluke Savjeta za privatizaciju pokazuju da jedino vrijedno što moţete raskinuti su ugovori o privatizaciji u turizmu, pa meni nije jasno zašto preskoĉiste Vektru Boku. Da li je opravdano da Vlada proda HTP Boku sa kompletnom imovinom od 48 hiljada metara kvadratnih pod objektima i 130 m2 zemljišta za 22.202.000,00 evra, a da se sada borimo da naplatimo od tog strateškog investitora poreski dug na naĉin da on samo jedan objekat restoran Levanger prodaje za milion i 300 hiljada evra. Mogućnost korišćenja ogromnih potencijala Crne Gore predlaţem, pošto je prethodna Vlada to finansirala, da se proĉita Edicija Crnogorske akademije nauka i umjetnosti za povećanje kompetetivnosti Crne Gore.Turizmam, energija, ribarstvo, flaširana voda za piće, aktiviranje, predsjedniĉe Vlade, a ne oporezivanje, najmanje dvije milijarde evra depozita koji se danas nalaze u crnogorskim bankama i još manje ĉetiri milijarde evra koliko se nalazi u inostranim bankama koje imaju crnogorski rezidenti, ogromna imovina kojim raspolaţe drţava Crna Gora a koja nije sada u funkciji. Nekoliko primjera, primjer španske regije, ĉija je teritorija duplo manja od Crne Gore i ima 320.000 stanovnika. Dvije dominantne grane su vinogradarstvo i maslinarstvo. Prosjeĉni dohodak per kapita tih stanovnika, te španske regije je veći nego prosjek dohodak per kapita u Luksenburgu. Island kao primjer kako se moţe riješiti duţniĉka kriza, gdje je zakonom definisano da svaki kredit koji prelazi 120% prihoda na godišnjem nivou komitenta bude otpisan i da drţava to preuzme. Ţao mi je a nadam se da ćemo 10. aprila imati priliku da razgovaramo o KAP-u i svim ovim stvarima, ali moram da kaţem da mi je mnogo poštenije, mnogo pravednije, mnogo korisnije da, ako neko ima bojazan od bankrota Crne Gore, da Crna Gora bankrotira zbog obaveza prema svojim graĊanima i ljudima koji su zaposleni, ljudima koji su zaposleni u tim kolektivima, a ne prema ne znam kome. Ono što je realno, palanaĉka filozofija inferiornosti, koja se nadomještava pojavnim oblicima malograĊanštine, ne moţe biti razvojna šansa Crne Gore.Podrţavajući tezu “ne radeći ništa, da se nešto promijeni”, da to predstavlja izdaju budućih generacija smatram da ova Vlada treba da podnese ostavku. Da postoji u Crnoj Gori zakon o Vladi, ovaj predlog bi bio drugaĉije uĉinjen, jer nijesu niti su svi isti vladajućim partijama. Hvala.
  • Hvala. Izvinite, ponovo za ovaj redosljed, nije bila namjera, ponavljam, osvrtom na papir sam pogrešno proĉitao i naravno nije vaša krivica nego sluţbe i moje koncentrisanosti na prethodni dijalog da bude što više balansiran. Predsjedniĉe Vlade, izvolite.
  • Vlada je uvijek bila otvorena za razmatranje inicijativa koje doprinose da se na optimalan naĉin unapreĊuju uslovi za rješavanje aktuelnih izazova za crnogorsko društvo. Dio takvih inicijativa imala je i Socijalistiĉka narodna partija, one su paţljivo razmatrane na Vladi i Vlada je dala jasne odgovore za njihovu neprihvatljivost. Dio onoga što ste predlagali bio je već implementiran u propise koje regulišu oblast, ĉije ste izmjene traţili, mislim na predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o kontroli drţavne pomoći,dio je bio u koliziji sa zakonskim rješenjima iz oblasti koje su u vezi sa onim što ste ţeljeli mijenjati, mislim na predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o fondu rada u odnosu na Zakon o slobodnom pristupu informacijama, a dio je sadrţao kontradiktorne odredbe u istom predlogu zakonskog teksta, predlog zakona o zaštiti drţavnih interesa u elektroenergetskom sektoru. Dakle, ponavljam ocjenu, ova Vlada je uvijek otvorena za najširi konsenzus o rješenjima koja će doprinositi optimalnom rješavaju problema iz svih oblasti crnogorskog društva. Vjerujem uz to, svima mora biti jasno da je odgovornost Vlade za implentaciju takvih rješenja najveća, te je i paţnja najizraţenija prilikom procjene o prihvatljivosti predloga. U dijelu u kojem pitate šta je Vlada uradila u interesu graĊana i da li je ova Vlada kompetentna i efikasna, podsjetiću vas, s obzirom na ograniĉeno vrijeme na sljedeće: Najprije na to da sve makro ekonomske politike moraju biti usmjerene na oĉuvanje i jaĉanje stabilnosti sistema, budući da su instrumenti makroekonomske politike u valorizovanoj ekonomiji ograniĉeni, odnosno sa nedovoljnom snagom odgovornosti za kontracikliĉno djelovanje u kriznim vremenima, ostaje na fiskalnoj politici i fiskalnim instrumentima. Stoga je ova Vlada u proteklih sto dana bila fokusirana na zaustavljanje trenda pogoršanja fiskalnih parametara, u prvom redu budţetskog deficita i njime generisanog nivoa javnog duga. Dakle, odluĉno smo usmjerili kapacitete ka snaţenju fiskalnih pozicija u pravcu dostizanja stabilnosti, koja je preduslov za finansijsku stabilnost, ekonomski rast i razvoj u krajem veći nivo ţivotnog standarda. U drugom pravcu smo napravili znaĉajan iskorak, i to kroz paralelno djelovanje na više kolosjeka, poĉev od usvajanja budţeta koji na svim pozicijama, osim u dijelu jaĉanja kapaciteta potrebnih za integracione procese ima elemente štednje, zatim kroz definisanje paketa o dodatnim mjerama fiskalnog prilagoĊavanja i stavljanje posebnog akcenta na borbu protiv sive ekonomije, do aktivnosti koje su usmjerene na restrukturiranje javnog duga. Mjere koje smo primijenili djelujući na ovim poljima su uglavnom nepopularne. Jasno je da Vlada od njihove implementacije ne oĉekuje politiĉke poene, ali oĉekuje efekte u vidu doprinosa ostvarenju našeg cilja, to je što skorija stabilizacija javnih finansija. Efekti paketa mjera fiskalnog prilagoĊavanja procijenjeni su za 30 miliona eura, dok su rezultati i aktivnosti na planu suzbijanja sive ekonomije već vidljivi i procjenjujemo da će dodatno snaţno uticati na smanjenje deficita budţeta za tekuću godinu. Izvorni prihodi budţeta za prva dva mjeseca ove godine u odnosu na prošlogodišnji uporedni period veći su za 11,1%, odnosno u apsolutnom iznosu 13 miliona, dok se u prvoj polovini marta naplata prihoda dodatno povećala. Niţi deficit znaĉiće postepeno smanjenje potrebe za finansiranjem, a samim tim dovesti do smanjenja nivoa javnog duga u narednim godinama. Ovo će znaĉiti fiskalno rasterećenje godina pred nama, manje izdvajanja za otplatu rata i kamata, a više za javne investicije koje osim što stimulišu privrednu aktivnost i otvaraju nova radna mjesta znaĉe moderniju infrastrukturu, bolju zdravstvenu zaštitu, kvalitetnije obrazovanje i poboljšanje svih ostalih usluga koje opredjeljuju kvalitet ţivota naših graĊana. Paralelno sa aktivnostima usmjerenim na jaĉanje fiskalnih pozicija, Vlada ulaţe napore u funkciji snaţenja i adekvatne izgradnje privredne strukture Crne Gore, uz posebnu paţnju prema stavljanju u funkciju energetskih, turistiĉkih resursa za proizvodnju hrane i razvoja klastera preraĊivaĉke industrije. Uz ove mjere u kontinuitetu radimo na unapreĊenju sistema zdravstvene zaštite, brinemo o najranljivijim kategorijama kroz socijalno humanitarna davanja kao i o mladima kroz pokrenuti program struĉnog osposobljavanja. U narednom periodu svakako treba raĉunati na pozivitna oĉekivanja u vidu benefita po osnovu ostvarenog statusa kandidata i efekata kovengercije evroatlantskim integracijama. Kontinuirano radimo na još jednom stubu ekonomske politike, sprovoĊenju strukturnih reformi na unapreĊenju poslovnog okruţenja, koje će doprinijeti dinamiziranju ekonomskog rasta, odnosno postaći stvaranje nove vrijednosti. U tom kontekstu vrlo ćemo paţljivo prouĉiti sve što predlaţe Socijalsitiĉka narodna partija na planu reforme poreskog sistema i raĉunam da kroz radno tijelo formirano kod Ministarstva finansija vaši predstavnici već imaju mogućnost da iznesu predloge o kojima ste vi govorili. TakoĊe, evo jedna reĉenica.Govorili ste o programu koji je Vlada realizovala, preispitivanja ugovornih aranţmana o privatizaciji u oblasti turizma, i pitali, zašto ugovor za "Vektra Boku" nije raskinut.Veoma jasno, u zakljuĉcima Savjeta za privatizaciju, zato što je ona u meĊuvremenu uvedena u steĉaj i u nadleţnosti je steĉajnog suda.Dakle, njenom imovinom raspolaţe steĉajni sudija, preko steĉajnog upravnika, a tu su sada zatvorene mogućnosti za bilo kakvu intervenciju izvršne vlasti.
  • Hvala. Bilo je precizno, vremenski precizno. Izvolite.
  • Dakle, evo prilike da popravim pitanje. Da li je privatizacija "Vektre Boke" po Vašem mišljenju bila kvalitetna? I gospodine Đukanoviću, ova Vlada je dobila mandat od graĊana da izvede Crnu Goru iz ekonomske krize i rešava socijalne probleme. Pitao sam oko toga, vidio sam da nijeste odgovorili. Ali, ono zašto nemate mandat je da se svaĊate sa makar polovinom naroda u Crnoj Gori, pronalazeći "I dalje unutrašnje ili neke stare, nove spoljne neprijatelje, svjesni, vjerovatno, svoje nespremnosti da se bavite onime za ĉem ste dobili podršku 14. oktobra". Dalje, to što ova Vlada ne rešava problem energetsko-metalurškog repro-lanca, ne moţe abolirati bilo koga ozbiljnoga u ovoj zemlji da mirno sjedi i posmatra kako se sprovodi do kraja projekat sprţene zemlje. Što se tiĉe SNP-a, smatramo da patriotizam prema ovoj drţavi se pokazuje tako što se štite interesi svih graĊana, obezbjeĊuju prava svih zaposlenih, instalira se princip socijalne pravde, naplaćuju se sva poreska potraţivanja, a ona su sad 350 miliona evra. I pošto ste pomenuli princip fiskalne konsolidacije, ovo je, ne Vama, nego ministru finansija, predlaţem da primijeni projekat koji postoji u Hrvatskoj, a to je projekat mobilnih fiskalnih kasa, odnosno da na svakom mjestu u Crnoj Gori, gdje se obavlja privredna djelatnost, a postoji mobilna mreţa, moţe da se naplati porez. Dakle, ako ova Vlada, ako ne podnesete ostavku ili ako danas u pet sati kada bude Odbor za ekonomiju, finansije i budţet, SDP ne izaĊe iz Vlade, ako nastavi u narednom periodu, patriotizam ...
  • Hoću, hoću, kako neću. Vi ste ovdje gosti, što ne znaĉi da imate viška prava. Izvolite.
  • Dakle, patriotizam je zaista plaćanje poreza, i ne bih ţelio oko toga duţiti.Ono što smatramo da treba da bude cilj, da 2020. godine Crna Gora ima najveći bruto društveni proizvod po glavi stanovnika u regionu, odnosno da sadašnje liderstvo nekoliko pojedinaca pretvorimo u liderstvo Crne Gore, a za to je potreban red, rad i odgovornost. Ne planiramo da upravljamo zateĉenim stanjem, nego hoćemo da ga mijenjamo na mnogo bolje. Ne opredjeljujemo se za ubrzavanje istorije samo, i ne ţelimo samo puki diskontinuitet.Ţelimo stvarnu promjenu sistema vrijednosti u Crnoj Gori.Hvala Vam velika. Ako dozvolite samo malo podataka ...
  • Nemam, zato što mi je isteklo ovih tri minuta, a vrijeme tek dolazi. Uplaćeno je u Fond za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje lica sa invaliditetom, gospodine predsjedniĉe Vlade, od 23. maja 2009. godine do 30. novembra 2012. godine, 18. 211.746 evra, potrošeno namjenski za programe profesionalne rehabilitacije, 1.247.264, 40 evra, preusmjereno odlukama uţeg kabineta Vlade Crne Gore 16.964.481,60 evra socijalno najugroţenije kategorije stanovništva. Hvala vam.
  • Hvala. Predsjedniĉe Vlade, izvolite.
  • Hvala, gospodine predsjedniĉe. Ideja za razmišljanje, nemam ništa protiv. Poslovnik Skupštine je nešto ĉega ću se pridrţavati, ali vidijeli ste iz izlaganja gospodina Milića da se za pet minuta ili sada za tri minuta moţe otvoriti 30 pitanja. Naravno, mogu preko svih njih pretrĉati, ali ne znam da li time zadovoljavamo interes javnosti. Što se mene tiĉe, ne borim se za veće uĉešće i prisustvo, ali vam predlaţem da razmislite. Ako ţelimo da doprinesemo kvalitetu odgovora, onda teško da za pet minuta moţemo obraditi problematiku kakav je KAP. Razmislite vi, što se mene tiĉe nema nikakvog problema, mogu da budem veoma kratak, mogu da etiketiram, mogu da radim šta hoćete, ali mislim da je najbolje da se posvetimo problemu i da obezbijedimo vrijeme za tretman tog problema.
  • Na poĉetku sam rekao, da ne ostanemo bez odgovora, ne ide vrijeme.Da je ovo prvo iskustvo, zajedno ćemo ga procijeniti i što je bolje za dijalog i što je bolje za razjašnjavanje, ne samo dijaloga, da ne postane dijalog svrha sam po sebi, nego ćemo razmotriti, kako moţemo dobiti bolji rezultat iz našeg dijaloga.
  • Ne, nemam ništa protiv, mogu da pošaljem pisani odgovor i da ne dolazim uopšte.Radiću nešto drugo.Ali, razumio sam, da je to smisao, da imate premijera jednom nedjeljno u Parlamentu, hajde da vidimo zašto?
  • Ne još jednom neĊeljno, ali idemo ka tome, idemo ka tome.
  • Da, opasnost je stvarno, samo ste se prepali. Znaĉi, da dovršim to o ĉemu sam govorio, kao uĉincima Vlade. Znaĉi, fiskalne mjere koje su preduzete u prethodnom periodu obezbijediće finansijsku stabilnost koja je u uslovima produţenog djelovanja ekonomske krize zaista neophodna, a implementacija mjera ekonomske politike stvoriće stabilnu osnovu za unapreĊenje konkurentnosti domaće privrede,snaţnije privlaĉenje stranih investicija, jaĉanje domaćeg preduzetništava i generisanje novih vrijednosti, odnosno snaţniji ekonomski rast koji je osnov za kontinuirano poboljšanje kvaliteta ţivota naših graĊana, što je bila osnovna preokupacija programa kojeg sam predoĉio Parlamentu 4. decembra prošle godine. Veoma kratko, u odgovorima na nekoliko direktnih pitanja koje je postavio gospodin Milić. Što se ostavki tiĉe, gospodine Miliću, dakle, preda mnom su još tri i po godine mandata predsjednika Vlade, i već sam više puta kazao da su ostavke svakog dana aktuelne. Znaĉi, preda mnom je svakodnevno preispitivanje kvaliteta rada svakog pojedinca u administraciji sa ambicijom da obezbijedimo administraciju koja će biti lojalna drţavnim interesima Crne Gore, profesionalna, posvećena, koja će biti dovoljno moralna da ispuni sve obaveze sa kojima će se suoĉavati Crna Gora u narednom periodu. Drugo pitanje - zašto se svaĊam sa polovinom Crne Gore? Nijesam razumio da se svaĊam niti kroz svoj svakodnevni rad, a posebno kroz današnji nastup u Parlamentu.Vjerovatno vam je ostalo u sjećanju neko naše svaĊanje iz nekog prethodnog perioda, i to pitanje ste oĉigledno uzeli iz neke prethodne rasprave u Parlamentu. Treće pitanje je oko energetsko-metalurškog kompleksa, koje ste postavili. O tome sam govorio u odgovoru na prethodno pitanje poslanika Mandića, i kazao, imate predlog Vlade kako obnoviti vitalnost tog kompleksa. Izvolite, podrţite i preuzimam odgovornost za implementaciju bez potrebe da dijelimo tu odgovornost sa vama. Podrţite kao Parlament i preuzimamo odgovornost za realizaciju toga. Ako imate drugi koncept, nema nikakvog problema, preuzmite odgovornost za taj koncept. Vlada se neće gurati da nosi i taj dio odgovornosti, ima dovoljno svoje odgovornosti i nema nikakvog problema. Raĉunamo da drţavni organi Crne Gore treba da zajedno promišljaju odgovornost za ono što su vitalni ekonomski i drţavni interesi Crne Gore. Ĉetvrto, oko pitanja "Vektra Boke", da li mislim da je to bila uspješna privatizacija, reći ću vam ovako. U tom trenutku, jedna od najuspješnijih. Dakle, mi smo tada za akcije dobili 22 miliona eura, da, da 22 miliona keša, plus je plaćeno iznad 10 miliona, onaj dodatak akcija koje je "Vektra" kupila od maĊarskog partnera koji je prethodno bio ušao u "Boku". Dakle, danas naţalost vidimo da on nije bio u stanju da zbog globalne krize realizuje program. Imamo problem, i zbog toga preispitujemo tu privatizaciju.Ali, ako me pitate, da li je to bio dobar privatizacioni ugovor, reći ću vam, odliĉan.
  • I napokon, znaĉi, Vlada iz svega o ĉemu sam govorio, naravno, nema namjeru da podnosi ostavku, na što ste nas pozvali. Mislim da smo kompetentno i odgovorno radili ovih 100 dana, ali to je stvar svakodnevnog ocjenjivanja. Spreman sam da se suoĉim sa ocjenom koju ne izriĉem samo ja nego i parlament i ukupna crnogorska javnost.
  • Hvala vam. Parlament je prije godinu dana usvojio jedne zakljuĉke, a sada ćemo imati druge, oĉigledno. Kolega Banović. Izvolite.
  • Poštovani predsjedniĉe Skupštine, poštovani gospodine Đukanoviću, moje pitanje glasi: Šta je pokazala analiza ostvarenja privatizacione i koncesione politike i koje ste mjere preduzeli protiv onih partnera za koje ste utvrdili da ne poštuju ugovorene obaveze? S obzirom na to da ste prilikom stupanja na duţnost ukazali na neophodnost da se u najskorijem roku napravi realna ocjena ostvarenja privatizacione i koncesione politike i realizovanih aranţmana, interesuje nas za koje partnere ste utvrdili da ne poštuju ugovorene obaveze, kao i koje ste mjere tim povodom do sada preduzeli, kako bi stvorili uslove za punu valorizaciju razvojnih potencijala. Ĉinjenica je da bi potpuno poštovanje koncesionih ugovora bio znaĉajan izvor punjenja budţeta drţave, što nam je u ovom periodu neophodno, ali i da smo svjedoci brojnih dugovanja po vom osnovu. Uz izvinjenje zbog ove zajedniĉke vjeţbe danas ovdje, nova metoda poslaniĉkih pitanja, imao bih jednu malu dopunu ovog pitanja jer sam u pitanju postavio šta ste preduzeli protiv onih partnera, misleći na partnere s druge strane Vlade, ali bih, ne bih to nazvao šalom, pitao i proširio šta namjeravate preduzeti protiv onih partnera unutar Vlade koji su sa ove naše strane trebali da prate sve te aranţmane i da ih ocjenjuju, valorizuju, popravljaju, kontrolišu itd. Dakle, pitanje u ovom koncesionom dijelu, ne u ovom privatizacionom. Imamo podatke da su dugovanja na kraju prošle godine i poĉetkom ove godine oko 11 miliona eura. Imamo podatke da je u koncesijama 15 miliona eura za 2011.godinu bilo prihoda, ali da, na primjer, za nemineralne sirovine u zdravstvu je bilo nekih koncesija, u poljoprivredi je bila jedna neuspjela koncesija. Dakle, u tim oblastima imamo nula prihoda, dok u nekim drugim su ti prihodi minimalni. U tom smislu je sa tim ciljem moje pitanje, da dobijem odgovor šta Vlada trenutno radi povodom toga i šta namjerava da uradi da bi unaprijedila stanje u ovoj oblasti. Hvala.
  • Izvinjavam se, kolega Banoviću, to je taĉno. Na logiĉkom nivou, i to mora parlament da dobro razmotri. Pitanje uvijek moţe biti u jednoj reĉenici, a odgovor nikad ne moţe biti u jednoj reĉenici, ako treba da bude struktuiran i pun odgovor parlamenta. Smisao je da parlament dobije što više odgovora i što struktuiranijih odgovora sa što više fakata. Mi ćemo razmotriti, ali se trebalo krenuti da imamo dijalog. Ponovio sam, i predsjednik je to dobro inicirao, dijalog nije sam sebi svrha, bitno je i što je rezultanta tog dijaloga. Mislim da taj dijalog treba da vidimo kako da ima dijalošku formu, ali istovremeno da imamo i rezultantu koja će biti dobra za javnost, a ne samo za nas ovdje da smo jedni drugima rekli to što mislimo, da ima više i produktivni dio, razmišljaćemo o tome, ali svako novo iskustvo je prvi put, pa ćemo ga popravljati. Izvolite, predsjedniĉe Vlade.
  • Hvala. Gospodine Banoviću, zapoĉeli smo aktivnost koju sam najavio u ekspozeu, da ćemo analizirati svaki od privatizacionih koncesionih aranţmana. Vjerujem da se slaţete da su poĉetni efekti tih aktivnosti u Vladi već vidljivi. Sve privatizacione i koncesione aranţmane sagledavamo pojedinaĉno, analiziramo predmetne ugovore, utvrĊujemo ĉinjeniĉno stanje na terenu, obavljamo razgovore sa investitorima i tek nakon toga predlaţemo, preporuĉujemo ili donosimo konaĉnu odluku, u zavisnosti od ishoda analize. Vaţno je, ĉak i presudno, da su svi partneri dobili ili imali iste mogućnosti, ali naţalost nijesu ih svi na jednaki naĉin iskoristili. Tamo gdje smo prepoznali da je postojala odgovornost od strane drţave, predloţili smo nove razumne rokove za realizaciju investicija. U sluĉajevima kada partneri nijesu ispunili svoje obaveze, bez odlaganja, predloţili smo raskid ugovora. Odluĉni smo u stavu da ne ţelimo stajanje u mjestu već kretanje naprijed, zato što je glavni cilj analize bio da se povećaju investicije i drţavni resursi stave u funkciju razvoja, a u krajnjem sluĉaju, ako se pokaţe kao jedino rješenje, i raskinemo ugovore sa lošim partnerima da bi dali šansu nekim drugim. Već na prvoj sjednici 40. saziva Vlade donijeli smo zakljuĉak o neophodnosti definisanja statusa privatizacionih aranţmana, s posebnim osvrtom na realizaciju investicija u turizmu, kao i ugovora o koncesijama, kraj definisanja ocjena dosadašnje privatizacione politike i budućih mjera na tom planu. O pozitivnim efektima ove aktivnosti, kao što sam kazao, moţemo govoriti i u ovoj raspravi. Dakle, predloţili smo novi naĉin naplate koncesione naknade, uspostavili smo efikasniji naĉin kontrole i izvještavanje o realizaciji koncesionih ugovora. Otpoĉeli smo sa pripremom novih tendera za davanje koncesija za korišćenje vodotoka za izgradnju malih hidroelektrana, za izdavanje u dugoroĉni zakup poljoprivrednog zemljišta u drţavnom vlasništvu na dva lokaliteta i za davanje koncesija za korišćenje šuma. Razmatramo model podsticanja dodjele koncesija za korišćenje šuma za finalne proizvode u drvnoj industriji. Raskinuli smo ili otpoĉeli postupak raskida devet ugovora o koncesiji, i to jedan za davanje koncesija za raspoloţivo poljoprivredno zemljište, jedan za korišćenje šuma, tri za detaljna geološka istraţivanja, ekspoataciju arhitehtonskog graĊevinskog kamena, dva za flaširanje vode i dva za izgradnju malih hidroelektrana. Predloţili smo zakljuĉenje aneksa ugovora sa pet koncesionara. Za ĉetiri koncesije u oblasti flaširanja vode dali smo dodatan rok da se predloţi konaĉan status ovih ugovora, dobijanja novih šansi ili raskid. Predloţili smo zakonskom zastupniku Ski centra Durmitor u steĉaju da preduzme radnje u vezi sa raskidom ugovora za hotele Planinka i Jezera na Ţabljaku. Pokrenućemo procedure raskida ugovora za prodaju akcijskog kapitala društva Centar za obnovu i rekreaciju i lijeĉenje Igalo i ugovora o kupoprodaji hotela As u Petrovcu. Za ĉetiri ugovora u oblasti privatizacije u turizmu, predloţili smo da zajedno pokušamo riješiti problem sa kojim se suoĉavaju investitori i nakon toga definišemo konaĉan status ovih ugovora. Iz navedenog se moţe zakljuĉiti da smo odluĉni u namjeri da korigujemo politiku u oblasti praćenja ugovornih aranţmana i da nećemo tolerisati kašnjenje u realizaciji ugovorenih obaveza prouzrokovanih greškom partnera, naroĉito imajući u vidu da nam je rast investicija kljuĉ ekonomskog razvoja i osnovna poluga za unapreĊenje kvaliteta ţivota.Kao Vlada uradićemo sve što je u našoj moći, u cilju stvaranja povoljnijeg ambijenta za investicije i za otklanjanje biznis barijera.S druge strane, traţićemo kvalitetno i u rokovima definisano sprovoĊenje ugovorenih investicionih planova.Sa ovim aktivnostima smo poĉeli i već u narednom periodu moţemo oĉekivati nove ili veće pozitivne efekte ovih aktivnosti. I, u jednoj reĉenici, odgovor na vaše dopunsko interesovanje. Mislim da je pitanje potpuno na mjestu. Iz ovog što sam vam kazao, jasno vam je da smo u dobrom dijelu kašnjenja u realizaciji investicionih aranţmana kod odreĊenih privatizacionih ugovora imali probleme na strani drţave. Mala je utjeha što je to problem u podijeljenom sistemu odluĉivanja u postupku izdavanja graĊevinskih dozvola izmeĊu drţave i lokalnih uprava. Generalno, to je odgovornost drţave, zbog toga pitanje drţimo pod paţnjom. U vrlo kratkim rokovima smo predvidjeli preispitivanje zakonskih rokova sa namjerom da otklonimo slabosti oko kojih smo dobili upozorenje, kao što se sjećate, tokom prošle godine, i iz nekih rang listi poput one koju je radila Svjetska banka gdje se u pogledu izdavanja graĊevinske dozvole nalazimo na veoma nezavidnom 176. mjestu. Dakle, radimo na tome sa namjerom da otkonimo zakonske slabosti, poboljšamo institucionalnu infrastrukturu, potpuno sam saglasan sa vama, i eliminišemo sve one pojedince iz administracije koji su neĉinjenjem ili pogrešnim ĉinjenjem doprinosili da imamo neefikasnost u realizaciji ugovora.
  • Hvala. Gospodine Banoviću, ţelite li? Izvolite.
  • Svakako da je ogroman znaĉaj ovog pitanja. Naši resursi nijesu preveliki. Mislim da smo konaĉno svi zajedno postali toga svjesni i odrekli se bilo kakve megalomanije u pogledu na sebe, na svoju zemlju, na naše resurse. Takvi kakvi jesu, dobar dio njih smo dali kroz privatizacione i koncesione aranţmane, da njima upravljaju, dali ili prodali ili iznajmili, da upravljaju drugi, nadajući se da će ti efekti svega toga biti za društvo bolji. Naţalost, pokazuje se da u mnogim sluĉajevima ti efekti nijesu bolji, ili da nijesu dovoljno dobri, ni primjereni našim oĉekivanjima i potrebama. Slaţem se sa vama, i podrţavam to što je uraĊeno, da se prvenstveno analiza. Nadam se da je dobro, a da li je problem u sistemskim rješenjima ili je problem u kvalitetu konkretnih rješenja, ugovora i pojedinaĉnih aranţmana u kontroli realizacije kasnije tih aranţmana i ugovora, kvalitetu te kontrole i struĉnosti ili je u krajnjem, ono što bi bilo najgore a moguće je vrlo lako, brizi, tj. nebrizi i neodgovornosti onih koji su za to bili zaduţeni nego puste pet ili osam godina da stvari teku, pa kad nam onda fali para svima zajedno i novca za vaţne stvari u društvu, pa se sjetimo izgubljenog vremena i izgubljenih koristi za cijelo društvo. Dakle, vidljivi su rezultati ovih dana. Iz štampe sam video, mogli smo svi vidjeti da se kreće u tu akciju, i tu akciju podrţavam. Razumijemo i razumjećemo i to da ne treba zbog objektivnih ekonomskih okolnosti i objektivnih ekonomskih faktora o kojima smo govorili sad svaliti svu tu problematiku na naše partnere sa kojima smo, ali bi upravo u tom smislu one partnere koji su se ponašali megalomanski, koji nisu imali za poreze i za koncesije a imali su za luksuze i za avione, jahte i ostalo, e prema njima bih zamolio da se malo drugaĉije ponašamo i da uspostavimo jasne kriterijume, da ne bude ni malo voluntarizma pa ovome ćemo dati još godinu dana ili tri godine, a ovom nećemo. Ti kojima dajemo zasluţuju da im damo zato što su objektivne ekonomske okolnosti takve, a ne zasluţuju ako su, i pored tih ekonomskih objektivnih okolnosti, gledali da zakinu drţavu i gledali da zakinu cijelo društvo. U tom smislu bih volio da se sa ovom akcijom zaista odluĉno nastavi i volio bih da Parlament ima valjane informacije o toku te akcije o tokom njihovog trajanja. Hvala.
  • Hvala. Predsjedniĉe Đukanoviću, izvolite.
  • Prije svega, saglasan sam sa onim što su preporuke poslanika Banovića i gotovo da nema potrebe za odgovorom njemu, a moţda moţe biti zanimljivo da kaţem da je sliĉno pitanje postavio i poslanik Đeka i u odgovoru na to pitanje je sadrţan jedan dio informacije koji se moţe odnositi i na pitanje poslanika Banovića a koji govori o tome da smo samo krenuli od turizma i da nastavljamo sa preispitivanjem i u drugim oblastima, jer smo već na prekjuĉerašnjoj sjednici Savjeta za privatizaciju formirali jedan radni tim kompetentnih ljudi koji nastavlja sa ovom aktivnošću koju smo obavili u turizmu. I kad sam tu da kaţem i sljedeće, a to se na neki naĉin i podrazumijevalo iz izlaganja poslanika Banovića. Nikad ne smijemo zaboraviti zašto u ovo ulazimo. U ovo ulazimo sa namjerom da dovedemo do potpunije valorizacije naših resursa. Zašto to napominjem? Zato što ukoliko ţelimo da podilazimo oĉekivanju jednog dijela javnosti, onda bi bilo, ĉini mi se, najbolje raskinuti sve ugovore. Ali, sjutradan pošto bi se raskinuli svi ugovori, imamo sljedeće pitanje - a šta ćemo sada sa tim investicijama koje su zapoĉete. Prema tome, upozorio sam na sjednici Savjeta za privatizaciju koju smo vodili - svakako hajde da raskinemo ugovore tamo gdje je evidentno da su partneri podbacili u izvršavanju ugovornih obaveza, prije svega u oblasti investicija, a na drugoj strani vodimo raĉuna da od danas mi preuzimamo odgovornost za nastavak aktivnosti na tim resursima koje smo procijenili da su vrijedne i da traţe odgovornije partnere od onih koje smo do danas imali. Nećemo ih lako naći. Maloprije sam odgovorio na pitanje kako smo došli do partnera u Vektra Boki. Danas se, recimo za akcije Instituta Igalo, od strane renomirane francuske kompanije nudi 200 hiljada eura. To je od prilike stanje na trţištu danas. A mi smo za Vektra Boku dobili 22 miliona. Znaĉi, moramo jako biti svjesni da ovu akciju moramo da realizujemo i potpuno sam saglasan sa vama, ali sa sviješću o tome da to radimo zbog toga da bi ti resursi ne sada stojali i da bi bili prepušteni zubu vremena, nego da bismo pokušali da naĊemo vrednije investitore i da te resurse stavimo u funkciju ekonomskog i društvenog razvoja drţave.
  • Moţete proceduralno, izvolite. Premijerski sat. Razumijem zdravstvene probleme i to je jedini razlog ....
  • Ja samo molim, pošto je gospodin Banović to isto pokrenuo, da ne bude nedoreĉeno. Ako govorimo o privatizaciji, gospodine Krivokapiću, osnovni element za privatizaciju nije koliko ćemo sredstava dobiti za prodaju naših akcija, od kakvog ćemo partnera kupiti. Hvala.
  • Nije bilo proceduralno, ali ja moram priznati da sam zapamtio jednu reĉenicu: "Mi ne prodajemo, mi kupujemo odliĉne investitore". Zapamtio sam, ne znam da li sam vidio ali sam zapamtio. Izvolite, predsjedniĉe Vlade, i vi imate pravo na minut.
  • Sjećam se te definicije.
  • Nije vaša, profesora Vukotića. Ja sam je ĉuo od profesora Vukotića.
  • Ja sam je ovdje saopštio. Dobro. Ali, ja zaista mislim da je u tome poenta i da je mnogo manje vaţno koliko dobijete novca, jer će se taj novac, znam, kroz drţavnu kasu veoma brzo u ovu ili onu svrhu potrošiti, ali veoma je vaţno imati dobrog partnera koji će kontinuirano obezbjeĊivati kvalitet upravljanja odreĊenim resursom da bismo mogli da obezbijedimo i profit i zaposlenost na dugi rok. Znate pri tome moţemo da budemo uskogrudi koliko god hoćemo, a to je da previĊamo da ipak vrijeme pogaĊa ne samo domaće biznismene, nego i inostrane biznismene. Ja sam govorio o Kombinatu aluminijuma, govorio sam o partneru koji je u trenutku kada je privatizovao Kombinat aluminijuma imao 50 hiljada zaposlenih u 11 zemalja i promet od 5,4 milijarde dolara, i bio ubjedljivo najjaĉi proizvoĊaĉ u svijetu. Danas više nije. Prema tome i Vektra Boka je nekad bila dobro preduzeće i Vektra je nekad bio dobar investitor, znate. I mnoge investitore znam koji su prije neku godinu bili dobri a danas više nijesu dobri. Ne ţelim da polemišem i da budem bilo ĉiji advokat ovdje, svako je advokat kvaliteta svoga rada, ali ipak vjerujem da ćemo biti, da kaţem, i pravedniji i konstruktivniji ukoliko uvaţimo sve aspekte teme o kojoj razgovaramo. Znaĉi, teško je prenebregnuti slom ekonomije koji se dogodio u svijetu zadnjih pet - šest godina.
  • Hvala. Ja da pomognem samo definicijom da ne bi bilo mog kvalifikativa ovome. Politiĉki odnos se definiše kao interesni odnos, a ovaj parlament i Vlada imaju zajedniĉki interes oĉuvanja drţavnih interesa Crne Gore, i to je ono što nas objedinjuje i kroz premijerski sat i kroz poslaniĉka pitanja i kroz sve što radimo, tako da upravo vidim i domete premijerskog sata i poslaniĉkih pitanja na konstituisanju tog našeg zajedniĉkog drţavnog interesa u ovim oblastima, kao najţivotniji. Da ne pogriješim sad opet zbog nekog lošeg rasporeda, ali kolega Bojanić je na dnevnom redu u ime Pozitivne Crne Gore. Izvolite.
  • Zahvaljujem. Dame i gospodo, uvaţeni predsjedniĉe Vlade, Taman se otvorila priĉa o partnerima i privatizaciji, tako da će ovo moje pitanje samo nastaviti raspravu po tome pitanju. Prvo da proĉitam to pitanje - Molim vas za informaciju i komentar o vrijednosti portfelja nekadašnjih PIF-ova, a sadašnjih investicionih fondova otvorenih i zatvorenih u periodu od njihovog osnivanja do danas, sa presjekom stanja na 31.12.2002. godine, 31. 12. 2007. i 31.12. 2012. godine, kao i informaciju o ukupno obraĉunatim i naplaćenim provizijama za upravljanje tim fondovima za isti period, a po pojedinim društvima za upravljanje. Obrazloţenje: Proces masovne vauĉerske privatizacije, a naroĉito osnivanje i poslovanje PIF-ova su najavljeni kao snaţan podsticaj razvoju crnogorske ekonomije. Nakon 11 godina svjedoci smo potpuno suprotnih rezultata, naţalost katastrofalno loših. Fondovi ne da nisu poboljšali poslovanje kompanija koji su postali većinski vlasnici, već su ih mnoge uveli u još veće probleme a jedinu korist iz cijelog procesa ostvarili su vlasnici društava za upravljanje. Molim odgovor i u pisanoj formi. Gospodine predsjedniĉe, Ja znam odgovore na sva ova pitanja. Ja znam i razloge zašto je ovo ovako. Ja znam i zašto se pisala koja uredba, poĉev od uredbe o privatizacionim fondovima i specijalizovanim menadţment preduzećima iz 2002. godine, znam i zašto to nije bio zakon nego uredba, znam i zašto nije bilo javne rasprave nego ste samo na Vladi usvojili, znam i zašto ste dozvolili, tadašnja procjena 2 milijarde i 400 mil. maraka, sadašnjih milijardu i 200 mil. eura, sa ovakvim naĉinom se privatizuje. Znam i zašto ste dozvolili da se njima na milost i nemilost ostavi tolika društvena imovina. Znam, gospodine predsjedniĉe, i ko je tvorac modela, ko je kreator, znam i ko su egzikutori a evo iz Vašeg odgovora saznaćemo i ko su korisnici takvog modela. Hoću da graĊani Crne Gore od Vas ĉuju koliko novca su naplatili za to što ste sveli imovinu od bilizu milijardu eura na 75 mil. današnje vrijednosti, ukupna trţišna vrijednost svih fondova. Da bih vam pomogao da se fokusirate na konkretne odgovore, zamolio bih vas da preskoĉite dio odgovora u kome kaţete da ste saglasni samnom da fondovi nijesu dobro radili. To ste trebali da kaţete prije 10 godina. Zamolio bih vas da preskoĉite da kaţete da Vlada nema nadleţnosti ili nije je imala, jer je to u domenu regulatora, jer i te kako Vlada ima nadleţnosti, jer Vlada je kreirala zakone o tom trţištu. Vlada je pisala ovu uredbu koju sam rekao, Vlada svakako a i partija kojom vladate evo već godinama, i te kako ima uticaja na ĉlanove Komisije za hartije od vrijednosti i ova Skupština, naravno, parlamentarna većina je svo vrijeme birala iste ĉlanove Komisije za hartije od vrijednosti. Nemojte mi reći samo da Vlada ne moţe da se miješa na trţište. Umiješali ste se i te kako.Famoznom kontribucijom koju ste dali kod prodaje Telecoma od 30 centi, nešto nezabiljeţeno , u svijetu je neshvatljivo nešto što je uraĊeno tada. Nemojte mi reći da ne moţete da se miješate u trţište kada ste se umiješali sa 44 mil. pomoći Prvoj banci. Nemojte reći, ĉak i zadnji primjer da ste i FP potkupili od jednog Fonda, kao Vlada. Mene interesuje a vjerujem i graĊane Crne Gore zašto ste ovo dozvolili, zašto ste dozvolili da se ovliko provizija, a evo ĉućemo koliko se naplati za svo ovo vrijeme, zašto ste dozvolili da se putem kupovine sa povezanim licima, sumnjivim transakcijama, da budem grub i prost, raskube imovina društvena Crne Gore. Oni su ,, pojeli “ auto put, to je otprilike, pominjali ste ga danas, nestalo je nekih milijardu i 200 miliona. Zašto ste dozvolili toliko bahatosti i osionosti i pohlepe na trţištu kapitala. Pominjali ste, takoĊe, odgovornsot. Volio bih da ĉujem ko je odgovoran za sve ovo? Ko je odgovoran za ovo što ste još jednom, da kaţem jednu rijeĉ narodsku - urnisali trţište kapitala u Crnoj Gori?
  • Hvala vam. Predjsedniĉe Vlade, izvolite.
  • Prihvatam Vašu sugestiju, gospodine Bojaniću, i svakako se neću sloţiti sa vama. Znam da o ovoj temi znate dosta i znam da imate i vlastitog iskustva iz upravljanja jednim fondom koji je takodje u posljednje dvije godine izgubio više od 50% vrijednosti kapitala akcionara, tako da vjerujem da iz tog ugla gledano stvari ne djeluju sviše da kaţem perspektivno ali svejedno, zbog ostalih ljudi koji su, pretpostavljam, manje upućeni u ovu temu duţan sam da saoštim sljedeće: Regulativa za poslovanje investicionih fondova uspostavljena je 2002. godine. U to vrijeme finansijsko trţište, osim bankarskog, gotovo i da nije postojalo. Drţava je kroz zakonsku regulativu nastojala da stvori stimulativan okvir za razvoj trţišta kapitala i u tom kontekstu podsticala stvaranje investicionih fondova i njihov dalji rad kao oblik sofisticiranog finansijskog trţišta. Kao što je poznato, prethodnim Zakonom o investicionim fondovima bila je propisana provizija naknada za upravljanje od 3% vrijednosti portfelja. Ovo je podrazumijevalo da po automatizmu sa rastom trţišne vrijednosti portfelja raste i naknada i obrnuto. Generalno, nakon poĉetnog trogodišnjeg perioda stagnacije vrijednosti portfelja fondova uslijedio je period višestrukog rasta njihove vrijednosti, vrijednosti naplaćenih provizija. Sve do 2008. godine kada su sa prvim naznakama krize dolazi do pada vrijednosti imvine ukljuĉujući i vrijednost portfelja investicionih fondova. Tako je kumulativna vrijednost portfelja investicionih fondova krajem 2002. iznosila 93. mil. 600.900 €. Pet godina kasnije, 2007, je iznosila 647 mil. 105.624 € da bi na kraju 2012. godine ukupna vrijednost opet iznosila 105 mil. 066.409.ooo €. Provizija šest investicionih fodnova su u 2002. godini iznosile 2.808.000 €, u 2007. 19 mil.413.169 €, a u 2012. godini obraĉunate su provizije u iznosu od 861.000. 626 eura. U prilogu pisanog odgovora dostaviću vam detaljan pregled vrijednosti investicionih fondova i vrijednost naplaćenih provizija pojedinaĉno, po fondovima, i po godinama za period 2002-2012. godina. Jasno je da su invsticionih fondovi u jednom periodu razvoja trţišta odigrali vaţnu ulogu disperzije rizika za ulagaĉe, vlasnike vauĉera i kocentracije vlasništva u pojedinim kompanijama. Medjutim, fondovi nijesu opravdali oĉekivanja koja su se odnosila na potrebno restruktuiranje kompanija, unapredjenje njihovog poslovanja, podizanje kooperativne kulture, efikasnosti i konkuretnosti. Ĉesto su, bez obzira na privatno vlasništvo i dominatno vlasništvo investicionih fondova, pojedini problemi, posebno socijalni, izmiještani prema Vladi, dok su fondovi koristili benefite od pasivnog vlasnitšva kroz ubiranje provizija za upravljanje. Istovremeno zaštita manjinskih akcionara u pojednim sluĉajevima nije bila efikasna, pa su mnogi graĊani odluĉili da prodaju akcije fondova. Dakle, poslovanje investicionih fodnova u Crnoj Gori u prethodnom periodu karakterisalo je pasivno vlasništvo i trgovanje hartijama od vrijednosti iz portfelja fonda, kao i pasivno uĉešĉće upravljanju kompanijama iz portfelja fonda. Ovako funckonisanje društava za upravljanje invsticionih fodnova znaĉilo je i potrebu promjene postojećeg koncepta organizovanja investicionih fodnova u Crnoj Gori kroz novu zakonsku i podzakonsku regulativu. Bilo je potrebno ustanoviti novi zakonski okvir koji odgovara ekonomskom trenutku i evropskim standardima i direktivama. Novim zakonom o investicionim fondovima usvojen je koncept obavezne transformacije postojećih fodnova, nastalih u postupku masovne vauĉerske privatizacije. Zakonom je propisan naĉin trasformacije po kome će društvo za upravljanje izabran na skupštini akcionara, u otvoreni fond biti obavezno da prenese proporcijalno dio imovine postojećeg fonda i to sve akcije akcionarskih društava iz portfelja u kojima fond ima manje od 40% uĉešća u kapitalu, da smanji akcijski kapital postojećeg fonda za iznos prenijetih sredstava u otvoreni fond i sprovede investicioni program restruktuiranja i razvoja preduzećima u kojem postojećih fond ima preko 40% uĉešća u kapitalu. Propisivanjem obaveze društva za upravljanje da sprovedu postupak restruktuiranja kompanije iz portfelja fonda regulativa investicionih fodnova obezbjedjuje efikasnije vršenje vlasniĉkih prava fonda u kompanijama i aktivno trgovanje njihovim akcijama. Propisivanje ovakve odredbe imalo je za cilj da pojaĉa odgovornost postojećih društava za upravljanje investicionim fondovima, s obzirom da jaĉa odgovornsot menadţera kompanije iz portfelja prema fondu uslov je jaĉa odgovornost prema fondu je uslov za ostvarenje odgovornost fonda prema svojim akcionarima. Imajući u vidu sve prethodno navedeno, vjerujem da će implementacija novog Zakona o investicionim fondovima doprinijeti oţivljavanju ovog segmenta finansijskog trţišta, povećanju stepena zaštita vlasniĉkih prava kao i pokretanju privredne aktivnosti u kompanijama u vlasništvu postojećih fondova. I bez obzira što ste upozorili ali ipak, ĉini mi se da nije loše podsjetiti, Vlada oĉekuje da Komisija za hartije od vrijednosti, kao nezavisan i regulatoran organ, i supervizor trţišta kapitala, preduzme pravovremene i konkretne korake na sankcionisanju društava za upravljanje investicionim fondovima koji svoje aktivnosti i poslovanje nijesu upodobili zakonskoj regulativi i koji izigravanjem zakona pokušavaju da za sebe steknu materijalnu korist na štetu drugih akcionara i investitora i kompanija kojima upravljaju a time i naštetu ukupne ekonomije. Hvala.
  • Hvala Vam. Kolega Bojaniću, izvolite.
  • Zahvaljujem. Hvala na odgovoru. Naravno, nisam dobio ono što sam traţio, ali eto vidim da se bavite fondom koji sam ja vodio, promašili ste temu, promašili ste temu. To je bio Fond, nije fond odavno, i taj fond je nastao daleko poslije privatizacije. Dodjite na Skupštinu akcionara "Aktiva integre", ako vas interesuje, pa tamo ćete dobiti punu informaciju. Što se tiĉe cifara koje ste rekli, i ja ću neke da pomenem, jer ste ih Vi preskoĉili. Spomenuću neka preduzeća koja su oni trebali da prestruktuiraju, odnosno koja su dobila strateškog vlasnika putem ovakvog naĉina privatizacije. Samo da neka nabrojim: "Izbor" Bar, Bjelasica ,,Rada“, Solana Bajo Sekulić, HTP Onogošt, Mješovito Herceg Novi, HTP Primorje, Cetinje Turist, Titeks, Vunarski kombinat, Staklenici, Fep Pluţine, Primorka Bar, Servis Import, Andrija Baltašić. Dan bi mi bio mali da objasnim o ĉemu se ovdje radilo i kako su se ova preduzeća uništila, odnosno ovi tzv. strateški investitori šta su uradili, ali dobro. Reći ćete da je kriza ili da je jednostavno takvo trţište. U takvom trţištu 2009. godine fondovi su dobili 143 miliona eura od prodaje akcija Elektroprivrede. Znate li koliko sada imaju na raĉunu svi zajedno? Petnaest miliona. Mi svi odliĉno znamo, i vi i ja, gdje su oni otišli. Kaţete da je masovna vauĉerska privatizacija trebalo da donese tu disperziju rizika. Oĉigledno da bi manje osjetili koliko im je novca poneseno. Kaţete da se manjinski akcionari nijesu mnogo potrudili. Pa, naravno da nijesu kada ste vi takve zakone pisali, kada ste vi imali takvu komisiju koja je trebala da brine o njima, i onda ste nam proĉitali novi zakon. Na koga će taj zakon da se primjenjuje? Znate da je od šest fondova ostalo svega ĉetiri i da su dva od ta ĉetiri pred steĉajem. Tako da, što bi rekli, pojela maca, nema više. Ne znam prema kome. Za isto vrijeme su se stotine hiljada eura plaćale konsultantima koji su predlagali kako da se piše taj zakon. Kaţete da ĉekate i nadate se da će Komisija za hartije od vrijednosti da preuzme mjere da ovo sprijeĉi, i to tako ĉekate i nadate se 11 godina. Ja se ne nadam više, znam da je to, naţalost, kraj. Meni je uţasno teško što nijesam mogao bar dio toga da zaustavim. Zahvaljujem.
  • Hvala vam. Predsjedniĉe Vlade.
  • Samo ĉinjenica radi, kaţimo i to da je Komsija za hartije od vrijednosti direktno u nadleţnosti parlamenta. Prema tome, nemojte adresirati, pored onog što sve Vlada nosi, odgovornost za ono što ne nosi. Ako mislite da Komisija loše radi svoj posao, imate uvijek poslovniĉku mogućnost, kako mene tako i predsjednika Komisije, da pozovete i sa njim razgovarate o potrebi kvalitetnijeg rada Komisije. Vlada će, dakle, poštujući ustavne nadleţnosti svakako nastaviti da dalje, kroz aktivnosti o kojima sam govoriti, pokuša da doprinese da fondovi postanu dio rješenja za ekonomske probleme, a ne sami dio problema kako su sada. Opet nijesam ni sluĉajno pomenuo iz bilo kakvog naglašeg kritizerskog odnosa vaše iskustvo u fondovima, ne privatizacionog nego fonda zajedniĉkog ulaganja, jer znam jako dobro da taj fond nije nastao kao posljedica privatizacije nego upravo, kako ste kazali, znaĉajno kasnije, ali vjerujem da se iz njegovog iskustva moţe, takoĊe, u znaĉajnoj mjeri objektivno sagledati problem funkcionisanja fondova u globalnom ekonomskom kontekstu, i nacionalno i globalno. Znaĉi, vi ste u pravu kada skrećete paţnju - nemojte, ipak, sve svoditi na pitanje krize. Mislim da nije to karakteristiĉno ni za Vladu ni za mene. Ipak, kao što vidimo, bilo bi krajnje neracionalno prkositi krizi i govoriti da je uprkos njoj moguće ţivjeti pod staklenim zvonom. Oĉigledno da je ta kriza pokosila evropsku ekonomiju, pa pogaĊa i našu i pogaĊa i trţište kapitala. Drugi dio koji nikako ne bismo smjeli zaboraviti je deficit znanja o kojem sam govorio na našoj raspravi, kada je izabrana Vlada. Plašim se da je to mnogo autentiĉniji problem Crne Gore od ovog globalnog. Plašim se da se on ne pokazuje samo u radu privatizacionih fondova i društava za njihovim upravljanjem, da se ne pokazuje samo ni u fondovima zajedniĉkog ulaganja. On se generalno pokazuje u svemu što je biznis u Crnoj Gori. Podsjetimo se preduzeća, recimo, Oboda, Dakića itd, na koje se ne moţe odnositi ovaj aspekt ekonomskih problema. Dakle, oni nijesu bili predmet masovne vauĉerske privatizacije. Generalno, svaki od tih problema govori o jednom, ozbiljan deficit znanja, slaţem se sa vama, i nadam se da ćemo zajedno raditi da ga prevaziĊemo. Mislim da je to, zaista, ozbiljan deficit koji najeksplicitnije ugroţava ostvarenje i ono što su ekonomski interesi Crne Gore. Zbog toga sam tom pitanju prilikom izbora Vlade posvetio tu paţnju i predloţio da razmislimo o preduzetništvu kao predmetu u redovnom sistemu obrazovanja da bi smo organski otklanjali deficit koji imamo.
  • Hvala vam. Moţe. Mislim da smo u stanju gdje svi moramo da pokupimo znanje koje imamo da se bolje snaĊemo. Izvolite.
  • Vrijeme je da podsjetim premijera na njegovu izjavu kada je bio predsjednik. Privatizacioni fondovi su se preko društava za upravljanje izrodili u nešto što nema odgovoran odnos prema ekonomskim interesima drţave, to ste izjavili kao predsjednik Crne Gore.
  • Predsjedniĉe, ţelite li vi? U redu. Nemojte da idemo tako predaleko, moraćemo se sjetiti niĉim izazvanih sankcija. Ono što je poruka ovakvih susreta, treba da imamo zajedniĉku temu, da naĊemo što više saglasnosti i kako da idemo na bolje. Idemo dalje. Ostali su još kolega Kalaĉ i Gjeka. Prvo će kolega Gjeka, a onda kolega Kalaĉ. Izvolite.
  • Hvala. Poštovani predsjedniĉe Skupštine Crne Gore, poštovani predsjedniĉe Vlade Crne Gore, poštovani poslanici, poštovani ministri, uvaţeni graĊani Crne Gore, U ime Kluba albanskih partija, Hrvatske graĊanske inicijative i Liberalne partije Crne Gore, a na osnovu ĉlana 187 i 188 Poslovnika Skupštine Crne Gore, predsjedniku Vlade gospodinu Milu Đukanoviću postavljam sljedeće poslaniĉko pitanje: Šta je Vlada preduzela po pitanju preispitivanja spoljnih i loših privatizacija i raskida ugovora sa onim partnerima koji nijesu ispoštovali ugovorene obaveze? Obrazloţenje: Tokom procesa privatizacije u Crnoj Gori jedan dio novih vlasnika nijesu ispoštovali svoje ugovorene obaveze, tako da umjesto poboljšanja stanja u tim preduzećima, pogoršalo se. Ovo je imalo negativnih posljedica na ukupnu privredu Crne Gore. U turistiĉkoj privredi, na primjer, imamo sluĉajeva gdje su novi vlasnici rušili postojeće objekte i nijesu ispoštovali rokove za izgradnju novih, kako je bilo predviĊeno ugovorima. Dolaskom na ĉelo Vlade gospodin predsjednik Milo Đukanović je najavio da će biti preispitane sve loše i sporne privatizacije i biti raskinuti ugovori sa onim partnerima koji nijesu ispoštovali ugovorene obaveze. Koji će se konkretni koraci preduzeti u tom pravcu? Hvala.
  • Hvala, kolega Gjeka, u ime Kluba poslanika albanskih partija, HGI i Liberalne partije Crne Gore, da vas do kraja najavim, da je bilo korektno prema vašim kolegama u Klubu. Izvolite.
  • Gospodine Gjeka, Vlada je na sjednici od 24. januara 2013. godine formirala radni tim koji je imao za cilj preispitivanje svih nerealizovanih ugovora u oblasti turizma. Radni tim je analizirao predmetne ugovore, utvrdio ĉinjeniĉna stanja na terenu, obavio razgovore sa investitorima i na osnovu svih ĉinjenica saĉinio informaciju koju je prezentirao na sjednici Savjeta za privatizaciju i kapitalne projekte 18. marta 2013. godine sa predlogom zakljuĉaka. Tom prilikom Savjet je usvojio zakljuĉke koje je proslijedio Vladi na usvajanje. Savjet je predloţio da se raskinu ugovori sa investitorima koji nijesu ispunili svoje ugovorene obaveze iz investicionog programa za hotele Planinka i Jezera na Ţabljaku, kao i sa kupcem većinskog paketa akcija društva Centar za odmor, rekreaciju i lijeĉenje AD Igalo, kao i ugovor o kupoprodaji hotela As u Petrovcu. Savjet je predloţio za tri ugovora kojima je utvrĊena neaţurnost lokalne samouprave od donošenja planske dokumentacije, ĉime je onemogućeno investitorima da realizuju svoje ugovorom preuzete obaveze, da se saĉini aneks ugovora, kako bi se definisala prava i obaveze uz precizno definisanje raskidne klauzule, za hotele Galeb i Mediteran u Ulcinju, kao i za dugoroĉni zakup zemljišta na poluostrvu Vratislava u opštini Ulcinj. Za dugoroĉni zakup zemljišta na lokalitetu Rose u opštini Herceg Novi zatraţeno je da konzorcijum ispuni svoje obaveze do 1.juna 2013. godine kako bi ugovor bio zatvoren, a u sluĉaju da ne doĊe do ispunjenja zahtjeva u predloţenom roku pokrenuće se postupak raskida ugovora. Kao predsjednik Vlade i dalje ću insistirati na politici praćenja svih ugovora koji su sklopljeni izmeĊu Vlade i investitora a kao rezultat toga Savjet je na posljednjoj sjednici formirao tim koji će napraviti kompletnu analizu svih privatizacionih ugovora, dakle i u drugim vanturistiĉkim oblastima zakljuĉenih na osnovu javnog tendera i u najkraćem roku dostaviti Vladi zakljuĉke sa predlogom mjera. Zahvaljujem na paţnji.
  • Hvala, predsjedniĉe. Ostaje kolega Kalaĉ u ime Kluba poslanika Bošnjaĉke stranke. Izvolite.
  • Hvala, predsjedavajući. Uvaţni predsjedniĉe i ĉlanovi Vlade, dame i gospodo poslanici, U ime Kluba poslanika Bošnjaĉke stranke postavljam sljedeće pitanje: Poštovani predsjedniĉe Vlade, kada se planira poĉetak gradnje auto-puta Bar-Boljari, da li ima zainteresovanih kompanija za izgradnju i ako ima koje su to kompanije? Obrazloţenje: Postojeći magistralni put M-2 posebno njegova dionica od Podgorice do Kolašina predstavlja "ţilu kucavicu" u povezvanju sjevera i juga Crne Gore. Svjedoci smo da i najmanji prekid saobraćaja na ovoj dionici skoro u potpunosti odsijeca sjever naše drţave, a da ne govorimo o vanrednim situacijama kakvu smo imali u februaru 2012. godine. Gradnja ovog autoputa, kojeg graĊani sjevera Crne Gore odavno išĉekuju, imala bi dugoroĉne direktne i indirektne posljedice na poboljšanju ekonomske situacije u Crnoj Gori i iz tog razloga smatramo ovaj projekat jednim od krucijalnih. Vjerujemo da bi se njegovom izgradnjom smanjila trenutno veoma izraţena regionalna razlika. Na taj naĉin bi se u znaĉajnoj mjeri smanjila i demografska kretanja koja su naroĉito izraţena u periodu izmeĊu dva posljednja popisa stanovništva. Predmetni magistralni pravac predstavlja jednu od visoko riziĉnih dionica puta. Izgradnjom autoputa, prije svega, povećala bi se bezbjednost u saobraćaju, jer statistika govori da je na ovom putnom pravcu broj saobraćajnih nezgoda poraţavajući, a ishodi tih nesreća ĉesto budu plaćeni ţivotima. U interesu svih graĊana Crne Gore je da ovaj autoput bude izgraĊen što prije kako ne bi ostala jedna od obećanih a nikad dovršenih investija.
  • Hvala. Predsjedniĉe Vlade, izvolite.
  • Poštovani gospodine Kalaĉ, auto put prema sjeveru zaista predstavlja strateški infrastrukturni projekat za Crnu Goru, koji pored toga što ima izraţeni integrativni karakter sa ciljem boljeg povezivanja sjevernog regiona sa centralnim i juţnim dijelom zemlje, utiĉe i na generisanje meĊunarodnog saobraćaja, boljeg protoka putnika i roba i doprinosi brţem socijalnom i ekonomskom napretku drţave. Pored razvoja same fiziĉke infrastrukture, ovaj projekat daće i doprinos razvoju drugih grana u drţavi, kao što su turizam, trgovina, energetika i tako dalje. TakoĊe auto put Bar-Boljare predstavljaće alternativu za postojeći putni pravac kroz kanjon Moraĉe, na kojem su se u proteklom periodu ĉesto dogaĊale saobraćajne nesreće. Projekat auto puta Bar Boljare predstavlja jedan od najvaţnijih prioriteta Vlade Crne Gore i jedan je od elemenata naše integracione strategije koji će omogućiti takoĊe i sigurniju mobilnost ljudi i roba. Trenutno se po pitanju razvoja ovog projekta odmaklo u saradnji i pregovorima sa tri partnera, sa evropskom investicionom bankom, sa ameriĉko-turskim konzorcijumom Behte Lenka i kineskim kompanijama SISISISI i SRPS. Vlada Crne Gore planira u drugom kvartalu ove godine da donese odluku o realizaciji ovog projekta. U optimistiĉkoj varijanti postoji mogućnost da se u drugoj polovini godine otpoĉnu radovi na prioritetnoj dionici auto puta od Podgorice do Mateševa. Kada kaţemo u optimistiĉkoj varijanti, kao što znate, to će uveliko zavisiti od toga šta će biti stav partnera nakon izbora partnera. Da li će se osloniti na ono što je već pripremljena projektna dokumentacija, sa kojom smo, kao što znate već jednom izlazili na meĊunarodni tender i imali interes odreĊenih, ne partnera koji nijesu bez renomea, ali na ţalost tada je poĉela globalna ekonomska kriza i tada je bilo nemoguće na meĊunarodnom finansijskom trţištu zatvoriti konstrukciju finansiranja ovako krupnog projekta. Dakle, zavisno od toga će i poĉeti fiziĉka realizacija ovog projekta. Naše je uvjerenje da imamo dosta dobro pripremljenu i prostorno-plansku i projektnu dokumentaciju i da je realno, o tome smo već razgovarali sa nekim od potencijalnih partnera, da je realno da se u kratkom roku nakon potpisivanja ugovora pristupi realizaciji prioritetne dionice. Za projekat auto puta, pored ova tri partnera, postoji interesovanje i drugih partnera, od novijih zainteresovanih ţelim da pomenem turski konzorcijum Gulsandoguš koji trenutno boravi sa svojim timom inţenjera u Crnoj Gori i analizira teren, raspoloţivu dokumentaciju i priprema svoju ponudu. U ponedeljak 18. aprila svoje planove povodom projekta auta puta predstavile su indijska kompanija, HSTL, njemaĉka kompanija Vertag, dok su svoja interesovanja izrazile ili boravile u Crnoj Gori italijanska kompanija Salini, kanadska kompanija SNC, kao i poljska kompanija.Tako da, ţelim da podijelim sa vama zadovoljstvo zbog rastućeg interesovanja za uĉešće inostranih partnera u realizaciji ovog strateškog projekta i moje je uvjerenje da ćemo uz punu posvećenost i paţnju koje resorno ministarstvo i Vlada poklanjaju ovom projektu kao prioritetnom razvojnom projektu Crne Gore, uspjeti da u bliskoj perspektivi definišemo partnera i da krenemo u realizaciju projekta koji će svojim multiplikativnim efektima generisati ozbiljna pomjeranja u stvaranju društvenog proizvoda Crne Gore. Hvala vam na paţnji.
  • Hvala, predsjedniĉe Vlade. Poslanik Kalaĉ ţeli i dopunsko pitanje. Izvolite.
  • Hvala vam, predsjedniĉe Vlade. Malo prije ste kazali da je ekonomska kriza pokosila kompletnu evropsku ekonomiju, pa samim tim i našu. Sa time se slaţem, ali se ne slaţem sa tim da za sve što se dešava ili ne dešava, ekonomska kriza bude opravdanje. Poznajući konfiguraciju Crne Gore, jasno mi je da taj auto put ili jedan takav infrastrukturni objekat sigurno ne moţe koštati kao da se radi u ravniĉarskim predjelima, pa shvatam i taj dio, ali u prilog ovim mojim tvrdnjama reći ću sljedeće. Imamo zemlju u okruţenju koje i pored ekonomske krize rade na izgradnji infrastrukture. Kod nas pored ovoga, kojega smatramo najvećim od infrastrukturnih projekata postoje još projekti izgradnje magistralnog puta Gusinje-Tuzi, preko Albanije. Šta je sa realizacijom toga puta? Onda šta je sa pokretanjem, odnosno stavljanjem ponovo u funkciju aerodroma u Beranama? Ako uzmemo za primjer Albaniju, našeg susjeda, vidjećemo da je u posljednjih ĉetiri, pet godina, izgraĊeno oko 100 km auto puta uz odreĊene nepovoljnosti koje imamo i mi. Konkretno mislim na konfiguraciju terena. U Bosni opet imamo izgraĊeno, u posljednjih 4 godine, skoro 100 km auto puta, a Slovenija koja je po teritoriji dva puta veća od Crne Gore, uzeću kao jedan primjer koji u ovom trenutku nije za nas dostiţan, a to je izgraĊenih 513 km auto puta, s tim što je 200 km naslijeĊeno iz bivše SFRJ, dok je ovih 313km izgraĊeno u posljednjem periodu. Hvala.
  • Hajdemo širokom dţadom ako hoćete.
  • Veoma kratko. Slaţem se sa vama, gospodine Kalaĉ. Mislim da ste razumjeli da ne ţelim zaista da pribavljam, ali bih za neĉinjenje kada govorimo o posljedicama globalne krize vjerujem da dijelimo ono što su zajedniĉka znanja i utisci i uvijek kaţem da je i u takvim uslovima neophodno raditi, traţiti moguće izvore finansiranja za realizaciju i najzahtjevnijih projekata kao što su infrastrukturni. Znam da se ponešto radi u regionu, imamo komunikacije sa istim partnerima koji uĉestvuju u finansiranju odreĊenih projekata u drugim drţavama u region. Moţda je mali problem da su kod nas ipak ovi projekti nešto skuplji zbog konfiguracije terena o kojem ste govorili, koja, vjerovatno, ĉini kilometar gradnje auto-puta u Crnoj Gori posebno na ovoj prvoj dionici od Podgorice do Mateševa, najskupljim ili medju najskupljim u Evropi.Tako da imamo ozbiljne izazove kada je u pitanju obezbjedjenje finansiranja, zatim definisanje uslova finansiranja, kako ne bismo namakli Crnoj Gori i Budţetu omĉu oko vrata za otplatu kredita u narednom periodu i naravno ono pitanje statistiĉko izdavanja garancija koje nas onda dovodi u neugodnu poziciju kada je u pitanju definisanje kreditnog rejtinga i naše generalne pozicije na medjunarodnom trţištu. Uprkos svemu mislim da imamo prostor za definisanje aranţmana i optimista sam. Takodje, ţelim da se sloţim sa Vama da je veoma vaţno raditi i na drugim projektima. Ja sam u odgovoru na pitanje gospodina Simovića kazao da nam je oko 65 miliona kapitalni budţet u ovoj godini, 39,7 miliona je budţet Direkcije za puteve. To znaĉi više od polovine ukupnog kapitalnog budţeta je upravo namijenjeno putnoj infrastrukturi i tu se radi na odreĊenim poslovima, ne samo kapitalnog odrţavanja, nego i daljeg razvoja naše putne infrastrukture. Konkretno kada je u pitanju ovaj put koji bi povezao Gusinje i Podgoricu problem je, mislim, nešto više na albanskoj strani. Mislim da smo mi uradili dobar dio naše obaveze ali tek se sada oĉekuje da albanska strana startuje sa svojom dionicom kako bismo jedan vrijedni prekograniĉni put stavili u funkciju i olakšali ţivot ljudima sa sjevera Crne Gore, ljudima iz Albanije i rekao bih kvalitetnijoj meĊusobnoj komunikaciji. Svakako ovim pitanjima ćemo pridavati veliku vaţnost i u narednom periodu u uvjerenju, kao što sam kazao, da ćemo time podstaći unutrašnju integraciju crnogorskog prostora, bolje korišćenje resursa i stvoriti pretpostavku za kvalitetnije infrastrukturno uvezivanje Crne Gore, kao turistiĉke destinacije, u regionalne tokove. Hvala.
  • Hvala, predsjedniĉe Vlade. Ovim smo završili premijerski sat u novom formatu,ako tako mogu reći. Nastavićemo sada već jednomjeseĉno. Ĉuli smo i ţelje za jedan put sedmiĉno, ali da razradimo ovo jednom mjeseĉno. Poslije pet minuta pauze nastavićemo sa poslaniĉkim pitanjima. Pet minuta pauza ipak smo dva i po sata u aktivnom poslu i idemo redom od potpredsjednika Vlade Lukšića. - pauza –
  • Poštovane poslanice i poslanici, uvaţeni potpredsjednici Vlade, Nastavljamo sa postavljanjem poslaniĉkih pitanja upućenih ĉlanovima Vlade. Samo da podsjetim da se poslaniĉka odredba koja je promijenila poslednje pitanje u dijelu koje se odnosi na premijerski sat, ne odnosi na pitanja koja su upućena potpredsjednicima i ministrima. Prema rasporedu koji sam dobio potpredsjednik Vlade i ministar vanjskih poslova i evropskih integracija, gospodin dr. Igor Lukšić je prvi po redosledu‚ a imamo dva poslaniĉka pitanja koja su upućena gospodinu Lukšiću. Prvi je poslanik Demokratskog fronta gospodin Emilo Labudović. Kolega Labudoviću, izvolite.
  • Zahvaljujem, gospodine potpredsjedniĉe. Koleginice i kolege,gospodine ministre vanjskih poslova, U onoj dnevnoj kolokvijalnoj politici, natpisima, prigodnim istupima ĉelnika ovog reţima se ĉesto istiĉe da je od svih drţava nasljednica bivše Jugoslavije Crna Gora najmanje opterećena neĉim što se zovu teritorijalna pitanja, problemi granice, razgraniĉenja i tako dalje i tako dalje. Medjutim, s vremena na vrijeme, da li dirigovano ili sluĉajno u prvi plan izbiju dva krupna graniĉna problema sa kojima se Crna Gora, na ţalost, još uvijek ne suoĉava ali će se morati suoĉiti i moraće ih riješiti prije ili kasnije. S obzirom da je od uspostavljanja privremenog reţima razgraniĉenja na Prevlaci, koja je moţda teritorijalno beznaĉajna ali strategijski veoma vaţna taĉka teritorije Crne Gore jer se u njenoj blizini, i ona zapravo dominira ulazom u Bokokotorski zaliv, prošlo više od 10 godina. Javnost, pa ĉak i ovaj dom, još uvijek se drţi u neznanju u kojem su stanju pregovori sa Republikom Hrvatskom vezano za taj problem. Kakvi su izgledi da Crna Gora ostvari ono što, po mom dubokom uvjerenju, predstavlja njeno istorijsko pravo? Da li su iscrpljeni svi napori u tom pravcu, ili se polako javnost priprema za ono izgleda neizbjeţno, a to je da će se ovaj problem razrješiti arbitraţom pred MeĊunarodnim sudom pravde. Ono što mene više i od samog ishoda brine, gospodine potpredsjedniĉe Vlade i ministre vanjskih poslova, jeste ĉinjenica da se to uporno gura pod tepih i uporno drţi daleko od oĉiju javnosti kao da se to ne tiĉe nikoga u Crnoj Gori osim te mješovite komisije, ako ona još uvijek postoji, I ako ona još uvijek radi svoj posao. Pitam se, to je bila jedina intencija mog pitanja - moţe li, recimo Skupština Crne Gore, kao najpozvanija, da to riješi i ona koja će na kraju morati da stavi paraf na tu odluku, da se drţi van toga i da bude neinformisana i neobaviještena makar u onoj formi, i makar u onoj mjeri koje to stanje pregovora dozvoljava. Zato sam vam uputio sljedeće pitanje: U kojoj su fazi pregovori sa Republikom Hrvatskom o razgraniĉenju u oblasti Prevlake? Ko su sve, u ime Crne Gore, ĉlanovi Ekspertske komisije za razgraniĉenje, da li je i kada Vlada Crne Gore zvaniĉno razmotrila neki njen izvještaj i da li i kada Vlada ima namjeru da o toku i rezultatima ekspertskih i politiĉkih priprema za rješenje ovog pitanja upozna Skupštinu Crne Gore? Odgovor od Vas oĉekujem i u pisanoj formi, a raĉunam da nijeste imali vremena, ali takoĊe raĉunam da ćete ispuniti tu obavezu.
  • Zahvaljujem kolegi Labudoviću. Potpredsjednik Lukšić, odgovor. Izvolite.
  • Hvala, gospodine potpredsjedniĉe. Naravno da ćemo dostaviti i odgovor u pisanoj formi, a zahvaljujem poslaniku Labudoviću, kao i poslaniku Laloševiću, koji je postavio u suštini skoro isto pitanje, na aktualizaciji ove teme, jer mislim da je pitanje pravovremeno. Mislim da je u suštini dobrodošlo kao inicijativa da se na sliĉnu temu razgovara za koji dan na parlamentarnom Odboru koji se bavi medjunarodnim pitanjima. Iskoristio bih odgovor da naglasim sljedeće, a to je da medjudrţavni pregovori se obiĉno sastoje od tri faze, inicijalne, razvojne i završne faze. U sluĉaju pregovora sa Republikom Hrvatskom nalaze se u tzv. razvojnoj fazi, jer je inicijalna faza okonĉana prihvatanjem protokola izmeĊu Vlade Republike Hrvatske i tada Savezne Republike Jugoslavije o privremenom reţimu uz juţnu granicu iz 2002. godine. Uzevrši u obzir da su se šefovi diplomatija Crne Gore i Hrvatske nedavno dogovorili da revitalizuju bilateralne napore za rješavanje ovog pitanja, Vlada je zaduţila ministra vanjskih poslova i evropskih integrcija da donese rješenje o formiranju i razgraniĉenju izmedju Crne Gore i Republike Hrvatske. Planirano je da Vlada na narednom zasijedanju donese odluku o prestanku vaţenja svoje ranije odluke o formiranju Komisije za pripremu pravnog postupka, razgraniĉenja izmedju Crne Gore i Republike Hrvatske pred Medjunarodnim sudom pravde u Hagu. Iz naziva prethodne komisije slijedi da se rješenje pitanja apriori usmjerava ka Haškom sudu iako predsjednici dvije susjedne prijateljske drţave smatraju da još uvijek ima prostora za bilateralni dogovor, što i jedna i druga strana smatraju višestruko povoljnijim ishodom. To bi potvrdilo kapacitete dvije drţave da ovakva pitanja rješavaju kroz pregovore uz uvaţavanje medjusobnih interesa i imajući u vidu medjususjedske odnose. To na drugoj strani ne iskljuĉuje mogućnost arbitraţnog postupka ukoliko se protezanje zajedniĉke drţavne granice ne utvrdi kroz bilateralni postupak razgraniĉenja. U pripremi je rješenje Ministarstva vanjskih poslova i evropskih integracija o formiranju odgovarajuće komisije na ĉijem ĉelu će biti i dalje ministar vanjskih poslova i evropskih interacija. Komisija će, najvjerovatnije, imati 10 ĉlanova meĊu kojima su i rukovodioci iz Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave za nekretnine, drugih drţavnih organa, i istaknuti eksperti za medjunarodno pravo koje imamo u Crnoj Gori. Vlada Crne Gore nije imala mogućnost da razmotri izvještaje nove Komisije za razgraniĉenje, budući da je u toku njeno formiranje, ali je Vlada u nekoliko navrata ranije razmatrala tehniĉke izvještaje prethodne Komisije za pripremu pravnog postupka za razgraniĉenje izmedju Crne Gore i Republike Hrvatske na osnovu kojih je konstatovano da nijedna strana još uvijek nije definisala predmet spora i da privremeni protokol iz 2002. godine izmedju SRJ i Republike Hrvatske nastavlja da se primjenjuje bez ikakvih problema do današnjeg dana, kao pravni osnov privremenog reţima uz Prevlaku. U širem politiĉkom i regionalnom smislu, privremeni reţim je uspostavio dobru praksu na pograniĉnom podruĉju i stvorio pretpostavke da se konaĉno rješenje ovog pitanja traţi u procesu pregovora, ne ograniĉavajući vremenski trajanje privremenog rješenja koje je sada na snazi. Poslije oĉekivanog ulaska u Evropsku uniju 1. jula ove godine Republika Hrvatska treba da prilagodi reţim pograniĉnog saobraćaja, te upodobi svoje graniĉne prelaze i reţim prelaska drţavne granice evropskim pravilima a u skoroj budućnosti i šengenskom kodeksu, te da uĉini sve što je potrebno kako bi bila utvrdjena drţavna granica Republike Hrvatske, kao spoljna granica Evropske unije prema svim susjedima koji nijesu ĉlanovi Evropske unije. Vlada Crne Gore će, imajući to u vidu, zaduţiti Komisiju za razgraniĉenje Crne Gore i Republike Hrvatske, kao i Komisiju za utvrĊivanje protezanja drţavne granice i otvaranja graniĉnih prelaza i utvrĊivanje reţima pograniĉnog saobraćaja i integrisano upravljanje granicom, koja je u nadleţnosti Ministarstva unutrašnjih poslova, da intenziviraju aktivnosti u pripremi odgovarajućih akata, mjera i aktivnosti. U ovoj fazi dvije strane su pripremile predloge sporazuma o graniĉnim prelazima i predlog sporazuma o pograniĉnom saobraćaju. Pregovori o ova dva sporazuma nedavno su zapoĉeti u dobroj vjeri uz obostrano uvjerenje da oni neće imati reperkusije za utvrdjivanje zajedniĉke granice. Budući da će Komisija za razgraniĉenje izmedju Crne Gore i Republike Hrvatske biti u direktnoj nadleţnosti Ministarstva vanjskih poslova i evropskih integracija, moţe se oĉekivati da će njen predsjednik ili lice koje ovlasti, biti u prilici da redovno obavještava Skupštinu o toku i rezultatima rada, neposredno nakon što se ona sastane sa odgovarajućom Komisijom Republike Hrvatske. Takodje, prilika za podrobnije upoznavanje o pitanjima vezanim za Prevlaku, pruţiće se i u petak, za koji dan, na zasijedanju Odbora Skupštine Crne Gore za medjunarodne odnose i iseljenike, gdje svjesni obaveze i potrebe da nadleţni organi redovno i blagovremeno upoznaju Skupštinu Crne Gore o rezultatima priprema za rješavanje ovog vaţnog pitanja.Pri tome, naravno, treba imati u vidu i Zakon o zaštiti tajnih podataka, koji u ĉlanu 3 taĉka 3 i ĉlanu 11 taĉ. 1,2,3 i 4 reguliše da podaci iz pregovora u domenu inostranih poslova od drţavnog znaĉaja koji su u toku, spadaju medju zaštićene podatke. Zahvaljujem.
  • Zahvaljujem potpredsjedniku Vlade. Pravo na komentar poslanik Labudović. Izvolite.
  • Gospodine ministre, ako dozvolite jedini generalni zakljuĉak koji mogu da izvuĉem iz ovoga što ste mi saopštili a što sam u najvećoj mjeri, iskren da budem, i oĉekivao, znao sam kojih dometa moţe da bude Vaš odgovor, jeste da je sve vraćeno na poĉetak. 10 godina prethodna Komisija, navodno, nešto radi. Vlada, navodno, razmatra to što Komisija radi, i nakon 10 godina formira se nova Komisija za razgraniĉenje. Ne djeluje li Vam to malo smiještno, za jedan od najvaţnijih teritorijalnih sporova, jedno od najvaţnijih teritorijalnih ptianja koje ima Crna Gora. To što je privremeni reţim funkcionisao dobro, je jedno pitanje, on moţe tako da funkcioniše i 100 godina. Stvar je dobre volje, ili moţda interesa neke druge strane da ga drţi u ovoj, ili onoj formi, ili u onom, ili onom stanju, ali ĉinjenica da se, 11 godina nakon uspostavljanja tog privremenog reţima, stvar vraća na poĉetak, stvarno je katastrofalna. Ili je neko krajnje neozbiljno shvatao to pitanje ili postoji prećutni dogovor da vrijeme uĉini svoje, pa će to riješiti onaj koji će to riješiti, Evropska unija, jer to od 01. jula postaje njena granica, i njen sud će presuditi. A vi ćete nas dovesti, prije svega ovaj dom, što je nezamislivo i što je van svake pameti, da nakon 10 godina nas prvi put spremate u petak informisati podrobnije, dovešćete nas pred svršen ĉin i reći - tako je presuĊeno, mi tu ne moţemo ništa, a onda ćemo za kljuĉ vlastite kuće svaki dan u Zagreb. Gospodine Lukšiću, suviše je to krupno pitanje da bi se to radilo na ovaj naĉin. Drugo, pitao sam Vas, ko su bili ĉlanovi dosadašnje komisije? Pitao sam, koliko su izvještaja podnijeli Vladi i da li je Vlada uopšte ijedan razmotrila i usvojila? Znate li uopšte šta se radilo prethodnih 10 godina? Jesu li oni išta uradili od onoga za šta su bili plaćeni, jer sumnjam da su tamo radili besplatno. Ali, i da jesu to ih ne opravdava, jer su se bavili jednim od najznaĉajnijih drţavnih pitanja Crne Gore u ovom trenutku. Gospodine Lukšiću, suviše neozbiljno, vjerujte. Ovo pitanje nijesam postavio radi ubiranja nekih politiĉkih poena. Nije Prevlaka više opoziciona nego što je vaša, i obratno. Ona je zajedniĉka. Ali, naĉin na koji vi brinete o njoj je, pravo da vam kaţem, ne samo nedomaćinski, nego ĉesto imam utisak da ima i elemente neke zle namjere. Tako se neodgovorno ponijeti prema ulazu u sopstvenu kuću, to ne govori niti o ozbiljnosti Vlade, niti o njenoj odgovornosti, niti o njenoj kompetentnosti, niti, što je najgore, o njenoj struĉnosti. Ne zavidim vam ni najmanje što ste ovo uzeli u svoje ruke, ali ne moţete se lišiti odgovornosti za ovo što je dosad bilo, jer punih 10 godina ste imali ovo pitanje u rukama, i, koliko vidim, nijeste maknuli jedan jedini korak dalje.
  • Zahvaljujem. Sljedeće pitanje za potpredsjednika Lukšića ima poslanik Vasilije Lalošević. Izvolite.
  • Potpredsjedniĉe Parlamenta, poštovani graĊani Crne Gore, poštovane kolege, gospodine potpredsjedniĉe Vlade i ministre vanjskih poslova, Postavio sam sljedeće poslaniĉko pitanje, a ono glasi: U kojoj fazi posla se nalazi takozvana meĊudrţavna komisija Crne Gore i Republike Hrvatske, koja se bavi pitanjem razgraniĉenja u predjelu Prevlake, odnosno Rta Oštro; da li je rad komisije rezultirao usaglašenim tekstom posebnog sporazuma o Prevlaci, a koji bi prethodio pokretanju postupka pred MeĊunarodnim sudom pravde u Hagu? Traţio sam odgovor i u pisanoj formi. Poštovani graĊani Crne Gore i gospodine ministre, manjeg prostora a sloţenijeg imovinsko-pravnog i meĊudrţavnog problema, teško da ćemo moći naći u regionu, u Evropi, a moţda je šire, kakav je sluĉaj sa zduţenim poluostrvom Prevlaka površine od 1km, koji se poput lukobrana nastanio na sami ulaz Bokokotorskog zaliva. Ovo poluostrvo, koje u narodu još zovu Oštra, je prag Boke, a od donošenja rezolucije Savjeta bezbjednosti od 06.oktobra 1992. godine do mirnog i praviĉnog rješenja jugoslovensko-hrvatskog graniĉnog spora, narod ga zove takozvana "Niĉija zemlja". Odmah da se razumijemo na poĉetku, gospodine potpredsjedniĉe Vlade, Socijalistiĉka narodna partija smatra, i to je duboko ugradila u svoj program, da se mora na principijelan i praviĉan naĉin zaštititi vitalni drţavni, nacionalni interes Crne Gore u pogledu oĉuvanja njenog teritorijalnog integriteta i suvereniteta prilikom razgraniĉavanja sa Republikom Hrvatskom na moru i na kopnu. Prije svega, imajući u vidu Odluku Skupštine Crne Gore, ovog doma, dakle, od 21. oktobra 1992. godine, da je Prevlaka sastavni dio Crne Gore i Protokol izmeĊu Vlade Republike Hrvatske i Savezne Republike Jugoslavije o privremenom reţimu uz juţnu grarnicu izmeĊu dviju drţava. Naravno, bez stavova Skupštine Crne Gore, niko nema pravo da donosi konaĉan sud na štetu interesa drţave. Ovdje imam knjigu koju ću Vam pokloniti u petak, pokojnog doktora Ilije Pavlovića, visokog funkcionera Socijalistiĉke narodne partije, koja je naslovljena "Rt Ošto - Prevlaka u vremenu i prostoru". Pokloniću Vam je, tu ćete moći da naĊete dosta zanimljivih podataka iz istorije, ali ćete moći da vidite i sve ono što su poslanici Socijalistiĉke narodne partije još 2002. godine, kada su izgraĊivali platformu za pregovore sa Hrvatskom, oni poslanici koji su bili ĉlanovi Saveznog Parlamenta u Vijeću graĊana i Vijeću republika,a sa Crnogorskog primorja zajedno sa tadašnjim predsjednikom Skupštine opštine Herceg Novi, radili. Tu ćete vidjeti i zanimljive podatke, kako su tada reagovali predstavnici meĊunarodnih institucija, kako su reagovali ljudi iz Crne Gore, ali i iz Hrvatske. Preporuĉujem Vam je toplo. Dakle, imaćete to, ali samo da Vam kaţem da je u tom ĉuvenom protokolu koji do sada funkcioniše vrlo dobro, i tu se potpuno slaţem sa svim onim ljudima koji kaţu da su odnosi izmeĊu Republike Hrvatske i Crne Gore vrlo dobri i da do sada privremeni sporazum nijednom nije bio kršen, u smislu toga da je narušen integritet i suverenitet Crne Gore. Dakle, strane Protokola su se usaglasile da odredbe Protokola i njegovih aneksa, kao i njegovo sprovoĊenje, ni na koji naĉin ne prejudiciraju razgraniĉenje izmeĊu dviju drţava. U ovom trenutku mislim da sva ova priĉa oko mješovite komisije, da u petak moţe da izaĊe dijelom na vidjelo, iako postoji tu i tajnih podataka. Mi treba da vidimo dokle je stigla ta mješovita komisija Hrvatske i Crne Gore. Koliko se sjećam, Hrvatska je imala odreĊeni papir, imala je odreĊenu platformu. Znam da je crnogorska strana ponudila odreĊenu platformu, odnosno papir. Da li će to rezultirati sporom pred MeĊunarodnim sudom pravde u Hagu, ili će se naći rješenje na bilateralnim osnovama, ĉućemo izmeĊu ostalog u petak, a u dijelu komentara govoriću dalje koja su viĊenja moguća da se ostvari mirno rješenje ovog zaista velikog problema. Hvala.
  • Zahvaljujem, kolega Laloševiću. Potpredsjednik Lukšić, odgovor. Izvolite.
  • Zahvaljujem, gosopdine potpredsjedniĉe. Gospodine Laloševiću, sticajem okolnosti imam knjigu pokojnog doktora Ilije Pavlovića, svakako da je interesantna, i ne smeta ako bih dobio još jedan primjerak. Mislim da je vrijedan zapis.S druge strane, mislim ipak da,bez obzira na okolnost, da ovo pitanje još nije trajno riješeno, da nema trajnog razgraniĉenja izmeĊu dvije drţave, i bez obzira na kompleksnost pitanja, pogotovo iz ugla našeg interesa da obezbijedimo u svakom trenutku, dakle, ulaz u Bokokotorsku, nesmetan je u poreĊenju sa drugim graniĉnim sporovima u regionu zaista nešto što za sobom ima ipak nasleĊe, dakle, pozitivno nasleĊe u smislu razgovora koji su izmeĊu dvije drţave voĊeni, i desetogodišnje iskustvo primjene sporazuma privremenog reţima koji je dakle, bez jednog jedinog incidenta funkcionisao i samim tim ĉini mi se jaĉa kredibilitet i jedne i druge drţave u tom smislu. Ono što je, objektivno gledano, bio problem rada prethodne komisije, kao što pretpostavljam da znate, jeste što drugaĉije dvije strane doţivljavaju pitanje razgraniĉenja.Hrvatska strana smatra da je to samo na moru, a crnogorska strana smatra da je sporno i razgraniĉenje na kopnu. U tom kontekstu, da biste pripremili usaglašen kejs za MeĊunarodni sud u Hagu, onda morate imati isti stav oko toga što oĉigledno u odreĊenom trenutku nije bilo moguće postići. Ali, ipak dozvolite mi da, bez obzira što sam dobrim dijelom na ova pitanja već odgovorio, u sluĉaju pitanja poslanika Labudovića, ponovim, da će Vlada, dakle, na prvom narednom zasijedanju, dakle, sjutra, donijeti Odluku o prestanku vaţenja svoje ranije Odluke o formiranju komisije za pripremu pravnog postupka razgraniĉenja izmeĊu Crne Gore i Republike Hrvatske pred MeĊunarodnim sudom pravde u Hagu, i donijeti rješenje o formiranju Komisije za razgraniĉenje izmeĊu dvije drţave na ĉijem ĉelu će biti ministar vanjskih poslova. Predsjednik Crne Gore i Republike Hrvatske smatraju, dakle, da još ima prostora za bilateralni dogovor, što bi u svakom sluĉaju bio mnogo povoljniji ishod ako bi do njega mogli doći, iz više razloga. To bi još jednom potvrdilo kapacitete dvije drţave da otvorena pitanja rješavaju kroz pregovore uz uvaţavanje meĊusobnih interesa i s namjerom daljeg jaĉanja dobrosusjedskih odnosa. To ne iskljuĉuje mogućnost arbitraţnog postupka ukoliko se protezanje zajedniĉke drţavne granice ne utvrdi kroz bilateralni postupak razgraniĉenja. Vlada Crne Gore nije imala mogućnost da razmotri izvještaje nove komisije, kao što sam već kazao, budući da je u toku njeno formiranje, ali u nekoliko ranijih navrata razmatrala takozvane tehniĉke izvještaje prethodne komisije, na osnovu kojih je konstatovano, da nijedna strana još uvijek nije definisala predmet spora i da privremeni Protokol iz 2002. godine izmeĊu SRJ i Republike Hrvatske nastavlja da se primjenjuje bez ikakvih problema do današnjeg dana kao pravni osnov privremenog reţima . Nakon desetogodišnjeg sprovoĊenja moţe se s pravom zakljuĉiti, što je više puta konstatovano od strane zvaniĉnika Evropske unije i Evropske komisije da je privremeni reţim uspostavio dobru praksu na pograniĉnom podruĉju i stvorio pretpostavke da se konaĉno rješenje traţi u procesu pregovora ne ograniĉavajući vremenski trajanje privremenog rješenja koje je sada na snazi. Ponavljam, prilika je, dakle, za nastavak razgovora na ovu temu, dakle, podrobniji nastavak razgovora na ovu temu za koji dan, u petak na Odboru za meĊunarodne odnose i iseljenike. MeĊutim, ono što sam kazao prilikom davanja odgovora na prvobitno, odnosno na prethodno pitanje, jeste da mislim da su ove inicijative pravovremene, da su dakle, dobro došle, jer je naš interes da se aktuelizuje ova tema i da se aktiviraju kontakti izmeĊu dvije drţave kako bi i jedni i drugi bili posvećeni dijalogu, pokušaju da naĊemo odgovarajuće rješenje ovog problema, uporedo naravno, sa daljom primjenom privremenog reţima, ali i sa našim jasnim interesima koji su u tom smislu iskazani, s obzirom na ono što će biti u dugom roku potreba postojanja jasne linije razgraniĉenja na kopnu i na moru. Zahvaljujem.
  • Zahvaljujem gospodinu Lukšiću. Kolega Pavlović proceduralno.
  • Hvala, predsjedavajući. Kolega Laloševiću, hvala. Izvinjavam se, samo reagujem u skladu sa Poslovnikom zato što smo mislim ovdje ušli u jednu zaista problematiĉnu situaciju sa aspekta zakonitosti. Naime, kao što je potpredsjednik Vlade i ministar vanjskih poslova gospodin Lukšić rekao, konaĉno ćemo za neki dan imati jedno kontrolno saslušanje vezano upravo za pitanje Prevlake, koje je predmetom dva ova poslaniĉka pitanja, i dobio sam kao i drugi ĉlanovi odbora, jedan materijal od strane Ministarstva vanjskih poslova koji je klasifikovan kao tajni. Proĉitao sam taj materijal, kao jednim stepenom klasifikovani tajni materijal, poverljiv. Ovdje rizikujući da ću prekršiti, a ne smatram da sam preuzeo tu obavezu da ćutim o tome, moram reći da danas reĉeno u odgovorima ministra vanjskih poslova i potpredsjednika Vlade, sve što je danas reĉeno je u suštini sve što je napisano tamo. Zaista nijesam proĉitao tamo niti jedan jedini podatak, koji, gospodine potpredsjedniĉe Vlade, Vi danas nijeste rekli, ovdje, javno. A taj dokumenat koji ste Vi nama dali je klasifikovan kao tajni. Znam da ste Vi po zakonu ovlašćeni da klasifikujete nešto kao tajno. Ali, nijeste po zakonu istome ovlašćeni da tu klasifikaciju ovdje ad hok kršite. Prema tome, ţelim da ukaţem na ĉinjenicu da se time u stvari obesmišljava cijela priĉa. Obesmišljava se zatvorenost te sjednice ako ste, ĉemu drţimo tu sjednicu zatvorenom, to kontrolno saslušanje, a biće zatvoreno, poštovane graĊanke i graĊani, uprkos ĉinjenici da smo predlaţući kontrolno saslušanje upravo, insistiram na potrebi javnosti da bude obaviještena o neĉemu što je od kapitalnog znaĉaja za svakog graĊanina Crne Gore. Dakle, ta sjednica će biti zatvorena zato što nam je podijeljen materijal koji je klasifikovan kao povjerljiv materijal, a sadrţaj toga materijala sav je ovdje danas iznio potpredsjednik Vlade. Zaista ne vidim razloga zbog ĉega se ovako krši zakon, eklatantno krši zakon.
  • Pa evo, moţe minut takoĊe, ako je u cilju razjašnjavanja.
  • U cilju razjašnjavanja, prvo uopšte mi nije jasno odakle toliki stepen nervoze kod poslanika Pavlovića na ovu temu, zato što to mene samo uvjerava da on nije ĉitao paţljivo tu informaciju ili mi zapravo sugeriše da je njegova ambicija da on tu temu dakle, bez odnosa odgovornosti i uloge koju ima poslanik u ovom Parlamentu govori svugdje, kao što sam nedavno imamo prilike da vidim neki istup medijski u nekoj novini hrvatskoj, gdje je baratao vrlo pogrešnim informacijama i na taj naĉin zapravo utiĉe na kreiranje potpuno pogrešnog javnog mnjenja. Dakle, ako već apelujete na odgovornost onda bojim se da ste pošli od pogrešne adrese. Predlaţem Vama prvo to da radite. Dakle, apsolutno se vrlo dosljedno drţim zakona. Oznaĉili smo kao interno taj material. Ĉak i da nije bilo materijala zatraţi bih da se organizuje zatvorena sjednica Odbora, jer bi to mogla biti prilika da se sa poslanicima razgovara na temu moţda detaljniju, u kojoj fazi su, ili šta su eventualni problemi kada je u pitanju razgraniĉenje, i šta bi mogle biti pozicije Crne Gore u budućim pregovorima. A slaţemo se da bi valjda otvorena sjednica mogla uticati da sve to izaĊe u javnost, pa bi hrvatska strana bila vrlo zahvalna tim našim stavovima.
  • Mislim da je ipak ovo dovoljno u cilju razjašanjavanja. Mislim da prelazimo karakter proceduralnog reagovanja. Izvolite.
  • Prvo samo da kaţem, da sam vidio Vašu reakciju u Hrvatskoj. Po srijedi je nesporazum. Ili ste Vi bili loše informisani ili su mediji pogrešno intepretirali moje stavove. Dakle, moji stavovi su sadrţani u dokumentu koji se zove obrazloţenje inicijative za sazivanje kontrolnog saslušanja. Dakle, radi se prosto ili neobaviještenosti ili o lošoj interpretaciji.Ali što se tiĉe drugoga, zaista nijesam uopšte nervozan. Radi se prosto o tome da je strašno bitan aspekt cijele priĉe. Prosto ne vjerujem da Vi ne sagledavate bitnost toga astpekta cijele priĉe oko Prevlake, da to bude ispriĉano pred oĉima kompletne crnogorske javnosti. Da kompletna crnogorska javnost bude informisana o stavovima svoje Vlade koja će pregovarati o granicama naše zajedniĉke drţave. Ova drţava nije vlasništvo Vlade. Vlade prolaze, ali jeste vlasništvo ovoga naroda. Prema tome, to je aspekt koji je meni jako bitan, i zbog toga sam insistirao na tome da se kontrolno saslušanje obavi javno. MeĊutim, sjednica je zatvorena zato što ste nam Vi poslali, to je obrazloţenje, obrazloţenje je vrlo jasno koje smo mi dobili. Sjednica će biti zatvorena, kontrolno saslušanje, zato što ste Vi poslali matrerijal koji je klasifikovan kao povjerljiv.
  • Sada je vrijeme da ĉujemo kolegu Laloševića na odgovor potpredsjednika Lukšića. Izvolite.
  • Što bi rekao naš narod - neka je prosta bila ova dodatna rasprava. Gospodine ministre, za Socijalistiĉku narodnu partiju je potpuno neprihvatljivo da se na bilo koji naĉin suţava i dovodi u pitanje suverenitet, a samim tim neprihvatljivo je da bilo ko iz vlasti iz bilo kojih politiĉkih institucija vodi, potpisuje ili prihvata meĊunarodne obaveze, odnosno da se bilo kakve odluke donose bez Skupštine. Mala jedna digresija, ja slovim za nekog nervoznog ĉovjeka, ali, danas sam potpuno miran, jer iza mene su argumenti, iza mene je jedan ozbiljan rad poslanika Socijalistiĉke narodne partije minulih decenija, i jedna blaga sugestija Vama kao mome prijatelju i sugraĊaninu, znam da je Crna Gora u ovom trenutku ima realnu šansu da na jedan najbolji praviĉan naĉin riješi ovo pitanje. Sticajem prilika, i Bog hoće da se pored Vas ispred, u prvoj klupi pojavi ĉovjek koji je prije par godina kazao jednu interesantnu stvar u kontekstu ove priĉe. Ništa nije strašno, gospodine potpredsjedniĉe, imali ste jednu izjavu. Naime, gospodin potpredsjednik Vlade gospodin Lazoviću je tada pominjao da u blizini Prevlake ima nafte i plina. A ako se utvrdi postojanje dovoljnih koliĉina gasa i nafte za komercijalnu upotrebu i eksploataciju, kazao je on tada, postoji mogućnost da se zaoštri ili uspori razgovor o daljem razgraniĉenju. Evo, moţda i šlagor za neku dodatnu priĉu, jer ovdje prvi puta imamo ovu ĉinjenicu da zaista tamo imaju bogata nalazišta gasa i nafte, i da zaista moţda postoji mogućnost da se eventualno, Vi ćete sigurno imati više informacija od mene, da doĊe do usporavanja toga. A sada da se vratimo šta to moţe biti konaĉno rješenje? Mislim da privremeni sporazum o privremenom rješenju koji je detaljno opisan u ovoj knjizi, jeste do sada uradio to da postoji vrlo dobri, mogu sad reći, odliĉni odnosi. Vi ste to konstatovali kada ste posjetili Vašu koleginicu u Hrvatskoj gospoĊu Pusić, da nije bilo kršenja tog privremenog sporazuma. Ali, dolazimo sada do logiĉnog zakljuĉka. Koja to mogu biti rješenja? Moţda je prva hipoteza i pretpostavka da konaĉno razgraniĉenje u zoni Prevlake ovoga puta izmeĊu Crne Gore i Republike Hrvatske, ranije smo imali Saveznu Republiku Jugoslaviju, tek slijedi i moţe se krenuti u ovom smjeru. Jedan bi mogao da bude lošiji od ovog privremenog rješenja. On bi moţda, eventualno, uticao na to da neko donese odluku da li je MeĊunarodni sud pravde u Hagu, eventualno, pod pritiskom Evropske unije, da to krene pod potpunom jurisdikcijom Republike Hrvatske. Druga mogućnost je da se Protokolom uspostavljeni privremeni reţim, o kojem mi i danas priĉamo, proglasi stalnim, ĉime bi se odrednica o njegovoj privremenosti i ĉlan 2 Protokola koji niĉim ne prejudicira razgraniĉenje predstavili kao neka vrsta rješenja. Zamoliću vas, gospodine potpredsjedniĉe, mislim da sam zasluţio zbog svog strpljenja, mirnoće i argumentacije da mi date još 30,40 sekundi. Treće rješenje je ovo, kada se ne bi imao gotov papir i materijal, ukoliko ovaj pristup koji ste vi zagovarali u poĉetku vašeg izlaganja ne urodi plodom, ukoliko dvije strane ne usaglase taj tekst, idemo sa posebnim sporazumom pred MeĊunarodni sud pravde u Hagu. U svakom sluĉaju, koja god varijanta bude u Crnoj Gori, mi treba da smo mu naredni i mi treba da štitimo interese Crne Gore. Socijalistiĉka narodna partija, ponoviću još jednom, nemam nikakvu namjeru da kupim politiĉke poene, ali je to fakat, uostalom i knjige su napisane o tome, jer svih ovih godina u saveznom parlamentu i u crnogorskom parlamentu ovdje, ne zaboravite da smo mi ovdje, ja nijesam tada bio ovdje, ni vi, gospodine Lukšiću, u ovoj zgradi, ali smo mi tada donijeli odluku da se bez znanja ovog doma nikako ne moţe riješiti to pitanje. Imamo mogućnost da sa jednim pametnim radom, sa svom argumentacijom koja se mora iznijeti na svjetlo dana, utiĉemo da ili u dobrim meĊunarodnim bilateralnim odnosima sa Hrvatskom riješimo ovo pitanje, ili pred MeĊunarodnim sudom pravde u Hagu riješimo to. Ovo nije bila namjera da gospodina Lazovića provociram, nego on je to rekao. Treba imati u vidu i taj element, da postoji mogućnost tzv. komercijalnog interesa svega ovoga o ĉemu sam priĉao. Hvala vam.
  • Hvala vam, kolega Laloševiću. Bila je to nagrada za vas zbog sabur selamet, što kaţu. Prelazimo na pitanja koja su upućena potpredsjedniku Vlade za ekonomsku politiku i finansijski system i ministru za informaciono društvo i telekomunikacije, gospodinu Vujici Lazoviću. Prva dva pitanja postavio je poslanik Velizar KaluĊerović. Prije toga, imamo proceduralno reagovanje, poslanik Vuletić.
  • Gospodine predsjedavajući, iz poštovanja prema ovom domu sjedim cio dan, vjerovatno ću i narednih dana dok se budu ova poslaniĉka pitanja postavljala to uĉiniti, ali jedna stvar koja ne ide u prilog efikasnosti rada ovoga doma, to je naĉin voĊenja ove sjednice, posebno sada u ovom momentu. Poslaniĉko pitanje gospodina kolege Laloševića, što postavljanje, što odgovor, a komentari sa strane, trajalo je 25 minuta. Po Poslovniku, za jedno poslaniĉko pitanje opredijeljeno je deset minuta. Zašto deset minuta? Tri minuta se postavlja pitanje, tri minuta se odgovara, tri minuta komentar, ili po pet, ne znam. Javio sam se samo da sugerišem da radimo efikasnije, odnosno onako kako je po Poslovniku, jer ovako se bojim da će nas izbori zateći ovdje 7. aprila, kako smo krenuli po efikasnosti rada.
  • Hvala vam, kolega Vuletiću. Zaista, vaša reakcija jeste umjesna, ali imajući u vidu da ste i vi, takoĊe, dobili minut više za proceduralno reagovanje, znaĉi ukupno je trajalo dva minuta, vjerovatno se i ostale kolege povode za takvom praksom. Potpredsjedniku Lazoviću poslanik Velizar KaluĊerović postavio je dva pitanja. Izvolite.
  • Hvala vam, gospodine potpredsjedniĉe. Poštovana Skupštino, poštovani graĊani, gospodine potpredsjedniĉe Lazoviću, Jedno od dva poslaniĉka pitanja na koja imam pravo i ovog puta kao što sam to uĉinio uvijek od kada sam u prilici da kao poslanik to ĉinim, posvetio sam problematici KAP-a. Ovo posljednje glasi: Da li je u Vladi Crne Gore analiziran kvalitet zakljuĉenih ugovora o kupoprodaji KAP-a iz 2005. godine i ugovora o poravnanju iz 2010. godine, posebno sa aspekta štetnih posljedica po KAP i Crnu Goru koje se, pored ostalog, manifestuju na naĉin da se ugovor ne moţe raskinuti bez obzira što inostrani partner u duţem vremenskom periodu drastiĉno krši ugovorne obaveze, kao i da li je bilo rijeĉi o personalnoj odgovornosti zbog ovoga? Koju meĊunarodnu revizorsku kuću je bila angaţovala Vlada, odnosno nadleţno ministarstvo, u cilju revizije poslovanja KAP-a i kada je to uĉinjeno? Kada je revizorska kuća koja je bila angaţovana obavijestila Vladu da odustaje od ugovorenog posla revizije poslovanja KAP-a i koje razloge svog odustanka je navela? S ozbirom da nije izvršena predviĊena revizija, pitam na kojim i na ĉijim podacima Vlada temelji saznanja o stvarnim dugovima KAP-a, polazeći od tako prikazanih dugova kao nespornih i nudeći Skupštini Crne Gore, zaposlenim u KAP-u i ukupnoj Crnoj Gori prihvatljivu varijantu preuzimanja tih dugova pod izgovorom spašavanja KAP-a. Da li je Vlada bila prethodno upoznata da je Montenegro bonus preuzeo snabdijevanje KAP-a elektriĉnom energijom u zadnjem kvartalu prošle godine, kako je upoznata sa tim, kao i u ĉemu su prepoznati benefiti za Montenegro bonus od ulaska u navedeni posao kod ĉinjenice da Elektroprivreda u duţem vremenskom periodu ne moţe da naplati svoje potraţivanje za isporuĉenu elektriĉnu energiju od KAP-a? Da li je Vlada bila u posjedu informacije kako se KAP snabdijeva elektriĉnom energijom od poĉetka 2013. godine? Da li je dala saglasnost za takvo postupanje, a ako nije, da li je zahtijevala da se protiv odgovornih pokrene postupak zbog štetnog i protiv pravnog postupanja? U vremenu koje mi je do tri minuta ostalo za komentar, samo ću najkraće reći, 29. februara prošle godine, dakle prije duţe od godinu dana, Skupština je zaduţila Vladu da u najefikasnijem postupku raskine ugovor sa CEAK-om i, drugo, da angaţuje revizorsku kuću koja će izvršiti reviziju poslovanja Kombinata aluminijuma. Ni jedno ni drugo do ovog trenutka nije uĉinjeno, a sada smo u prilici da nam Vlada velikodušno nudi da parlamentarci stave prst na ĉelo i ono što je inaĉe ustavna pozicija Vlade, mi naĊemo rješenje za Kombinat aluminijuma.
  • Potpredsjednik Lazović. Izvolite.
  • Uvaţeni potpredsjedniĉe Parlamenta, dame i gospodo poslanici, uvaţeni gospodine KaluĊeroviću, Bili ste u prilici da prije nešto više od sat vremena u izlaganju premijera Đukanovića na pitanje poslanika Mandića dobijete znaĉajan dio odgovora na ovo vaše pitanje. Poštujući institut poslaniĉkog pitanja, pripremio sam vam pisani odgovor koji, s obzirom na sloţenost vaših pitanja, prevazilazi vrijeme koje mi je dato ovdje na raspolaganju da vam ga proĉitam. Zato ćete u tom pisanom odgovoru biti u prilici da se upoznate sa ĉinjenicom da je Vlada angaţovala savjetnike u procesu privatizacije, to je bila kompanija BNP Paribas, a u procesu sklapanja ugovora o poravnanju to je bila kompanija Rokas end partners, te da nije taĉno da se ugovori nijesu mogli raskinuti. TakoĊe, u tom odgovoru ćete dobiti informaciju o tome da je kompanija Ernest end Jang odustala od dalje revizije iz njoj poznatih razloga i ĉinjenicu da je Ministarstvo ekonomije pratilo poslovanje Kombinata aluminijuma preko finansijskih izvještaja koje je dostavljao ĉlan borda ispred Vlade u Kombinatu aluminijuma Podgorica. Svakako, u tom pisanom odgovoru će biti data i faktografija da je Vlada u usmenoj formi bila informisana od strane ministra ekonomije da su u posljednjem kvartalu 2012. godine u toku razgovori i pregovori oko snabddijevanja Kombinata aluminijuma sa strujom preko Montenegro bonusa, te da Montenegro bonus u tom poslu nije obezbjeĊivao neke znaĉajne benefite. U konaĉnom, u tom odgovoru ćete dobiti informaciju da Vlada nijednom svojom odlukom nije dala saglasnost na nelegalno korišćenje elektriĉne energije bez ugovora od strane Kombinata aluminijuma koje se dešava od poĉetka 2013. godine. Ako dozvolite, ţelim da primijetim da vi sa namjerom ovo pitanje postavljate meni zato što znate da mi u koalicionoj vlasti po pitanju Kombinata aluminijuma Podgorica od privatizacije pa na dalje, imamo dijametralne stavove i razliĉite pristupe, te da moţda vašim pitanjem doprinosite ili dolivate so na tu koalicionu ranu. Vjerovatno ćete u komentaru postaviti pitanje, pa zašto ste onda zajedno sa njima u vlasti. Moram vam reći da to što se po nekim pitanjima razlikujemo, ne znaĉi da odmah treba razbijati koaliciju. S druge strane, takoĊe, ţelim da saopštim ĉinjenicu da smo sigurni da onog momenta kada bismo mi izašli iz koalicije, neka od opozicionih partija veoma brzo bi prešla preko nekih "principijelnih stavova" i ušla u taj koalicioni odnos. Zahvaljujem.
  • Poslanik KaluĊerović, komentar. Izvolite.
  • Hvala. Prvo da razjasnimo. Nijesam ciljano politiĉki pitao vas, pitao sam resornog potpredsjednika Vlade, jer je problematika vezana za KAP, sloţićemo se, hajde da kaţem, višestruko vezana za više resora i prirodno je da ide prema resornom potpredsjedniku. To što je resorni potpredsjednik Vlade u ovom trenutku iz SDP-a nije moj izbor nego izbor Vlade i vaš personalno, ako hoćemo to. Znaĉajnije od toga je, gospodine potpredsjedniĉe Vlade, skandalozno neodgovoran odnos Vlade ukupno, dakle i Vlade koju ĉini DPS i SDP, bez obzira na vaš liĉni ili tri ministra iz SDP- a koji su u sastavu Vlade, koji imaju drugaĉiji odnos, ali to ništa u suštini ne mijenja. Skupština Crne Gore koja ima pravo da vrši demokratski nadzor nad radom Vlade, a iskljuĉivo je u nadleţnosti Vlade da vodi spoljnu i unutrašnju politiku po Ustavu Crne Gore, dakle i ekonomsku politiku, tu nema nikakve dileme, traţili smo da se hitno pristupi s obzirom da je nesporno kod svih da inostrani partner, dakle ugovorni partner kod Kombinata aluminijuma ne poštuje ugovorne obaveze, da se raskine taj ugovor. Dakle, 29. februara prošle godine, u junu mjecesu prošle godine, kada se Skupština ponovo bavila tim pitanjem, ovo su zakljuĉci koje su predloţili šefovi poslaniĉkih klubova DPS-a i SDP-a, Simović i Banović, u kojima se, izmeĊu ostalog, kaţe - Skupština Crne Gore insistira na dosljednom sprovoĊenju svih zakljuĉaka koji su usvojeni 29.02. Skupština Crne Gore poziva Vladu da u što kraćem roku nastavi sa aktivnostima na raskidu ugovora. Sljedeće, svako dalje odlaganje realizacije ovog zahtjeva Skupštine nanosi trajne štetne ekonomskosocijalne posljedice po Crnu Goru. Ovo su ocjene Skupštine Crne Gore koje je Vlada Crne Gore ignorisala. Meni je zlata politiĉki vrijedno da smo i ja i ovaj parlament i ukupna crnogorska javnost od resornog potpredsjednika Vlade ĉuli da nije taĉno da ugovor ne moţe da se raskine, a i ja to mislim kao pravnik. U ugovoru postoji klauzula, izmeĊu ostalog, ako tri mjeseca i duţe ne plaća struju. Samo da sa ukupnom zainteresovanom javnosti podijelim ĉinjenicu da od 2009. godine do sada je otprilike 50 mjeseci. U tom periodu je Kombinat aluminijuma potrošio cirka oko 150 miliona evra za elektriĉnu energiju. U tom periodu drţava je subvencionirala 60 miliona, period 2009-2012. godina. U ovom trenutku novi dug Kombinata je oko 60 miliona. Dakle, od 150 potrošenih miliona drţava je ili platila ili se priprema da plati 120 miliona. Samo 30ak miliona u tom periodu je Kombinat aluminijuma platio. To znaĉi da duţe od godinu dana, da ne kaţem dvije godine, KAP ne plaća elektriĉnu energiju. Kada kaţem KAP, da me ne bi neko pogrešno razumio, ne mislim na KAP nego na menadţment Kombinata aluminijuma koji se tako neodgovorno odnosi i prema Kombinatu i njegovoj sudbini i prema ekonomiji Crne Gore u cjelini. Hvala vam.
  • Zahvaljujem, kolega KaluĊeroviću. Sljedeće pitanje je takoĊe vaše za potpredsjednika Lazovića. Izvolite.
  • Hvala. Moje drugo pitanje je vezano za ekonomsku problematiku i vezano je za Duvanski kombinat AD u steĉaju, naţalost u steĉaju, i glasi: Šta je bio osnov potraţivanja drţave Crne Gore od Duvanskog kombinata u steĉaju, koje je u trenutku uvoĊenja steĉaja u ovo preduzeće 25. maja 2010. godine iznosilo 30,6 miliona evra, sa navoĊenjem osnova i iznosa svakog potraţivanja pojedinaĉno i godine u kojoj je nastalo? Koliko je drţava do sada naplatila od ovog potraţivanja, uz navoĊenje iznosa naplaćenog potraţivanja po godinama i osnova po kojem je Duvanski kombinat u steĉaju izmirio dug prema drţavi? Kakvu strategiju ima Vlada u pogledu naplate preostalih potraţivanja od Duvanskog kombinata u steĉaju, s obzirom da je u toku dosadašnjeg steĉajnog postupka prodata cjelokupna imovina ovog preduzeća, bez obzira što je Odbor povjerilaca izglasao plan reorganizacije Duvanskog kombinata? Da li su predmet paţnje u Vladi bile ĉinjenice da je Uprava policije, nakon kontrole izvršene 2006. godine, podnijela kriviĉne prijave protiv odgovornih u KAP-u zbog toga što je utvrĊeno da su, citiram, za period 2002-2005. godine od strane odgovornih lica u preduzeću izvršene nabavke roba, materijala, opreme i sliĉno, u ukupnoj vrijednosti od 16,3 miliona evra, suprotno Zakonu o javnim nabavkama, završen citat, kao i kriviĉne prijave MANS-a zbog osnovane sumnje za nezakonito postupanje odgovornih tokom procesa steĉaja u Duvanskom kombinatu u steĉaju? Da li je uraĊena analiza uticaja takvog nezakonitog postupanja u duţem vremenskom periodu na sadašnju dramatiĉno tešku situaciju u koju je dovedeno ovo preduzeće i njegovi bivši zaposleni i obespravljeni manjinski akcionari? Da li je Vlada analizirala štetne posljedice ugovornog aranţmana o prodaji imovine Duvanskog kombinata u steĉaju, zbog ĉega će od poĉetka marta ove godine, a zbog kašnjenja u oslobaĊanju lokacije i objekata novom vlasniku, preduzeću Zeta gradnja Podgorica plaćati mjeseĉno 98.000 evra, uz visoke rizike da novi vlasnik imovine Zeta gradnja moţe ustati i sa tuţbom za naknadu štete, a zbog smetanja posjeda i kašnjenja Duvanskog kombinata u steĉaju u izvršavanju ugovorenih obaveza? Kolektiv koji je postojao u Crnoj Gori, sada već gotovo mogu da govorim u prošlom vremenu, naţalost, duţe od jednog vijeka jedan od najuspješnijih kolektiva sa monopolom u proizvodnji i obradi duvana, ĉiji znaĉaj poslova ...
  • Imaćete vrijeme i za komentar, naravno. Odgovor potpredsjednika Lazovića. Izvolite.
  • Uvaţeni poslaniĉe KaluĊeroviću, da saopštim da se ĉine znaĉajni napori kako bi se oĉuvala jedna tradicionalna proizvodnja, i tu ste potpuno u pravu, nešto što je predstavljalo i brend Crne Gore, a u konkretnom odgovoru na vaše pitanje, ţelio bih da saopštim sljedeće. Osnov potraţivanja drţave Crne Gore od Duvanskog kombinata Podgorica AD u steĉaju, utvrĊen je u steĉajnom postupku i odnosi se na neizmirene obaveze po osnovu poreza, doprinosa i drugih obaveza. Ove obaveze prema drţavi, po presjeku izvršenom 30.06.2010. godine su iznosile 30.631.000 eura. Drţava je nakon toga naplatila od steĉajnog duţnika Duvanskog kombinata Podgorica AD u steĉaju iznos od 5.331.543 eura i unijela isti u akcijski kapital u novi Duvanski kombinat AD Podgorica. Naplata potraţivanja ostvarena je kroz preuzimanje tehnološke proizvodne opreme i mašina, prenos prostora i objekata u Srbiji i ostale opreme i inventara, kao i za plaćenu i ureĊenu projektnu dokumentaciju za novi Duvanski kombinat AD u Podgorici. Pored toga, umanjena su i potraţivanja drţave po osnovu realizovanog socijalnog programa za radnike Duvanskog kombinata u steĉaju u iznosu od 3.806.144 eura, tako da je ukupan iznos potraţivanja drţave Crne Gore u ovom preduzeću u steĉaju umanjen za 9.143.687 eura. Dalja naplata potraţivanja drţave od ovog steĉajnog duţnika ostvarivaće se u skladu sa tekućim sudskim odnosno steĉajnim postupkom u ovom privrednom društvu, o ĉemu će se, prije svega, starati steĉajni sudija, steĉajni upravnik, Odbor povjerilaca, kao i Ministarstvo finansija, odnosno Poreska uprava u ime steĉajnog povjerioca. Što se tiĉe istraţnih postupaka koji su poslaniĉkim pitanjem navedeni iz ranijeg perioda 2002-2005. godine, kontrola izvršena od Uprave policije, kriviĉne prijave MANS-a i drugih subjekata su predmet razmatranja nadleţnih organa, odnosno tuţilaštva i, konaĉno, suda. Vlada Crne Gore poštovaće cjelokupni zakonima utemeljeni pravosudni postupak i donešene presude i u okviru svoje nadleţnosti izvršavati svoje obaveze koje su donesene ili će se donijeti u vezi sa ovim i drugim sliĉnim pitanjima. Vlada Crne Gore posredstvom Savjeta za privatizaciju i kapitalne projekte i nadleţnog ministarstva ĉini sve napore da se što prije realizuje privatizacija ili dokapitalizacija novog Duvanskog kombinata Podgorica AD i time stvore uslovi za dalji rad duvanske industrije u Podgorici. Ove aktivnosti podrazumijevaju izgradnju novog proizvodnog objekta u agroindustrijskoj zoni na Ćemovskom polju u Podgorici, zatim izmještanje proizvodne opreme i radno angaţovanje dijela radnika u novom duvanskom kombinatu Podgorica. Svi postupci i aktivnosti imaće za posljedicu, kao što se i navodi u poslaniĉkom pitanju, ustupanje stare lokacije i starih objekata novom vlasniku, preduzeću Zeta gradnja iz Podgorice, u skladu sa zakljuĉenim ugovorom. U tom smislu, svi dalji napori Vlade su usmjereni u ovoj oblasti, kao i novog duvanskog kombinata, upravnog odbora i skupštine novog duvanskog kombinata, a najnoviji zakljuĉci i odluke donešene na drugoj sjednici Savjeta za privatizaciju i kapitalne projekte prije dva dana imaju za cilj hitno raspisivanje novog javnog poziva za privatizaciju ili dokapitalizaciju novog Duvanskog kombinata AD Podgorica ĉijom realizacijom će se konaĉno steći uslovi za preuzimanje obaveza po zakljuĉenom ugovoru sa Zeta gradnjom Podgorica. Zahvaljujem.
  • Hvala, gospodine Lazoviću. Kolega KaluĊeroviću, izvolite.
  • Hvala vam, gospodine potpredsjedniĉe, Prvo, gospodine Lazoviću, prenesite premijeru Vlade i zaloţite se, to vam ja sugerišem, da najozbiljnije razmotri predlog koji je ovih dana dobio od udruţenja manjinskih akcionara, koji su na jedan volšeban naĉin, rekao bih bezobrazan, nezakonit naĉin ostavljeni bez svojih 48,5% akcija u ukupnoj imovini Duvanskog kombinata u steĉaju. Dakle, vjerujem da je to potpuno jedna strategija koja je, izmeĊu ostalog, imala za cilj uvoĊenje steĉaja da bi manjinski akcionari bili ostranjeni, jer negdje uporedo sa tim Vlada i Glavni grad su donijeli odluku o formiranju novog duvanskog kombinata, gle ĉuda, novi Duvanski na istoj adresi Duvanskog u steĉaju, koji daje u zakup imovinu, onaj dio opreme koji je drţava uloţila u novi Duvanski koji je 100 godina pripadao starom Duvanskom kombinatu, i na koji stari Duvanski, koji je sada u steĉaju, plaća zakupninu novom Duvanskom, a i jedni i drugi plaćaju zakupninu Zeta gradnji. Gospodine potpredsjedniĉe Vlade, javno i odgovorno tvrdim, priprema se scenario jednak onom sa kojim je već javnost upoznata, u vezi sa lokacijom Limenke gdje će drţava biti oštećena za preko 10 miliona evra. Ovdje ko zna koliko više od toga. Dakle, od 1. marta ove godine je bio krajnji rok do kada je trebalo da se preduzeću Zeta gradnja vrati imovina i lokacija osloboĊena od objekata na njoj. Ako se to ne uĉini, 98 hiljada svakog mjeseca plaća se Zeta gradnji. Ali, ne samo to, Zeta gradnja zadrţava pravo da ne plaća neplaćeni dio cijene od 6,2 miliona evra sve dok mu se to ne da u posjed. I prema ugovornoj klauzuli ulazi se u rizik i direktne štete koju on moţe u sudskom postupku, bojim se, lagano dokazati. Dakle, to su problemi, to je jedna ogromna neodgovornost koja prati sve ovo što se dešava u vezi sa Duvanskim kombinatom. Da ne pominjem da u javnosti ostaje i dalje nerazjašnjeno pitanje pod kakvim ugovornim uslovima se proizvodi i za koga se proizvode cigarete u Duvanskom kombinatu kada sam, koristeći pravo kao poslanik, od nadleţnih drţavnih organa i institucija traţio odgovor koliko je trebovano akciza za duvan, odgovoreno mi je ni jedna jedina. A znam da se proizvode stotine tona cigareta koje se izvoze ili ne znam gdje sve ne ide. Još jednom, poziv da sa najozbiljnijom odgovornošću razmotrite ponudu manjinskih akcionara. Jer, pazite, oni imaju puno argumentacije da dokaţu da je nezakonito postupio steĉajni upravnik kada je prodao imovinu Duvanskog kombinata nepuni mjesec nakon što je sproveden steĉaj u Duvanskom kombinatu, ne ĉekajući da se na steĉajnom sudu usvoji plan reorganizacije koji je usvojen 2. 11. 2010. On je 21. 06. 2010. prodao svu imovinu, a plan reorganizacije tek kasnije usvojen. Po zakonu to nije smio uĉiniti. Hvala.
  • Hvala, kolega KaluĊeroviću. Dva pitanja za potpredsjednika Vlade Vujicu Lazovića postavio je i poslanik Aleksandar Damjanović. Izvolite, prvo pitanje.
  • Hvala, potpredsjedniĉe Mustafiću. Poštovana Skupštino, poštovani graĊani, potpredsjedniĉe Vlade, uz izvinjenje zbog promuklosti pokušaću da odradim ovaj dio posla. Ja sam potpredsjedniku Vlade postavio sljedeće poslaniĉko pitanje: Da li Vlada Crne Gore ima namjeru da u cilju povećanja konkurentnosti u bankarskom sektoru izvrši transformaciju Pošte Crna Gora AD, koja je inaĉe u 100% vlasništvu Vlade, u Poštansku štedionicu, ili moţda postoje planovi da se i ovaj nacionalni resurs privatizuje, odnosno rasproda po već oprobanim modelima i Crna Gora na taj naĉin ostane bez jednog od vitalnih drţavnih sistema? Iako sam zamolio da mi se odgovor dostavi u pisanoj formi, a pitanje je bilo jednostavno, da li ili ne Vlada ima namjeru da privatizuje i rasproda Poštu, odgovora u pisanoj formi nema. Vjerujte mi, gospodine Lazoviću, da biste me prijatno iznenadili da ste prvi put ovdje dali onako kako to Poslovnik omogućava i pisani odgovor, jer se nadam da stojite iza vaših rijeĉi koje ćete ovdje izgovoriti. Ovo sam pitanje postavio iz nekoliko razloga. Naime, šuška se da se priprema privatizacija Pošte, i to nakon što smo prije godinu dana mi u SNP ukazali da je Pošta sjajan resurs koji bi trebalo transformisati u poštansku štedionicu i na taj naĉin konkurisati bankarskom sektoru u Crnoj Gori koji sa 11 banaka i šest mikrofinansijskih institucija “dere” koţu sa naroda i sa privrede. Jednostavno, kada ste to ĉuli, kada smo ovdje javno rekli, poĉele su volšebno brzinske pripreme, ne da se Pošta pretvori u poštansku štedionicu u drţavnom vlasništvu, jer nama onda ne trebaju nikakve razvojne banke i sl. da ne kaţem šta, jer imamo to već spremno, nego da se Pošta privatizuje. Na to me je ponukalo i nekoliko stvari. Donijeli ste Odluku Vlade prije godinu dana da se transformiše iz DOO u AD u vlasništvu 100% Vlade, prvi korak ka tome. Nedavno ste dali saglasnost na promjenu statuta, a negdje u regionu se šuška oko nekih pokušaja nekih drugih pošta da moţda kupe i Poštu Crne Gore. Tako da me interesuje zašto smatrate da ideja SNP-a da se Pošta transformiše u poštansku štedionicu, kao što to rade druge ozbiljne zemlje, nije dobra. Zašto uporno izbjegavate dijalog na tu temu, da ovaj sistem koji ima 900 radnika, 135 pošta, 285 šaltera, u ovoj drţavi najjaĉu i najrazruĊeniju mreţu poslovnica, sa bilansima koji su na nivou od 40 miliona aktive, 20 miliona kapitala, 30 miliona prihoda za protekle dvije godine, i 2,5 miliona profita, ne pretvorimo u poštansku štedionicu i stanemo na put hajduĉiji koju u Crnoj Gori rade ostale finansijske organizacije? Kada mi date odgovor, ja ću iskomentarisati vaš odgovor. Hvala.
  • Uvaţeni kolega Damjanoviću, Prvo dozvolite da saopštim da mislim da bankarsko trţište u Crnoj Gori ne moţemo tretirati nekonkurentnim, naroĉito u situaciji kada imamo 11 banaka. Što je takva situacija, naţalost nije to samo specifikum Crne Gore, nego je to rezultat svih poremećaja na nivou globalne ekonomije i nadati se da to što smo u jednom periodu bili u prilici da ovdje imamo poznate filijale, filijale poznatih svjetskih banaka će svakako u konaĉnom doprinijeti sveukupnom razvoju Crne Gore, ne samo u pogledu razvoja finansijskog trţišta nego i u pogledu ekonomskog rasta i razvoja. S druge strane, nije stavljena taĉka na ideju da Pošta u dijelu svojih usluga i djelatnosti, pored poštanskih, finansijskih, ekspres usluga, telegrafije, telefonskih govornica, trgovine u poštama, logistike, štampe i kovertiranja i izdavanja digitalnih sertifikata od prije dvije godine, dakle nije stavljena taĉka na to da se ta djelatnost ne proširi u smislu formiranja i poštanske štedionice. Ta ideja je bila i ranije prisutna, a posebno nas je ponukalo interesovanje potencijalnih partnera da će ući u neki aranţman sa Poštom Crne Gore ukoliko i ta vrsta usluga bude na raspolaganju. Ono što ţelim da vas uvjerim jeste da nije namjera da se Pošta privatizuje. Mi smo je u skladu sa programom restrukturiranja prošle godine transformisali u akcionarsko društvo, i namjera je da se dalji razvoj Pošte bazira na modelu privatno-javnog partnerstva. To podrazumijeva da kompletna infrastruktura ostane u drţavnom vlasništvu, a da za dio biznisa traţimo nekog velikog meĊunarodnog operatera ili regionalnog, koji će po svojoj logistici biti u prilici da nam pomogne da unaprijedimo ukupnu poštansku djelatnost. Treba da znate da je ovdje veoma znaĉajan problem, s obzirom na trţište Crne Gore i neke zakonske obaveze, problem univerzalnog poštanskog servisa i nešto što u konaĉnom sve ukupno poslovanje i bilanse u tom dijelu opterećuje. Dakle, ne postoji namjera da se Pošta pošto-poto privatizuje i ovih dana zaokuţujemo jedan model, odnosno projektni zadatak koji će biti upućen na tenderu potencijalnim savjetnicima u pravcu realizacije ovog projekta privatnom javnom partnerstvu. Zahvaljujem.
  • Komentar ima kolega Damjanović. Izvolite.
  • Zahvaljujem. Onako kako sam oĉekivao, već imam viziju. Pošta se privatizuje, postaje Vektrapošta ili CEAC -pošta i onda se donosi odluka da se ta "Vektra" pošta ili "CEAC" pošta dobije pravo da radi kao poštanska štedionica i opet mi tu gdje smo. Upravo sam za to i postavio pitanje. Nećete i neka ovo javnost zna, a pratićemo vas gospodine Lazoviću, vas prersonalno, jer ste za ovo odgovorni, nećete sada kada je 100% vlasništvo drţave Crne Gore da ona radi posao poštanske štedionice i da sav profit ostaje u drţavi i da svi benifiti ostaju drţavi i graĊanima, komitentima pošte, nego ćete da uĊete u aranţmane javno privatnog partnerstva,a da nam privatni partner ništa ne treba, jer su ovo jednostavni poslovi i da bi taj privatni partner kad bude partner drţavi izvlaĉio profit i dobio da radi ono što drţava nije mogla ovih deset godina. Dakle, 1998. godine podijeljena je PTT na Telekom i na Poštu. Sjećam se, tada je bilo nekih dva miliona maraka ostavljeno negdje da se nastavi sa poštanskom štedionicom, to pojela maca. Taj datum iz 1998. podjele javnog preduzeća korespondira sa datumom od kad ste u Vladi Crne Gore, gospodine Lazoviću, odnosno u SDP. Punih 15 godina mnogo izgubljenog novca za ovu drţavu i graĊane, time što nijesmo donijeli jednu jednostavnu odluku od jednog dana napora. Kaţete da bankarski sektor jeste konkurentan, da je bankarski sektor od 11 banaka i 6 MFI-ja-a konkurentan, ne bi Centralna banka potezala za mjerama ograniĉenja kamatnih stopa i tako dalje, ne bi bile kamatne stope najveće u Evropi u eurizovanoj ekonomiji, ne bi se dešavalo da nemamo kredita za dobre projekte koje postoje, ne bi se dešavale ovakve naplate kolaterala i hipoteka kao što to radi ovaj, kao što vi kaţete, konkurentni bankarski sektor. Pošta Crne Gore koja voljom Vlade neće da bude štedionica. Vlada ĉeka da je da nekom partneru pa da onda bude štedionica, radi sljedeće stvari, prima uplate na ţiro raĉun, isplate, naplate raĉuna za pravne subjekte, isplate za Western Union , tekuće raĉune graĊana, sve ono što rade druge banke, sem eto nema tu dozvolu, jer to drţava neće da uradi da graĊani mogu po malo da štede i da graĊani po nekim mnogo povoljnijim uslovima, nego što to rade strane banke ovdje u ovoj drţavi imaju korist od našeg sistema. Dakle, nije sluĉajno gospodin Milan Krkobabić, prije nekih par mjeseci, rekao da PTT Srbija hoće da kupi Poštu Crne Gore. Vjerujem da vaša Vlada, Vlada gospodina Đukanovića ima sjajne veze sa Vladom Srbije koju vode gospoda Daĉić i Vuĉić, odnosno da su ti meĊupartijskih odnosi mnogo dobri, ne samo izmeĊu tih partija, nego i nekih drugih. Raduje me konaĉno poboljšanje ekonomskih odnosa sa Srbijom, ali me ĉudi sledeće, ako gospodin Krkobabić koji je direktor pošte, kaţe ovako: "Ne nećemo privatizovati našu poštu, već nemojte se iznenaditi ako ćemo kupiti Poštu Crne Gore i ostale pošte, jer nije dobro privatizvati taj sistem. On će jaĉati i biće profitabilan sa domaćim ulaganjima" i tako dalje, da se ovdje u Crnoj Gori dešavaju neke druge stvari, da vi upravo ovakav sistem koj je profitabilan ţelite da pustite niz vodu. Ovo je ovdje Izvještaj o izvršenoj reviziji za 2011.-u godinu, ja sam ga nabavio, vidim veoma lijepe podatke koji se tiĉu finansijskog poslovanja pošte. Za 2012. ću ga, takoĊe, nabaviti, vi to znate, gospodine Lazoviću, ĉim ova kuća kojoj ste dali saglasnost završi svoj dio posla. Ţelim da vas uvjerim da SNP kao opoziciona partija u ovoj Vladi ili nakon nekih drugih novih izbora, partija koja ce ĉiniti vladajuću većinu neće dopustiti ovo što vi radite.Uradićemo upravo suprotno u skladu sa našim programiskim zalaganjima. Zahvaljujem.
  • Zahvaljujem. Imate pravo i na sljedeće pitanje, koje ste postavili, takoĊe, potpredsjedniku Vlade Vujici Lazoviću. Izvolite.
  • Moţemo da nastavimo, na naĉin da ću opet da proĉitam pitanje, ako mogu samo ovo malo vremena. Dakle, potpredsjedniĉe, da li Vlada Crne Gore ima namjeru da u cilju povećanja konkurentnosti u telekomunikacionom sektoru, prethodno je bilo u bankarskom, a naroĉito u sektoru mobilne telefonije donese odluku o osnivanju drţavne kompanije za pruţanje TK usluga ili eventualnoj kupovini neke od postojećih TK kompanija, uzimajći u obzir da su troškovi koje javni sektor, a prije svega drţavna uprava imaju po osnovu TK usluga ogromni teret za javne finansije, a prihod su inostranih kompanija koje posluju na domaćem trţištu i koliko iznose ti troškovi za 2012.-u godinu, odnosno 2013.-u posebno za fiksnu, mobilni i internet. Naravno, ni ovdje nijesam dobio pisani odgovor, bilo je lako pošto sam ja znao da nećete dati pisani odgovor. Potraţio sam makar odgovor na ove podatke pa sam neke podatke dobio, da drţavna uprava namjerava da potroši ove godine po budţetu 6,3 miliona evra za, takozvane, komunikacione i TK usluge. Da ako se proširimo na javna preduzeća, drţavna preduzeća, lokalnu samoupravu taj neki javni sektor vjerovatno i 15-20 miliona godišnje. E od momenta privatizacije Telekoma do danas tom nekom dinamikom ukljuĉujući da je toga, ipak, bilo manje u onim prvim godinama posle privatizacije, više od 100 miliona evra za TK usluge. Ovo vas pitam iz razloga što imam podatke da je ukupni prihod TK sektora od momenta privatizacije Telekoma 1,7 milijardi evra u ovoj drţavi ili pola bruto domaćeg proizvoda, od kad smo prodali nacionalno blago zvano "Telekom" da bi sproveli referendum 2006. godine, da je od toga sam profit Telekoma od kad je privatizovan 158,5 miliona evra bez 2012. godine i da je on 30% veći, nego cijena koja je dobijena kada smo Telekom privatizovali, što znaĉi da je Telekom za nekih sedam goidna zaradio mnogo više nego što je koštala njegova prodajna cijena. Kad imamo ove podatke u vidu i kada imamo podatak da drţava 15-20 miliona, odnosno javni sektor plaća za TK usluge stranim kompanijama, mene interesuje zašto ne uradite jednostavnu stvar? Formiramo svoje TK preduzeće ili kupimo neko od postojećih i onda plaćamo sami sebe, pa uštedimo na taj naĉin, a ne recimo da uvodimo porez euro po euro, odnosno takse ili da oporezujemo prosjeĉne dohotke graĊana u Crnoj Gori ĉiji su efekti mnogo manji nego ove stvari. Dakle, pod vašim reosorom je 260 ili 240 miliona za prošlu godinu prometa u TK kompanijama, a drţava nema volje, zbog vas, da napravi svoju kompaniju.
  • Odgovor potpredsjednika Lazovića.Izvolite.
  • Gospodine Damjanoviću, izgleda ste dobro obaviješteni zato što mi u Vladi analiziramo resurse i kapacitete koje u dijelu potencijalnog operatera na trţištu elektronskih usluga moţemo objediniti i na taj naĉin da povećamo konkurentnost. Ne samo da povećamo konkurentnost, nego i ovo što ste vidjeli, ostvarimo neke efekte za javnu adminstraciju. Kao što znate, u našem vlasništvu je drţavna kompanija Radio difuzni centar i djelatnost toga društva je pruţanje pristupa elektronskih komunikacionim mreţama i pruţanje elektronskih komunikacionih servisa. TakoĊe, pored navedenog privredno društvo u drţavnom vlasništvu svojih kapaciteta su još dva privredna subjekta, to je Crnogorski elektroprenosni sistem i Ţeljezniĉka infrastruktura i da bi se realizovala ideja novog drţavnog telekomunikacionog operatora potrebno je detaljnije procijeniti kapacitete koji su nam na raspolaganju, i to radimo. Normalno, morate voditi raĉuna da to nije samo ta primarna i kljuĉna infrastruktura, morate voditi raĉuna kako da to obezbijedite na tom nivou da bude dostupna svakom korisniku. Mislim, ukoliko se u konaĉnom poslije tih analiza opredijelimo za formiranje nekog opratera koji će biti u drţavnom vlasništvu, da će za to dominantna biti i ta ekonomska analiza. Dakle, da ne bi ulazili u nešto što bi nam moţda bilo u smilsu gubitaka i pokrivanja troškova, jer neke su procjene da bi moţda trebalo 50 do 70 miliona eura u startu, uz korišćenje ovih kapaciteta, da se uĊe u taj projekat. Hoću da primijetim da je vaša analiza dobrim dijelom opravdana u smislu podataka kolikou drţavnoj administraciji trošimo za telekomunikacione usluge. Ţelim da saopštim da je Ministarstvo za informaciono društvo objedinilo nabavkom, u zadnjih nekoliko godina, znaĉajnu uštedu u dijelu komunikacionih linkova i oni su na godišnjem nivou u 2012. godini iznosili milion i po eura, a ostali troškovi, troškovi fiksnih i mobilne telefonije su u 2012. godini iznosili milion i 714 hiljada eura, odnosno za mobilnu telefoniju milion i 914 hiljada eura. Dakle, ukupno kada sve saberemo negdje oko pet miliona eura pa bi mogli da napravimo projekciju ako tih pet miliona eura projektujemo na deset godina, to bi moţda moglo da bude 50 miliona eura, eto sredstva za osnivanje tog novog preduzeća i tako dalje. To su sve, rekao bih, ovako okvirne i konceptualne analize. Pravljenje kompanije, a naroĉito u ovom sektoru jeste jedan veliki, zahtjevan i izazovan posao. Na kraju ţelio bih da sa vama iskaţem jedno neslaganje. Znam da Vi tako ne mislite ali moţe da izgleda iz vašeg pristupa da Crna Gora nije dobrodošla za neke druge meĊunarodne kompanije, da sve ovdje mora da bude posvećeno lokalnom biznisu. Danas to ni jedna zemlja, osim moţda par njih koje se nalaze u jednoj fazi meĊunarodne izolacije, ne smije sebi dozvoliti. Dakle, prosto ako poĊemo tom logikom onda nijesmo smjeli dozvoliti da nam banke kupuju druge banke, nijesmo smjeli dozvoliti da imamo telekomunikacione operatere iz drugih zemalja i sliĉne stvari. Taj koncept je na dobro, ali na ţalost odavno prevaziĊen i mi imamo danas situaciju globalne ekonomije, uostalom proĉitajte Kopenhaške kriterijume i jedan od temelja naše priĉe prema Evropskoj uniji pa ćete vidjeti da je to nešto što moram prihvatiti. Zahvaljujem.
  • Zahvaljujem potpredsjedniku Lazoviću. Komentar, kolega Damjanović, izvolite.
  • Hajde, ipak, da zadrţimo ozbiljnost i da krenemo od ovoga što ste rekli na kraju. Mene ovdje savjetujete da ne idem protiv stranih investitora, a ja kaţem samo sam ţelio da nismo prodali Telekom kao nacionalni resurs, da ne prodamo Poštu i da nijesmo prodali Jugopetrol, zato što se radi o nacionalnom resursu, a ovo ostalo da prodamo. Tako da se tu malo razlikujemo. Ali kako onda Vi meni da objasnite, mene savjetujete da otvorimo privredu. Naravno vi to radite već, jer ste u Vladi, ja sam u opoziciji, ja vam govorim da ne radite, recimo ovdje u sluĉaju TK kompanija, a gle ĉuda naš "Telekom" drţi njemaĉka drţavna firma "Dojĉe Telekom", a gle ĉuda "M-tel" drţi srpska drţavna firma "Telekom Srbije", a gle ĉuda "Pro Monte" drţi "Telenor" drţavna kompanija Norveške. Nemojte, gospodine Lazoviću, nemojte ovdje. Nego Vi govorite ono što znate kao ekonomista i što Vi mislte, a ne što mislite kao ĉlan Vlade, odnosno manjeg dijela vladajuće koalicije. To je jedna stvar. Druga stvar, pošto smo mi odje u SNP-u, za razliku od nekih drugih, ipak kad nešto kritikujemo tu da damo i neka rješenja, ne semo da kritikujemo radi kritike. Pomenuli ste Radio-difuzni centar koji je u 100% vlasništvu drţave. Jeste, ali mi imamo i zajedniĉku infrastrukturu. Neko je bio mudar pa je sproveo neke kablove duţ pruge, dakle i to je jedan od resursa. Imamo neke optiĉke magistralne veze preko crnogorskog elektroprenosnog sistema, je li tako? Pa imamo neku distributivnu mreţu EPCG koja ima svoje kapacitete, pa imamo i neke kadrove koji znaju taj posao da rade, je li tako? Tako da ovaj posao po procjeni eksperata ne bi traţio više od 20 do 25 miliona evra, što je investicija koja se samo po osnovu pet miliona evra koje troši drţavna uprava isplati za pet godina, odnosno ako uhvatimo, a to ste namjerno ispustili i javna preduzeća koja troše za telefone, drţavno su vlasništvo, privredna društva u drţavnom vlasništvu, lokalne samouprave. Ova se investicija isplati za godinu do dvije dana. Moţda vi nenamjerno ovo nećete da sprovedete ili niste do sad sproveli. Moţda bi neki zli jezici rekli da vas neki lobi iz Telekoma ili oko TK kompanija tjeraju da vi ovo ne radite, kako bi još koju godinu uzeli 20-30 miliona ovoj drţavi. Moţda svi oni zajedno pritiskaju vas pa vi ne moţete da odolite pritiscima politiĉkim i tako dalje, lobiranjem da ovo ne radimo kao drţava Crna Gora, jer je bolje da nam oni uzimaju naš novac i da iznose stotine miliona evra i finansiraju neke druge projekte. Ja u to ne vjerujem. Vjerujem da bi vi htjeli da drţava ima svoju kompaniju, ali moţda nemate moći kao manji partner u Vladi da to završite. Završiću, kolega Mustafiću, uz zahvalnost što mi ovo omogućavate da imam malo više vremena, a moţda i mi da kupimo neku telekomunikacionu kompaniju. Evo sluĉajno znam da je osjetljivo kada ovdje priĉamo o ciframa i firmama. Recimo taj "M-tel". Šuška se tamo negdje da će "Dojĉe Telekom" da kupi "Telekom Srbije", pa pošto "Dojĉe Telekom" već ima ovdje naš Telekom, a ne moţe da ima dva Telekoma, taj će "M-tel" morati da se proda prije nego što ga "Dojĉe Telekom" kupi kao dio Telekoma Srbije. Pa mu neće cijena baš biti neka astronomska da Crna Gora ne bi razmišljala da na taj naĉin kupi jednu firmu koja je ovdje već osposobljenai ima 30%udjela na trţištu. Milion kombinacija imate, kolega Lazoviću. Završavam, milione kombinacija koje vaša Vlada moţe, a SNP vam govori i kako da uradi, ali vam je milije da šuruje sa monopolima, nego da bude odgovorna svojim graĊanima. Zahvaljujem.
  • Zahvaljujem, kolega Damjanoviću. Ovim smo iscrpili set pitanja za potpredsjednika Lazovića. Zahvaljujem i potpredsjedniku Lazoviću i prelazimo na pitanja koja su usmjerena ka potpredsjedniku Vlade za politiĉki sistem, unutrašnju i vanjsku politiku i ministru pravde, gospodinu Dušku Markoviću. Dva pitanja je postavio kolega Predrag Bulatović. Izvolite.
  • Gospodine potpredsjedniĉe Skupštine, zahvaljujem. Gospodine prvi potpredsjedniĉe Vlade, bez obzira što odgovarate kao treći, jer ova druga dva su vjerovatno zaduţeni da prikriju odreĊene privatizacione i druge poslove u Vladi, a vi ste po analogiji na Srbiju vjerovatno zaduţeni da rješavate pitanja organizovanog kriminala i korupcije. Tako da prvo pitanje koje vam postavljam je ovako: Tokom 2012. godine, a povodom rada Anketnog odbora zaduţenog da utvrdi ĉinjenice vezano za korupciju privatizacije Telekoma, kao i povodom sjedice Odbora za bezbjednost na istu temu, pokrenuto je kod Vrhovnog drţavnog tuţioca (na inicijativu nekih poslanika) da se utvrdi ko je odaje tzv. tajne podatke. Tim povodom kod specijalnog tuţioca izjavu je dao i Nikola Marković, zamjenik glavnog i odgovornog urednika lista "Dan". U kojoj se fazi nalazi ovaj proces, da li je okonĉan i da li je neko procesuiran, a ko je izvršio kriviĉno djelo odavanja tajnih podataka? Kada smo već kod te teme, da li je završen postupak povodom odavanja tajnih podataka sa sjednice Odbora za bezbjednost u vrijeme dok ste Vi bili direktor Agencije za nacionalnu bezbjednost, a povodom prezentiranja takozvane Bijele i Plave knjige, organizovanog kriminala, odnosno da li je ovaj sluĉaj uopšte i procesuiran kod nadleţnih organa? Ovo pitanje postavljam zbog toga što smatram da je u Crnoj Gori uĉinjen iskorak time što su poslanici, a sada u dva odbora za bezbjednost i odbranu i antikorupciju mogu pristupiti tajnim podacima kako bi izvršili kvalitetna kontrolna saslušanja. To što neki imaju iluziju da to što je bilo na zatvorenim sjednicama tih odbora se i nije desilo ja mogu da kaţem da se jeste desilo i to jeste kvalitet, jer makar veći broj ljudi u Crnoj Gori i predstavnici zakonodavne vlasti su došli do odreĊenih podataka. To je oĉigledno i 2007. godine, a poslije 2012. nekom zasmetalo pa su otvorili hajku na navodno curenje informacija, tajnih podataka i da je time ugroţena drţava. Umjesto da se smjenjuju oni koji zataškavaju afere ili oni koji ne gone kriminal poĉinje obrnut proces. Sumnjiĉe se novinari, urednici, poslanici da izdaju tajne i time se prijeti kaznama od osam godina zatvora i više za odavanje drţavnih tajni i vrši se u isto vrijeme i njihovo praćenje kao što su tajna praćenja telefonskih razgovora, snimanja i tako dalje, što je jedna vrsta pritiska. U Crnoj Gori umjesto da se postavi pitanje ko štiti kriminal u drţavnim strukturama i ko ne radi svoj posao mi imamo već ovu aferu koja se desila vezano za curenje ..... (Prekid)...za rad Anketnog odbora vezano za aferu "Telekom" se nedvosmisleno gospodine, prvi potpredsjedniĉe Vlade, došlo do saznanja da je 2,3 miliona evra oprano i utvrĊena je šema i na zatvorenoj i na otvorenoj sjednici Odbora za antikorupciju Vrhovni drţavani tuţilac je rekao da je bilo nezakonitih radnji. Ovo šta vas ja sada pitam se odnosilo upravo na tu vrstu informacija i umjesto da Vrhovni drţavni tuţilac procesuira one koji su te 2005. godine oprali 2,3 miliona, mi imamo saslušanje novinara, oĉigledno još jednu ne zataškanu aferu. Kad smo kod toga, time ću zavšiti, moţda neko ima impresiju da se tu nije ništa uradilo na tom Anketnom odboru. Ja nemam takvu impresiju, ali ćemo 10. na tu temu razgovarati.Hvala.
  • Hvala kolegi Bulatoviću. Potpredsjednik Marković odgovor.Izvolite.
  • Hvala. Gospodine Bulatoviću, Povodom Vašeg pitanja koje se odnosi na utvrĊivanje ĉinjenica vezano za, kako vi navodite, korupciju i privatizaciju Telekoma, kao i povodom sjednice Odbora za bezbjednost na istu temu kontaktirao sam Vrhovnog drţavnog tuţioca. Vrhovni duţavni tuţilac me je izvijestio da je postupak u predmetu Telekom pred specijalnim tuţiocem za organizovani kriminal, korupciju, terorizam, ratne zloĉine u toku i u fazi je izviĊaja . Znam da se i putem meĊunarodne pravne pomoći i dalje nastavljaju aktivnosti tuţilaštva u ovom smislu, odnosno u ovom predmetu. Što se tiĉe odavanja tajnih podataka sa sjednice Odbora za bezbjednost postupak je u fazi izviĊaja pred Osnovnim drţavnim tuţilaštvom u Podgorici. Znaĉi, pred osnovnim drţavnim tuţilaštovm, a ne specijalnim i u narednom postupku gospodin Nikola Marković dao je izjavu pred osnovnim drţavnim tuţiocem u svojstvu osumnjiĉenog 20. septembra 2012. godine za kriviĉno djelo odavanja tajnih podatak iz ĉlana 369 stav 1 Kriviĉnog zakonika. Znaĉi, ovo se ne dovodi u vezu sa predmetom Telekoma, već poštovanjem, odnosno primjenom zakona o tajnosti podataka. Nadam se da ćete se sloţiti sa mnom da je jedan od osnovnih zamjerki Evropske komisije i naših partnera nepoštovanje zakona, odnosno problem u primjeni zakona. Zakone moţemo primjenjivati samo ako ih dosledno poštujemo. Prema tome, ne ide nikome u prilog izjava da ne ţeli da poštuje zakon i da neće poštovati zakon, jer je to u javnom interesu. Javni interes ne odreĊuje niko personalno od nas, nego se odreĊuje odgovarajućim politikama pa i zakonima i vjerujem da je u tom smislu Osnovno tuţilaštvo pokrenulo ovu vrstu provjere. Što se tiĉe vašeg drugog pitanja, traţio sam izvještaj od Vrhovnog drţavnog tuţioca koji me izvijestio da u evidenciji Tuţilaštva nema prijave koja se odnosila na odavanje tajnih podataka sa sjednice Odbora za bezbjednost povodom takozvane bijele i plave knjige kriminala. Ja se sjećam tog sluĉaja jer sam i uĉestvovao u radu tog odbora i naravno svega onoga što se dešavalo nakon odbora, ali definitivno u Tuţilaštvu nemamo postupka ovim povodom u skladu sa onim što sam ja dobio od Vrhovnog drţavnog tuţioca. Zahvaljujem se.
  • Kolega Bulatović, komentar. Izvolite.
  • Zahvaljujem, prvi potpredsjedniĉe Vlade na odgovoru. Naravno, sa njim nijesam apsolutno zadovoljan. Ne bi Vi bili prvi potpredsjednik Vlade da ne uoĉavate kad nemate argumenata ni pet minuta ne potrošite. Vjerujem da ćete u drugom pitanju pet minuta EPPa probati za Vladu da uradite. Gospodine Markoviću, Crna Gora je zemlja u kojoj se ne poštuju zakoni i tu ćemo se sloţiti i ja se sa vama slaţem. Nije ovdje rijeĉ o tome da li neko poštuje Zakon o tajnosti podataka ili ne, nego je ovdje rijeĉ o tome da neko ne radi svoj posao u skladu sa zakonom i mislim da je rijeĉ o Vrhovnom drţavnom tuţiocu u kontinuitetu od 2007.godine. Da je radio svoj posao ne bi 7,5 miliona evra, vezano za aferu "Telekom", završile u dţepove taĉno odreĊenih konkretnih ljudi. To smo se i uvjerili kada smo traţili da saslušamo direktora jedne banke koji je sam rekao da je kroz njegovu banku prošlo 2,3 miliona evra. Njega niko nije procesuirao i doveo u poziciju da odgovara pred zakonom zašto je to tako bilo, nego je priveden ili pozvan glavni i odgovorni urednik koji je govorio o toj radnji koja se desila. Upravo Evropska komisija daje Crnoj Gori prigovor zbog toga što su korupcija i organizovani kriminal prisutni na visokom nivou, ne rješavaju se kao što je i u ovom sluĉaju sad. Crna Gora u kojoj se otvaraju afere, a ne zatvaraju, kao što je afera Listing, Telekom, pitanje praćenja novinara i sada ovo vezano za odavanje sa sjednica Odbora za bezbjednost. Dva su odbora bila - Anektni i Odbor za odbranu i bezbjednost, ali je saslušan samo novinar, a sumnja je stavljena i na poslanike. Nije problem u sumnji, problem je u neĉemu što je predsjednik Vlade izgovorio prije neki dan, a to je prijetnja da će reformisati, promijeniti, ne reformisati sektor bezbjednosti i vidjeće oni koji su traţili odreĊene stvari svoga boga, kako nam je on rekao. Problem je u tome što sve veći broj ljudi iz ovoga Parlamenta vidi koje se nezakonitosti dešavaju u odreĊenim sektorima. Kroz kontrolna saslušanja koja su zatvorena za javnost vidimo ko ne radi svoj posao i pretpostavljamo ko je mogao da uĉestvuje u korupciji privatizacije ili nakon privatizacije Telekoma i tako dalje. To je nešto zbog ĉega sam ja pitanje postavio. Dakle, ne moţe se nešto što znaĉi prikrivanje kriviĉnog djela, da neko zbog toga odgovara. Novinari su radili svoj posao. Novinari su ukazali na nerad i na to da se na odreĊenim mjestima prikrilo kriviĉno djelo i vi znate dobro po Zakonu o tajnosti podataka izriĉito reĉeno, tajni podatak se zna, vi moţete da odredite iz svog domena, Vrhovni drţavni tuţilac moţe da odredi iz svog domena, i on je nadleţan da to skine. Taĉno se procedura zna, ali ni Vi ni Vrhovni drţavni tuţilac nemate pravo da nešto što se zove prikrivanje kriviĉnog djela, da tu informaciju krijete. Dolazimo do neĉega što jeste ispunjavanje naših evropskih kriterijuma. Vezano za Plavu i Bijelu knjigu, ĉitava Crna Gora zna da ste se i Vi i tadašnji direktor Uprave policije ţalili da je neko odao podatke. Da vas informišem, vi to vrlo dobro znate. Na Odboru za odbranu i bezbjednost, po tome postoji tonski snimak, dao nagovještaj bivši direktor Upave policije ko je mogao da to oda. Postavlja se pitanje zašto nije procesuiran i zašto je sada sumnja na poslanike? Poslanici to nisu uradili ni u tom sluĉaju, ni u ovom sluĉaju. Smisao sledećeg jeste što sam govorio neće moći to što je zamislio gospodin predsjednik Vlade da zaustavi....
  • Gospodine Bulatoviću, imate pravo na drugo pitanje. Izvolite.
  • Zahvaljujem, gospodine potpredsjedniĉe Skupštine. U Izvještaju za Crnu Goru za 2012. godinu i u izvještajima Evropske komisije za poglavlja 23 i 24, a na osnovu skrininga iz prošle godine date su poznate ocjene vezano za korupciju i organizovani kriminal u Crnoj Gori. Da li su u meĊuvremenu od strane nadleţnih organa uĉinjeni konkretni rezultati na tom planu i koji su to? Dakle, skrining je bio u maju prošle godine, da ponovim, i za poglavlje 23 i 24 usklaĊenosti zakonodavstva Crne Gore, sa tekovinama Evropske unije, a izvještaj je o napretku predstavljen u oktobru, odnosno u novembru 2012. godine. TakoĊe, interesuje me pošto Vi pokrivate i mjesto ministra pravde, traţim da ocijenite da li odluke kao što je bila odluka Apelacionog suda u sluĉaju Šarić i Lonĉar znaĉe korak nazad na evropskom putu, a što je ocijenio i predsjednik Skupštine gospodin Ranko Krivokapić na koferenciji MANS-a o korupciji 15. marta 2012. godine ili povodom rasprave na toj konferenciji, da su ga novinari pitali. Poznato je da su Duško Šarić i Jovica Lonĉar u zatvoru, i da im se sudi na osnovu akcije loptice, Vi se toga sjećate vjerovatno, koju je vodila dominantno italijanska strana, ali je participirala i Crna Gora, na odreĊeni naĉin. Mislim da ste se Vi sretali sa nekim prestavnicima Italije u to vrijeme. Evropska komisija traţi od Crne Gore pravosnaţne presude, posebno korupcija na visokom nivou ali organizovanom kriminalu i na bazi toga trajno oduzimanje imovine steĉeno kriminalom. Apelacioni sud je donio odlukuu kojoj nema kriminalnog udruţivanja, nema pranja novca. Predsjednik Skupštine je rekao da je ovo korak nazad na evropskom putu. Ja se s njim potpuno slaţem, slaţem se i u još jednoj stvari. On je dodao još i da su odluke Ustavnog suda o potvrĊivanju kandidature, da je Ustav na Filipa Vujanovića korak unazad i urušavanje institucija ove zemlje i tu se slaţem sa gospodinom Krivokapićem i vi znate da Evropska komisija ima sljedeće ocjene. Korupcija je i dalje široko rasprostranjena i nastavlja da bude ozbiljan razlog za brigu, ometajući sprovoĊenje istraga za organizovani kriminal. Da li se mi moţemo osnovno sumnjati da ima korupcije u sudovima kada se donose ovakve odluke? Drugo, ukupan broj finansijske istrage i oduzimanje imovine steĉene kriminalom i dalje je nizak, a trajno oduzete nema. I na kraju, broj osuĊujućih presuda za pranje novca je i dalje nizak. Ovo i te kako ima veze sa ovom presudom i onim što nas posmatra Evropska komisija vezano za ova pitanja. Hvala.
  • Zahvaljujem, kolega Bulatoviću. Potpredsjednik Marković, odgovor na pitanje.
  • Zahvaljujem. Proĉitaću ovo što sam pripremio, pa ću dati par komentara. Na poĉetku pretpostavljamo oslovljavanje sa prvi potpredsjednik Vlade, da je to vaš politiĉki odnos prema meni a ne zakonska i ustavna organizacija Vlade, jer Vlada u svojoj organizaciji nema ni prvog ni drugog potpredsjednika, nego ima potpredsjednike po nadleţnosti, a vi vjerovatno ne stavljate u kontekst prvo potpredsjednik u skladu sa ovim našim obavezama koje su prioritet a to je vladavina prava, pravosuĊe, borba protiv kriminala i korupcije. Dakle, na planu jaĉanja borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije u kontinuitetu se preduzimaju kako normativne, tako i institucionalne aktivnosti. Podsjetiću samo neke, formirana su specijalizovana odjeljenja pred dva viša suda i Odjeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala, korupcije i terorizma i ratnih zloĉina pri Vrhovnom drţavnom tuţilaštvu, a takoĊe je formirana i posebna organizaciona jedinica u Upravi policije i donijet je novi zakon o unutrašnjim poslovima u kojima su nadleţnosti policije u potpunosti usklaĊene sa odredbama zakonika o kriviĉnom postupku. Formiran je i zajedniĉki istraţni tim kojim rukovodi specijalni tuţilac radi efikasnijeg procesuiranja kriviĉnih djela organizovanog kriminala i korupcije. Sudijama i drţavnim tuţiocima i policijskim sluţbenicima organizuje se kontinuirano niz specijalistiĉkih obuka u ovim oblasti upravo u cilju dostizanja potrebnog nivoa struĉnosti. TakoĊe su preduzete aktivnosti na stvaranju boljih uslova za rad u specijalizovanim odjeljenjima kroz obezbjeĊivanje adekvatnog prostora i tehniĉke opreme za rad. U cilju stvaranja uslova za što uspješniju meĊunarodnu pravosudnu saradnju, borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, znaĉajne aktivnosti su preduzete na zakljuĉivanju bilateralnih ugovora o pravosudnoj saradnji i to sa Srbijom, Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom, a u toku su pregovori sa Republikom Italijom. Prošle nedelje su ti pregovori u nekom smislu finalizovani a isto tako prate se meĊunarodne konvencije i pristupa se njihovom potvrĊivanju. I pored gore navedenih preduzetih akivnosti, svjesni smo da postoji potreba za daljim jaĉanjem pravosudnih i drugih organa za sprovoĊenje zakona, koji u svojoj direktnoj nadleţnosti imaju borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao što je i jasno ukazano u Izvještaju Evropske komisije o analitiĉkom pregledu za poglavlja 23 i 24. Iz tog razloga program rada Vlade za 2013. godinu, kao jedna od prioritetnih aktivnosti u pravcu definisanja reorganizacije i racionalizacije javnog sektora predviĊena je priprema analize organizacione strukture, kapaciteta i ovlašćenja drţavnih organa i organa uprave u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije sa predlogom mjera. Već smo tu aktivnost zapoĉeli, tu aktivnost ćemo raditi uz uĉešće meĊunarodnih eksperata i preko OEBS-a i vjerujem da ćemo doći do najboljih odgovora u smislu institucionalne pozicioniranosti i kapaciteta u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Dakle, ova analiza će sadrţati podatke o vrsti i organizacionoj strukturi i nadleţnostima i ovlašćenjima drţavnih organa i posebnih organizacionih jedinica u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Statistiĉki podaci o rezultatima rada ovih drţavnih organa daće presjek uspješnosti dosadašnje meĊuinstitucionalne saradnje i nivoa razmjene podataka neophodnih za efikasno sprovoĊenje istraga i procesuiranje predmeta organizovanog kriminala i korupcije. Analiza će sadrţati predlog mjera za prevazilaţenje postojećih normativnih i institucionalnih ograniĉenja u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Osim toga, predviĊene su aktivnosti na praćenju primjene ZKP kao i na daljem normativnom usaglašavanju ukupnog kriviĉnog zakonodavstva. Jasno ću saopštiti svoj stav da u drţavi u kojoj teţimo vladavini prava, da u drţavi u kojoj teţimo da doĊemo do nezavisnog i odgovornog pravosuĊa i do profesionalnog pravosuĊa, ne smijemo stvarati ambijent koji će liĉiti na pritisak da se sudske odluke donose u bilo kojem interesu, osim u interesu graĊanina, drţave i pravde u cjelini. Dakle, bez obzira što mislili o našem pravosuĊu i sa koje pozicije te ocjene iznosili, odluke sudstva moraju iskljuĉivo biti zasnovane na ĉinjenicama i dokazima, a ne na bazi bilo kojeg interesa ili bilo koji proces. To je moja pozicija kao ministra pravde, evo da kaţem i kao pravnika i politiĉara. I kada ste već govorili o konkretnoj odluci Apelacionog suda, ja pripradam onim ljudima i politiĉarima koji rijetko komentarišu nepravosnaţne sudske odluke. U ovom sluĉaju se radi o odluci Apelacionog suda koji je oslobodio Šarića i Lonĉara za uĉešće u švercu droge u okviru vezane kriminalne grupe. Takvu odluku je donio i Viši sud, ali iz razloga nepostojanja dokaza, a Apelacioni sud zbog toga što to kriviĉno djelo nije postojalo u našem kriviĉnom zakoniku u trenutku suĊenja. Kada je u pitanju pranje novca, znaĉi ta odluka nije ukinuta, ne znam da li ste imali prilike da vidite tu odluku. Ona je vraćenja na ponovni postupak i na eliminaciju nedoslednosti, ĉinjeniĉnih nedoslednosti i ĉinjeniĉnog povezivanja dokaza u vezi sa pranjem novca kako bi ta odluka bila pravno ĉista. Tako da zaista mislim da nema razloga da u ovom trenutku na takav naĉin komentarišemo i odnosimo se prema odluci Apelacionog suda, posebno što je to vraćeno na ponovni postupak i što ta presuda još nije pravosnaţna. Zahvaljujem.
  • Zahvaljujem potpredsjedniku Markoviću. Poslanik Bulatović, komentar. Izvolite.
  • Gospodine potpredsjedniĉke Skupštine, i dalje prvi potpredsjedniĉe Vlade, to je moje oĉekivanje, oĉekivanje velikog broja ljudi koji su prepoznali da u jednoj drugoj drţavi, nezavisnoj, sa kojom smo bili zajedno je izborom nove Vlade ĉovjek koji se bavi u Vladi pitanjima korupcije i organizovanog kriminala izvadio iz stola i stavio 24 sporne privatizacije, ono što nisu oĉekivanja Evropske komisije i moja oĉekivanja i velikog dijela javnosti, imajući u vidu da ste potpredsjednik Vlade, ministar pravde i predsjednik Nacionalne komisije, jedan od najmoćnijih ljudi u Demokratskoj partiji socijalista i dugogodišnji direktor Agencije za nacionalnu bezbjednost, moţete stvari da pokrenete ako hoćete. I pošto ste me pitali i ja to kaţem, vi moţete da budete prvi potpredsjednik, a ako vi ne budete onda će biti neko iz opozicije vrlo brzo koji će završiti taj posao koji vi ne završavate. Ja priĉu o komentarisanju sudskih presuda mogu da shvatim na naĉin, nemojte da govorite ništa, a mi ćemo u sudovima kao što je Ustavni sud, u kojem je predsjednik aktuelni drţave do 7. aprila nakon toga više neće biti predsjednik, predloţio gotovo svakog sudiju iz svog okruţenja i taj sud da bude nepristrasan od politike, da to ne komentarišemo. Pa hajte da ne komentarišemo mi, ali to je predsjednik Skupštine koji je vaš koalicioni partner koji je pravnik rekao da je to urušavanje pravnog sistema drţave, sa ĉime se ja slaţem, to su rijetke stvari sa kojim se ja slaţem kada je on u pitanju. I rekao je za ovu presudu da je korak dalje na putu ka Evropskoj komisiji. I vi znate da je to tako. Upravo za presudu Jovici Lonĉaru i Dušku Šariću je data pozitivna ocjena i policiji, data je pozitivna ocjena tuţiocu i data je pozitivna ocjena sudstvu. I zato imamo u izvještaju Evropske komisije, recimo, da meĊu onima koji su ostali na kaznu zatvora su i bivši predsjednik opštine Budva, njegov zamjenik, jedan broj opštinskih funkcionera, i pobrajaju se vrlo mali konkretni sluĉajevi. I po pitanju organizovanog kriminala i korupcije. Ovo je korupcija što vam ĉitam. U oganizovanom kriminalu se pominje oduzetih 40 miliona evra meĊu kojima je najznaĉajniji dio vezano i zbog toga je Jovica Lonĉar u zatvoru. I što ćemo sada da radimo? Ja sam vas pitao šta su konkretni rezultati u odnosu na ovo, vi mi niste ništa odgovorili. Ni jedan konkretni rezultat osim komisija organizacionih formi i tako dalje, osim ovih koji se zovu koraci unazad kao što je ova presuda.
  • Kolega Bulatoviću, isteklo je vrijeme.
  • U sljedećoj situaciji koju budemo imali od strane Evropske komisije, nećemo dobiti pozitivnu ocjenu. Moţda je to i cilj nekome, a prije svega mislim na predsjednika Vlade, koji je prije neki dan rekao, “e, nećemo mi kleĉati Evropskoj uniji da bi ispunili kriterijume, nego ćemo da budemo dostojanstveni i tako dalje”. Zahvaljujem i ja Vama, prvi potpredsjedniĉe Bošnjaĉke stranke. Hvala.
  • Zahvaljujem kolegi Bulatoviću. Prelazimo na pitanje koje je postavio poslanik SrĊan Milić, takoĊe potpredsjedniku Vlade gospodinu Markoviću. Izvolite.
  • Hvala vam nesporni, prvi potpredsjedniĉe Parlamenta, po broju glasova poslanika koje ste ovdje dobili. Moje pitanje Vladi Crne Gore, ne znam gdje su vas prepoznali, u ovom pitanju je bilo za koliko je lica, drţavnih sluţbenika i namještenika je data inicijativa za pokretanje kriviĉnog ili nekog drugog postupka od strane Drţavne revizorske institucije, ali od rukovodilaca budţetskih potrošaĉkih jedinica, gdje se prethodnim Izvještajem Drţavne revizorske institucije utvrdilo da ta lica nisu poslovala u skladu sa zakonom. Imao sam drugo pitanje oko ekonomije, ali to nije vaše pitanje. Zakon o raĉunovodstvu i reviziji Drţavnoj revizorskoj instituciji, ali gospodine Markoviću i odgovornim licima budţetskih i potrošaĉkih jedinica je zagarantovano pravo da se kriviĉnim i drugim postupkom procesuiraju sva ona lica za koja se prethodno da negativno ili uslovno mišljenje o poslovanju i raspolaganju novcem iz javnih izvora. Odgovor sam traţio u pisanoj formi, nije došlo, ali vjerovatno će doći. Ono što je realnost da je revizijom i revizijama od kada se već sprovode, već sedam, osam godina utvrdilo da finansijski izvještaji pojedinih potrošaĉkih jedinica nisu sastavljeni u skladu sa Pravilnikom o naĉinu pripreme, sastavljanja i podnošenja godišnjih finansijskih izvještaja Budţeta, drţavnih fondova i jedinica lokalnih samouprava. Kada govorimo o zadnjoj reviziji, utvrĊeno je da struktura pojedinih rashoda potrošaĉkih jedinica na primjer kod Ministarstva spoljnih poslova i evropskih integracija, Ministarstva ekonomije, Ministarstva finansija, Ministarstva zdravlja, Ministarstva nauke, Uprave policije, Uprave za nekretnine, Agencije za zaštitu ţivotne sredine, Zaštitnika imovinsko-pravnih interesa Crne Gore, Zavoda za udţbenike i nastavna sredstva, Direkcije za saobraćaj ne odgovaraju stvarnoj izvršenoj budţetskoj potrošnji. Dalje ću oko ovoga obrazlagati kasnije. Mi smo danas imali raspravu oko toga i Savjet za privatizaciju je takoĊe bio predmet revizije, gdje su konstatovane znaĉajne nepravilnosti, a ovo su, hvala Obradu Gojkoviću, koji je obezbijedio ovo, ovo su slike tih objekata koji su prodati za 22 miliona evra. To je HTP Boka, to je strateški partner, ovo je restoran Levanger, koji se sada prodaje milion i trista hiljada da bi se podmirile obaveze drţave po osnovu poreza i doprinosa i Elektroprivredi Crne Gore i Vodovodu Herceg Novi, a kakav je strateški partner najbolje pokazuje ova slika, gospodine Markoviću. Ovdje vam je objekat, a ovdje je nakon privatizacije parking. Ovdje su vam objekti, a ovdje nakon privatizacije ruševine. Hvala.
  • Zahvaljujem poslaniku Miliću. Potpredsjednik Marković, odgovor. Izvolite.
  • Sloţiću se sa Vama da se i ja ĉudim otkud je ovo pitanje došlo na moj sto, ali nisam imao izbora morao sam da radim na njegovoj pripremi. Na ţalost nisam uspio da pripremim valjan odgovor, već na samom poĉetku da kaţem jer nije bilo ni vremena za to, a reći ću i razlog. Znaĉi, poštovani gospodine Miliću, odgovor na redovno pitanje reći ću da je Drţavna revizorska institucija u svom izvještaju konstatovala da u okviru rada pojedinih budţetskih potrošaĉkih jedinica postoje odreĊene nepravilnosti. MeĊutim, isto tako treba reći da svako kršenje zakona i nije kriviĉno djelo, a da u domenu pokretanja prekršajnog postupka Revizorska institucija nema nadleţnosti. Imajući u vidu ĉinjenicu da ovlašćeni revizori nisu naišli na nepravilnosti koje bi upućivale na osnovanu sumnju da su odreĊena lica izvršila kriviĉna djela, Drţavna revizorska institucija nije davala inicijative za pokretanje kriviĉnog ili nekog drugog postupka. Bez obzira što nijesu pokrenuti postupci, jer kako naglašavam nije bilo osnova za njih. Izvještaji i preporuke koje su dostupne javnosti u velikoj mjeri utiĉu na otklanjanje utvrĊenih nepravilnosti. Mogu vam reći moje iskustvo kada sam vidio izvještaje Revizorske institucije u odnosu na neke druge drţavne organe koji su bili predmet kontrole, ja sam po tim primjedbama sproveo testiranja i provjeru finansijskog rada Ministarstva pravde, odnosno finansijske sluţbe Ministarstva pravde i pokušao da konstatujemo da li mi pravimo te sliĉne greške, ili da li se neodgovorno ponašamo prema sredstvima koja su ostavljena na raspolaganje. Ipak moram reći da je na bazi izvještaja Drţavne revizorske institucije bilo nekoliko provjera od strane nadleţnog drţavnog tuţilaštva ili je ishod provjera bio takav da upućuje da nisu izvršena kriviĉna djela. Zbog veoma kratkog roka koji je ostavljen za saĉinjavanje odgovora na poslaniĉko pitanje, nisam imao vremena da kontaktiram sa svim drţavnim institucijama. Znate da su to i ministarstva i organi uprave i agencije, da bih dobio podatke o eventualnom pokrenutim disciplinskim postupcima u odnosu na izvještaje Drţavne revizorske institucije povodom kontrole, te da ću te podatke dobiti naknadno i u pisanom odgovoru ću dati detaljne informacije. Molio bih vas da razumijete malo kašnjenje povodom dostavljanja pismenog odgovora, jer ja obiĉno svoje pismene odgovore drugi dan posle poslaniĉkih pitanja šaljem poslanicima. Zahvaljujem.
  • Zahvaljujem se potpredsjedniku. Komentar poslanik Milić. Izvolite.
  • Evo, ako hoćete da mi šaljete odgovor na ovo pitanje da vam dodam još jedno pitanje. Dakle, osim kriviĉne prijave ili drugog postupka da li je bilo ko od odgovornih lica u ovim potrošaĉkim jedinicama koje su bile predmet revizije izgubio posao? Vi ste u pravu. Ovo što sam ovdje naveo sada su bile samo potrošaĉke jedinice koje su bile predmet revizije i nisu sve potrošaĉke jedinice u Vladi Crne Gore bile predmet revizije. Dakle, kada se uzme samo ova struktura, jasno je da su u najvećem dijelu tih potrošaĉkih jedinica bili problemi, ali da ne ulazimo u taj dio priĉe. Sada je aktuelno zapošljavanje. Je li tako gospodine Markoviću? Naĉin kako su se zapošljavali ljudi, naĉin kako su se ĉule informacije na glavnom Odboru Demokratske partije socijalista, pa mi dozvolite da podsjetim javnost. Revizijom Drţavne revizorske institucije je utvrĊeno da se znaĉajan broj lica zapošljava po osnovu ugovora o djelu ili Ugovora o privremenim ili povremenim poslovima iz redovne nadleţnosti drţavnih organa. Revizijom potrošaĉke jedinice obuhvaćenih uzorkom je utvrĊeno da su zapošljavanja po osnovu ugovora o djelu tokom 2011. godine evidentirana kod Uprave za nekretnine - 82 zaposlena, Uprave policije - 66 zaposlenih, Agencije za zaštitu ţivotne sredine Crne Gore - 57 zaposlenih, Ministarstva finansija -47 zaposlenih, 24 zaposlena na odreĊeno vrijeme rade po osnovu ugovora o djelu, a 23 po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima. Ministarstva vanjskih, spoljnih poslova - 32, Fonda PIO - 23, Direkcija javnih radova - 12, Poreske uprave - 10, Direkcije za saobraćaj - 7, i tako dalje i tako dalje, što ukupno ĉini 352 lica. Zakonom, gospodine Markoviću, o drţavnim sluţbenicima i namještenicima, nije predviĊena mogućnost zapošljavanja po osnovu Ugovora o djelu, što znaĉi da se ovim sluĉajem ne primjenjuju opšti propisi o radu, odnosno Zakon o radu. Preporuĉuje se Vladi Crne Gore, da obezbijedi doslednu primjenu, pazite, da obezbijedi doslednu primjenu propisa o zasnivanju radnog odnosa u svim drţavnim organima i da uskladi angaţovanje po osnovu ugovora o djelu samo na obavljanje poslova koji su van redovne djelatnosti poslodavca. S obzirom da nije bio predmet revizije, interesovaće me u tom pitanju, završiću na vrijeme, koliko je bilo zapošljavanja po osnovu ugovora o djelu ili ugovora o privremenim i povremenim poslovima za obavljanje poslova iz redova nadleţnosti u Ministarstvu obrazovanju za 2009, 2010, 2011. i 2012. godinu? Hvala.
  • Zahvaljujem. Prije nego što nastavimo sa pitanjima za potpredsjednika Markovića, samo jedno obavještenje. Dakle, imamo informaciju da i ako je bilo dogovoreno da do 17 sati bude direktan prenos parlamenta da je u dogovoru sa Javnim servisom prenos produţen sve do iscrpljivanja ovih pitanja i odgovora upućenih potpredsjedniku Markoviću. Sljedeći poslanik koji će postaviti pitanje je poslanik Zoran Miljanić. Izvolite.
  • Hvala, potpredsjedniĉe Parlamenta, Uvaţeni potpredsjedniĉe Vlade, poslanici, graĊanke i graĊani Crne Gore, Moje pitanje prema gospodinu potpredsjedniku biće vrlo kratko i koncizno. Znaĉi u skladu sa ĉlanom 177 Poslovnika Skupštine postavljam vam jedno jedino pitanje: Da li ćete podnijeti ostavku u sluĉaju da do kraja godine Crna Gora ne otvori pregovaraĉka poglavlja 23 i 24. I obrazloţenje će biti vrlo kratko. Cilj drţave Crne Gore, kako se saopštavalo iz izvršne i zakonodavne vlasti je da se poglavlja 23 i 24 otvore do kraja ove godine, što Evropska unija oĉekuje. Ali, još više oĉekuju graĊanke i graĊani Crne Gore. A s obzirom da je ostvarivanjem evropskih standarda,iz oblasti koje pokriva ova poglavlja, u interesu svih graĊana Crne Gore. Primjena evropskih standarda iz poglavlja 23 i 24 pravosuĊe i pravda sloboda i bezbjednost, znaĉi konaĉno poĉetak uspostavljanja pravne drţave kojoj svi mi teţimo. Stoga smatram da, ukoliko se to ne desi, da bi bilo najnormalnije da podnesete ostavku jer ste vi potpredsjednik Vlade, odnosno najodgovorniji funkcioner u ovoj vladi za uspješno otvaranje ova dva poglavlja. Hvala.
  • Zahvaljujem poslaniku Miljaniću. Potpredsjednik Marković, izvolite.
  • Hvala, gospodine potpredsjedniĉe. Evo mi se stavljaju u obaveze mnoga pitanja za koja nijesam nadleţan i nijesam odgovoran. Ĉitav pregovaraĉki proces nije moja obaveza, naravno ja sam samo jedan subjekat u tom procesu. Ĉitav proces vodi Ministarstvo vanjskih poslova i evropskih integracija. Znate da personalno taj proces vodi naš glavni pregovaraĉ, odnosno drţavni sekretar i da su u taj proces ukljuĉene pregovaraĉke grupe koje su formirane od strane Vlade i u posebnoj proceduri. Ali, to ne govorim zbog toga da bih branio sebe, naravno i da bih štitio od elementarne odgovornosti nego o strukturi pregovaraĉkoj koja ukazuje na to da svi mi nosimo odgovornost za taj proces, da će rezultat biti rezultat svih nas. I ako se desi da pregovore otvorimo ja to neću smatrati mojim uspjehom nego uspjehom Crne Gore, znaĉi i Vlade i Parlamenta, i civilnog sektora i medija u onom smislu u kojem oni imaju odgovarajuću ulogu. Ali, dobro, da prije nego što dam odgovor na vaše pitanje direktno, ipak dam i odgovarajući komentar koji sam pripremio, saopštim odgovarajući komentar koji sam pripremio. Da smo tokom prethodnih nekoliko godina u bliskoj saradnji sa Evropskom komisijom kontinuirano usklaĊivali svoje prioritete i realizovali aktivnosti u skladu sa datim sugestijama i preporukama koje su od komisije dolazile. Upravo zbog ovakvog uspostavljanja komunikacije i kvalitetnog konsultacionog procesa uspjeli smo da za relativno kratko vrijeme uspješno proĊemo prve faze u integracionom procesu, kao što su vizna liberalizacija, proces pripreme odgovora na upitnike Evropske komisije, zatim pripreme na realizaciji akcionih planova za ispunjavanje sedam kljuĉnih prioriteta, sjećate se, i na kraju trenutna faza otvaranja pregovora o pristupanju poglavljima 23 i 24. Otvaranje pristupnih pregovora Evropska komisija i zemlje ĉlanice Evropske unije odale su priznanje Crnoj Gori na postignutim rezultatima, posebno u oblasti zakonodavnog usklaĊivanja sa standardima Evropske unije, i omogućili da nastavimo sa još konkretnijim reformskim koracima. Otvaranje poglavlja 23 i 24 ne znaĉi poĉetak uspostavljanja pravne drţave, već upravo suprotno, da nijesmo obezbijedili adekvatan nivo vladavine prava u svim granama vlasti Evropska komisija ne bi dozvolila nastavak pregovaraĉkog procesa. Moramo, takoĊe, biti svjesni ĉinjenice da otvaranje pregovora o poglavljima 23 i 24 ne zavisi samo od kvaliteta akcionih planova i njihove realizacije, već se radi o jednom kompleksnom politiĉkom konsultativnom procesu, prvenstveno postepenom ..... zemalja ĉlanica Evropske unije. Reći ću vam da to od prilike prevedeno znaĉi politiĉku odluku i da ta politiĉka odluka uvijek nije zasnovana na rezultatima nego i na percepciji. A znate sigurno da više imamo problema sa percepcijom u mnogim oblastima nego sa realnim izazovom. Nakon što se ovi dokumenti u konaĉno usaglase izmeĊu Crne Gore i Evropske komisije, drţave ĉlanice treba da odluĉe da li će se pregovori o ova dva poglavlja otvoriti ili ne. Treba naglasiti da rokovi nisu postavljeni ni od strane Evropske komisije a ni od Vlade Crne Gore, već je to ţeljeni cilj kojim bi se postavila dinamika daljih koraka u ovom procesu. Ukoliko do otvaranja poglavlja ne doĊe u planiranom roku, dakle do kraja ove godine, razlozi za to bi se prije svega traţili u institucionalnim nedostatcima, jer evropske integracije podrazumijevaju ozbiljan timski institucionalni rad svih aktera društva i blisku meĊuinstitucionalnu saradnju a ne personalnu odgovornost. Dakle, proces pregovora je otpoĉeo. Što je najvaţnije ne postoje definisani rokovi njegovom trajanju. Kada je u pitanju Crna Gora oni će znaĉajno biti opredijeljeni i novim pristupom koji je poĉeo sa Crnom Gorom. I u sluĉaju da ne otvorimo ovo poglavlje proces se ne prekida i ne obustavlja, već se nastavlja sa otklanjanjem nedostataka i jaĉanjem kapaciteta. Gospodine Miljaniću, Ovo nije put posut cvijećem, već proces istine i sazrijevanja crnogorskog društva. Ovo će biti samo jedno od iskušenja na ovom putu, a od svih nas zavisi kako ćemo i kojom dinamikom savladavati. Sasvim sigurno, to neće niti moţe zavisiti od bilo kojeg pojedinca već od svih nas zajedno. Ako bi moja odgovornost ili moja ostavka bila podsticajna za otvaranje poglavlja 23 24, ako bih imao pouzdanu informaciju o tome, ne da bih podnio ostavku ako ih ne otvorimo u oktobru, nego bih bio spreman da to uradim danas da bi ih otvorili zaista u oktobru. Zahvaljujem se.
  • Hvala potpredsjedniku Markoviću. Pravo na komentar poslanik Miljanić. Izvolite.
  • Gospodine Markoviću, U prvom mom obraćanju sa ovoga mjesta rekao sam da će Pozitivna Crna Gora se truditi da bude konstruktivna opoziciona partija koja će nastojati u svim onim s tvarima koje su dobre za drţavu Crnu Goru da bude i partner vlasti, i to nije sporno, a Pozitivna Crna Gora, tako i ja mislimo. MeĊutim, ovo sam vam pitanje postavio zbog jedne rijeĉi koju ste vi u vlasti odavno zaboravili, to je rijeĉ "odgovornost". Mora se nekad locirati odgovornostna nekoga. Znaĉi, isto kao što kaţete ko će biti pohvaljen ako se otvori, ja bih volio da poglavlja budu otvorena, trudiću se da pomognem kao ĉlan Odbora za bezbjednost odbranu i Odbora za antikorupciju. MeĊutim, fakti ne govore da idemo u dobrom pravcu. Vidimo da, što se tiĉe borbe protiv korupcije, tu imamo jedan jako negativan komentar iz Brisela. Znaĉi da se hapse lugari, šumari, evo proĉitasmo danas i penzionerka i studenti, ajde i carinici su moţda malo veće ribe, meĊutim, onih najkrupnijih riba, znaĉi kako oni kaţu, a to su naravno iz samog vrha vlasti nema. Mi ne traţimo ţrtve. Mi samo traţimo sprovoĊenje borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije i traţimo da konaĉno bude nešto novo. Mi samo otvaramo afere, a ni jednu ne zatvaramo. Dosta smo ĉuli ovih dana o aferi Telekom, dosta smo ĉuli o Šarićima, evo pomenuo je gospodin Bulatović tu presudu, pa eto i ja da se osvrnem na nju, to je jedino nešto ĉime su se vaše kolege iz Odbora, mislim iz vaše stranke u Briselu pohvalili da je donijeta prvostepena presuda u tom sluĉaju. Vratismo se iz Brisela, presuda pade, tako da ne znamo kako, šta. Dalje, naveo bih vam jedan primjer dok kojeg sam došao, moţe se reći sluĉajno, u izvještaju Uprave policije za prošlu godinu stoji da je procesuirano 336 grama opojne droge kokain. Znaĉi, ĉitava crnogorska policija je procesuirala toliko. U posjeti Zagrebu kao Odbor za bezbjednost bili smo u posjeti Graniĉnoj policiji Republike Hrvatske, gdje nam je naĉelnik Graniĉne policije saopštio jednu frapantnu ĉinjenicu da je samo jedan policajac na graniĉnom prelazu Debeli brijeg sa Crnom Gorom za godinu dana zaplijenio par stotina kilograma kokaina. Ako se kaţe da otprilike narodski reĉeno pada 20% opojne droge u tranzitu znaĉili to da je kroz Crnu Goru prošla jedna tona. Hvala.
  • Zahvaljujem kolegi Miljaniću. Sljedećih dva pitanja potpredsjedniku Markoviću postavio je poslanik Koĉa Pavlović. Izvolite.
  • Poštovane koleginice i kolege, poštovani graĊani i graĊanke Crne Gore, ja sam postavio dva pitanja potpredsjedniku Vlade i ministru pravde gospodinu Dušku Markoviću, kako reĉe moj kolega Bulatović, prvom potpredsjedniku Vlade, ne znam da li je prvi, ali je sasvim sigurno jedan od najobavještajnijih ljudi u Crnoj Gori. Gospodine ministre, pozivam Vas da saopštite koliko ste (na osnovu Zakona o pomilovanju) taĉnije u skladu sa starim zakonskim rješenjima potpisali Predloga odluka o pomilovanju i uputili ih predsjedniku Crne Gore Filipu Vujanoviću tokom prethodne 2012. Godine.Molim Vas da saopštite takoĊe i vašu ocjenu o tome da li je ovako visoki broj pomilovanja podsticaj za korupciju i kriminal? Pozivam Vas, takoĊe, da javno saopštite razloge zbog kojih je ministar pravde, Vaš prethodnik, inaĉe sad uvaţeni sudija Ustavnog suda predloţio, a predsjednik Crne Gore gospodin Filip Vujanović u ljeto 2009.godine odobrio pomilovanje sada pokojnog DudićaFrica. Dakle, gospodine Markoviću, poštovani potpredsjedniĉe Vlade, kao što ste prepoznali, ovo moje pitanje u suštini je na fonu onoga što je već objavljeno u medijima i što je izazvalo veliku paţnju javnosti, ali ja zaista sam osjetio potrebu da ovo ponovim zato što, i to veliko interesovanje i da kaţem strah koji je izazvalo unutar javnosti, zabrinutost koju su ti objavljeni podaci izazvali unutar crnogorske javnosti, sam procijenio da oni nijesu dovoljni. Ja mislim da je to frapantno, gospodine potpredsjedniĉe Vlade, naš Predsjednik drţave je više pomilovao kriminalaca za jednu godinu, nego Tadić za dva mandata plus Drnovšek, plus Kuĉan, plus Mesić, za sve svoje mandate, što su pomilovali on je više pomilovao kriminalaca. On više pomiluje kriminalaca za godinu dana nego sve drţave u regionu, a svaka od tih drţava je od dva do pet puta veća ili deset puta neke veće od Crne Gore. Mislite li, zaista, gospodine Markoviću, interesuje me vaš politiĉki stav, vaša ocjena, jer vi mislite da se tako vodi borba protiv korupcije i kriminala, je li vi mislite da će gospodin Vujanović, ako pomiluje sve kriminalce hoće li Crna Gora ona imati nultu stopu kriminala? Ako svi mafijaši pobjegnu iz Crne Gore, znaĉi li to da naša policija efikasno goni mafiju? Znaĉi, odnos našega predsjednika koji da vas podsjetim je bio prisutan na otvaranju one luke itd. Dakle Dudić-Frica jedno vrijeme je bio ugledni biznismen, pa je onda poslije toga bio kriminalac, pa je bio u zatvoru, pa ga je on pomilovao. Zato što ima bolove u kiĉmi, zato što je socijalni sluĉaj, zato što izdrţava porodicu. Molim vas, ovdje se radi o neĉemu što je zaista, zaista zabrinjavajuće do te mjere da sam osjetio potrebu još jednom da pitam.
  • Potpredsjedniĉe Markoviću, izvolite.
  • Hvala, gospodine potpredsjedniĉe. Evo moj odgovor ću poĉeti jednim pitanjem koji nije sadrţaj mog odgovora. Da li Vi zaista, uvaţeni poslaniĉe Pavloviću, mislite da su svi ljudi na izdrţavanju kazne kriminalci? U 2012.godini, Ministarstvu pravde dostavljeno je 365 molbi za pomilovanje osuĊenih lica, nakon ocjene navoda iz molbe i dostavljenih spisa predmeta ministar pravde dao je predloge za pomilovanje koji su bili pozitivni ili negativni i koji su dostavili Predsjedniku Crne Gore. Predsjednik Crne Gore donio je 145 pozitivnih odluka, na naĉin što je od uvaţenih predloga po molbi za pomilovanje osuĊenih lica izreĉene kazne zatvora zamijenio u 44 sluĉaja uslovnom osudom, u 43 novĉanom kaznom i u 58 sluĉajeva je djelimiĉno oslobodio osuĊena lica za razrješenje kazne zatvora u trajanju od jednog mjeseca do jedne godine. Postupak po molbi za pomilovanje je dostavljen i obustavljen u 44 sluĉaja iz Zakona predviĊenih zakona, a u preostalih 176 sluĉajeva Predsjednik je donio negativne odluke. Znaĉi, statistiĉki to ne izgleda onako kako ste vi predstavili mnogo više negativnih odluka nego pozitivnih odluka. Institut pomilovanja ima za cilj uspostavljanje pozitivnih odnosa sa poĉiniocima. Primjenjujući Zakon o pomilovanju, vodimo raĉuna o poštovanju ljudskih prava, poĉinilaca, ali i o prevenciji i bezbjednosti u društvenoj zajednici. Pri tome pomilovanje se moţe dati osloboĊenje od kriviĉnog gonjenja ili potpunoj ili djelimiĉno osloboĊenje izvršenja kazne zamjenjuje se izreĉena kazna blaţom kaznom ili uslovnom osude daje se rehabilitacija, odreĊuje kraĉe trajanje odreĊene pravne posljedice, osude ili se ukidaju pojedine ili sve pravne posljedice osuda. Pri ĉemu se ovim institutom ne dira u pravosnaţnu izreĉenu presudu koja ostaje na snazi. Prilikom postupanja po molbama za pomilovanje, uzimaju se u obzir individualne karakteristike, okolnosti i potrebe osuĊenih lica kako bi se obezbijedilo da svaki pojedinaĉni sluĉaj se rješava praviĉno i zakonito. U odnosu na vaše pitanje da li ovako visoki broj pomilovanja podstiĉe korupciju ili kriminal,odgovoriću - ne. Institut pomilovanja doprinosi sticanju povjerenja javnosti u smislu da poĉinioci imaju stvarni prisup institucijama sistema. Te da su akti milosti dostupni svim osuĊenim licima pod jednakim uslovima. Dakle, doprinosi izgradnji pravednog društva, društva jednakih šansi i za one koji su ogriješili o zakon. I ja mislim da ste me već jednom ĉuli, ali ponoviću i ovoga puta. Nema te drţave u svijetu koja ima takvo bogatstvo ljudskih resursa. TakoĊe, nema te drţave na svijetu koja je toliko finansijski moćna da se oslobodi bilo kojeg ĉovjeka, da uništi njegovo pravo na ţivot iako se ogriješio o zakon, iako to kršenje zakona bilo i ono najteţe. Znaĉi, svaka drţava radi da onoga ko se ogriješio o Zakon pokuša vratiti u društvenu zajednicu kao korisnog ĉlana, jer sve je drugo skupo i sve je drugo neprihvatljivo i sa aspekta ljudskih prava i ljudskih sloboda. Primjenom Instituta pomilovanja nadleţni organi u Crnoj Gori nastoje da promovišu ciljeve i vrijednosti sadrţane u konvencijama ali i preporukama Savjeta Evrope. Evropskim zakonskim pravilima i evropskim pravilima probacije jer u svim drţavama stepen socijalizacije osuĊenom se uvaţava sa osebnom paţnjom. Moram Vam reći da ja nijesam bio, dok nijesam došao na mjesto ministra pravde, uopšte upućen u ovu problematiku. Ali moram da vam kaţem, kada sam poĉeo da se bavim tim pitanjima, kada smo sprovodili razne tvining projekte sa Savjetom Evrope i Evropskom komisijom o naĉinu izvršenja kazni, spreĉavanja torture i poštovanja ljudskih prava u periodu izvršenja kazne zatvora sam došao do zakljuĉka da mi u tom smislu smo nedemokratsko društvo i da mi moramo promijeniti politiku i da mi moramo raditi na spreĉavanju torture i poštovanja ljudskih prava i osuĊenih lica. I dio politike koja je drugaĉija od one koja je bila ipak rezultat i mog napora i dio pozitivnih odluka predsjednika drţave kada su u pitanju pomilovanja je rezultat mog pristupa tom problemu, jer mislim da je to ispravan pristup i da sam na fonu onoga što su standardi i zahtjevi posebno Savjeta Evrope i nadleţnih tijela Savjeta Evrope, konvencija i preporuka koje to tijelo utvrĊuje. TakoĊe, javnosti radi, reći ću da rad svog prethodnika gospodina Miraša Radovića kao i predlog za pomilovanje sada pokojnog Dudić Dragana-Frica nijesu bili predmet moje paţnje i nemam ih namjeru komentarisati. Samo još jedno malo pojašnjenje, potpredsjedniĉe, ako dozvoljavate, u kontekstu ovoga da su ova pomilovanja uslovna osuda, zamjena novĉanom kaznom. Uglavnom se radi o kaznama do pet mjeseci, to su uglavnom kratke kazne. Nema ozbiljnih sluĉajeva pomilovanja za teška uĉinjena kriviĉna djela, a otkako sam ja ministar pravde nema pomilovanja uĉiniocima za teška kriviĉna djela osuĊenih na duge kazne zatvora, posebno u najteţim oblicima.Zahvaljujem se.
  • Zahvaljujem potpredsjedniku Markoviću. Pravo na komentar, kolega Pavlović. Izvolite.
  • Gospodine Markoviću, gospodine potpredsjedniĉe Vlade DPS-a, koja vlada ovom drţavom 23 godine, a koja vodi porijeklo direktno od onih koji su prethodnih 30-40 godina vladali ovim narodom. Pravi iskaz vaše brige za ovaj narod je ono što ovaj narod osjeća. Gotovo polovina je ispod ivice siromaštva, ogroman broj graĊana se suoĉava svakodnevno sa problemom gladi. Znaĉi, ţelim samo da vam kaţem da vaša tirada o brizi za ljude zaista zvuĉi licemjerno. Poĉeli ste sve sa pitanjem koje ste meni uputili, pa vam ja predlaţem da sad vi proĊete ovdje a ja ću proći tamo pa ću vam odgovoriti na to pitanje. Dakle, vi ste konkretno pitanje postavili da li ja mislim da su svi na izdrţavanju kazne kriminalci. Ja sebe ne doţivljavam kriminalcem, niti sam ikad bio, a bio sam u pritvoru zato što sam bio politiĉki angaţovan itd. Bespravno. Svjestan sam ja, ne morate sa tim trikpitanjima pokušavati da me navuĉete. Znam ja da tamo ima veliki broj ljudi koje je nesreća dovela tu, nesreća ih je dovela. Ali, nije tamo sluĉajno bio Dudić-Fric. Ja govorim o njima. Na koliku je kaznu bio osuĊen, a koliko je pomilovan Dudić-Fric? Problem ove drţave jeste u tome što Šariće, Kaliće, Frice i ostale sudimo na po šest mjeseci, godinu dana, ne po 30 godina, a kada ih osudimo na duţe od godinu dana, na pet, sedam godina, onda se pojavi umna, profesionalna, struĉna i velika sutkinja predsjednica Apelacionog suda pa ih oslobodi. To je problem naš, gospodine Markoviću. Dakle, na vaše pitanje da li ja mislim da li su svi na izdrţavanju kazne kriminalci, mogu da vam odgovorim - apsolutno ne. Ne mislim da su svi na izdrţavanju kazne kriminalci, ali sam siguran da na izdrţavanju kazne nijesu najveći kriminalci koji se nalaze u ovoj drţavi, to je poenta. Naš problem iz toga proizilazi, što su najveći kriminalci iz ove drţave ili pobjegli od pravde ili se još uvijek nalaze na slobodi i drţe nam moralne propovijedi svako malo. Što se tiĉe statistike, da vam ja kaţem, gospodine Markoviću, statistika ne govori u prilog ovoga ovako kako je vi tumaĉite. Statistika moţe da bude oruĊe za manipulaciju, vi ste upravo sad manipulisali. Kaţete, jeste on 140 i nešto pomilovanja potpisao za godinu dana, ali znate li koliko je kriminalaca traţilo pomilovanje pa su odbijeni. A ja vam kaţem, gospodine Markoviću, statistika je ovakva - više je potpisao za godinu dana Filip Vujanović pomilovanja nego što je za osam godina potpisao Tadić u Srbiji, za svog mandata. Više. A Srbija je 10 puta veća, 10 puta veća. Dakle, ja ţelim dodatno pitanje da postavim gospodinu Markoviću. Gospodine Markoviću, Filip Vujanović, vaš predsjednik, za svoja dva mandata, vi tvrdite da je samo jedan mandat, pomilovao je više ljudi koji su bili u zatvoru na izdrţavanju kazne nego što su ih pomilovali za sve svoje godine provedene na predsjedniĉkim funkcijama zajedno Drnovšek, Kuĉan, Tadić, ne znam ko su sve bili u Bosni. Obadva hrvatska predsjednika, Mesić i Josipović, manje su ljudi pomilovali nego Filip Vujanović sam. Zar vama to ne ukazuje na jedan veliki problem? Dakle, moje pitanje, gospodine Markoviću: Moţete li reći onome za ĉiji ste raĉun govorili, na ĉijoj ste promociji govorili nedavno, da nije normalno da predsjednik jedne male Crne Gore više pomiluje ljudi iz zatvora nego svi iz regiona zajedno za sve svoje mandate unazad 10 godina? Da li ste mu to već rekli, to je moje pitanje. Da li ste mu rekli tokom 2011-2012. godine, gospodine Vujanoviću, druţe, potpredsjedniĉe, ne znam kako ga oslovljavate, nije normalno to što radite. Znam ja da su izbori svako malo, znam da je to super kao dio predizborne kampanje, znam ja ko je sve radio za gospodina Vujanovića na terenu. Znam ĉije je sve objekte posjećivao i ĉije je luke otvarao gospodin Vujanović, pa se poslije pravio da ne zna da se radilo o kriminalcu. Ali, to nije normalno, to je velika bruka Crne Gore, gospodine Markoviću. Dakle, moje dodatno pitanje je - hoćete li vi vašeg predsjedniĉkog kandidata, dosadašnjeg predsjednika, pitati da li on zna da to nije normalno, da je to više nego što su svi drugi u regionu pomilovali i da li će konaĉno prestati sa tim? To je najbolja njegova promocija za naredni period. Dakle, da kaţe da će se ponašati u skladu sa onim što Evropa traţi od nas, neće podsticati kriminal, nego će kaţnjavati kriminal.
  • Zahvaljujem, kolega Pavloviću, na dodatnom pitanju. Kolega Markoviću, imate mogućnost da odgovorite sada ili u pisanoj formi. Izvolite, imate tri minuta za odgovor.
  • Nema potrebe da na vaš zahtjev opominjem predsjednika i ako bih ga opominjao onda bih morao poći od sebe. Gospodin predsjednik još nije donio nijednu odluku o pomilovanju na osnovu inicijative koja je direktno proslijeĊena njemu, nego sve te inicijative prosleĊuje Ministarstvu pravde i mi dajemo mišljenje u skladu sa zakonom. Znaĉi, o svakom predlogu je odluĉivao na osnovu mišljenja Ministarstva pravde, odnosno mišljenja kojeg sam ja potpisao. Prema tome, ako postoji odgovornost predsjednika ili ako postoji zloupotreba ovoga prava, onda prvo ja moram odgovarati pa onda predsjednik. Ali, vjerujte mi, bez obzira što se razlikujemo oko ovoga, dok sam na ovoj poziciji ja ĉu se drţati ovog principa ne samo kad je u pitanju pomilovanje nego kada je u pitanju uslovni otpust. Sliĉne su optuţbe kada je u pitanju uslovni otpust gdje smo mi za godinu dana moţda slijedili primjer Hrvatske i, kako vi kaţete, Srbije, pa smo imali samo sedam ili osam odluka pozitivnih ljudi na izdrţavanju kazne zatvora za uslovni otpust. Sada je to drastiĉno promijenjeno, ali izmeĊu ostaloga i zahvaljujući novoj politici, politici Ministarstva koja je u skladu sa evropskim standardom. Evo sada imamo taj projekat koji radimo zajedno sa Njemaĉkom i Holandijom, oko izvršavanja kazne zatvora, gdje je taj naš pristup pohvaljen. Znaĉi, pomilovanje nije instrument funkcionera, a pomilovanja je politika drţave koju sprovodi predsjednik drţave i ona ima za cilj ono o ĉemu sam ja govorio. Ja sam sasvim siguran da se taj cilj ne zloupotrebljava i da se ne koristi u politiĉke svrhe. Ako mislite da je ovakav institut pomilovanja u Crnoj Gori retrogradan i da on dovodi u pitanje osnovne vrijednosti društva pa i naš osnovni cilj borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, pokrenite inicijativu da stavimo van snage taj zakon. Ja ću, naravno, biti protiv toga, ali ako parlamentarna većina to izglasa, da eliminišemo tu opasnost. Zaista bi bilo neprihvatljivo da jedan institut koji je akt milosti, koji treba da potpomogne i osnaţi vladavinu prava sa aspekta poštovanja ljudskih prava izrodi se u suprotnost da to mijenjamo i taj zakon stavljamo van snage i da ĉekamo da opozicija doĊe navlasti i da se ta politika kvalitetnije i produktivnije primjenjuje.
  • Bilo je to odgovor na dodatno pitanje poslanika Pavlovića, koji je postavio još jedno pitanje potpredsjedniku Markoviću. Izvolite.
  • Gospodine predsjedniĉe Parlamenta, samo da se nastavim na ovo što sam ranije govorio. Gospodine Markoviću, vama je nepotrebno govoriti, vi odliĉno znate da imamo jednu situaciju, dakle ne radi se o sistemu, radi se o odreĊenim segmentima sistema, ali koji su zloupotrebljeni. Dakle, mi ovdje imamo jednu figuru ili jedan braĉni par, tako da kaţem, koji kontroliše ili u znaĉajnoj mjeri kontroliše cijeli sistem sankcija, od sudstva pa do samoga kraja, i na kraju toga sistema se nalazi predsjednik drţave koji moţe i da pomiluje ponekoga. To nije baš bez kontrole u ostalim drţavama i nije taĉno, nemojmo da obmanjujemo crnogorsku javnost, da je bez kontrole sistem taj pomilovanja, da je evropski standard da on bude bez kontrole kako je kod nas. Kod nas je u ovome trenutrku, nakon izmjena koje ste vi ovdje obrazlagali, bez kontrole. U svakoj od drţava regiona postoji posebna komisija koja to razmatra i to je jedan od razloga zbog ĉega se u Srbiji, recimo, ili u Hrvatskoj ne pomiluje tokom godine 150 osoba kao u Crnoj Gori, nego deset, iako su veće od nas. Samo da dovršim, odnedavna, nakon ovih izmjena koje ste vi ovdje predloţili, gospodin Vujanović je još i više autonoman, moţe da pomiluje koga god hoće, tako da se napravio jedan cijeli sistem u kome samo još nedostaje da se izbace cijene za usluge za pomilovanje i usluge koje treba da se obave i visinu kazne. Moje drugo pitanje, gospodine ministre. Svjedoci smo u ovih 100 dana nove-stare Vlade, a vrlo je smiješno ovu vladu nazvati novom ako je na ĉelu ĉovjek koji već sedam hiljada dana ili više od sedam hiljada dana vlada ovom drţavom.I sada odjednom on je po sedmi put na ĉelu Vlade i neko njega naziva novim premijerom a Vladu nova Vlada. Nema nijednog unutar te Vlade koji nije po par mandata već bio, tako da je to sve blisko jednoj kozeriji, ali dobro, takva smo drţava još uvijek, nećemo još dugo. Dakle, svjedoci smo da je 100 dana nove-stare Vlade proteklo u znaku politiĉke korupcije. Imali smo aferu Đurović, pa odmah na nju se nastavila afera “snimak”, pa se na nju nastavila afera Škerović, a afera Đurović se naslonila na aferu Telekom, a svemu tome je predhodila afera “listinzi” itd. Samo se naslanja jedna afera na drugu, a nijedna se ne razrješava. Moje pitanje je, gospodine Markoviću - Do kada ćete odbijati da pokrenete pitanje odgovornosti vrhovne drţavne tuţiteljke Ranke Ćarapić? Zašto to pitam? Vrhovna drţavna tuţiteljka, gospodine Markoviću, vi se odliĉno sjećate, nije se sloţila sa Njujorškim sudom vazano za aferu Telekom. Njujorški sud je pošao od stanovništa da je tamo bila korupcija, ona kaţe da nije bilo uopšte korupcije. Mi ćemo još to da ispitamo, onaj ko misli da je ta afera završena taj se grdno vara, ta će afera na kraju da se rasvijetli. Drugo, vrhovni drţavni tuţilac ne razumije neke briselske eksperte koji se ĉude u izvještaju o napretku Crne Gore, da u jednoj zemlji koja ima takav problem sa korupcijom kakav ima Crna Gora, nema niti jednog tuţioca, ni osnovnoga, ĉiji je legitimitet i profesionalni integritet doveden u pitanje sa aspekta korumpiranosti. Nije postavljeno ĉak ni pitanje. Ona uopšte ne razumije to, ona kaţe mi smo svi okej, svi zaposleni u mojoj organizaciji su okej. Tako da moje pitanje je upravo na tom fonu, na fonu svih onih stanova. Ja sam, gospodine Markoviću, pokušao da poredam sve one stanove koje je uspio za dvije-tri godine da napabirĉi osnovni tuţilac u Baru gospodin Magdalinić i njegova porodica, a ne mogu da to uspijem, Mislite li vi stvarno da taj broj stanova, od kojih su neki u zgradi gospodina Škerovića, nema nikakve veze sa onim ponašanjem osnovnog tuţioca u Baru.
  • Zahvaljujem, gospodine Pavloviću, imaćete prilike u komentaru da nastavite. Potpredsjednik Marković.
  • U svom odgovoru na dopunsko pitanje zaboravio sam da prokomentarišem i da se još jednom odredim oko odluke Apelacionog suda, jer ona se potpuno drugaĉije tumaĉi. Tamo nema oslobaĊajuće presude, nego je vraćen na ponovni postupak. Znaĉi, vraćen je na ponovni postupak i saĉekajmo odluku Višeg suda u Bijelom Polju i saĉekajmo pravosnaţnu odluku. Zakonom su ustanovljene provjere viših sudova preko prava ţalbe i odbrane i tuţioca pred Višim sudom. Znaĉi, ta odluka nije pravosnaţna i nije u redu da se pozivajući se na nju, na nepravosnaţnu odluku, odreĊujemo o onome šta će biti krajnja odluka, odnosno posljedice takve odluke. Evo, ja bih vas molio, jer zaista nije tako. U odnosu na vaše postavljeno pitanje, afera ne znaĉi apriori i odgovornost. Treba reći da svaka afera ima politiĉki i pravni, odnosno zakonski aspekt. Ono što je evidentno u svim aferama, aferama koje vi pominjete, jeste da uglavnom preovlaĊuju politiĉki razlozi, a ne ĉinjenice. TakoĊe je evidentno da je afera “listing” politiĉki motivisana pri ĉemu je svima poznato da se kod tuţilaštva sluĉaj listing nalazi u fazi izviĊaja i kriviĉnopravne ocjene do sada utvrĊenih ĉinjenica. TakoĊe, poznato je da je afera “snimak” konstruisana putem nekih medija i ima za cilj narušavanje ugleda Crne Gore, a ne utvrĊivanje ĉinjenica i istine na temelju vjerodostojnih dokaza. Kao što sam već rekao, do istine se moţe doći samo u zakonitom postupku i od nadleţnog organa. U ovom sluĉaju Vrhovni drţavni tuţilac je nakon detaljne analize sadrţaja izjava na skupovima Demokratske partije socijalista odnosno organa Demokratske partije socijalista došao do ocjene da u tim izjavama nije bilo kršenja zakona. Taj stav je doveden u pitanje od razliĉitih aktera na politiĉkoj sceni i zbog toga ja pozivam svakog pojedinca ĉije je pravo ograniĉeno ili uskraćeno po bilo kom osnovu pa i po osnovu politiĉke pripadnosti, da obavijesti tuţioca ili policiju i da se u skladu sa tim obezbijedi zakoniti postupak. Profesionalna saradnja nadleţnih tijela u sluĉaju Škerović nije bila na profesionalnom nivou te je iz tih razloga Više drţavno tuţilaštvo u Podgorici, kao dio jedinstvene tuţilaĉke organizacije, preuzelo ovaj predmet. U tuţilaštvu i u sudu ovaj sluĉaj se detaljno analizira sa aspekta zakonskog postupanja i vidjećemo kakvi će rezultati biti u tom smislu i sa aspekta ovih vaših ocjena, odnosno informacija. Što se tiĉe dostavljenih dokaza od strane politiĉkih partija vezano za gospodina Draga Đurovića, tuţilaštvo intenzivno radi na ovom predmetu. U informaciji koje sam dobio od tuţilaštva vezano za navodno falsifikovanu diplomu Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini koja je mogla biti jedan od osnova pritiska, tuţilaštvo je izvršilo provjeru u pravcu kriviĉnog djela falsifikovanja isprave i zatraţilo od Univerziteta u Prištini obavještenje da li je diploma zakonita. Obavještenje je stiglo i Đurovićeva diploma nije falsifikovana. Drugo, radi potpunog utvrĊivanja ĉinjeniĉnog stanja tuţilaštvo će sprovesti i druge istraţne radnje nakon ĉega će ocijeniti potrebu za eventualnim saslušavanjem novih svjedoka ĉime bi vjerovatno bile iscrpljene sve mogućnosti koje tuţilaštvu u ovom trenutku stoje na rasplaganju.Ja sam samo iznio dio onoga što je tuţilaštvo napisalo, zaista postoji veliki spisak ljudi koji su saslušavani, od kojih su uzimane izjave, analize telefonskih komunikacija i druge operativne radnje. Reći ću da nijesmo potpuno svi zadovoljni i pred nama ima mnog posla, ali u ukupnom procesu mislim da ne treba da izdvajamo liĉne rezultate pojedinih starješina, već u kontekstu ukupnog kvaliteta rada svih organa nadleţenihza postupanje u ovom oblastima. Posebno zato što borba protiv organizovanog kriminala zahtijeva timski rad i blisku meĊuinstitucionalnu saradnju, kako sam već ranije rekao. Naravno, kao odgovoran ĉlan Vlade sa svojim kolegama intenzivno radim na cijelom nizu aktivnosti da se institucije ojaĉaju i odgovore svojim obavezama. Da zakljuĉim, ne bismo smjeli dozvoliti da institucije iznevjere naše ukupno oĉekivanje i oĉekivanja graĊana. Uz duţno poštovanje vezano za vaš osnovni upit, koje iskazujem prema vašem stavu i politiĉkim oponentima u cjelosti, sve što mi je u nadleţnosti, pa i pomenuta incijativa, sprovodi se iskljuĉivo na osnovu mojih profesionalnih principa i ocjena, a nikako po bilo ĉijim zahtjevu ili, ne daj boţe, uticaju.
  • Zahvaljujem potpredsjedniku Markoviću. Pravo na odgovor, gospodin Pavlović.
  • Gospodine Markoviću, Centar mog pitanja je bio vaš odnos prema gospoĊi Ĉarapić. Zašto izbjegavate i dalje, uprkos svemu, da pokrenete pitanje njene odgovornosti? To sad više uopšte nije pitanje gospoĊe Ĉarapić. Ja mislim da ne postoji više niko ko ima bilo kakvu dilemu oko toga da sa gospoĊom Ĉarapić ne moţete imati nikakve ozbiljne rezultate.Nikakve rezultate. Od kada je gospoĊa Ĉarapić ušla u svoju završnu, terminalnu fazu, mi imamo afere u kojima se ona bavi izviĊajem ne dok ih ne rasvijetli, nego dok ne zaboravi javnost na to, javnost dok ne zaboravi. Navedite mi jednu stvar, gospodine Markoviću, koju je rasvijetlila gospoĊa Ĉarapić. Nemojte biti neozbiljni toliko. Znaĉi, ovdje se više ne radi o gospoĊi Ĉarapić, ovdje se radi o vašem politiĉkom kredibilitetu, o tome koliki je, koji ste izgradili u Briselu. To što imate u Briselu je sada na tasu. Ono je, moram reći, krajnje neozbiljno bilo. Gospodin Lange je ovdje redovno došao, svakih 15-20 dana će dolaziti gospodin Lange, uvredljivo je, treba da kaţemo otvoreno crnogorskoj javnosti, došao je hitno da vidi o ĉemu se radi u aferi “snimak” i traţio to što je traţio. Izjavljivati mu, da kaţem pljuskati ga tu i reći ne, tu nema ništa, sve je okej, to je rekla gospoĊa Ćarapić, to ste rekli i vi u izjavama. Vaša izjava nema istu teţinu kao moja izjava, mi se bavimo politikom, ali vi istovremeno upravljate nekim vrlo konkretnim polugama vlasti. Dakle, ovdje se radi o tome. Gospodine Markoviću, sa gospoĊom Ĉarapić neće biti ni mrvice pomjeraja ni kada je u pitanju “snimak”, ni kada je u pitanju Telekom, ni kada je u pitanju KAP, ni kada je u pitanju “listing”, ni kada su u pitanju mnoge druge afere, to smo valjda ukapirali. Ja vas pitam znate li koliko je protiv gospoĊe Ĉarapić podnijeto kriviĉnih prijava, ko to u tuţilaštvu procesuira. U jednom subordiranom tuţilaštvuprocesuira neki njen podreĊeni. Zar vi smatrate da je to potpuno normalno?Ja sam, recimo, konkretno podnio jednu kriviĉnu prijavu protiv gospoĊe Ĉarapić, a ona da Magdaleniću da odluĉuje o tome. Pa nemojte, molim vas. Znaĉi, ovdje se radi, gospodine Markoviću, o tome, evo ja da vam kaţem. Danas je gospodin Medojević poĉeo zvaniĉnu radnu posjetu Njemaĉkoj, gdje će dva dana u Bundestagu razgovarati upravo o aferi “snimak” i izmeĊu ostaloga saopštiti im ovaj stav. Nema sa gospoĊom Ĉarapić mrdanja, jer gospoĊa Ĉarapić izmeĊu ostaloga nije sposobna ni da se pozabavi onim pitanjima sa kojima je u direktnom konfliktu interesa. Nedavno su je pitali novinari hoće li postupiti po kriviĉnoj prijavi protiv svog supruga, ona je pitala o ĉemu se radi, ona ne zna za to. Ona ne zna da se njen suprug bavi poslovima koji su upitne pravne valjanosti i koji svakako nju dovode u konflikt interesa. Dakle, gospodine Markoviću, mi mislimo da na mjesto gospoĊe Ĉarapić treba dovesti nekoga ko se dokazao ili ko pokazuje snagu i volju da se dokaţe u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, a ne nekoga ko se pokazao i ko je pokazivao volju da se dokaţe kao poslušnik gospoĊe Ĉarapić. Molim vas, postupite u tom pravcu ako ţelite da ispunimo ono što smo zajedno obećali u onoj rezoluciji POSP-a koju smo zajedno u Briselu potpisali, pa vi ĉim smo došli u Podgoricu zaboravili da smo je zajedno potpisali.
  • Zahvaljujem, poslaniĉe Pavloviću. Pitanje, poslanik Vasilije Lalošević. Izvolite.
  • Zahvaljujem, potpredsjedniĉe. Poštovani graĊani Crne Gore, poštovane kolege, gospodine potpredsjedniĉe Vlade Markoviću, Postavio sam vam sledeće pitanje: Nedavno je Vlada Crne Gore, odnosno Ministarstvo vanjskih poslova i evropskih integracija objavilo prevod izvještaja Evropske komisije sa skrininga za poglavlja 23, 24 i 25, odnosno preporuke koje bi Vlada Crne Gore trebala realizovati. Izvještaji o skriningu prestavljaju dokumenta u kojima je dat stepen usklaĊenosti nacionalng zakonodavstva sa evropskim, uz preporuke za dalje korake koje drţave ĉlanice treba da sprovedu za uspješno zatvaranje poglavlja. Moje pitanje glasi: Da li je Vlada Crne Gore preduzela neke aktivnosti na realiziacji ovih preporuka i ukoliko jeste, iz kojih oblasti i u kojem obimu? Nepsredni lajtmotiv za ovo moje pitanje predstavljala su i ona tri kljuĉna ĉlana deklaracije koja je Socijalistiĉka narodna partija bila predloţila ostalim kolegama i koji govore da je temeljni interesni cilj punopravno ĉlanstvo Crne Gore u Evropskoj uniji, da smo ĉvrsto opredijeljeni za poštovanje i ostvarivanje svih vrijednosti zajedniĉkih politika i, naravno, sve ono na ĉemu se temelji takozvani Lisabonski ugovor. Evropska komisija je u izvještajima, koliko smo imali prilike da vidimo preko sredstava javnog informisanja od njenih prestavnika, komentarisala i pozivala Vladu Crne Gore da prije svega uradi dodatne napore u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, naravno, uz neophodno jaĉanje efikasnosti i nezavisnosti pravosuĊa.Oni su apelovali da izmjenimo Ustav u skladu sa preporukama Venecijanske komisije. MeĊutim, kljuĉni izazov za nas ostaje osposobljavanje institucija za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije. Mi smo usvojili odreĊeni set antikorupcijskih zakona, imali smo prvi put normativne osnove da se uhvatimo ukoštacsa tim pošastima. MeĊutim, da li smo uspjeli da sve ono što smo usvojili u ovom parlamentu implementiramo? Zakon o izmjenama i dopunama Kriviĉnog zakona, saradnja sa Interpolom, policijskim sluţbama ĉlanica Evropske unije i drugim meĊunarodnim partnerima, da li su dovoljni da mi zaista krenemo i uhvatimo se ukoštac prilikom analiziranja svega onoga što su nam kolege iz Evropske unije dali? IzraĊena je mapa organizovanog kriminala i procjena prijetnje od organizovanog kriminala ĉime je, da je sreće, u nekom normalnom demokratskom društvu zaokruţen strateški okvir u ovoj vaţnoj oblasti, a da li je stvoren zaista osnov za efikasnu borbu protiv ovog globalnog fenomena oĉekujem da ćete mi kazati u odgovoru. Jedna od stvari koje je Evropska komisija nama sugerisala jeste i zaštita novinara. Oni su govorili izmeĊu ostaloga da je potrebno osigurati zaštitu novinara od prijetnji i nasilja, naraĉito kroz efikasne istrage prethodnih napada i odgovarajuće kazne. To smo proĉitali u tom izvještaju, pogotovo za 24. poglavlje – pravda, sloboda i bezbjednost. Jedna stvar koju bih ovom prilikom rekao je ĉinjenica za takozvane sumnjive transakcije i finansijske istrage. Gro ovog izvještaja koji govori o borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i prepruka govori prije svega o skriningu upravo na te stvari koje su vrlo znaĉajne oko finansijskih istraga, a tiĉu se ostvarivanja kompletnih rezultata, pa vas pitam i u tom pogledu šta se uradilo u tom jednom od najbitnih segmenata preporuka koje je Evropska komisija nama dala.
  • Zahvaljujem, kolega Laloševiću. Gospodine Markoviću, izvolite.
  • Poslaniĉe Laloševiću, pitanje je inspirativno, za kvalitetan odgovor potrebno je više vremena. Ja ću pokušati da proĉitam ovo što sam pripremio, ne vjerujem da će vas to zadovoljiti, pa ću pokušati da dam dodatni komentar koji nije sadrţaj ove pripreme. U dijelu izvještaja koji se odnosi na stanje u oblasti pravosuĊa je jasno konstatovano da je Crna Gora obezbijedila solidan zakonodavni okvir za funkcionisanje pravosudnih organa, ali da postoji prostor za dalje unapreĊenje prvestveno kroz izmjenu Ustava. Podsjetiću vas da je ovo jedna od prioritetnih obaveza u procesu evropskih integracija ĉija realizacija obezbjeĊuje ispunjavanje niza ostalih preporuka u oblasti pravosuĊa i temeljnih prava, kao što su izmjene Zakona o sudskom savjetu, Zakona o drţavnom tuţilaštvu, Zakona o sudovima itd. Osim navedenog, na ovom putu biće potrebno još mnogo izmjena i dopuna postojećih zakonskih rješenja, definisanja faza i rokova u kojima je moguće obezbijediti potpunu usklaĊenost. TakoĊe, u obezbjeĊivanju institucionalnioh pretpostavki treba razmišljati da li će biti potrebno uspostavljanje posebnih organizacionih jedinica u okviru postojećih institucija ili definisanje novih nadleţnosti postojećih organa,neophodnih za primjenu novih standarda koje izmjenama zakonodavstva uvodimo u naš pravni sistem. U pogledu jaĉanja administrativnih kapaciteta potreban je cijeli set aktivnosti kojima će se u adekvatnom vremenskom intervalu obezbijediti, prvo, dovoljan broj sluţbenika za sprovoĊenje i primjenu novih zakonskih rješenja i procedura, a paralelno sa tim i obuke neophodne za kvalitetnu i efikasnu primjenu novih propisa. Vaţno je podsjetiti da smo upravo zbog blisko uspostavljene komunikacije sa Evropskom komisijom uspjeli za relativno kratko vrijeme da uspješno prebolimo prve faze integracionog procesa. Ni tokom prošle godine ni poĉetkom ove godine konkretni koraci u refromski procesima ne izostaju. Pomenuću samo neke od najznaĉajnih. Pripremljena je analiza potrebe racionalizacije pravosudne mreţe i tu analizu je Vlada usvojila prije dvije nedjelje. Podsjetiću vas da je jedna od preporuka u toj analizi da idemo ka specijalizaciji i koncentraciji nadleţnosti. Specijalizacija znaĉi da ćemo ići u pravcu formiranja, na primjer, govorim sada u smislu preporuke, jednog specijalizovanog suda za organizovani kriminal i korupciju na nivou Crne Gore, a ne sada kao što imamo dva specijalizovana odjeljenja u Bijelom Polju i Podgorici, a ta dva odjeljenja nisu zadovoljavajuće popunjena kadrovski, a istovremeno trošimo i sredstva, materijalna sredstva i resurse i ne postiţemo rezultat. Ili na primjer, jedna od preporuka u toj analizi je da je moguće ići u pravcu formiranja specijalnog tuţilaštva za organizovani kriminal i korupciju ili ići drugim modelom donošenja posebnog zakona koji će obezbijediti jedinstveno institucionalno funkcionisanje više segmenata i institucija u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao što je odjeljenje za organizovani kriminal u policiji, specijalno odjeljenje u tuţilaštvu za organizovani kriminal i korupciju, finansijske sluţbe, poreske sluţbe, itd. TakoĊe smo već pripremili izmjene Kriviĉnog zakonika. Tim izmjenama smo unijeli oko 80 izmjena koje treba takoĊe da unaprijede naš Kriviĉni zakonik i stvore kvalitetnije pretpostavke za borbu protiv kriminala i korupcije, a strategija reforme pravosuĊa za 20132017. godinu je, takoĊe, u završnoj fazi. I već sam pomenuo ovu analizu koja treba da odgovori na to kakav ćemo institucionalni okvir imati u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Ţelim sada u ovom komentaru da, vi ste to pitanje postavili - da li smo odgovorili onome što je naš interes? Ne. Ali, da li smo uradili odreĊeni posao? Jesmo. Da li imamo odluĉnost da te rezultate ostvarimo? Imamo. Ali, kao što znate, to je dug proces, to je dug proces sazrijevanja. To nije samo proces uvoĊenja standarda i prihvatanje standarda. Mi ćemo biti pred mnogo većim izazovom, razumijevanjem standarda. Jer, od onog stepena razumijevanja standarda znaĉi sposobnost primjene zakona. A sloţićete se gospodine Laloševiću da je za sve nas u Crnoj Gori, od politiĉara do obiĉnog sluţbenika i ĉinovnika, taj izazov jedan od najvećih izazova, ne samo prihvatiti standarde, nego razumjeti standarde,a kad ih razumijete onda nema dileme oko njihove primjene. Ja vjerujem da ćemo ovom procesu pribliţavanja evropskoj uniji, doći do onog trenutka kada ćemo biti ne samo sposobni da prihvatimo standarde da iskaţemo politiĉku volju, nego da će naši sluţbenici, ĉinovnici, pa i politiĉari razumjeti standarde i raditi u interesu dobra i graĊanina i drţave. Zahvaljujem se.
  • Zahvaljujem. Pravo na komentar.
  • Gospodine Markoviću, vi ste u jednoj reĉenici dali nadu da ovaj proces zaista moţe da poĉne da se radi kvalitetno. Vi ste kazali "Da, mi smo odgovorni" i priznali ste da nismo odgovorili mnogim pitanjima koje su nam gospoda iz Evropske komisije dali. Ali ste onda kazali - "Imamo li odluĉnost? Da". E upravo to je suština svega toga da mora postojati politiĉka volja za obraĉun sa ovim pošastima. Kaţu iz Evropske komisije upozoravaju da je korupcija rasprostranjena u mnogim oblastima i nastavlja da bude ozbiljan razlog za zabrinutost u Crnoj Gori. Ja se sjećam, kada smo ovdje vodili priĉu o takozvanoj strategiji za borbu protiv korupcije i kada je sama Vlada, ja mislim 2011. godine usvojila strategiju i kazala ,,da su oblasti visokog rizika od korupcije u Crnoj Gori, u oblasti lokalne samouprave, prostornog planiranja, javnih nabavki, privatizacije, obrazovanja, zdravstva. Da je rizik pojave korupcije takoĊe visok u poreskoj upravi, carinama, unutar pravosudnog sistema i u policiji.” Komisija dakle, preporuĉuje nešto što je sama proĉitala u onome što ste im vi dostavili, i dostavili praktiĉki rizike od korupcije u Crnoj Gori o kojim oblastima oni govore da je usvajanje jednog, a ja bih predloţio i vama da razmislite o tome, naravno da ja nisam kapac da će te vi mene poslušati, ali zašto ne reći ovog 20. marta, da treba moţda usvojiti više ovih strategija oko svih oblasti, makar one bile internog karaktera, kako bi se uhvatili zaista jakim snagama u borbu protiv ove pošasti. Ima jedna stvar koju sam zaboravio da kaţem u onom uvodu, a koju ću sada reći. Marija Garsija Fidelgo, savjetnica za skrining sa Crnom Gorom, kazala je vrlo jasno, da je taj skrining najvaţniji poĉetak i najvaţniji prvi korak u procesu pridruţivanja. Ukoliko sada skensamo, taj sam izraz upotrijebio danas kad sam uputio onu blagu kritiku nekome za predsjedniĉki sto, ukoliko skensamo sada na ovom prvom koraku nema nama brzog procesa i nema nama povratka jer ćemo bogami izgubiti dosta vremena. A koje su to preporuke, evo recimo samo iz jedne oblasti. Pomenuo sam je, evo sumnjive transakcije finansijske istrage. Nakon objavljivanja preporuka moramo se uvezati, uspostaviti kontakt sa institucijama Evropske komisije za spreĉavanje pranja novca. Moramo povećati primjenu sankcija za nepoštovanje zakona i obaveze banaka o izvještavaju, moramo uspostaviti informatiĉku politiku identifikacije hardvera i softvera za potrebe analize podataka koji se odnose na pranje novca. Moramo poboljšati meĊuagencijsku saradnju. Ĉlanovi Odbora za bezbjednost su se uvjerili da ta saradnja apsolutno ne postoji, pogotovu u oblasti pranja novca. Famozni je sluĉaj kada je onaj ĉovjek došao i uplatio dva i po miliona evra u jednoj od crnogorskih banaka sve u malim i sitnim apoenima. To nigdje u svijetu nema da se on ne registruje i da banka meĊuagencijski saraĊuje i upozori na sve to. Ovo je vrlo edukativna priĉa koja moće posluţiti svima nama da doĊemo do uspješnog rezultata. Moramo jaĉati kapacitete i resurse specijalizovanih jedinica u okviru policije. Zašto i ne bi trebalo da bude sramota nikoga da kaţe - da u crnogorskoj policiji ne postoje specijalizovane jedinice koje će se boriti protiv ovoga. A ovo je jedna od svakako najvećih opasnosti, jer pranje novca podrazumijeva rušenje finansijske stabilnosti i svega onoga što ĉini osnov jedne drţave. I morate mi dozvoliti, gospodine Mustafiću samo da nagovijestim jednu vrlo znaĉajnu stvar koja će moţda biti tematika na nekom drugom. PravosuĊe, antikorupciona politika, osnovna prava, proceduralne zaštitne mjere, zaštita podataka o liĉnosti, samo su dio onoga što ćemo morati, u sklopu ovoga poglavlja 23. 24. da uĊemo duboko, duboko u poreHvala vam, i sama ĉinjenica da ste danas kazali da postoji odluĉnost, govori da moţemo svi zajedno uraditi mnogo u ovoj oblasti. Hvala vam.
  • Hvala vam. Sljedeći poslanik, odnosno poslanica koja će postaviti pitanje, potpredsjedniku Vlade, je poslanica Azra Jasavić. Izvolite.
  • Ja se zahvaljujem, uvaţeni gospodine potpredsjedniĉe. Uvaţene kolege, poštovani graĊani, poštovani gospodine Markoviću, Iz izvršne vlasti je saopšteno da se privodi kraju izrada Nacrta akcionih planova za poglavlje 23. 24. Koje su konkretne smjernice predloţene za izradu tih planova i da li one garantuju da će biti kredibilni i operativni ti planovi kako bi se ostvarile neophodne reforme i postigli rezultati u borbi protiv sistemske korupcije i organizovanog kriminala? Obrazloţenje: Pregovaraĉki proces će otpoĉeti sa dva poglavlja koja se sasvim sigurno mogu najteţe dostići, a to su poglavlje 23 i poglavlje 24 pravosuĊe i osnovna prava i prava slobode i bezbijednosti. Znaĉajan dio tih pitanja je u nadleţnosti vašeg ministarstva. Otuda je veoma vaţno da javnost bude upoznata u svim fazama rada o izradi nacrta akkcionih planova i da li se istovremeno vrše konkretni koraci u reformi institucija. Ako je cilj da pregovori za poglavlja 23 i 24 poĉnu najkasnije do kraja ove godine, onda transparentnost dobija na znaĉaju. Osnovno pitanje koje se nameće na osnovu par sudskih sluĉajeva koje smo imali prilike da pratimo u posljednjih godina jeste da li su pravosudni organi u rukama organizovanog kriminala. Da je ovo pitanje logiĉno nameću nam analize sudskih sluĉajeva koje se odnose na sluĉaj ubistva inspektora Šćekića, koji neprimjereno dugo traje, već osam godina, sluĉaj nerasvijetljenog ubistva Duška Jovanovića, sluĉaj Šarića i Lonĉara, kao i sluĉaj Kalića. Ono što je jako vaţno, vaţno je da nam odgovorite zašto postupak u sluĉaju ubistva inspektora Šćekića traje tako neprimjereno dugo i zašto su te tehniĉke famozne greške za koje ja znam da vi o njima znate skoro sve, bile uslov da se jednostavno ne donese pravosnaţna presuda u ovom predmetu, zašto se nije iskoristio institut,tehniĉki moguć, rješenja o tehniĉkoj ispravci koji predviĊa Zakonik o kriviĉnom postupku. Zašto ne sprovodite ono što Evropska komisija, Izvještajem o skriningu, traţi od nas a to je da se uvede sistem praćenja duţine trajanja postupka? S obzirom da ovaj postupak ovoliko dugo traje, kako mislite, na ovaj naĉin, ići u Evropsku uniju? Interesatno je da ste vi danas dezinformisali crnogorsku javnost. Molim vas da to više ne radite. U sluĉaju Šarić i Lonĉar rekli ste da je to nepravosnaţno riješeno sa stanovišta oslobaĊajuće odluke. Nijeste tu u pravu. Ukinuta je samo odluka vezana za pranje novca, a pravosnaţno je Apelacioni sud potpuno riješio pitanje oslobaĊanja ovih lica,odgovorili ste Vi to vrlo jasno dezinformišući javnost, kolegi Koĉi Pavloviću. Znaĉi, oslobodio je Apelacioni sud ova lica i poruĉio, na osnovu presude, da tuţilaštvo ne zna da radi svoj posao. Ne zna ili neće da zna, ili ne smije da zna, pa se postavlja pitanje da li će tuţilac, shodno Zakoniku o drţavnom tuţiocu, podnijeti inicijativu za razrješenje tuţioca koji je saĉinio neznaveno ovako ovu optuţnicu, ili će isto vrhovna drţavna tuţiteljica postupiti kao vi u sluĉaju "Snimak" pa će nam reći da nema osnova za to. Ako se tako ponašate i vi i vrhovna drţavna tuţiteljica. Postavljam vam pitanje kako planirate na taj naĉin da sprovedete jednu preporuku iz Izvještaja o skriningu poglavlje 23 koja preporuĉuje da se preispita sistem obaveznih uputstava unutar Tuţilaĉkog savjeta.
  • Potpredsjednik Marković. Izvolite.
  • Radi vremena ne mogu da stignem da vam odgovorim na sva pitanja, ali su poslanice u Parlamentu uvijek u prednosti. Poštovana poslanice Jasavić, Akcionim planovi pripremaju se u skladu sa preporukama iz Izvještaja o skriningu za poglavlja 23 i 24, i to u bliskoj komunikaciji sa predstavnicima Evropske komisije sa kojima smo zajedno ustanovili metodologiju rada i matricu Akcionih planova. Osim toga, upravo ovog mjeseca, realizuju se ekspertske posjete koje za cilj imaju struĉnu podršku u izradi akcionih planova po pojedinim oblastima obuhvaćenih ovim poglavljem, što će sigurno obezbijediti kvalitet više. Navedeni dokumenti sadrţaće normativne, institucionalne, administrativne i edukativne aktivnosti potrebne za dostizanje ţeljenog cilja. Osim toga, biće jasno prepoznati organi i institucije koje će biti odgovorne za realizaciju definisanih aktivnosti a utvrdiće se i realni rokovi i potrebna sredstva. Ono što je, moţda, najvaţnije za svaku od aktivnosti biće prepoznat mehanizam kojima će se moći da prati uspješnost u realizaciji kroz kvalitativne i statistiĉke indikatore. Mislim da je transparetnost ovog procesa već u velikoj mjeri obezbijedjena samom ĉinjenicom da su svi segmenti društva ukljuĉeni kroz uĉešće u radu nadleţnih radnih grupa. Tako, osim Vladinih sluţbenika u radnim grupama, imamo i predstavnike civilnog sektora,akademske zajednice kao i predstavnike skupštinskih tijela i pravosudnih organa. Nakon finalizacije nacrta akcionih planova biće organizovane i javne rasprave na kojima će svi zainteresovani biti upoznati sa njihovim sadrţajem i biti u prilici da daju svoje sugestije, preporuke za njihovo unapreĊenje. Morate priznati da je jedan novi i kvalitetni momenat. Ovo, prije svega, je proces evropskih integracija i podrazumijeva horizontalnu koordinaciju i uĉešće svih organa vlasti pa je u tom smislu neophodno ukljuĉivanje cijelog društva u ovaj proces. Na dio Vašeg pitanja koji se odnosi na konkretne korake u reformi institucija samo ću ponoviti neke od najznaĉajnijih a već sam spomenuo u odgovoru na poslaniĉko pitanje gospodina Laloševića. Znaĉi, analiza o racinalizaciji sudske mreţe i prekršaje, sudova za prekršaje, zatim nova strategija pravosuĊa 2013-2017 godina, zatim rad na planu racionalizacije koji treba da usvojimo u drugom kvartalu nakon, i po osnovu ove analize, a takoĊe veoma ozbiljno radićemo sa medjunarodnim ekspertima oko definisanja novog institucionalnog modela u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije i taj rok je treći kvartal. Dakle, kontinuitet reformi u Crnoj Gori je samo podrţan ovim operativnim dokumentima jer se uporedo sa pripremama akcionih planova nastavljaju zakonodavne i strateške aktivnosti koje se odnose na jaĉanje i reformu institucija. I komentar u odnosu na vaše upozorenje da sam dezinformisao javnost. Nasuprot. Mislim da sam potpuno saopštio ĉinjeniĉno stanje. Znaĉi, Apelacioni sud je samo konstatovao drugaĉiji osnov za oslobadjajuću presudu povodom uĉešća, odnosno optuţnice za uĉešće u organizovanom kriminalu i švercu droge. Viši sud je to uradio na osnovu nedostatka dokaza a Apelacioni sud konstatovao zbog nepostojanja osnova . (Upadica Azra Jasavić). Slaţem se, tu se slaţem sa vama, ali to je drugo pitanje, to nije pitanje za mene, to je pitanje za Sudski savjet i Tuţilaĉki savjet. Naravno i za mene u politiĉkom smislu i sigurno neću ignorisati tu ĉinjenicu nakon pravosnaţne presude u ovom sluĉaju. Što se tiĉe drugog dijela presude za pranje novca ona nije ukinuta, nego je vraćena na ponovni postupak. Znaĉi, nije oslobadjajuća.(Upadica Azra Jasavić) Nijesmo se razumjeli, ali evo vi ste dama i sloţiću se sa vama da ste vi u pravu, ali vaţno je da je javnost primila dobru informaciju. Ova analiza baš govori o tom problemu dugih postupaka, ali ste na primjer jedan primjer pored nekih drugih za koje ste u pravu pogrešno izabrali. U sluĉaju "Šarić" je sudski postupak završen u roku, u najkraćem roku od svih drţava koje su ove postupke pokrenule u regionu. Srbija, znate da taj postupak nije završila, u Sloveniji da je već pala presuda po osnovu prvostepenog suda, pala na Višem sudu i druge drţave regiona ovaj postupak nijesu okonĉale, a mi imamo prvostepenu presudu. Vjerujem da ćemo brzo imati pravosnaţnu presudu.
  • Zahvaljujem potopredsjedniku. Odgovor poslanice Jasavić.
  • Kako vi pretendujete da budete lider u regionu, predlaţem vam da se usredsredite na kvalitetan naĉin na ono što se zove efikasno pravosuĊe. Jer slućaj "Šarić I Lonĉar" nije efikasno okonĉan, bez obzira što se Vi uporeĊujete sa drugima. Mi, ako znamo, a danas premijer poziva na znanje, moramo biti bolji od drugih a kada znate da znate onda moţete biti i efikasni. Crnogorsko pravosuĊe nije efikasno i nije bilo ni u ovom sluĉaju. Zakonik o kriviĉnom postupku daje mogućnost da se postupci vode i pretresi u kontinuitetu. Ovaj sluĉaj je dokazao, ne samo da nije efikasano crnogorsko pravosuĊe, nego da i nije nezavisno. Zašto? Zato što je ovaj sluĉaj iskorišćen u politiĉkopropagadne svrhe, odnosno u sklopu predsjedniĉke kampanje i objavljena je ova drugostepena presuda što je nedopustivo. Jer, ako smo ĉekali 10 mjeseci za donošenje te odluke, onda smo mogli saĉekati još ova dva mjeseca da se završe predsjedniĉki izbori pa da tek onda svu moć i snagu pravosuĊe pokaţe i da pravosuĊe pokaţe ovom domu i Crnoj Gori da tuţilaštvo ne zna da radi svoj posao. Pitam vas, kako mislite sa takvim pravosuĊem koje je pristrasno da primjenite preporuku Izvještaja o skriningu za poglavlje 23.
  • GospoĊo Jasavić, samo da pojasnimo, da li je ovo dopunsko pitanje?
  • Ne, ovo je komentar. Na kraju Šarić i Lonĉar, kao i Kalić, svima njima je oduzeto privremeno oko 40-ak miliona eura vrijednosti, dok su Šarić i Lonĉar bili obavezani da plate drţavi Crnoj Gori 21 milion eura. Pitam vas zašto mi nemamo pravosnaţnih sudskih odluka kojim se primjenjuje institut proširenog oduzimanja imovinske koristi? Zašto se toliko ĉeka sa ovim postupcima? Zašto se toliko traje? Oĉigledno je to što nima tih sudskih odluka dokazuje da naše institucije odnosno sudovi i tuţilaštvo nijesu spremni da se uhvate u koštac sa organizovani kriminalom i korupcijom. Ako je ovo ovako kako jeste, ovo ako je ovako kako jeste, oĉigledno je da nijeste spremni da primijenite kvalitetnu preporuku izvještaja o skriningu za pogljavlje 23, kojom se predlaţe da postupci zapline konflikacije i upravljanje imovinom steĉenom kriviĉnim djelom moraju biti bliţe regulisani, a profesionalni kapaciteti relevantne drţavne agencije ojaĉani. Konkretno, u Vašem ranijem izlaganju, rekli ste da je percepcija veći problem od realnih izazova. Ĉini mi se da je to Vaša reĉenica, a Vi me ispravite, ako ja nijesam.../PREKID/ konkretni primjeri, dovoljno jasni da ukaţu da se ne radi o percepciji, nego o ovim problemima, a vi ste ministar pravde i Vi ste odgovorni za ta pitanja, izmeĊu ostalog.
  • Zahvaljujem. I imamo još jedno pitanje, koje je za potpredsjednika Markovića, poslanik Milan Kneţević. Izvolite.
  • Poštovana Skupštino, gospodine Markoviću, poštovani graĊani Crne Gore, Ja sam postavio sljedeće poslaniĉko pitanje. Da li izjava Rafeta Husovića, potpredsjednika Vlade i predsjednika Bošnjaĉke stranke da monarhistiĉka i jednovjeska obeleţja u grbu Crne Gore nijesu primjerena multivjerskom i graĊanskom karakteru drţave i treba ih mijenjati,predstavlja i zvaniĉan stav Vlade i kako ga komentarišete? Da li su elementi ove izjave sadrţani u sporazumu izmeĊu DPS-a i Bošnjaĉke stranke o prekograniĉkoj regiji Sandţak, kao uslov da ta stranka podrţi opciju crnogorske nezavisnosti na referendumu. Odgovor traţim u pisanoj formi. Ovdje se podkrala štamparska greška. Ja sam stavio sporazum izmeĊu DPS-a i SDP-a, da se ne naljute kolete iz Bošnjaĉke stranke pošto znam da ljubav izmeĊu te dvije stranke nije baš na zavidnom nivou, tako, eko samo da ne bude zabune. Motiv da postavim ovo pitanje, gospodine Markoviću upravo Vama,jeste, jer mi Vi nekako djelujete najpribraniji u ĉitavoj Vladi, dok bukte ovi sukobi tajnih sluţbi unutar i Vlade i DPS-a i SDP-a i da ste mi u ovom trenutku jedini ĉovjek koji smije direktno reći gospodinu Đukanoviću da Titanik, odnosno Vlada kojom on upravlja odavno tone i da mi moţda trebalo da se promijeni ono pravilo da kapetan posljednji napušta brod,nego da se u ovom sluĉaju desi prvo da, kapetan prvi skoĉi sa palube i da neki drugi oficiri pokušaju spasiti brod. Što se tiĉe ovog pitanja, ja ću dati kratko obrazloţenje. Znaĉi, mi smo godinama unazad slušali predstavnike stranaka nacionalnih manjina, kako su imali tajne sporazume sa DPS-om i SDP-om zaradi podrške i na izborima 98' godine i na referendumu, pa smo ovdje imali kolegu Mehmeda Bardhija, koji je u prethodnom sazivu nekoliko puta prozivao gospodina Đukanovića da je iznevjerio jedan sporazum, da je iznevjerio drugi sporazum, te o nacionalnoj zastupljenosti manjina u Vladi, te sporazum oko referenduma...
  • Samo Vas molim da kolege koji nijesu tu izuzmemo.
  • Ovo je pozitivni kontest, a ja mislim da gospodin Bardhi najviše ţali što nije ovdje, tako da ja mislim da ga nijesm niĉim uvrijedio. Tako da smo imali veoma jasnu situaciju i kada je u pitanju sporazum oko prekograniĉne regije Sanţaka o posebno administrativnoj regiji, imali smo znaĉi izjave predstavnika Bošnjaĉke stranke koji su taj sporazum potpisali za vrijeme referenduma, odnosno prije raspisivanja referenduma da bi se odluĉili koga da podrţe. Ja mogu reći da su predstavnici Bošnjaĉke stranke vodili neke paralelne razgovore i sa predstavnicima bloka za zajedniĉku drţavu, ali oĉigledno da je ovo što su dobili od vas u formi ovog sporazuma koji je nedavno izašao u javnost da je Zukurović na jednoj televiziji optuţio Đukanovića i DPS da nije ispoštovao sporazum, jasno odreĊuje otkud ova izjava gospodina Husovića, vezana za promjenu simbola...
  • Zahvaljujem. Pravo na odgovor, potpredsjednik Marković. Izvolite.
  • Hvala, potpredsjedniĉe. Poštovani gospodine Kneţeviću, Drţavnim simbolima predstavlja se Crna Gora izraţava pripadnost Crnoj Gori. Obiljeţja u grbu Crne Gore predstavljaju simbol istorijskog, kulturnog i nacionalonog bića jedne drţave. Kao takvi utvrĊeni su Ustavom i zakonom o drţavnim simbolima koje je ova Skupština usvojila. Na vaše pitanje odgovoriću da izjava gospodina Husovića nije zvaniĉan stav Vlade Crne Gore, niti je predmet kako vi navodite sporazuma koalicionih partnera u prekograniĉnoj regiji Sandţaka u ... da ta ta stranka podrţi opciju crnogorske nezavisnosti na referenedumu. Naprotiv, radi se o legitimnom pravu uvaţenog gospodina Husovića i kao graĊanina i kao predsjednika politiĉke stranke. U tom smislu, inicijativa, ako je inicijativa mora biti formalizovana obrazloţena i proći zakonsku proceduru.U smislu jaĉanja demokratije i slobode u Crnoj Gori, treba promolisati i odgovoran pristup prema svim inicijativama bez obzira na njihovu prihvatljivost i opravdanost.
  • Od vremena Markovića, pošto je bio veoma kratak odgovor. Znaĉi i Vi kaţete da ovo nije proizvod sporazuma vezano izmeĊu DPS-a i Bošnjaĉke stranke, ja ću vam samo citirati ĉlan 8 ovog Sporazuma u kojem pišem. Bošnjaĉkom narodu obezbijediti verifikaciju nacionalnih simbola i nacionalnih praznika. Znaĉi gospodin Husović traţio verifikaciju nacionalnih simbola kroz Ustav odnosno kroz izmjenu drţavnih simbola. U ĉlanu 4 u tom kontekstu Sandţak vidimo kao multietniĉku, multikonfesionalnu i multikultularnu prekograniĉnu regiju sa transparentnom granicom koja bi bila most spajanja, a ne zid razdvajanja izmeĊu Srbije i Crne Gore. Znaĉi, Vi kaţete to nije bio uslov za podršku, a gospodin Kemal Purišić koji je potpredsjednik Bošnjaĉke stranke kaţe da Sporazum jeste bio uslov podrške na referendumu 2006. Godine. Ima jedan dugaĉak intervju gospodina Purišića u kojem on zamjeram svom predsjedniku partije gospodinu Husoviću....
  • Molim vas samo kolege koje nijesu tu da ih olako ne pominjemo.
  • Dozvolite ovo su politiĉki stavovi, ja znam da Vama, gospodine Mustafiću,ova priĉa baš i nije potaman, ali ja sam ubijeĊen da nećete ostati bez potpredsjedniĉkog mjesta, ako samo spomenem i navedem neke kontradikcije na relaciji izmeĊu gospodina Husovića.Znaĉi, gospodin Purišić, potpredsjednik Bošnjaĉke stranke kaţe: "Liĉno mi je zasmetalo kako je moj predsjednik partije Rafet Husović poreĊao prioritete. On jeste sada potpredsjednik Vlade Crne Gore, ali on je primarno predsjednik Bošnjaĉke stranke i njemu treba prioritet da bude Bošnjaĉka stranka, a ne drţava Crna Gora, narod je vaţnija i trajnija kategorija od drţave". To je izjavio potpredsjednik Bošnjaĉke stranke. U razgovoru sa kolegama iz Bošnjaĉke stranke neformalno ja sam shvatio da oni ne traţe nikakvu sad specijalnu izmjenu oni samo traţe dopune, na ovom našem drţavnom simbolu dvoglavom orlu, oni ne traţe ni klesanje krila ni skidanje krsta ni krune nego da se negdje naĊe mjesto za polumjesec. Toliko sam ja shvatio i ja mislim da oni iz ovog sporazuma koji su potpisali 2006.godine imaju pravo da traţe, ali onda, gospodine Markoviću, kada oni imaju pravo na ovakve vrste inicijativa koje ja znaĉi ne sporim ne moţete ni nas da nazivate anti drţavnim elementima što se borimo za srpski jezik koji je većinski jezik u Crnoj Gori, bude sluţbeni jezik u Ustavu, ne moţete da nas nazivate anti-drţavnim elementima, zbog toga što traţimo da narodna zastava trobojka koja je bila u Ustavu iz 1905. godine pod kojom se krunisao kralj Nikola u avgustu 1910.godine kojom je bilo ukrašeno ĉitavo Cetinje, ne bude narodna zastava i ja nijesam anti-drţavni element ako to traţim. Ali, ja primjećujem da je ovo sve u cilju podrške predsjedniĉkom kandidatu Filipu Vujanoviću,jer je ova izjava nastala odmah nakon odluke glavnog odbora Bošnjaĉke stranke, da se jednoglasno podrţi gospodin Filip Vujanović, daćete mi još 30 sekundi, jer ste me prekidali najmanje jedan minut.
  • Naravno, sa zadovoljstvom.
  • Zahvaljujem. Znaĉi, i onda gospodin Vujanović vodi jednu paralelnu kampanju, kombinciju Pape i Deda Mraza, Pape jer nama oprašta evo dozvolite. Ovo je politiĉki stav, dozvolite da obrazloţim.
  • Ja vas molim, da vodimo raĉuna o kontinuitetu u Parlamentu.
  • Gospodin Vujanović, bivši predsjednik Crne Gore, nama na promocijama oprašta zbog naših politiĉkih stavova vezano za njegovu malenkost i zato smatram da jedino papa moţe nekome da oprosti. A što se tiĉe, gospodine Škrelja,nemate potrebe da budete nervozni, ja sam uvrijedio papu što sam ga uporedio sa gospodinom Filipom Vujanovićem. Vi ćete odgovarati zbog ovoga. Dozvolite. A zašto smatram da malo glumi i Deda Mraza, zato što obećava opštine, obećava Opštinu Petnjici, obećava Gusinju, a on nema pravo to da radi, gospodine Markoviću, zbog toga što su Petnjice i Gusinje podrţali projekat nezavisne Crne Gore, oni treba da dobiju opštinu, mi nemamo ništa protiv toga, ali onda opštinu treba da dobije Zeta i ako je na referendumu ubjedljivo glasala zajedniĉku drţavu Srbija i Crna Gora i kad doĊe Filip Vujanović, kada ga vidite, kad doĊe u Zetu nemojte da nam izjavljuje sauĉešće za nilskim konjem nego isto da obeća opštinu, ako smije, graĊanima Zete, ako mi nijesmo kaţnjeni zbog toga što smo glasali za zajedniĉku drţavu Srbija i Crna Gora, a moţe obećavati što god hoće, više neće biti u prilici ništa da obeća nakon sednog aprila.
  • Zahvaljujem, kolega Kneţeviću.
  • Ja se nijesam Vama obraćao, gospodine Bulatoviću, ja sam, potpredsjedniĉe, mislim da ste mi dali rijeĉ. Ja Vam se zahvaljujem.Ja nijesam uopšte nervozan, ali hoću da se konstatuje ovdje, da je gospodin Kneţević neumjesto, nekorektno, ĉak i nekulturno uporedio papu, znaĉi na promociji su bili preko stotinu i kusur drţavnika cijeloga svijeta, sa Deda Mrazom. Mene liĉno ne smeta što sam ja vjernik te konfesije, ali mi smeta kada iz ovako visokog doma se ĉuju takve kvalifikacije i takva uporeĊenja.
  • Opomenuo sam kolegu Kneţevića zbog spominjanja liĉnosti pape u ovom kontekstu. Smatram da je to zaista neumjestan kontekst, smatram da to na neki naĉin i moţda i vrijeĊa pripadnike konfesije u kojoj pripadate. Upravo zbog toga sam to uradio. Proceduralno.
  • Vama se obraćam, gospodine Mustafiću. Naţalost ja moram da konstatujem da mi ni Vi, kao ni gospodin Škrelja nijeste dobro ĉuli. Ja nijesam uporedio papu sa Deda Mrazom, nego sam uporedio Vujanovićevu kampanju, kao kombinaciju pape kad nama oprašta i kombinaciju deda mraza kad daje obećanja nacionalnim manjinama. A ako vi smatrame da sam ja uvrijedio papu uporedivši ga sa Filipom Vujanovićem, to je već stvar za Izborni savjet ili za Glavni odbor, ali molim vas nemojte to da snimate. Hvala.
  • Zahvaljujem, kolega Kneţeviću. Mi smo danas iscrpili što smo planirali. Sjutra nastavljamo u 10 ĉasova.Ministrica odbrane Milica Pejanović Đurišić će odgovarati na pitanja poslanika, poslanica Ţana Filipović će biti prva koja će uputiti pitanje ministrici Đurišić. Zahvaljujem. 21.03. 2013. u 10.13 h
  • Poštovane kolege, poĉinjemo sa radom. Podsjećam da su na dnevnom redu poslaniĉka pitanja. Imamo jedno poslaniĉko pitanje koje je upućeno ministru odbrane, gospoĊi Milici Pejanović Đurišić. Pitanje je postavila koleginica Ţana Filipović. Ja je molim da uzme rijeĉ. Izvolite.
  • Hvala potpredsjedniĉe. Moje pitanje koje je bilo upućeno Ministarstvu odbrane glasi: Šta će Ministarstvo odbrane kao drţavni organ preduzeti u 2013. godini po planu rodne ravnopravnosti u sistemu bezbjednosti Crne Gore, poštujući Rezoluciju 1325 o ţenama, miru i bezbjednosti? Kratko obrazloţenje. Uzimajući u obzir preporuke za implementaciju Rezolucije 1325 o ţenama, miru i bezbjednosti, kao i to da je Ministarstvo odbrane Crne Gore realizovalo programe sprovoĊenja plana aktivnosti za periode 2009, 2010, 2011. i 2012. godine, interesuju me rezultati sprovedenog plana, kao i nastavak istih u 2013. godini. Hvala.
  • Zahvaljujem. Ministar odbrane, gospoĊa Milica Pejanović Đurišić, ima rijeĉ. Izvolite.
  • Ja sam, saglasno praksi, odgovor dostavila u pisanoj formi, još juĉe, i bila sam u prilici u tom odgovoru da navedem sve ono što su aktivnosti Ministarstva odbrane u ovom pravcu, koje traju već odreĊeno vrijeme i ono što moram da kaţem jeste da je ĉinjenica u odnosu na postavljeno pitanje da Ministarstvo odbrane nastavlja u stvari u ovoj godini da realizuje projekte koji su već uveliko zaţivjeli u ovom dijelu koji se zove sektorom odbrane. Dakle, ĉinjenica da Ministarstvo odbrane ima na ĉelu ţenu valjda treba da ima neku vrstu dodatne vrijednosti kada je ova problematika u pitanju i ja sam vrlo ponosna na to da smo mi u protekloj godini, rekla bih, najveći napredak napravili u dva pravca. Jedan je upravo rodna ravnopravnost, i pokretanje niza projekata koji su na liniji onoga što je rezolucija Savjeta bezbjednosti 1325, ali na drugoj strani još jedan projekat o kojem ćemo vjerovatno imati prilike da priĉamo u budućem vremenu, a to je projekat borbe protiv korupcije u sektoru odbrane. To je takoĊe jedna izvanredna inicijativa na kojoj radimo, kojoj smo se pridruţili, to je nešto potpuno novo i mi smo u okviru Ministarstva i Vojske Crne Gore na putu da uspostavimo jednu potpuno novu strukturu koja će odgovoriti izazovima te vrste. Kad je u pitanju rodna ravnopravnost, prateći sve ono što su zahtjevi Rezolucije 1325 Savjeta bezbjednosti, mi smo u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava, uz uĉešće takoĊe predstavnika Ministarstva vanjskih poslova i evropskih integracija, Ministarstva unutrašnjih poslova i nevladinog sektora, a uz finansijsku podršku takoĊe, koju smo dobili od meĊunarodnih organizacija, ukljuĉili preko 10 zaposlenih iz Ministarstva odbrane i Vojske Crne Gore, u razliĉite vrste seminara o rodnoj ravnopravnosti, potom smo se takoĊe na osnovu Plana aktivnosti za postizanje rodne ravnopravnosti u Crnoj Gori prikljuĉili i Regionalnom projektu na temu - Jaĉanje regionalne saradnje na planu integracije rodne perspektive u reformi sektora bezbjednosti u zemljama zapadnog Balkana. U tom smislu smo se orjentisali na razvoj tri komponente i to prije svega podršci institucionalizaciji mehanizama za rodnu ravnopravnost pri ministarstvima odbrane i oruţanim snagama i razvoj njihovih kapaciteta, potom na podršku reformi kadrovske politike radi poboljšavanja zapošljavanja i zadrţavanja pripadnika ţenskog roda u sluţbi. Podignuta je svijest o rodnoj ravnopravnosti kroz program senzitivizacije i implementacija projekta koji je zasnovan na ovim principima će sigurno pomoći ne samo Crnoj Gori nego i svim ţenama koje pripadaju sektoru odbrane u regionu. Ono što je još jedna dodatna aktivnost, odnosi se takoĊe na plan regionalne saradnje, gdje je Ministarstvo odbrane aktivni uĉesnik u projektu regionalne inicijative CEDEM-a na temu ţenski lideri u bezbjednosti i odbrani i tu smo takoĊe uĉesnici ĉitavog niza, ne samo radionica i odreĊenih seminara, nego i nekih aktivnosti koje se odnose na ono što je izrada programskih dokumenata. U tom dijelu mi posebno raĉunamo na saradnju i sa vašim Odborom za rodnu ravnopravnost u parlamentu i tu smo već imali jedan broj zajedniĉkih aktivnosti. Na drugoj strani nastojimo da ukljuĉimo i nevladin sektor, kako bi sve ovo na neki naĉin dobilo i veće dimenzije, i imalo svoje konsekvence i u onome što nije samo usko sektor odbrane, nego generalno društveni okvir u kome funkcionišemo u Crnoj Gori.
  • Zahvaljujem. Koleginica Filipović ima rijeĉ. Izvolite.
  • Hvala potpredsjedniĉe. Ja se, naravno, zahvaljujem gospoĊi Pejanović Đurišić i njenim saradnicima na ovom iscrpnom odgovoru iz kojeg se moţe zakljuĉiti da je ovo ministarstvo u potpunosti ispoštovalo plan aktivnosti za postizanje rodne ravnopravnosti za period od 2008-2012. godine, ĉiji je strateški cilj upravo bilo ravnopravno uĉešće ţena i muškaraca na svim nivoima odluĉivanja. Iz vašeg odgovora moţe se zakljuĉiti da će Ministarstvo odbrane i u 2013. godini, što je bilo i moje konkretno pitanje postavljeno vama, nastaviti aktivnosti za postizanje rodne ravnopravnosti u Crnoj Gori za period od 2013. do 2017. godine. U cilju implementacije konkretne Rezolucije 1325 Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija od velikog je znaĉaja da Ministarstvo odbrane realizuje postavljene zadatke i ovaj plan aktivnosti, ĉiji su ciljevi zapošljavanje ţena kao profesionalnih vojnih i civilnih lica, njihovo struĉno usavršavanje, zatim obuka u zemlji i inostranstvu, upućivanje ţena u mirovne misije, školovanje mladih ţena u svojstvu kadeta na vojnim akademijama, itd. Crnogorsko društvo jeste tradicionalno još uvijek i pozicija muškarca je bila dugo vremena dominantna tako da je potrebno vremena za promjenu svijesti i poboljšanje poloţaja ţena, posebno u sistemu bezbjednosti. U procesu evropskih i evroatlantskih integracija naše drţave, rodna pitanja u sistemu bezbjednosti su vrlo vaţna i ona će biti rješavana u sklopu implementacije u Evropsku uniju i NATO standarda u nacionalni sistem bezbjednosti Crne Gore. Ministarstvo odbrane je ovakvim odnosom potvrdilo vaţnu ulogu koju ţene mogu i trebaju da igraju u spreĉavanju sukoba, pregovorima o miru, mirovnim operacijama i donošenju odluka na meĊunarodnom i nacionalnom nivou. Ja vam se još jednom zahvaljujem.
  • Zahvaljujem. Zahvaljujem i ministru odbrane na uĉešću u našem radu. Prelazimo na pitanja koja su upućena ministru unutrašnjih poslova. Gospodin Konjević je tu i pozivam kolegu Novicu Stanića da uzme rijeĉ, a neka se pripremi kolega Almer Kalaĉ. Izvolite.
  • Uvaţeno predsjedništvo, dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, Nedavno je dnevni list Dan u dva navrata objavio spisak lica iz Pljevalja koja glasaju i u Bosni i Hercegovini i u Pljevljima. To je 145 lica, a vjerujem da ih ima još toliko. Iz te ĉinjenice, postavljam vam sljedeće poslaniĉko pitanje: Da li je organ uprave u Ministarstvu unutrašnjih poslova, koji je nadleţan za voĊenje registra prebivališta i boravišta, izvršio provjeru mjesta prebivališta za lica koja prema navodima štampanih medija dnevni list Dan, imaju prebivalište i u Pljevljima, i u Bosni i Hercegovini, kao i da li će preduzeti mjere iz svoje nadleţnosti kako bi se pomenuta lica izbrisala iz registra prebivališta i boravišta? I drugi apsekt. Da li je organ uprave u Ministarstvu unutrašnjih poslova, koji je nadleţan za voĊenje registra drţavljana, izvršio provjeru drţavljanstva za lica koja prema navodima štampanih medija imaju drţavljanstvo Crne Gore i drţavljanstvo Bosne i Hercegovine, kao i da li će preduzeti mjere iz svoje nadleţnosti kako bi se pomenuta lica izbrisala iz registra drţavljana Crne Gore? Obrazloţenje: Na osnovu ĉlana 15 Zakona o registrima prebivališta i boravišta nadleţni organ uprave pokreće postupak za utvrĊivanje prebivališta, izmeĊu ostalog, ako se lice odselilo, a nije podnijelo odjavu prebivališta. TakoĊe, naglašavam da se pod prebivalištem podrazumijeva mjesto u kojem se lice nastani da u njemu stalno ţivi kao središtu ţivotnih interesa i profesionalnih, ekonomskih i socijalnih i drugih veza ukoliko ukazuju da izmeĊu lica i mjesta u kome se nastanilo postoji neposredna i trajna povezanost. Kako jedno lice moţe imati samo jedno mjesto prebivališta za oĉekivati je da se preduzmu mjere i eventualno ukaţe na kriviĉno djelo koje ĉine pomenuta lica u skladu sa ĉlanom 21 Zakona o biraĉkim spiskovima. Ĉlan 114 pomenutog Zakona, kaznom zatvora do jedne godine kazniće se za kriviĉno djelo ko da netaĉne podatke o prebivalištu i biraĉkom pravu za sebe ili drugog. A odredbama ĉlana 24 stav 1 Zakona o crnogorskom drţavljanstvu, predviĊeno je da punoljetni crnogorski drţavljanin, koji ima drţavljanstvo i druge drţave, po sili zakona gubi crnogorsko drţavljanstvo. Izuzetak je ĉlan 18 stav 2 ovog Zakona. Po navodima pomenutih medija i uvida u elektronsku formu biraĉkih spiskova Crne Gore i Bosne i Hercegovine, jasno je da pomenuta lica imaju i crnogorsko drţavljanstvo i drţavljanstvo Bosne i Hercegovine, te kako izmeĊu ove dvije drţave ne postoji sporazum o dvojnom drţvljanstvu, pitam šta ćete preduzeti u ovom sluĉaju. Hvala.
  • Zahvaljujem. Ministar Konjević ima rijeĉ. Izvolite.
  • Uvaţeni potpredsjedniĉe, uvaţeni kolege poslanici, poslaniĉe Staniću, moj odgovor na jedno i drugo vaše pitanje je da, organ uprave nadleţan za voĊenje registra boravišta i prebivališta, vrši provjere mjesta prebivališta lica koja prema navodima štampanih medija, dakle dnevnog lista Dan, kako ste naveli, imaju prebivalište i u Pljevljima i u Bosni i Hercegovini, prema navodima toga lista i preduzeće mjere iz svoje nadleţnosti radi aţuriranja sluţbenih evidencija. Na drugo pitanja i potpitanje takoĊe kaţem da je odgovor da. Dakle za lica koja po navodima dnevne štampe imaju drţavljanstvo Crne Gore i Bosne i Hercegovine, izvršene su provjere i utvrĊeno je da Ministarstvo unutrašnjih poslova ne raspolaţe dokazima, da pored crnogorskog imaju i drţavljanstvo druge drţave, osim lica koja su crnogorsko drţavljanstvo stekla po osnovu braka sa crnogorskim drţavljaninom. Ovo smo i odgovorili dnevnom listu Dan. Ţelim malo da pojasnim. Zakonom o crnogorskom drţavljanstvu predviĊeno je da crnogorski drţavljanin koji je na dan 3. juna 2006. godine imao i drţavljanstvo neke druge drţave, ima pravo da zadrţi crnogorsko drţavljanstvo, a ako je punoljetni crnogorski drţavljanin nakon 3. juna 2006. godine dobrovoljno stekao drţavljanstvo druge drţave, po sili zakona gubi crnogorsko drţavljanstvo. Ukoliko je punoljetni crnogorski drţavljanin dobrovoljno stekao drţavljanstvo druge drţave posle 3.06.2006. godine, nakon saznanja o toj ĉinjenici na osnovu dokaza, a dokaz je uvjerenje o drţavljanstvu te drţave, rješenje o sticanju drţavljanstva i izvod iz Matiĉne knjige roĊenih ukoliko je u istom konstatovana ĉinjenica kada je stekao drţavljanstvo druge drţave, po sluţbenoj duţnosti pokreće se postupak za gubitak crnogorskog drţavljanstva po sili zakona. U praksi smo imali sluĉajeva, da lice koje dobrovoljno stekne drţavljanstvo druge drţave, poslije 3.6., isto nam dostavi radi pokretanja postupka za gubitak crnogorskog drţavljanstva po sili zakona. Napominjemo, da provjeru navedenih ĉinjenica ne moţemo utvrditi sluţbenim putem, jer drţave porijekla štite svoje drţavljane i shodno zakonima o zaštiti podataka o liĉnosti iste ne dostavljaju radi voĊenja upravog postupka osim u zakonom propisanim sluĉajevima. Dakle, navodi iz dnevne štampe ne mogu da budu dokaz za pokretanje sluţbenih radnji, dokaz je kao što sam naveo u posljednjem pasusu, odnosno u pretposlednjem pasusu odgovora vama, uvjerenje o drţavljanstvu te drţave, rješenja o sticanju drţavljanstva, ili izvod iz Matiĉne knjige roĊenih, ukoliko je u istom konstatovana ĉinjenica kada je stekao drţavljastvo neke druge drţave.
  • Zahvaljujem vama. Kolega Stanić, komentar. Izvolite.
  • Gospodine ministre, vidim da ĉitate odgovor. Ja mogu da shvatim ministre koji su juĉe odgovarali, pa nijesu imali vremena da nam dostave pisani odgovor. Ali, u ovoj zgradi, a vjerujem i u vašem Ministarstvu i u Vladi toliko ima foto kopir aparata, mogli ste to fotokopirati i dodati mi to prije 5 minuta da pogledam i proĉitam. Mislim da to ne rade ministri sluĉajno, nego namjerno da bi oteţali poziciju poslanika. E, sada da prokomentarišem to što ste rekli. Dakle, od tih 145 koje je objavio Dan, a garantujem da ih ima još toliko, većina je otišla prije 10, 15, 20 godina. Ne mogu da vjerujem da MUP i policija koja zna šta ko veĉera, a o opozicionim poslanicima i da ne govorimo, znaju, evo, neki dan u pljevaljskoj skupštini su mi iz DPS-a saopštili kako se Novica Stanić potpisuje, da prvo ono slovo "N" piše latinicom, a sva ostala ćirilicom. Dotle se ide u analizi praćenja Novice Stanića. Prema tome, a u zakonu piše, uslov je rezidencijalni status da 24 mjeseca, odnosno dvije godine ţivi u Crnoj Gori, poslednje prije izbora. Umjesto toga, dolazi ko hoće, kad hoće, saĉekaju ih na poljani, to je jedno mjesto gore iznad Pljevalja, podijeli im lanĉ pakete, novac, ĉak i liĉne karte za jednokratnu upotrebu i glasaju. I šta ćete da uradite, garantujem ništa. Evo za petak su se najavila gospoda iz OEBS-a, ovo će da bude moja priĉa za njih. Drugi aspekt, ne moţete da provjerite imaju li drţavljanstvo. Ukucajte ime i prezime, matiĉni broj. Na internetu na biraĉki spisak Bosne i Hecegovine sve imate. Ne moţe se biti u biraĉkom spisku ako nemate drţavljanstvo te drţave. Ali, evo za razliku od vas, za razliku od Vlade Crne Gore, ja se ne zalaţem da se tim ljudima oduzme drţavljanstvo Crne Gore, zalaţem se da se zakon ne primjenjuje selektivno. Dakle, neka imaju ljudi drţavljanstvo i Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Drugi, neka imaju drţavljanstvo Crne Gore i Srbije, ali da glasaju tamo gdje ţive. To je suština demokratije. Dakle, ne vjerujem da ćete puno uraditi, ali evo ĉekaćemo da vidimo.
  • Zahvaljujem. Idemo dalje. Kolega Kalaĉ sada ima rijeĉ, nakon njega kolega Neven Gošović. Izvolite.
  • Hvala vam gospodine predsjedavajući. Poštovani gospodine ministre, u ime Kluba poslanika Bošnjaĉke stranke, postavljam sljedeće pitanje: Kada će se realizovati projekat izgradnje 250 stambenih jedinica na lokaciji Stari aerodrom, za potrebe MUP-a, Uprave policije, Agencije za nacionalnu bezbjednost i Policijske akademije i koliko je stambenih jedinica predviĊeno za svaki organ posebno? Obrazloţenje: znaĉajan je broj sluţbenika i namještenika koji rade u navedenim organima a kojima nije riješeno stambeno pitanje, a koji obavljaju vrlo odgovorne poslove. U zadnjih nekoliko godina nije bilo rješavanja stambenih pitanja u navedenim organima, posebno u MUP-u. Navedena lokacija na Starom aerodromu je vlasništvo MUP-a i plaćene su komunalije, pa bi se dodjelom stanova pod povoljnim uslovima moglo riješiti na adekvatan naĉin stambeno pitanje većine sluţbenika i namještenika u navedenim organima. Hvala.
  • Uvaţeni poslaniĉe Kalaĉ, Ministarstvo unutrašnjih poslova dobilo je 2005. godine urbanistiĉko-tehniĉke uslove za izradu tehniĉke dokumentacije za objekte na urbanistiĉkim parcelama A,B,C, i F, zona D, podzona 3, Dup Konik, Stari aerodrom izmjene i dopune. Ukupna površina zemljišta na katastarskoj parceli 2090-1084 kojoj pripadaju naznaĉene urbanistiĉke parcele je vlastištvo MUP-a, na koju su već izgraĊena dva a planirano je još ĉetiri stambena objekta iznosa 13.626 m2. Ministarstvo je do sada po osnovu Ugovora o naknadi za ureĊenje gradskog graĊevinskog zemljišta i njegovog aneksa izmirilo obaveze prema Agenciji za izgradnju i razvoj u Podgoricu za bruto površinu stambenog prostora 15.642 m2 i poslovnog prostora od 1116m2. Zbog povećanja spratnosti i gabarita objekta po osnovu izmjena i dopuna Dupa Konik-Stari aerodrom postojaće dodatna obaveza MUP-a za plaćanje komunalija u iznosu koji će biti poznat nakon izrade projektne dokumentacije za ĉetiri planirana objekta. U dobijenim urbanistiĉko-tehniĉkim uslovima je navedena spratnost predmetnih objekata 5+4, PK nijesam vješt u ovim spratovima, a dozvoljena je i izgradnja podruma. Data spratnost je u skladu sa grafiĉkim dijelom izmjena i dopuna DUP "Konik-Stari aerodrom" ali u tekstualnom dijelu istog urbanistiĉkog plana je dato da se kod kolektivnih višestambenih objekata dozvoljava maksimalna spratnost pet+šest+N, sa mogućnošću izgradnje podruma - suterena što je kod stambeno-poslovnih objekata na susjednim parcelama, koji su novijeg datuma gradnje, uraĊeno. U vezi navedenog MUP je uputio dopis Ministarstvu zaštite ţivotne sredine i ureĊenja prostora i Sekretarijatu za urbanizam i graĊevinarstvo Glavnog grada, prije nego što su nazivi ministarstava promijenjeni. S obzirom da je obraĊivaĉ izdatih urbanistiĉko-tehniĉkih uslova dao mišljenje da uslovi moraju biti u skladu sa grafiĉkim dijelom DUP-a, a imajući u vidu veliku zainteresovanost sluţbenika za rješavanje stambenih potreba, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Uprava policije, Agencija za nacionalnu bezbjednost i Policijska akademija su, 30.06.2010. godine, podnijeli Glavnom gradu Podogorica inicijativu za pokretanje i sprovoĊenje postupka izrade izmjena i dopuna DUP " Konik-Stari aerodrom" izmjene i dopune u Podgorici. Navedenom inicijativom traţeno je da se spratnost planiranih stambeno-poslovnih objekata na urbanistiĉkim parcelama A,B, C i F poveća sa pet+ĉetiri+N na pet+šest+N sa mogućnošću izgradnje suterena. TakoĊe je traţeno da se, s obzirom da je u urbanistiĉko-tehniĉkim uslovima, predviĊen veoma mali broj parking mjesta, razmotri mogućnost izgradnje zasebnog objekta, podzemne kolektivne garaţe, na dvije etaţe ispod centralnog dvorišnog dijela a koji bi unutrašnjom komunikacijom mogao biti povezan sa garaţom u suterenu objekata, tako da ĉine jedinstvenu cjelinu. Glavni grad Podgorica je prihvatio inicijativu i u vrlo kratkom roku objavio javni poziv za izbor najpovoljnije ponude za izradu traţene planske dokumentacije. MeĊutim, iz više razloga na koje naše ministarstvo nije moglo uticati, Nacrt izmjena i dopuna DUP-a "Konik - Stari aerodrom" je tek avgusta 2012. godine dat na javnu raspravu i Ministarstvo je 21. 9. 2012. dalo primjedbe na isti kako bi obraĊivaĉ uskladio grafiĉki sa tekstualnim dijelom Nacrta izmjena i dopuna DUP-a. Konaĉna izmjena i dopuna DUP-a "Konik - Stari aerodrom" još uvijek nije završen. Navedena izmjena i dopuna je preduslov za dobijanje novih urbanistiĉko-tehniĉkih uslova za izradu tehniĉke dokumentacije za objekte na urbanistiĉkim parcelama A, B, C i F u zoni D, podzona III, DUP "Konik- Stari aerodrom" izmjene i dopune. Ukupna orijentaciona bruto površina objekta, dobijena pomoću grafiĉkih priloga i urbanistiĉko-tehniĉkih uslova iz 2009. godine, iznosi cirka 25.000 m² plus kolektivna garaţa na dva nivoa cirka 5.000 m² . S obzirom da su u suterenu predviĊene garaţe u prizemlju i poslovni prostori preliminarnom procjenom, a na osnovu strukture zaposlenih u ovim drţavnim organima, utvrĊeno je da je na sedam preostalih etaţa moguće izgraditi 243 stambene jedinice. Struĉni tim obrazovan rješenjem ministra unutrašnjih poslova, direktora Uprave policije, direktora ANB i direktora Policijske akademije, je na osnovu prethodno utvrĊenih parametara za definisanje kriterijuma za raspodjelu usvojio naĉin raspodjele stambenih jedinica izmeĊu ova ĉetiri drţavna organa. MeĊutim, broj stambenih jedinica koje bi bile na raspodjeli, odnosno koje bi mogle pripasti zaposlenima u ova ĉetiri drţavna organa, zavisi od naĉina finansiranja projekta stambeno-poslovnih objekata na Starom aerodromu. Struĉni tim je uradio pleliminarnu analizu mogućnosti finansiranja projekta stambeno - poslovnih objekata na Starom aerodromu za pet varijanti. Napominjemo da bi se tek nakon dobijanja novih urbanistiĉkotehniĉkih uslova i zatvaranja kruga finansiranja i projektovanja izgradnje stambenoposlovnih objekata i kolektivne garaţe moglo pristupiti raspisivanju tendera za izbor projektanta i nekoga ko bi vršio reviziju tog projekta. Nakon pozitivne revizije glavnog projekta, pribavljanja svih neophodnih saglasnosti, graĊevinske dozvole, neophodnih novĉanih sredstava pristupilo bi se raspisivanju tendera za izbor izvoĊaĉa radova. Hvala.
  • Zahvaljujem. Kolega Kalaĉ, komentar.
  • Bez neke detaljne raĉunice stiĉem utisak da će se rješavanjem jednog problema izazvati drugi a to je ovim povećanjem spratnosti objekta za dvije etaţe, a inaĉe sve naše gradske zone su jako prenatrpane što se tiĉe parking mjesta, odnosno nedostaje veliki broj parking mjesta, pa će to da bude i u ovom sluĉaju. Znamo da je proces pribliţavanja Evropskoj uniji veoma sloţen i zahtjevan i da svi segmenti društva imaju svoju ulogu u tom poslu. Ali, ne umanjujući niĉiju ulogu i znaĉaj u institucijama poznato nam je da najveći dio tereta ovih poslova trebaju podnijeti sluţbenici u ministarstvima. Posebno naglašavam znaĉaj vašeg ministarstva, te vanjskih poslova i evropskih integracija, rada i socijalnog staranja, ekonomije i poljoprivrede, odrţivog razvoja i turizma. Poznato nam je i da pojedini sektori i sluţbe, kao i pojedinci imaju kljuĉnu ulogu u ovom procesu a da znaĉajan dio njih nije regulisao stambeno pitanje, te da se nalaze u dosta teškom materijalnom poloţaju sa liĉnim dohotkom koji je, recimo, višestruko ispod nivoa primanja nosioca pravosudnih funkcija. Nedavna smanjenja liĉnih dohodaka kroz povećanje poreza dodatno utiĉu na materijalni poloţaj zaposlenih, a od njih se oĉekuje da daju mnogo više rezultata kako proces pridruţivanja Evropskoj uniji tiĉe. Mislimo da je veoma bitno, kada se već ne moţe kroz primanja i liĉne dohotke, da im se izaĊe u susret kroz rješavanje osnovnih egzistencijalnih pitanja, kao što je obezbjeĊivanje krova nad glavom. Hvala.
  • Zahvaljujem. Sada će uzeti rijeĉ kolega Neven Gošović, koji ima dva pitanja, a neka se pripremi kolega Zoran Miljanić. Izvolite.
  • Zahvaljujem potpredsjedniĉe. Poštovani graĊani, na današnji dan prije 15 godina osnovana je Socijalistiĉka narodna partija Crne Gore. Zato koristim ovu priliku da svim ĉlanovima i simpatizerima Socijalistiĉke narodne partije Crne Gore ĉestitam 15 ĉasnih i dostojanstvenih godina. Gospodine ministre moje prvo pitanje za Vas glasi: Za koliki broj lica je Ministarstvo unutrašnjih poslova, u periodu nakon 31.12.2012. godine, pa do dana postavljanja ovog pitanja, organima lokalne uprave, nadleţnim za voĊenje biraĉkog spiska, dostavilo podatke da nijesu upisani u registar drţavljana Crne Gore, radi brisanja tih lica iz biraĉkog spiska (posebno za svaku opštinu, Glavni grad, Prijestonicu i ukupno). Za koliki je broj biraĉa Ministarstvo unutrašnjih poslova, nakon 31.12.2012. godine, utvrdilo da su upisani u registar drţavljana Crne Gore i o toj ĉinjenici dostavilo podatke organima lokalne uprave nadleţnim za voĊenje biraĉkog spiska? Na osnovu kojih javnih isprava je Ministarstvo unutrašnjih poslova, za 3.455 biraĉa za koje u biraĉkom spisku Opštine Nikšić na dan 31.12.2012. godine, nije bio upisan podatak o drţavljanstvu ili im je bio upisan podatak da imaju drţavljanstvo Republike Srbije, utvrdilo da imaju crnogorsko drţavljanstvo i da su upisani u registar drţavljana Crne Gore?Koje godine i za koliki broj od tih lica je izvršen upis u registar drţavljana Crne Gore? Kako je bilo moguće da se, i pored izvršene inspekcijske kontrole tog Ministarstva, u zakljuĉenom biraĉkom spisku Opštine Nikšić, po kome su sprovedeni izbori 9. marta ove godine, nalazi 460 lica bez podataka o drţavljanstvu? Kratko obrazloţenje. Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o izboru odbornika i poslanika donesen u septembru 2011. godine, sadrţi odreĊenje da lice, koje je upisano u biraĉki spisak, a bez podataka o drţavljanstvu ili mu je upisano drţavljanstvo od nekih republika bivše SFRJ, ostaje u biraĉkom spisku ako do 31.12.2012. godine dostavi dokaz o crnogorskom drţavljanstvu. Prema podacima Ministarstva za informaciono društvo u biraĉkom spisku Crne Gore na dan 31.12. 2012. godine, nalazilo se 11.061 lice bez podataka o drţavljanstvu i 5.962 lica sa podatkom o drţavljanstvu Srbije. Nakon tog period kod organa lokalne uprave nadleţnim za voĊenje biraĉkog spiska, voĊen je postupak brisanja lica iz biraĉkog spiska i to na osnovu podataka dostavljenih od strane Ministarstva unutrašnjih poslova. U tom postupku bilo je izuzetno vaţno da se utvrde sve ĉinjenice, da se na osnovu tih ĉinjenica donese odgovarajuće rješenje, da se u tom postupku omogući gradjanima uĉešće u postupku i njihovo pravo na ţalbu.(... Prekid...) U tom periodu, podatke, s tim u vezi, koji su po nama u mnogo ĉemu bitni za voĊenje biraĉkog spiska, postupajući po nama suprotno Zakonu o biraĉkim spiskovima, Ministarstvo unutrašnjih poslova uĉinilo je nedostupnim Socijalistiĉkoj narodnoj partiji Crne Gore. S tim u vezi, da bismo došli do tih podataka i postavio sam ovo poslaniĉko pitanje. Zahvaljujem.
  • Zahvaljujem. Prije nego što ministar Konjević uzme rijeĉ, naravno u svoje ime i ime svih kolega, kolegama iz Socijalistiĉke narodne partije ĉestitamo današnji dan - dan partije. Izvolite ministre Konjeviću.
  • Zahvaljujem potpredsjedniĉe, Dozvolite, nijesam znao, koristim i ja priliku da kolegama iz Socijalistiĉke narodne partije i njihovim ĉlanovima i simpatizerima, ĉestitam Dan partije. Uvaţeni poslaniĉe Gošoviću, prije nego što krenem da vam dam odgovor mislim da na sve dopise i zahtjeve koje ste uputili Ministarstvu unutrašnjih poslova osim na jedno ste dobili odgovore. Na taj jedan dopis smo imali razliĉita tumaĉenja ĉlana 18 Zakona o biraĉkim spiskovima. Imajući u vidu da ste u jednom od vaša dva pitanja obnovili pitanja u svojstvu poslanika i koristeći drugi institut te podatke, ne pozivajući se na ĉlan 18 Zakona o biraĉkim spiskovima dobićete te podatke u prilogu, ali da vas upoznam sa našim odgovorom. Naravno, nije bilo samo jedno pitanje bilo ih je više i ja ću ih tako podijeliti. Dakle, u prilogu ovog odgovora biće vam dostavljena tabela sa brojem lica koja je na zahtjev opštinskih organa Ministarstvo unutrašnjih poslova izvršilo provjere i dostavilo podatke da nijesu upisana u registar crnogorskih drţavljana, posebno za svaku opštinu, glavni grad, prijestonicu i mislim da vam je ovo dostavljeno. U prilogu odgovora takoĊe dostavićemo vam tabelu sa brojem lica za koja je na zahtjev opštinskih organa, Ministarstvo unutrašnjih poslova izvršilo provjere i dostavilo podatke da su upisani u registar crnogorskih drţavljana, posebno za svaku opštinu, glavni grad, prijestonicu i ukupno. Ovo Ministarstvo je na pojedinaĉne zahtjeve nadleţnih organa za voĊenje biraĉkog spiska vršilo provjere drţavljanskog statusa lica za koja se to traţilo. Provjere su vršene na osnovu evidencija o crnogorskim drţavljanima, te prema tome ne raspolaţemo podacima za koliko od tih lica nije bio upisan podatak o drţavljanstvu ili im je bio upisan podatak o drţavljanstvu Republike Srbije. Inspekcijskim nadzorom upoznati ste sa jednim i drugim nadzorom inspekcije, upravne inspekcije, koji je izvršen 13.02.2013. godine. UtvrĊeno je da je Sekretarijat za lokalnu samouprave opštine Nikšić, donijelo 1331 rješenje o brisanju iz biraĉkog spiska u smislu ĉlana 68 Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o izboru odbornika i poslanika, te da je Sekretarijat promjene brisanja iz biraĉkog spiska vršio na osnovu konaĉnih rješenja. Naime, Pravilnikom o biraĉkim spiskovima ĉlanom 5 propisano je da se upis brisanja izmjena i dopuna ili ispravka vrši danom stupanja konaĉnosti i pravosnaţnosti odluke. Dakle, u odnosu na vaše pitanje kako je moguće da je 460 lica bilo u biraĉkom spisku na dan 9.3.2013. godine ukazujemo da je postupak korekcije biraĉkog spiska u nadleţnosti organa lokalne uprave koji vodi biraĉki spisak a da se brisanje moţe obaviti tek nakon što nastupi konaĉnost rješenja o brisanju. Zahvaljujem.
  • Hvala Vama. Kolega Gošović ima rijeĉ. Izvolite.
  • Prije svega zahvaljujem na upućenim ĉestitkama za Dan naše partije, a u odnosu na dostavljeni odgovor na poslaniĉko pitanje gospodine ministre, evo u najkraćem. Poznato je da je biraĉko pravo jedno od osnovnih politiĉkih prava. I da je uslov za ostvarivanje toga prava da taj biraĉ bude upisan u biraĉki spisak i naravno drugi je uslov da taj biraĉ svojom liĉnom kartom moţe da dokaţe svoj identitet i svoje drţavljanstvo. Vezano za postupak brisanja biraĉa iz biraĉkog spiska zbog ĉinjenice da nemaju crnogorsko drţavljanstvo, mi smo se vama obratili 22.2.2013. godine. Zahtijevali smo dostavljanje ovih podataka u roku od 48 ĉasova, kako to i propisuje ĉlan 18 Zakona o biraĉkim spiskovima. Niste ispoštovali taj rok. Uslijedila je naša urgencija, 28. 02. i tek dana 1.3.2013. godine obavjestili ste nas da ste se obratili Agenciji za zaštitu liĉnih podataka radi davanja mišljenja nakon ĉega ćemo dobiti odgovor. Taj odgovor nijesmo dobili ni do dan danas. E, sada se postavlja pitanje, gospodine ministre, zašto ste ĉekali sedam dana da se obratite Agenciji za zaštitu liĉnih podataka, kada je zakonska obaveza da dostavite traţene podatke je 48 ĉasova od kada smo podnijeli zahtjev. Mislimo da ste na taj naĉin evidentno prekršili odredbe Zakona o biraĉkim spiskovima i uskratili nam podatke, bitne za kontrolu taĉnosti i aţurnosti biraĉkog spiska. Napominjem, da Ministarstvo za informaciono društvo u svemu poštuje zakone o biraĉkim spiskovima i SNP-u na naš zahtjev uredno dostavlja sve podatke o biraĉima u Crnoj Gori koji sadrţi centralni biraĉki spisak. Podatke koje smo zahtijevali u odgovoru na poslaniĉko pitanje dobićemo u tabelarnom prikazu i ja zbog toga nisam u mogućnosti da ih sada komentarišem, ali ono što ţelim da kaţem jeste da smo se, imajući u vidu da nećemo dobiti podatke bitne pogotovo za odrţavanje lokalnih izbora u Nikšiću obratili smo se i Sekretarijatu za lokalnu samoupravu koja vodi biraĉki spisak. Naravno, nijesmo dobili odgovor. Na naše insistiranje, u krajnjem smo se obratili za inspekcijsku kontrolu vašeg Ministarstva 6. marta ove godine, moleći da se to završi prije odrţavanja izbora i da se dostave ti podaci. Inspekcija je izvršila kontrolu na naĉin što nije ni konstatovala koji nam podaci nijesu dostavljeni. I prihvatila usmeno obećanje rukovodioca tog sekretarijata da će nam ti podaci biti dostavljeni. Ti podaci nisu dostavljeni, zahtijevali smo ponovnu kontrolu i dobili juĉe izvještaj inspekcijske kontrole. I zamislite, onu nepravilnost da nam dostavite izvještaj iz biraĉkog spiska za svako biraĉko mjesto po kome su sprovedeni izbori 9.3. a rok je bio 1.3. da budu dostavljeni i to ne na zahtjev partije nego izriĉita zakonska obaveza organa koji vodi biraĉki spisak da dostavi svim podnosiocima izbornih lista, jer to je izvod iz biraĉkog spiska po kome se sprovode izbori, dostavljen je 19.3.2013. godine. Onog dana kada je izvršena ponovna inspekcijska kontrola i dakle, evo završiću za par sekundi, dato je rješenje kojim se nalaţe tom organu da Socijalistiĉkoj narodnoj partiji Crne Gore, po zahtjevu od 1.3.2013. godine, dostavi spisak biraĉa koji je u periodu nakon 31.12. 2012. godine donio i izvršio rješenje o brisanju iz biraĉkog spiska za opštinu Nikšić po osnovu nepostojanja podataka o njihovom drţavljanstvu. Spisak biraĉa za koji je u periodu nakon 31.12. donio i izvršio rješenje o brisanju iz biraĉkog spiska za opštinu Nikšić po osnovu ĉinjenice da imaju drţavljanstvo Republike Srbije. Spisak biraĉa koji se nalazi u zakljuĉenom biraĉkom spisku opštine Nikšić, a nije im upisan podatak o crnogorskom drţavljanstvu podatke za koliko je broj lica glavni administrator u ovom periodu donio rješenje o brisanju iz biraĉkog spiska. Sve su ovo suštinski podaci koje smo kao partija morali imati shodno zakonu za biraĉkim spiskovima prije dana odrţavanja izbora u opštini Nikšić. Vidite, kada inspektor donosi rješenje izdaje nalog za dostavljenje ovih podataka. E, na ovaj naĉin se ne stiĉe povjerenje u biraĉki spisak i onemogućava se ono što je suština zakona da se vrši kontrola taĉnosti i aţurnosti sa tog biraĉkog spiska. Nadam se da ćemo ove podatke vrlo brzo dobiti gospodine ministre, jer biraĉki spisak se za neku nedelju dana i konaĉno zakljuĉuje vezano za predstojeće predsjedniĉke izbore. Zahvaljujem se i izvinjavam na prekoraĉenju.
  • Saglasno Zakonu o liĉnoj karti nakon 31.12.2012. godine, u Crnoj Gori nijesu u upotrebi liĉne karte izdate po ranijem Zakonu o liĉnoj karti. Ovakvo zakonsko odreĊenje imalo je za posledicu da na lokalnim izborima, odrţanim u Nikšiću i Andrijevici 9. marta ove godine, nijesu mogla glasati lica sa biraĉkim pravom, koja stare liĉne karte nijesu zamijenila biometrijskom liĉnom kartom. Koliko graĊana Nikšića i Andrijevice zbog navedenog razloga nijesu mogli ostvariti biraĉko pravo, javnosti nije poznato, jer MUP te podatke nije uĉinilo javnim. Kršeći odredbe Zakona, ĉlan 18 Zakona o biraĉkim spiskovima, Ministarstvo nije postupilo po zahtjevu SNP-a i nije dostavilo spisak punoljetnih lica, drţavljana Crne Gore, sa prebivalištem ove dvije opštine, koji posjeduju liĉnu kartu izdatu u skladu sa ranijim vaţećim Zakonom o liĉnoj karti, a tu liĉnu kartu nijesu zamijenili biometrijskom liĉnom kartom, iako je Savjet Agencije za zaštitu liĉnih podataka, mišljenjem datim 7.3.2013. godine, utvrdio da je dostavljanje tih podataka Socijalistiĉkoj narodnoj partiji u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o liĉnosti. S tim u vezi, poslaniĉko pitanje glasi - Koliko punoljetnih lica, drţavljana Crne Gore, prema opštini njihovog prebivališta na dan postavljanja ovog poslaniĉkog pitanja, posjeduje liĉnu kartu izdatu u skladu sa Zakonom o liĉnoj karti iz 1993. godine, a tu liĉnu kartu nijesu zamijenili biometrijskom liĉnom kartom u skladu sa sada vaţećim Zakonom o liĉnoj karti, te koliko drţavljana Crne Gore posjeduje staru plastificiranu liĉnu kartu, a tu liĉnu kartu nijesu zamijenili biometrijskom liĉnom kartom? Imajući u vidu mišljenje Savjeta Agencije za zaštitu liĉnih podataka i slobodnom pristupu informacijama od 07.03.2013. godine, zahtijevali smo da sastavni dio odgovora na poslaniĉko pitanje, bude i spisak ovih lica koje te stare liĉne karte nijesu zamijenili sa novom liĉnom kartom. Koliko je novih liĉnih karta, do dana postavljanja Ministarstva unutrašnjih poslova izdalo i uruĉilo punoljetnim drţavljanima Crne Gore, prema opštini izdavanja liĉne karte te koliki je broj punoljetnih lica prema opštini njihovog prebivališta u Crnoj Gori, koji se ne nalaze upisani u registar drţavljana Crne Gore, dakle nemaju crnogorsko drţavljanstvo, posjeduje liĉnu kartu izdatu u skladu sa zakonima o liĉnoj karti koji su bili u primjeni prije stupanja na snagu sada vaţećeg Zakona o liĉnoj karti. U kolikom broju predmeta za davanja odobrenja za izdavanje biometrijske liĉne karte starim i bolesnim licima, uz upotrebu mobilne stranice na adresi podnosioca zahtjeva, podnesenim od strane graĊana sa prebivalištem u Opštini Nikšić, Ministarstvo unutrašnjih poslova nije postupilo do dana odrţavanja izbora u toj Opštini devetog marta ove godine?Zahvaljujem.
  • Zahvaljujem. Ministar Konjević ima rijeĉ. Izvolite.
  • Poslaniĉe Gošoviću, da javnost ne bi stekla pogrešan utisak. Dakle, na jedno pitanje uvaţenog kolege prije samo koji minut se dala primjedba na biraĉki spisak u Opštini Pljevlja. Ministarstvo unutrašnjih poslova ne vodi biraĉki spisak, ovo radi, znam da znate, ali to ţelite sa takvom vrstom informacije pod ogromnim navodnicima reĉeno da denuncirate da Ministarstvo unutrašnjih poslova vodi biraĉki spisak . Ono ga ne vodi i ako ima neki problem u biraĉkom spisku u Opštini Pljevlja, onda je za to odgovoran organ lokalne uprave u Opštini Pljevlja, tako se odnosi za svaku drugu opštinu. TakoĊe, kaţete da ste imali mišljenje Savjeta Agencije za zaštitu podataka o liĉnosti. Taĉno, ali Savjet Agencije nije rekao da Vam mi te podatke moţemo dati onako kako ste Vi traţili shodno ĉlanu 18 Zakona o biraĉkim spiskovima, nego je Savjet Agencije samo rekao da je davanjem tih podataka to u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o liĉnosti.I kad ţelite da budete precizni onda dozvolite da Vam kaţem da ćete dobiti, imajući u vidu da se pozivate na drugi osnov, te podatke shodno mišljenju Agencije za zaštitu podataka o liĉnosti. Dakle, ovo je jedini podatak kolega Gošoviću, gospodine Gošoviću, koji nijeste dobili na dosadašnji zahtjev prema Ministarstvu unutrašnjih poslova na koji je Savjet Agencije dao pozitivno mišljenje. Ukupan broj i naravno imajući u vidu da opet ima nekoliko pitanja ja sam bio slobodan da ih podijelim i da Vam što je moguće preciznije odgovorim. Ukupan broj punoljetnih lica drţavljana Crne Gore, prema opštini i njihovog prebivališta u Crnoj Gori, na dan postavljanja vašeg poslaniĉkog pitanja koji posjeduju liĉnu kartu u skladu sa Zakonom o liĉnoj karti, a tu liĉnu kartu nijesu zamijenili biometrijskom liĉnom kartom u skladu sa sada vaţećim Zakonom o liĉnoj karti je 24 468 lica. Ukupan broj punoljetnih drţavljana Crne Gore, koji posjeduju staru plastificiranu liĉnu kartu izdatu po Zakonu o liĉnoj karti koji je prethodno vaţio, a tu liĉnu kartu nijesu zamijenili biometrijskom liĉnom kartom u skladu sa vaţećim Zakonom o liĉnoj karti je 8320. Smatram da dostavljanje ovih podataka ne utiĉe na taĉnost i aţurnosti biraĉkog spiska pa iz tog razloga vašem zahtjevu po ĉlanu 18 Zakona o biraĉkim spiskovima nije udovoljeno. Cijeneći da ove podatke traţite kao poslanik, kao i mišljenje Agencije na koju ste se pozvali da dostavljanjem ovih podataka ne kršimo Zakon o zaštiti podataka o liĉnosti, obavještavamo Vas da ćemo podatke u pisanom odgovoru dostaviti shodno ĉlanu 191 Poslovnika Skupštine Crne Gore. U prilogu će Vam takoĊe u pisanom odgovoru biti dostavljen taberalni prikaz biometrijskih liĉnih karata koje su do dana postavljanja ovog poslaniĉkog pitanja 18.03.2013. godine, izdate i uruĉene punoljetnim drţavljanima Crne Gore, prema opštini izdavanja liĉne karte. U prilogu će takoĊe biti dostavljen tabelarni prikaz punoljetnih lica prema opštini, njihovog prebivališta u Crnoj Gori, koji nijesu upisani u registar drţavljana Crne Gore, a posjeduju liĉnu kartu izdatu u skladu sa Zakonima o liĉnoj karti koji su bili u primjeni prije stupanja na snagu vaţećeg Zakona o liĉnoj karti. Ministarstvo unutrašnjih poslova odobrilo je upotrebu mobilne stanice, zauzimanje biometrijskih podataka za sve podnijete zahtjeve za izdavanje liĉnih isprava. U Nikšiću za izdavanje liĉne karte u 39 sluĉajeva zahtjevi nijesu realizovani iz objektivnih razloga. Da li je u pitanju nepristupaĉnost terena, vremenske prilike, loše zdravstveno stanje osobe i neispunjavanje zakonskih uslova za izdavanje liĉne karte? Zahvaljujem.
  • Zahvaljujem. Kolega Gošović ima rijeĉ. Izvolite.
  • Gospodine ministre. Nije sporno da Ministarstvo unutrašnjih poslova ne vodi biraĉki spisak. MeĊutim, sve podatke, svi izvori podataka na osnovu kojih se vodi biraĉki spisak nalaze se u sluţbenoj dokumentaciji Ministarstva unutrašnjih poslova. Zato je kontrola javnosti rada tog ministarstva, prvi bitan uslov za kontrolu taĉnosti i aţurnosti voĊenje biraĉkog spiska i to je valjda apsolutno jasno. Posmatraĉka misija OEBS-a, da Vas posjetim, na prethodnim parlamentarnim izborima u svom izvještaju izmeĊu ostaloga je konstatovala, da bi uz saĉuvanje naravno bezbjednosti liĉnih podataka MUP morao biti više otvoren za javni uvid i proces aţuriranja biraĉkog spiska. Drugo, da bi sistemu koristilo uvoĊenje dodatnih mjera transparentnosti posebno što bi procedure koje MUP sprovodi na aţuriranju podataka o biraĉima bile otvorene za uvid od strane javnosti. E, ovo je suštinski bitno i MUP za ove izbore bar do sada nije odgovorio shodno mišljenju i preporukama posmatraĉke misije OEBS-a. Nijesu ovo jedini podaci koje nijeste dostavili, a na jedn od njih će Vas podsjetiti koleginica Sneţana Jonica u svom poslaniĉkom pitanju. Ali kako je tekla ova procedura? Suština je prvo da ne poštujete rokove, ako se obratimo 1. marta ove godine, onda je po prirodi stvari rok od 48 ĉasova koji ste duţni ispoštovati da nas prvo obavijestiti da smatrate da ti podaci ne smatrate da su bitni za taĉnost i aţurnost biraĉkog spiska i da ni po tom osnovu nećete dostaviti. Vi prekršite taj rok uopšte ne odgovarajući, onda se obraćate Agenciji za zaštitu podataka o liĉnosti pa proĊe još nekoliko dana, pa onda uslijedi pozitivno mišljenje 7. marta Agencije za zaštitu podataka o liĉnosti, pa protekne još vremena dok nam Vi dostavite ovo mišljenje a dok nam dostavite te podatke proteknu izbori u Nikšiću i nijesmo ostvarili cilj zbog kojeg smo traţili odgovor kao partija, i te podatke. Zaista ne vidimo razlog zbog ĉega to nijeste uradili. Prvo, nova liĉna karta i podaci sadrţani u njoj je taj javni dokument na osnovu koga biraĉ moţe da glasa na biraĉkom mjestu, sa njim dokazuje svoj indetitet i svoje drţavljanstvo, i vaša tvrdnja da taj podatak koji nije od uticaja na taĉnost i aţurnost biraĉkog spiska mislim da je pod velikim znakom pitanja. Ali sada kada već imamo pozitivno mišljenje Agencije zaista nema razloga da nam te podatke ne dostavite. Imaću s tim u vezi i dopunsko pitanje, ali ono sada što je suština koju smo ţeljeli postići, a to je da na ovim izborima koji su bili konkretno u Nikšiću, niti jedno lice ne bude dovedeno u situaciju da ne moţe da ostvari biraĉko pravo jer nije izvadilo liĉnu kartu. Znam da je to, prije svega, obaveza graĊana, ali svako naselje, svako selo u Nikšiću moglo je da vidi da sa tim podacima raspolaţu aktivisti Demokratske partije socijalista. Ko im je dao te podatke? Pa moralo je Ministarstvo unutrašnjih poslova, nije niko drugi. Ali Socijalistiĉkoj narodnoj partiji nijeste dali te podatke, i nijesmo bili u mogućnosti da im pruţimo onu neophodnu pomoć. Moţda je nekome trebao prevoz do tog grada, moţda neko nije imao tih pet ili deset eura koliko je ta taksa da bi došao do te nove liĉne karte. I zaista zbog ĉega to nijeste uradili? To je suština pitanja. A moje dopunsko pitanje s tim u vezi glasi: Kada će te nam, gospodine ministre, dostaviti spisak ovih lica? Ako se pozivate na odredbe Poslovnika proći će izbori dok ih dostavite, onda nema svrhe da ih dostavljate. Zato je moja molba i ţelim Vaš odgovor na ovoj sjednici. Ti podaci trebali bi biti dostavljeni u roku jednog dana, dva dana, tri dana, ali ne duţe. Jer jednostavno doći ćemo u situaciju da na predstojećim predsjedniĉkim izborima, ovo nije mala cifra 32 788 lica, glasaĉi ne mogu ostvariti biraĉko pravo jer nemaju novu liĉnu kartu. Dakle, potreban nam je zajedniĉki napor. Vaš u smislu informisanja tih lica na koji naĉin mogu da ostvare to svoje pravo, a naš da ih biramo i da im pruţimo tu pomoć onako koliko mi moţemo pruţiti kao partija, da jednostavno doĊemo do tih lica, da im ukaţemo na tu okolnost i pruţimo, eto tu najneophodniju pomoć, da bi to lice moglo da ostvari svoje pravo. Siguran sam ovih 39 osoba koje u Nikšiću nijesu postupili po zahtjevu da im se pruţi pomoć izdavanjem da ni jedan nije ĉlan Demokratske partije socijalista. Do ovih 39 lica siguran sam nije se moglo stići, jer pripadaju opoziciji. Provjereno, to sam apsolutno siguran.Toliko i molim vas za odgovor na ovo dopunsko pitanje.
  • Zahvaljujem. Odgovor odmah. Izvolite ministre.
  • Gospodine Gošoviću, Vi dobro znate da ste mi uputili i dopis za nekoliko lica da po zahtjevu i Vi dobro znate da je za tih nekoliko lica uraĊena biometrijska liĉna karta pomoću mobilne stanice, tako da nemojte molim Vas da mi imputirate da su ovih 39 lica navodno glasaĉi opozicije, pa zbog toga im to nije uraĊeno. Kao što dobro znate od tih ĉetiri ili pet, izvinite što mogu pogriješiti, sluĉajeva na koje ste mi ukazali da je to u proceduri koja je predviĊena to uraĊeno. Prema tome radi korektnosti ţelim ovo da naglasim. Drugu stvar koju ţelim da vam ukaţem. Ministarstvo unutrašnjih poslova je od 10.decembra 2012.godine sprovelo jednu vrstu kampanje oglašavajući upozorenja graĊanima da 31.12.2012.godine prestaju da vaţe ove dvije vrste starih liĉnih karata. Samo u periodu od 10.decembra do 25.decembra cirka 20.000 graĊana Crne Gore je iskoristilo svoje pravo i zamijenilo staru liĉnu kartu. Znaĉi kroz aktivnosti koje je sprovodilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, u smislu poziva prema graĊanima. Podsjetiću vas takoĊe da Zakon o liĉnoj karti, sada vaţeći, je na snazi od 2008.godine, znaĉi punih pet godina. Znam da razumijete da Ministarstvo unutrašnjih poslova ne moţe, osim da pruţi servis, odnosno uslugu kada graĊanin doĊe u neku od podruĉnih jedinica, odnosno filijala Ministarstva unutrašnjih poslova koja te stvari radi. Ja sam juĉe vidio poziv jednog politiĉkog subjekta i drago mi je zbog toga i Ministarstvo unutrašnjih poslova će sa aspekta naših nadleţnosti apsolutno da pruţi servis svim graĊanima, koji u narednom periodu apliciraju za novu liĉnu kartu. Ja ću vam samo dati dva podatka. Na deveti decembar 2012.godine u cijeloj Crnoj Gori imali smo 133 zahtjeva za zamjenu liĉnih karata. U Andrijevici dvadeset i nekog, dakle kao jednoj meĊu najmanjim opštinama, imali smo samo 133 zahtjeva za zamjenu liĉnih karata. Dakle, ministarstvo je što je bilo do nas uradilo da upozori graĊane da 31.12. istiĉe rok vaţnosti starih liĉnih karata i oko konkretnog potpitanja nemam nikakvog razloga da vam ove podatke koje sam naveo ne dostavim do ponedeljka.
  • Zahvaljujem. Nije predviĊeno Poslovnikom, to znate i sami, ali ako je u svrhu pojašnjenja onda izvolite. Pomenuti su mnogi gradovi, sad bi ustajali kolege iz Nikšića i kolege iz Pljevalja itd. Ovo je vaţno pitanje i mislim da je dobro da se razjasnimo. Izvolite imate minut kolega Gošoviću.
  • Zbog koncepcije o kojoj je govorio ministar, da kaţem da po bilo kojem zahtjevu nekog od pojedinaĉnih lica, vaš pomoćnik gospodin Crnovršanin uvijek je korektno izlazio u susret. I ovoga puta to je uraĊeno za stara lica koja nijesu bila u mogućnosti da neposredno doĊu u Ministarstvo unutrašnjih poslova i ostvare pravo na dobijanje liĉne karte. Ali, ono što je suština problema, gospodine ministre jeste da bi i ovih 39 starih lica nemoćnih da sami doĊu do Ministarstva unutrašnjih poslova i ostvare svoje pravo bilo završeno da ste nam dostavili ovaj spisak. E, to je suština problema i to je suština naših zahtjeva, da jednostavno imamo podatke za ta lica i da svi zajedno radimo na tome da niti jedno od tih lica ovih 32.788 na dan sprovoĊenja izbora ne bude bez liĉne karte. Mislim da nam je to i zajedniĉki cilj i zajedniĉki interes, jer je suština da niko ko ima biraĉko pravo ne bude doveden u situaciju, bez obzira koliki je njegov doprinos da do toga ne doĊe, jer je proteklo zaista dosta vremena, kada se to graĊansko pravo moglo ostvariti. Dakle, da uradimo sve da imamo više povjerenja u takav izborni proces i zahvaljujem vam što ćemo u ponedeljak imati ove podatke za sve graĊane u Crnoj Gori. Hvala.
  • Zahvaljujem. Ima li potrebe? Ima. Izvolite.
  • Zahvaljujem na razumijevanju, gospodine Gošoviću, ali Vam još jednom ukazujem. Nije tih 39 moglo da bude završeno, ne zato što nije bilo pojedinaĉnih zahtjeva. Bilo je od tih graĊana, nego sam Vam precizno naveo. Nepristupaĉnost terena, vremenske prilike, loše zdravstveno stanje osobe, i neispunjavanje zakonskih uslova za izdavanje liĉne karte. E, to su razlozi zbog kojih u odgovoru na poslaniĉko pitanje vaše kolege će vidjeti koji broj zahtjeva je realizovan u opštini Nikšić. I taj podatak smo takoĊe dali. Ja sam saglasan sa vama i zato sam podrţao inicijativu politiĉkog bloka Demokratskog fronta koji je juĉe kroz jednu vrstu oglasa pozvao graĊane zbog zamjene, jer na taj naĉin graĊani pomaţu vraćanju povjerenja o kojem vi priĉate. Dakle mislim da nam je za to povjerenje potrebno da svi malo korektnije tumaĉimo šta koji organ u ovoj drţavi radi, šta je nadleţnost MUP-a, šta je nadleţnost organa lokalne uprave. Dakle, napominjao sam opštinu Pljevlja, s jedne strane, i sa druge strane, mislim da je vaţno da ovom zamjenom starih liĉnih karata u suštini najveću korist, u profesionalnom smislu, ima Ministarstvo unutrašnjih poslova, jer će se naše evidencije popraviti. Zato smo u decembru mjesecu i sproveli tu vrstu kampanje, htjeli smo i sada, imajući u vidu da su kolege iz Demokratskog fronta to uradile, cijenimo da je to sasvim dovoljno. Hvala.
  • Zahvaljujem. Idemo dalje. Nemojte da ulazimo u to, dakle to je zaista van Poslovnika, pomenuta je opština Pljevlja, mogli bi svi kolege iz razliĉitih politiĉkih partija da se jave oko toga, tako da, to je već isuviše široko tumaĉenje Poslovnika. Predlaţem da idemo dalje, kolega Zoran Miljanić ima rijeĉ. Nakon njega kolega Milutin Đukanović. Izvolite.
  • Poštovani potpredsjedniĉe Skupštine Crne Gore, poštovani ministre, uvaţeni poslanici, graĊani, graĊanke Crne Gore, Na osnovu ĉlana 187 Poslovnika Skupštine Crne Gore, postavljam poslaniĉko pitanje: Protiv koliko pripadnika Uprave policije i Ministarstva unutrašnjih poslova se vodi sudski postupak za kriviĉna djela, koja se gone po sluţbenoj duţnosti i da li su ti pripadnici suspendovani do okonĉanja postupka? Kratko obrazloţenje: Po Zakonu o unutrašnjim poslovima ĉlan 108 stav 4 navodi se da će policijskom sluţbeniku biti privremeno ograniĉeno vršenje duţnosti, ako je protiv njega pokrenut kriviĉni postupak, zbog kriviĉnog djela sa elementima korupcije ili kriviĉnog djela uĉinjenog na radu ili u vezi sa radom do okonĉanja kriviĉnog postupka. Pozitivna Crna Gora u okviru slobodnog dana koji se organizuje u Skupštini Crne Gore prima graĊane, razgovara s njima i ovo je najbolji naĉin da se neki od problema tih graĊana iznesu na ovom mjestu. IzmeĊu ostalih, imao sam priliku da primim dva graĊanina iz opštine Berane, koji su me upoznali sa problemima koje oni imaju sa pripadnicima Uprave policije iz Berana. Radi se o ozbiljnim problemima, radi se o Keković NeĊeljku, koji je jedan od oštećenih u suĊenju u sudskom postupku koji se vodi protiv sedam pripadnika Uprave policije iz Berana za kriviĉno djelo pokušaj teškog ubistva i radi se o Šoškić Vladimiru iz Berana, ĉiji je sin stradao prije par godina, a protiv dvojice pripadnika Uprave policije iz Berana je za to kriviĉno djelo i podignuta optuţnica. Da li vas uznemirava ĉinjenica da se protiv devet pripadnika Uprave policije iz Berana vodi kriviĉni postupak i sudi im se za ovako teška kriviĉna djela? S tim što protiv ovih sedam, znaĉi, protiv kojih se vodi postupak za pokušaj teškog ubistva imamo saznanja da oni uopšte nijesu ni … nego normalno obavljaju svoje duţnosti. Da li je unutrašnja kontrola izvršila uvid u ova dva sluĉaja, znaĉi u momentu kada se dešavalo, do današnjeg dana i kakvi su rezultati te kontrole, s obzirom da je sve to rezultiralo pokretanjem optuţnice? Hvala.
  • Zahvaljujem. Ministar Konjević ima rijeĉ. Izvolite.
  • Gospodine Miljaniću, ja vam sada na jedan broj vaših pitanja koje nijeste naveli u pitanju koje ste mi dostavili ne mogu odgovoriti, na jedan dio mogu, na drugi dio ne mogu. Mislim da je bilo korektnije, radi dobijanja punog odgovora, da ste mi to naveli u pisanoj formi. Ukoliko to bude vaše dopunsko pitanje, u pisanoj formi dobićete odgovore. Na startu, da li me uznemiravaju ĉinjenice. Ne, zašto bi me uznemiravale, zato što zakon treba jednako da vaţi za sve. Ne mislim da u Upravi policije ima ljudi koji ne krše zakon. Svi koji prekrše zakon trebaju da budu sankcionisani shodno zakonu. Ne znam zašto bi me ta ĉinjenica uznemiravala. Dakle, ne samo u Upravi policije, to se moţe desiti bilo gdje, u bilo kojem drţavnom organu ili nekoj politiĉkoj partiji. Samo se zalaţem za to, znam da dijelite moj stav ili vjerujem da dijelite moj stav, da zakon treba jednako da vaţi za sve. Oko ova dva imena koja ste spomenuli, ono što mogu o tome, imajući u vidu da je prije nekoliko dana podignut optuţni akt, ne bih to komentarisao osim što bih rekao da je unutrašnja kontrola, kada se taj dogaĊaj desio, obavila kontrolu. To je negdje 2007. ili 2008. godina, mogu pogriješiti, nijesam dodatno pogledao. Tada je unutrašnja kontrola bila u okviru Uprave policije. Nalaz te kontrole je ukazivao da su pomenuti sluţbenici prekršili pravila sluţbe u smislu što su dozvolili da je lice koje je privedeno, parafraziram vam nalaz kontrole, uspjele da im pobjegne iz prostorija u kojima mu je bilo odreĊeno zadrţavanje. Ovo direktno što ste mi postavili kao pitanje, sada bih skratio odgovore u tom dijelu. Imam podatke za zadnje tri godine. U toku 2010. godine nadleţne organizacione jedinice podnijele su 21 kriviĉnu prijavu protiv 30 sluţbenika Uprave policije zbog osnovane sumnje da su poĉinili ukupno 35 kriviĉnih djela za koje se gone po sluţbenoj duţnosti. U 2011. godini nadleţne organizacione jedinice podnijele su 15 kriviĉnih prijava protiv 17 sluţbenika Uprave policije zbog osnovane sumnje da su poĉinili ukupno 17 kriviĉnih djela za koje se gone po sluţbenoj duţnosti. U toku 2012. godine nadleţne organizacione jedinice podnijele su 14 kriviĉnih prijava protiv 16 sluţbenika Uprave policije zbog osnovane sumnje da su poĉinili ukupno 19 kriviĉnih djela za koje se gone po sluţbenoj duţnosti. U prva dva mjeseca 2013. godine nadleţne organizacione jedinice podnijele su dvije kriviĉne prijave protiv dva sluţbenika Uprave policije zbog osnovane sumnje da su poĉinili ukupno tri kriviĉna djela za koje se gone po sluţbenoj duţnosti. Podnošenje kriviĉne prijave povlaĉi pokretanje disciplinskog postupka i privremeno ograniĉavanje vršenja duţnosti, suspenziju sluţbenika. Sluţbenici se suspenduju ne samo zbog osnovane sumnje da su poĉinili kriviĉno djelo, već i za odreĊeni prekršaj. Tako je u 2012. godini zbog osnovane sumnje da su poĉinili kriviĉna djela i prekršaje, suspendovano 40 sluţbenika Ministarstva unutrašnjih poslova i Uprave policije. Detaljni statistiĉki pregled vrste i broja kriviĉnih djela, kao i dodatak na odgovore koji su bili opširniji nego što sam ovom prilikom ukazao na njih, dostavićemo vam u pisanoj formi, shodno vašem zahtjevu. Zahvaljujem.
  • Zahvaljujem. Kolega Miljaniću, imate rijeĉ.
  • Gospodine ministre, mene i te kako kao graĊanina i kao poslanika ovo uznemirava. Znaĉi da je, priznaćete, devet jedna velika cifra i da se tamo dešava nešto neuobiĉajeno. Uznemirava me zbog još nekih stvari koje su se desile u narednom periodu. Jedan od trojice oštećenih u ovom prvom sluĉaju više nije ţiv, ubijen je neposredno prije nove godine. Kako me je gospodin Šoškić informisao, njegov drugi sin je pretuĉen prije tri dana od strane pripadnika Uprave policije. Kod vas, gospodine ministre, prepoznajem dobru volju da se bavite svojim poslom. Upravo zato što vjerujem u to vam ovo iznosim. Smatram da ćete uĉiniti sve što je u vašoj moći da sprijeĉite dalje tragedije koje se mogu dešavati, da ne bude poslije nijesmo znali. Evo vam kaţem da znate. Juĉe je premijer rekao da u administraciji postoji deficit znanja. Pitam vas da li u bezbjedonosnim sluţbama isto tako postoji deficit znanja? Deficit znanja u administraciji dovodi moţda do gubitka novca, do nekih pogrešnih odluka, ali deficit znanja, gospodine ministre, u bezbjedonosnim sluţbama dovodi do gubitka ljudskih ţivota. Nijesam siguran da se radi samo o deficitu znanja, smatram da se radi, u dobrom dijelu, i o deficitu politiĉke volje. Na vas apelujem da pokaţete konaĉno politiĉku volju da se stane na put samovolji ljudi koji treba da štite graĊane od toga što upravo oni rade, da se okrenete problemima graĊana i da štitite graĊane. Hvala.
  • Zahvaljujem. Nije bilo dopunsko pitanje. Dopunsko pitanje mora da se naglasi. Kolega Miljanić nije naglasio da je to dopunsko pitanje, on je to stavio u svom obrazloţenju kao sastavni dio tog obrazloţenja. Ako vi smatrate da je to dopunsko pitanje, onda treba da naglasite imam dopunsko pitanje i da ga postavite. Pošto sada naglašavate, tolerisaćemo to, ali ubuduće da znamo, naglašava se uvijek da je to dopunsko pitanje, saopštava se i onda ministar ima pravo da odgovori u roku od dva minuta. Smatraćemo da je naglašeno da je dopunsko pitanje. Drago mi je što gospodin ministar, pored brojnih obaveza, stiţe i da tumaĉi Poslovnik. Izvolite.
  • Uvaţeni potpredsjedniĉe, nijesam tumaĉio Poslovnik nego sam znao šta misli gospodin Miljanić. Kao što ste vidjeli, gospodin Miljanić je ţelio da mi postavi dodatno pitanje, samo sam to protumaĉio, ne nikako da tumaĉim Poslovnik. Na vaše dopunsko pitanje da li postoji deficit znanja, mislim da u svakoj instituciji u Crnoj Gori postoji deficit znanja, a samim tim i u Upravi policije. Nijesu Ċaba primjedbe koje i mi sami konstatujemo i primjedbe koje imamo u izvještajima Evropske komisije da moramo dalje da izgraĊujemo svoje administrativne kapacitete. Ni u jednoj crnogorskoj instituciji ne postoji deficit znanja, mi bismo danas bili definitivno u Evropskoj uniji plus što i kada budemo u Evropskoj uniji to neće znaĉiti da nemamo deficit znanja. Znanje se stiĉe svakoga dana i prosto je to nešto što je kontinuirani i konstantan proces. Molim vas, ovo što ste ukazali, da ne bi ostalo neodgovoreno s moje strane, molio bih da to što ste naveli na ovaj naĉin, pomognete mi tako što ćete u jednoj pisanoj prestavci znanja koja vi imate u tom dijelu mi dostaviti i budite sigurni da ću to provjeriti ne samo kroz rad unutrašnje kontrole nego i kroz druge naĉine. U Upravi policije danas imate cirka 4.800 pripadnika. Prema tome, nemojmo na bazi pojedinaĉnih sluĉajeva, dakle bio to jedan, dva, tri ili ĉetiri, da cijenimo rad svih pripadnika Uprave policije. Vi ste bili u sluţbama bezbjednosti i znate da to nije tako, da ne moţemo kroz pojedinaĉne sluĉajeve koje treba sankcionisati ukoliko su se ogriješili o zakon da dajemo stav o cijelom organu, odnosno o cijeloj instituciji. Zahvaljujem.
  • Zahvaljujem. Na dopunsko pitanje nemamo komentare, imamo samo odgovor ministra. Kolega Đukanović sada ima rijeĉ, a nakon njega koleginica Sneţana Jonica. Izvolite.
  • Koliko je u Nikšiću u periodu od 01. februara 2013. godine, do 05. marta 2013. godine, podneseno zahtjeva za dolazak mobilnih ekipa MUP-a na adresu podnosioca zahtjeva za zamjenu stare liĉne karte, i koliko je tih zahtjeva ralizovano? Kratko obrazloţenje. U Nikšiću se najbolje vidjelo kako to vladajuće partije koriste drţavne resurse kako bi sebi obezbijedili prednost u izbornom prcesu. MUP se postavio kao servis koalicije DPSSDP i zahvaljujući velikoj aţurnosti omogućio velikom broju biraĉa vladajuće koalicije da izvrši zamjenu liĉnih karata. TakoĊe, velikom neaţurnošću sprijeĉio je znaĉajan dio glasaĉa opozicije da izvrše zamjenu starih liĉnih karata. Mobilne ekipe MUP-a obilazile su sigurne glasaĉe vladajuće koalicije i bez podnesenih zahtjeva, već su te zahtjeve kreirale na licu mjesta dok su potencijalni glasaĉi opozicije ostali uskraćeni za takvu ekspeditivnost i do dana današnjeg. Ţelim još da podsjetim na jednu stvar, od 14. oktobra do 12. februara u Nikšiću je izbrisano 900 biraĉa. A od 12. februara do 26. februara kada je to moglo da se radi samo u Upravnom postupku, u Nikšiću je izbrisano preko 1000 biraĉa. Mislim da to dovoljno govori šta je radio drţavni aparat, odnosno Ministarstvo unutrašnjih poslova i lokalni sekretarijati, kako bi omogućili prednost DPS-u i SDO-u na lokalnim izborima u Nikšiću. Na kraju, postavlja se elementarno pitanje, da li je jedan zakonski akt kojim se propisuje vaţenje odreĊenog dokumenta znaĉajniji od najvećih civilizacijskih demokratskih i ustavnih dostignuća koje su dobili graĊani da mogu da biraju i budu birani. Znaĉi, jedan zakonski akt je sprijeĉio veliki broj graĊana da mogu da glasaju. Samo nam sad nemojte reći da smo trebali da se ţalimo Ustavnom sudu, jer poznato je kako Ustavni sud donosi presude, a poslednja je bila što se tiĉe legitimnosti kandidature gospodina Vujanovića, i Socijaldemokratska partija o tome saopštila jasan stav. Zahvaljujem.
  • Uvaţeni gospodine Đukanoviću, na Vaše direktno pitanje odgovoriću Vam direktno, a kasnije ću Vam odgovoriti na ova potpitanja koja ste imali. Dakle, u periodu od 01. februara do 05. marta 2013. godine podnešeno je 668 zahtjeva za upotrebu mobilne stanice, a riješeno je 629 zahtjeva. Ovi koji nijesu riješeni, već sam obrazloţio zašto nijesu riješeni, odgovarajući gospodinu Gošoviću. Sad nešto oko, rekao bih, više politike nego prava. Dakle, još jednom ponavljam, upis i brisanja u biraĉki spisak nije u nadleţnosti Ministarstva unutrašnjih poslova. To radi organ lokalne uprave. Molim vas da, nevezano o kom gradu se radi, da li je to Nikšić, Pljevlja, Podgorica, ali prosto imamo u vidu da Ministarstvo unutrašnjih poslova niti je upisuje, niti briše lic iz biraĉkog spiska. Molim vas da o tim stvarima dalje ne baratamo, što bi rekli. Oko zamjene liĉnih karata, vaţeći Zakon o liĉnoj karti se primjenjuje od 2008. godine, pet punih godina, i Vi kaţete, neaţurnošću Ministarstva unutrašnjih poslova veliki broj graĊana je ostao sa starim liĉnim kartama. Nije taĉno. Dakle, jer se stare liĉne karte mijenjaju po zakonskoj proceduri tako što graĊanin doĊe u podruĉnu jedinicu ili u filijalu Ministarstva unutrašnjih poslova koja radi te stvari, podnese zahtjev i onda Ministarstvo unutrašnjih poslova je servis tog graĊanina da mu u odgovarajućem relativno kratkom roku izda biometrisku liĉnu kartu, ukoliko ispunjava zakonom predviĊene uslove. Prema tome ne radi se o nikakvoj neaţurnosti graĊana, neaţurnosti Ministarstva unutrašnjih poslova. Napomenuo sam u odgovoru na predhodno pitanje, šta je Ministarstvo unutrašnjih poslova u decembru mjesecu uradilo da bi podsjetilo graĊane da istiĉe zakonski rok 31.12.2012. godine. Dakle, Vi kaţete, da li se nekim zakonom moţe ograniĉiti pravo graĊanina da iskoristi svoje pravo da bira i bude biran, a ĉime će se drugo ograniĉiti osim zakonom. Dakle, ako graĊanin nije drţavljanin Crne Gore ne moţe da bira ni da bude biran. Ako graĊanin nema vaţeći dokument ne moţe da glasa, i to je sve upisano u zakonu sa rokovima. Prema tome, dakle, slobode se ograniĉavaju nekom normom u zakonu. Znaĉi, ne mogu svi koji ţive u Crnoj Gori da glasaju, je li tako, ne mogu. Imamo i stranaca koji ţive ovdje. Dakle, nemojmo to tako da tumaĉimo. Da li je Ministarstvo unutrašnjih poslova bio servis ove ili one politiĉke partije? Ono je što se tiĉe Nikšića i drugih gradova, kao što vidite iz primjera gdje sam razgovarao sa drugim vašim opozicionim kolegom, isto je bilo i u Vašem sluĉaju, gdje je god pokazana molba da Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali pazite, na pojedinaĉan zahtjev graĊanina, dakle, ne moţe politiĉka partija da uputi zahtjev Ministarstvu unutrašnjih poslova da X graĊana zamijeni liĉne karte. To moraju da urade graĊani pojedinaĉno. Ali, gdje je god bila molba da se neki od tih stvari ubrzaju, izašli smo koliko smo bili u mogućnosti u susret. Znate li s koliko mobilnih stanica raspolaţe Ministarstvo unutrašnjih poslova u Crnoj Gori? S tri. Dakle, da li mislite da sa tri mobilne biometrijske stanice moţe da se uradi više od ovoga što smo uradili. I mi ćemo sada tokom ove godine, nadam se, nabaviti biometrijske stanice i za naša konzularna predstavništva u Frankfurtu i za konzularno predstavništvo u Njujorku kako bismo našoj dijaspori uspjeli da izaĊemo u susret da oni mijenjaju odreĊena dokumenta na koja imaju pravo, i pokušaćemo da obezbijedimo Ministarstvu unutrašnjih poslova još dvije ili tri biometrijske stanice, da bismo mogli da izaĊemo dodatno u susret graĊanima. Ali, još jednom podrţavam ono što ste Vi juĉe uradili kroz dnevnu štampu, a to je da ste pozvali graĊane, i ja ih pozivam ovom prilikom, dakle, sve graĊane koji u svom posjedu imaju plastificiranu ili papirnu liĉnu kartu da iskoriste svoje pravo, poĊu u neku od podruĉnih jedinica ili filijala Ministarstva unutrašnjih poslova, podnesu potrebnu dokumentaciju i u najkraćem mogućem, svakako zakonskom roku oni koji ispunjavaju uslove, dobiće biometrijsku liĉnu kartu. Ne samo da bi iskoristili svoje pravo na predsjedniĉkim izborima, nijesam puno za te predsjedniĉke izbore kao graĊanin zainteresovan, ali jesam da se poboljša kvalitet evidencija koje ima Ministarstvo unutrašnjih poslova, a na taj naĉin će nam graĊani pomoći. Zahvaljujem.
  • Pa dobro, ministar ima pravo da saopšti svoj politiĉki stav ovako u jednoj reĉenici, do duše naglasio je, kao graĊanin. Kolega Đukanoviću, izvolite.
  • Ţelim javno da izrazim sumnju i taĉnost ovog podatka, da samo za 39 graĊana koji su podnijeli zahtjev nije uraĊeno, nije otišlo na njihovu adresu. To je moje pravo. Mi znamo koliko se nama ljudi u Nikšiću javilo gdje nijesu došle ekipe Ministarstva unutrašnjih poslova. Kada sam priĉao o demokratskom iskoraku, biraĉkom pravu, znaĉi, da graĊanin bude suveren, mislio sam na sledeće: Zbog identifikacije su ljudi sprijeĉeni da glasaju. Znaĉi, ne priĉam o drţavljanstvu, ne priĉam o brisanju, nego znaĉi, postoji ĉovjek u biraĉkom spisku. Ima staru liĉnu kartu, nije je zamijenio. Znaĉi, pomoću te stare liĉne karte moţe da se izvrši identifkacija. Zar nije to premnogo da zbog takvog akta spreĉava se, uskraćuje se najvaţnije civilizacijsko demokratsko i kako god hoćete dostignuće. Ovu priliku isto koristim da pozovem sve graĊane koji nijesu izvršili zamjenu stare liĉne karte da to urade, jer u protivnom biće onemogućeni da glasaju 07.aprila 2013. godine na predsjedniĉkim izborima. Zbog ĉega to treba da urade? Zbog velike šanse koju ima predsjedniĉki kandidat opozicije, gospodin Lekić. Prvi put od 2001. godine 14. oktobra 2012. godine vladajuća koalicija nije dobila apsolutnu većinu. TakoĊe, prvi put u poslednje 23 godine ĉitava opozicija je stala iza nezavisnog kandidata Miodraga Lekića, i takoĊe, prvi put vladajuća koalicija nije jedinstvena oko kandidata Filipa Vujanovića. DPS mu daje podršku, SDP uskraćuje, Liberalna partija je po tom pitanju podijeljena. Zato graĊani treba sve da urade da izvrše zamjenu liĉnih karata kako bi mogli da glasaju 7.aprila 2013.godine i budu dio velike pobjede koju će ostvariti gospodin Miodrag Lekić. Zahvaljujem.
  • Dobro je što ste se koncentrisali u komentaru na odgovor ministra Konjevića. Veoma precizno. Sada idemo dalje. Koleginica Sneţana Jonica ima dva pitanja ministru Konjeviću, a nakon nje ĉućemo kolegu Emila Labudovića. Izvolite.
  • Gospodine potpredsjedniĉe, dame i gospodo poslanici, poštovani graĊani. Prije nego što postavim poslaniĉko pitanje gospodinu Konjeviću, moram da ukaţem na nešto što je više proceduralne prirode, a to je ĉinjenica da mi jako smeta što sam institut poslaniĉkog pitanja i to u kontekstu oba pitanja koja sam danas postaviala gospodinu Konjeviću, morala da trošim na pitanja koja su gosodinu Konjeviću već dostavljena po drugim osnovama. Jedan je ĉlan 50 našeg Poslovnika drugi je ĉlan 18 Zakona o biraĉkim spiskovima. Jedno i drugo pitanje koje sam danas postavila su prethodno u istoj ili sliĉnoj formi postavljeni gospodinu Konjeviću i imajući u vidu da nije odgovoreno u skladu sa Zakonom, ja danas koristim institut poslaniĉkog pitanja za ovo a ne za što drugo, kako bi ga natjerali da konaĉno dostavi odgovore na ova pitanja na koja ukazujem. TakoĊe s druge strane ţelim da skrenem paţnju prije nego što kaţem što je bilo moje poslaniĉko pitanje da pitanje koje postavljam i jedno i drugo nije postavljeno sa namjerom da ukaţe na apsolutno i iskljuĉivu krivicu ministra unutrašnjih poslova za ono što su teme mojih poslaniĉkih pitanja, jer on, jednostavno, kao ministar koji je samo 100 dana na tom mjestu ne moţe biti iskljuĉivi krivac za to. Već mi je namjera da ukaţem na problem koji postoji i da inspirišem ministra da se pozabavi sa problemom za koji i on zna da posotji u jednoj i u drugoj oblasti i da prihvati da su to problemi sa kojima se suoĉavaju i naši gradjani, a da sada kada nema eksplicitni politiĉki zadatak zbog toga što su izbori u Nikšiću prošli, da usporava odgovaranje i rješavanje na teme o kojima ću sada da govorim, konaĉno preuzme nešto kako bi naši graĊani ostvarili svoja prava. Dakle, moje poslaniĉko pitanje odnosi se na to: Koliki broj punoljetnih graĊana Crne Gore je Ministarstvu unutrašnjih poslova podnio zahtjev za prijem u crnogorsko drţavljanstvo, a po njihovim zahtjevima još uvijek nije odluĉeno, a nalazi se na spiskovima lica koje je to Ministarstvo, nakon 31.12.2012.godine, dostavilo organima lokalne uprave u Crnoj Gori nadleţnim za voĊenje biraĉkog spiska, radi njihovog brisanja iz biraĉkog spiska, zbog ĉinjenice da nijesu upisani u registar drţavljana Crne Gore? Koje mjere će Ministarstvo unutrašnjih poslova preduzeti da ti predmeti budu, u skladu sa Zakonom, riješeni u što kraćem roku, kako ta lica, ne svojom krivicom, ne bi bila lišena biraĉkog prava. Koliki broj punoljetnih graĊana Crne Gore, na dan postavljanja ovog pitanja, nije preuzeo rješenje o prijemu u crnogorsko drţavljanstvo, i da li će i ta lica, na osnovu podataka MUP-a da još uvijek nijesu upisana u registar drţavljana Crne Gore, biti brisana iz biraĉkog spiska pri ĉemu je evidentno da su, shodno donesenim rješenjima, u pitanju drţavljani Crne Gore, koji zbog teške socio-ekonomske situacije nijesu u mogućnosti platiti taksu bez ĉijeg plaćanja se ne moţe preuzeti rješenje o drţavljanstvu? Napominjem da sam dio vremena iskoristila na proceduralnu priĉu tako da oĉekujem da mi produţite malo vrijeme za obrazloţenje. Ministra, prije nego što mi odgovori na postavljeno pitanje, podsjećam da je Zakon o crnogorskom drţavljanstvu i naĉin njegove primjene napravio dovoljno problema graĊanima Crne Gore u ostvarivanju prava koja im pripadaju. Da su obilazili šaltere po Crnoj Gori i van Crne Gore, da su bili u poziciji da moraju da posuĊuju novac ili da podiţu potrošaĉke kredite kako bi uspjeli da plate sve obaveze koje su neophodne da bi dobavili dokumenta i podnijeli zahtjev za crnogorsko drţavljanstvo. Na kraju su podnijeli zahtjeve i u velikom broju zahtjeva naših graĊana nije odluĉeno u roku od godinu dana kako zakon predviĊa. U jako malom broju sluĉajeva jako rijetko odluĉeno je prije roka od godinu dana. Ali su se nakon toga i nakon svih koji su bili suoĉeni sa sljedećim problemima, da im je donijeta pozitivna odluka, da su dobili rješenja ali da treba da uplate 100 ili 150 eura takse za podizanje tog rješenja ĉim tek stiĉu pravo i da je to isto Ministarstvo koje im je donijelo rješenje, koja nijesu podigli zato što nemaju novac da uplate, da podignu to rješenje poslalo organu lokalne uprave pismo kojim traţi da se oni izbrišu iz biraĉkog spiska ili drugo pismo kojim traţi da se izbrišu iz biraĉkog spiska neki drugi za koje kaţu da nemaju prebivališta jer su umrli. Jeste li se suoĉili s tim da to nijesu pravedna djelovanja Ministarstva unutrašnjih poslova i da je trebalo uraditi nešto da sve ono što imate u obuhvatu i informaciju Ministarstva unutrašnjih poslova iskoristite kako bi naši graĊani iskoristili, a ne izgubili svoja prava. Hvala.
  • Zahvaljujem. Ministar Konjević. Izvolite.
  • Uvaţena poslanice Jonica to što ste rekli nije taĉno. Sad ću Vam reći što nije taĉno. Ja i koleginica Jonica se dovoljno znamo i poznajemo i znam da je ona u ovakvim raspravama vrlo britka, oštra itd., ali, dozvolite da odbranim ono što je ĉinjenica. Dakle, ona iz moje i njene liĉne komunikacije zna da su joj ti odgovori dostavljeni. Da li je ona tim odgovorima zadovoljna to ja ne znam, ali ću ih ja proĉitati ponovo. Dakle vrlo lako ćemo utvrditi da li su odgovori koje je koleginica Jonica slala Ministarstvu unutrašnjih poslova od poslije Nove godine njoj dostavljeni ili nijesu dostavljeni. To je jedna stvar. Druga stvar. Govorite o naĉinu sticanja crnogorskog drţavljanstva. NaĊite mi drţavu u kojoj je procedura sticanja nekog drugog drţavljanstva, dakle te matiĉne drţave bitno drugaĉija od ove u Crnoj Gori. Dakle, svugde morate imati odreĊenu administrativnu proceduru, morate podnijeti odreĊena dokumenta, moraju se ta dokumenta provjeriti i na kraju naravno morate platiti drţavi odreĊenu vrstu takse za izvršenu uslugu. Moţemo sad priĉati, da li je ta taksa visoka ili nije visoka. Koliko se plaća u Republici Srbiji za dobijanje otpusta iz srpskog drţavljanstva. Znate li koliko? 500 eura. Znaĉi, plaćalo se 500 eura, plaćalo se 500 eura. Ja ostajem otvoren da razgovaramo o iznosu naknada koje idu prema graĊanima, ali dok su one na snazi mi moramo to poštovati. S jedne strane, s druge strane, govorite o brisanju ljudi koji nijesu preuzeli rješenje o crnogorskom drţavljanstvu. A šta smo mogli drugo da uradimo? Na upit lokalnih samouprava za lica koja nijesu preuzela rješenje o crnogorskom drţavljanstvu ništa drugo nijesmo mogli da uradimo nego da odgovorimo, na vrlo preciznu zakonsku obavezu. Da li se lice x nalazi u registru crnogorskih drţavljana moţemo da odgovorimo da ili ne. Lice se nalazi u registru crnogorskih drţavljana, kada preuzme rješenje o crnogorskom drţavljanstvu i koleginice Jonica Vi to dobro znate. Kao dobar pravnik vi to dobro, dobro znate da kada preuzme rješenje, ukoliko je punoljetno lice onda daje sveĉanu izjavu, potpisuje sveĉanu izjavu i nakon toga se lice upisuje u registar crogorskih drţavljana. Dakle, ovu proceduru koleginica Jonica vrlo dobro zna. Sada ću vam odgovoriti precizno na more pitanja koje ste postavili u okviru jednog pitanja, ali ću stići u dva minuta. Zakon o crnogorskom drţavljanstvu, otpoĉeo je primjenom 5.05.2008.godine i da je većina graĊana pravo da aplicira na crnogorsko drţavljanstvo na vrijeme iskoristila od strane ovog organa donesene su odluke o sticanju crnogorskog drţavljanstva prijemom. Obavještavamo vas da je od poĉetka primjene Zakona o crnogorskom drţavljanstvu 5.05.2008.godine, do zakljuĉno sa 18.03.2013. godine, Ministarstvu unutrašnjih poslova podnijeti 29.386 zahtjeva za sticanje crnogorskog drţavljanstva prijemom. U ovom periodu riješeno je 25.507 zahtjeva, za sticanje crnogorskog drţavljanstva prijemom. Od ukupno riješenih zahtjeva 21.641 je pozitivno riješen, odbijeno je 1.705 obustavljen postupak za 1.243, odbaĉeno 908 i prekinut postupak u deset sluĉajeva, a u postupku rješavanja je 3.879. Imajući u vidu da ste vi bili autor ĉlana Zakona 41v samo po tom ĉlanu Zakona od 41v Ministarstvo je riješilo cirka dvije hiljade zahtjeva koja je bila vanredna aktivnost usljed izmjene Zakona koju ste vi predloţili a ovaj Parlament usvojio. Ovo Ministarstvo je na pojedinaĉne zahtjeve nadleţnog organa za voĊenje biraĉkog spiska vršilo provjeru drţavljanskog statusa lica za koja je to traţeno bez obzira da li su podnijela zahtjev za prijem u crnogorsko drţavljanstvo. Te prema tome, nije u mogućnosti dostaviti podatak koliko je od tih lica bilo u postupku rješavanja zahtjeva. ... Zakona o crnogorskom drţavljanstvu, propisano je da je rok za rješavanje zahtjeva za sticanje crnogorskog drţavljanstva dvanaest mjeseci. Treba imati u vidu da, ukoliko u zahtjevu nijesu priloţeni zakonom propisani dokazi, podnosilac zahtjeva se obavještava da upotpuni dokumentaciju u roku od tri mjeseca. U ovim sluĉajevima, ukoliko stranka nije priloţila dokaze u ostavljenom roku, u interesu stranke nijesmo obustavljali postupak, iako smo trebali. Zbog navedenog, po zahtjevima ovih stranaka moţe doći do prekoraĉenja zakonskog roka, i to ne sporimo, kao i u sluĉajevima kada se traţi mišljenje i pribavljanje dokaza od drugih nadleţnih organa. Dakle, ne zavisi sve od Ministarstva unutrašnjih poslova. Ministarstvo unutrašnjih poslova preduzima sve mjere i radnje u skladu sa zakonom da, ukoliko je to moguće, maksimalno ubrza postupak po svim zahtjevima za sticanje crnogorskog drţavljanstva. Ministarstvo unutrašnjih poslova je za 1024 lica donijelo rješenje o prijemu u crnogorsko drţavljanstvo koja nijesu uruĉena. Napominjemo da se navedena lica, shodno Zakonu o opštem upravnom postupku obavještavaju o potrebi preuzimanja rješenja o sticanju crnogorskog drţavljanstva prijemom po mjestu njihovog boravka, u podruĉnim jedinicama i filijalama Ministarstva unutrašnjih poslova. Lica kojima je Ministarstvo unutrašnjih poslova riješilo zahtjev za sticanje crnogorskog drţavljanstva prijemom, donošenjem rješenja o prijemu u crnogorsko drţavljanstva, crnogorsko drţavljanstvo stiĉu danom uruĉenja rješenja, uruĉenju prethodnim plaćanjem propisane administrativne takse i za punoljetna lica davanja sveĉane izjave. U registru crnogorskih drţavljana upisuju se podaci o licima koja steknu crnogorsko drţavljanstvo i to nakon uruĉenja rješenja o sticanju crnogorskog drţavljanstva, i vi to, koleginice Jonica, vrlo dobro znate. O zahtjevu za sticanje crnogorskog drţavljanstva prijemom odluku donosi Ministarstvo unutrašnjih poslova, a ne podruĉna jedinica ovog Ministarstva, pa podatke o podnijetim i riješenim zahtjevima ne vodi po opštinama već na nivou drţave. Izvolite.
  • Kolega Konjević ima oĉigledno nostalgiju za skupštinskim danima. Ima li potrebe, poslije ovoga, za komentarom? Ima. Izvolite, koleginice Jonica.
  • Dobila sam utisak da je kolega Konjević imao ambiciju da bude potpredsjednik ili predsjednik Skupštine, pa se zaboravio, pa je sada rekao - izvolite. Gospodine Konjeviću, vi, takoĊe, dobro znate da ja nikada ne iznosim podatke za koje ispred sebe nemam dokumente i ĉinjenice. Tako da vaša tvrdnja da nije taĉno da mi niste odgovorili, naravno ne stoji. Kada je konkretno u pitanju ovo pitanje, ispred mene je pitanje kolege Gošovića po ĉlanu 18 Zakona o biraĉkim spiskovima na koje nijeste dostavili odgovor, a koje je doslovce isto kao ovo pitanje koje sam vam danas postavila. Ako vam je razlog, a reći ćete da je razlog da ste ĉekali mišljenje Agencije za zaštitu podataka o liĉnosti, podsjetiću vas ili informisati ako ne znate da je Agencija za zaštitu podataka o liĉnosti juĉe donijela opet pozitivno mišljenje po našem zahtjevu, tako da će biti konaĉno i vrijeme da nam dostavite ove podatke. S druge strane, na sljedeće pitanje ću vas podsjetiti jer sam vam dostavila zahtjev po ĉlanu 50 da vi na njega nijeste odgovorili, pa sam morala da ga ponavljam. Dakle, taĉno je ono što sam rekla, a netaĉno je ono što ste vi rekli. Rekli ste, takoĊe, da procedura za sticanje crnogorskog drţavljanstva nije bitno drugaĉija od procedura u ostalim zemljama u okruţenju, te da svugdje morate imati proceduru. Pa, da. Svugdje, naravno, morate imati proceduru, ali nigdje nema kao u Crnoj Gori da ţivite u drţavi u kojoj ste drţavljanin i da, onda, promjenom statusa te drţave, ne mijenjajući ništa u svom naĉinu ţivota, u prebivalištu ili odnosu prema drţavi, vi prestanete biti drţavljanin drţave u kojoj ţivite. Iz tih razloga je Crna Gora morala na specifiĉniji, bolji i pravedniji naĉin da riješi to pitanje. To malo pravednosti u rješavanju pitanja za prijem u crnogorsko drţavljanstvo moţete zahvaliti upravo onom mom Predlogu zakona koji ste malo prije pomenuli, na osnovu kojeg je jedan dio tih ljudi dobio pravo. MeĊutim, postoji i dalje nepravedno jedan veliki dio ljudi kojima pripada pravo na crnogorsko drţavljanstvo. I dalje će Socijalistiĉka narodna partija Crne Gore predlagati korekcije toga zakona kako bi bio pravedan i korektan jednako prema svima. Rekli ste da ja kao dobar pravnik treba odliĉno da znam da se crnogorsko drţavljanstvo stiĉe podizanjem rješenja. Znam, naravno, vi znate da znam. Vi kao dobar ministar treba da znate da, ako 1024 ljudi koji su vapili za crnogorskim drţavljanstvom i koje im izuzetno treba, vi znate da im treba, nijesu podigli rješenje i imaju neki problem i taj problem predstavlja tih 100 eura koje nijesu imali da uplate. Sada ću konkretno da vas pitam, da mi vi precizirate što biste vi uradili u sljedećoj situaciji. Ispred mene je rješenje za gospoĊu, neću ĉitati ime, a vama ću dati rješenje poslije toga, iz Kolašina kojoj je MUP donio rješenje 6.12.2011. godine o prijemu u crnogorsko drţavljanstvo. GospoĊa je inaĉe podnosilac zahtjeva za korišćenje prava na socijalna davanja, zato što je lice u stanju socijalne potrebe. Naravno da nije imala novca da plati tu taksu od 100 eura i, naravno, da godinu i po ovo rješenje stoji kod vas, ali ste vi, ipak aţurno, imajući taj podatak dostavili Opštini Kolašin zahtjev za njeno brisanje, odnosno informaciju da je potrebno da je izbrišete i gospoĊa za ĉije rješenje imate trag u vašoj arhivi, samo što nije podignuto, izbrisano je zato što nema drţavljanstvo, iako rješenje o drţavljanstvu ima u vašoj arhivi. Ili, drugo pitanje za vas, i ovim završavam, šta biste vi uradili kao pojedinac, pošto ste danas priĉali kao graĊanin ovdje, da se vama desi da vam MUP dostavi na vaš zahtjev, dakle na zahtjev Raška Konjevića, da se izda uvjerenje da se potvrĊuje da Raško Konjević nema prijavljeno prebivalište u Podgorici zato što je umro, kako biste vi odreagovali da ţivi i zdravi, daleko bilo, liĉno primite takvo rješenje? Govorim o rješenju koje imam pred sobom, koje su vaši sluţbenici dostavili gospoĊi u Nikšiću. Ona nije iskoristila svoje pravo, ali je doţivjela vrlo neugodno iskustvo, jer vidim da vama nije bilo prijatno kada sam isto rješenje proĉitala sa vašim imenom. Podsjećam vas kako je njoj bilo kada je to dostavljeno. Dakle, morate uraditi nešto, ako ste iskreni u priĉi da ţelimo da svim našim graĊanima omogućimo da ostvaruju svoja prava, da se mnogo više bavimo pravima graĊana, a mnogo manje oteţavanjem prava naših graĊana da urade ono što je neophodno. Hvala.
  • Zahvaljujem. Imate još jedno pitanje, molim vas da preĊete na to pitanje. Izvolite.
  • Gospodinu Rašku Konjeviću postavila sam još jedno poslaniĉko pitanje koje sam prethodno u jednom dijelu postavila 21. februara pod br. 050229, na koje, takoĊe, nijesam dobila odgovor, pa sam iz tih razloga morala da koristim institut poslaniĉkog pitanja. Ovo pitanje se odnosi na primjenu Zakona o bezbjednosti saobraćaja. Zbog duţine pitanja ne ţelim da trošim svoje vrijeme ĉitajući precizno pitanje, gospodin Konjević ga je dostavio, samo ću radi graĊana reći da sam traţila podatke o tome koliki je novĉani iznos naplaćenih kazni za prekršaje propisane vaţećim Zakonom o bezbjednosti saobraćaja na putevima za period od 6. januara 2013. godine, pa do dostavljanja ovog pitanja, dakle od poĉetka primjene novog Zakona o bezbjednosti saobraćaja, a takoĊe sam traţila podatke i za 2010, 2011. i 2012. godinu po prethodnom zakonu. TakoĊe, traţila sam da me informiše o tome koji su to prekršaji, da mi da pregled najĉešćih prekršaja za koje se plaćaju kazne po novom Zakonu o bezbjednosti saobraćaja, kao i da mi dostavi podatke o svim sluţbenim vozilima koje koristi Ministarstvo unutrašnjih poslova, ukljuĉujući i Upravu policije, sa svim podacima o tim vozilima, ali i da mi dostavi podatke o svim sluţbenim vozilima Ministarstva unutrašnjih poslova i Uprave policije koja su tokom perioda od 15. novembra prošle do 15. marta ove godine posjedovala zimsku opremu propisanu aktom iz ĉlana 242 stav 8 Zakona o bezbjednosti saobraćaja. Pošto imam podatak da u jednom znaĉajnom periodu ovog vremena jedan znaĉajan broj vozila nije imao zimske gume, interesuje me da li je Ministarstvo unutrašnjih poslova platilo i, ukoliko jeste, za koja vozila koji iznos kazne propisane ĉlanom 317 Zakona o bezbjednosti saobraćaja koji propisuje da pravno lice ĉija se vozila koriste suprotno ovoj odredbi plaća kazna u iznosu od 500 do 3000 eura po svakom vozilu. Postavila sam ovo pitanje, i vi odliĉno znate razlog. Razlog je jasan, da se Zakon o bezbjednosti saobraćaja ne ostvaruje sa proklamovanim ciljem već da se ostvaruje sa ciljem koji nije proklamovan prilikom njegovog donošenja, dakle ne primjenjuje se da bi se povećala bezbjednost saobraćaja na putevima već da bi se punio budţet. Podsjećam da smo, u ime Socijalistiĉke narodne partije, imali predlog za izmjene tog zakona upravo zbog toga jer je nama cilj bezbjednost saobraćaja na putevima, a ne punjenje budţeta. Zato sam i traţila da vidim koji je to iznos novca koji se naplaćuje od prekršaja, ali me takoĊe interesuje gdje taj novac ide, da li se taj novac, takoĊe, usmjerava na odreĊeni naĉin na poboljšanje bezbjednosti saobraćaja, a tvrdim da je to moguće. Podsjetiću, takoĊe, i privodim kraju obrazloţenje svog pitanja, da je od 6. januara 2013. godine našim graĊanima nametnuta obaveza, samo po ovom zakonu, da imaju onaj novi formular, što je najeftinija obaveza, pa da imaju prsluk, pa da imaju kuku, pa da imaju sjedište za dijete, pa da imaju zimske gume. Vjerujem da ćete se sloţiti da ekonomsko- socijalna situacija u Crnoj Gori nije bila baš takva da je prilika da na ovakav naĉin januarsku platu našim graĊanima opredijelimo da ispune obaveze iz Zakona o bezbjednosti saobraćaja. Hvala.
  • Zahvaljujem. Ako ne budete kraći, nećete stići na obiljeţavanje Dana partije. Ministar Konjević ima rijeĉ. Izvolite.
  • Uvaţena koleginice Jonice, samu ste sebe demantovali. Rekao sam nešto što je taĉno. To pitanje mi nijeste postavili Vi, nego gospodin Gošović. (Upadica Sneţane Jonice) Izvinjavam se. Dakle, to pitanje mi nijeste postavili Vi, nego gospodin Gošović a na pitanja koja ste mi uputili dobro znate da smo u liĉnoj telefonskoj komunikaciji koordinirali da te odgovore dobijete što je moguće prije. Ţelim da budem korektan prema svakom poslaniku ovdje ali sigurno neću dozvoliti da ta vrsta korektnosti, kada se upale televizijske kamere, bude drugaĉija. Moţemo da budemo korektni i sa televizijskim kamerama i bez televizijskih kamera. Oko sluĉaja u Kolašinu, ako smo postupili suprotno zakonu, podnesite odgovarajuću tuţbu. Vi znate da smo postupili u skladu sa zakonom. I vi znate da, na ţalost, ukoliko ima, a vjerujem da ima od tih 1.024 sluĉaja, da neko ne moţe iz teške materijalne situacije da izmiri to, vi znate da mi nemamo zakonski osnov, ja kao ministar unutrašnjih poslova da oslobodim. Govorim vam samo šta je vaţeći zakon i vi to dobro znate. Kao što takoĊe dobro znate da ljudi koji su, dok smo ţivjeli u drţavnoj zajednici SRJ ili kako god se ona zvala, vi dobro znate da je meĊunarodno priznato drţavljanstvo bilo meĊunarodno priznato drţavljanstvo te zajednice, te s toga promjene koje su nastale su uzrokovale da imamo, da odreĊeni graĊani imaju probleme. Dakle, prevashodno graĊani bivših jugoslovenskih republika, u ovom sluĉaju Srbije, koji su dugo ţivjeli ovdje imali su srpsko drţavljanstvo roĊenjem, imali meĊunarodno priznato drţavljanstvo drţavne zajednice i sada su morali da uĊu u proceduru prijema. Dakle, promjena statusa nije promijenila samo to, promijenila je i neke druge stvari. Taĉno je za Nikšić. Ovim putem se izvinjavam toj gospoĊi, taĉno je, i nije samo to bio sluĉaj u Nikšiću. U Nikšiću su bila dva - tri sluĉaja, ali ću vam reći da ne postoji baza podataka u svijetu koja je besprekorno taĉna. Ako mi navedete bazu podataka u svijetu koja nema grešku , vi mi recite koja je to. Time ne opravdavamo postupak Ministarstva unutrašnjih poslova i greška koja se desila, ali ţelim da ukaţem da su greške u ovakvim stvarima moguće u ovom sluĉaju su vrlo neprijatne i koristim ovu priliku da se gospoĊi izvinem, i zvao sam šefa podruĉne jedinice u Nikšiću, skrenuo mu paţnju na takve stvari. Imam još dva minuta za ovo vaše konkretno pitanje, dakle, kada kaţete gdje ide novac od naplate kazne. Đe će drugo, koleginice Jonice, nego u budţet. Nema Ċe drugo. Nema Ċe drugo bez u budţet. Kaţete da smo tim Zakonom o bezbjednosti saobraćaja a i vi se zalaţete za bezbjednost saobraćaja propisali prsluke, zimske gume, ne znam šta ste još naveli. PoĊite bez te opreme u susjedne drţave, pa ćete vidjeti da li će vam kazna biti naplaćena. PoĊite u Hrvatsku pa vidite treba li vam prsluk. PoĊite u Hrvatsku, kao našeg prvog susjeda koji će za koji mjesec postati ĉlan Evropske unije pa ćete vidjeti trebaju li vam zimske gume. Ne moţemo s jedne strane Ċe nam odgovara da kaţemo da smo za usaglašavanje sa onim principima koji vaţe u zemljama EU a gdje nam ne odgovara da vršimo odreĊenu vrstu politiĉke manipulacije, onda se pozivate na socioekonomsko stanje graĊana. Saglasan da je ono teško.Dakle,u odgovoru na ovo vaše poslaniĉko pitanje dobili ste preciznu evidenciju vezano za naplaćene kazne i dobili ste... (upadica)... Evo, proĉitaću vam. Od 1. septembra 2011. do 18. marta 2013. ukupno je naplaćeno cirka 3 miliona eura. Imate prikaz po godinama. Pitali ste, takoĊe, iznos uplaćenih kazni za prekršaje predviĊene vaţeĉim Zakonom o bezbjednosti saobraćaja na putevima za period 6. januara od dana primjene, do 18. marta iznosi 301.000 , nešto preko 301.000. Kada su u pitanju prekršaji propisani Zakonom o bezbjednosti saobraćaja na putevima koji je sa primjenom otpoĉeo 6. januara 2013. obavještavam vas da su nalozi za naplatu novĉanih kazni najĉešće izdavati za sljedeće prekršaje: - nekorišćenje sigurnosnog pojasa, prekoraĉenje brzine, neposjedovanje vozaĉke dozvole, voţnja pod dejstvom alkohola, prekoraĉenje brzine, neposjedovanje saobraćajne dozvole, upravljanje motornim vozilom kome je istekla registracija, neposjedovanje vaţeće vozaĉke dozvole. Vidite da nema zimskih guma kao najćešćeg prekršaja zato što su grašani shvatili svoju zakonsku obavezu. Što se tiĉe vozila kojima raspolaţe Ministarstvo unutrašnjih poslova i Uprava policije, dakle, nijeste me morali pitati. Mogli ste da poĊete na sajt Ministarstva i Uprave policije, tamo vam se sve nalazi. Ima i za MUP. Dakle, tamo vam se sve nalazi. Te ćemo podatke obnoviti imajući u vidu da je ovih dana se upravo priprema nova informacija prema Vladi koja se tiĉe racionalizacije voznog parka svih organa drţavne uprave. Mogu vam reći za Ministarstvo unutrašnjih poslova da lista sluţbenih vozila koje koristi Ministarstvo i Uprava policije nalazi se na sajtu Ministarstva, odnosno Uprave policije. U toku je proces racionalizacije voznog parka a inovirane podatke brzo ćemo postaviti na web stranici. Napominjem da su dosadašnje mjere racionalizacije rezultirale smanjenjem broja vozila za 382. U prošloj godini rashodovano je 177 vozila, što je ukupno 559. Dakle, ukupno smanjenje voznog parka je 38%.
  • Zahvaljujem. Komentar koleginica Jonica.
  • Gospodien Konjeviću, priĉom o racionalizaciji vozila koja za mene generalna priĉa izbjegava da da odgovor koji mu sada i vi onemogućavate, a to je koliko je to vozila Ministarstvo unutrašnjih poslova imalo zimske gume, pošto se od graĊana traţilo da imaju zimske gume i da li je MUP platio kaznu za i jedno od tih vozila koja zimske gume nijesu imali, koja u rasponu od 500 eura do 3.000 eura. Ali, dobro da se vratimo na ono što je gospodin Konjević pokušao da uradi u toj svojoj priĉi. Molim vas samo u odnosu na prethodnu priĉu da mi poslije kaţete da bih ja poduĉila gospoĊu iz Nikšića što biste vi uradili da ste vi dobili rješenje da ste umrli. Da vidim kako biste vi postupili pa da je nauĉim da ona tako postupi. Znam da vi obiĉno reagujete kada se u odnosu na vas neke stvari dese, vrlo burno. Rekli ste mi, naravno, da treba da znam gdje idu pare, da idu u budţet. Znam da idu u budţet, nego iz budţeta idu nedje dje ne treba. Imate sljedeću situaciju upravo ste mi rekli da je u periodu za koji sam vam traţila podatke 3 miliona eura naplaćeno po prekršajima na osnovu Zakona o bezbjednosti saobraćaja na putevima. Znate li koliko je novca za zadnje dvije godine potrošeno na popravku puteva? 48 .000 eura dostavio je aţurno vaš kolega Brajović iz Ministarstva saobraćaja, za 18 kritiĉnih taĉaka koje su utvrĊene dokumentom Vlade. 18. septembra 2011. godine, od tog dana kada je utvrĊeno da se radi o 18 taĉaka na kojima se najĉešće, zbog nekvaliteta puta, dešavaju saobraćajne nezgode samo je na tri ili ĉetiri napravljena korekcija ili odredjeni radovi, 48.000 eura je uloţeno. Podsjetiću da bezbjednost saobraćaja ne zavisi samo od ponašanja vozaĉa. Prvi faktor je kvalitet puteva, drugi faktor je kvalitet vozila, ispravnost vozila i zdravstvena sposobnost vozaĉa a treći faktor je ponašanje vozaĉa. Ono što takoĊe moram da vam kaţem, ta evropska praksa i to što ste mi rekli, ako preĊete granicu morate imati zimske gume. Ajmo precizno, u Albaniji, Andori, Danskoj, Irskoj, Jermeniji, Moldaviji, Poljskoj, Rumuniji, Rusiji, Ukrajni, Turskoj i Velikoj Britaniji nijesu propisane obaveze upotrebe zimske opreme. U Bugarskoj zimske gume nijesu obavezne, lanci za snijeg jesu. Grĉka i MaĊarska, takoĊe, nemaju zakon kojim se regulišu upotreba zimskih guma. U Grĉkoj su lanci za snijeg obavezni tamo gdje snjeg pada a u MaĊarskoj samo kada se prolazi dio puta na kojem ima snijega. U Belgiji zimske gume nijesu obavezne ali se ne smiju upotrebljavati u većem periodu. U Makedoniji je u istom periodu dovoljno imati zimske gume na pogonskim toĉkovima i lanci za snijeg u kombinaciji sa ljetnjim gumana i da vam dalje ne nabrajam. Daću vam iskustvo iz Evrope, da znate da je priĉa o zimskim gumama, i ja tvrdim, napravljena prošle godine kada je prvo donijet pravilnik a poslije toga zakon, tako što se prvo obavijestio jedan dobavljaĉ koji je jedini imao u magacinu ogromne koliĉine zimskih guma da će to biti propisano, pa je ta norma propisana, pa je krenulo masovno kaţnjavanje, pa je neko prodao ogromnu koliĉinu zimskih guma, pa je priliĉno novca zaradio a poslije toga se ta priĉa daloje završavala. Ono što ţelim da naglasim jeste ĉinjenica da ... (Prekid)... i to mi nijeste odgovorili , policajci imaju nalog koliko dnevno treba da zarade za drţavu pisanjem kazni za prekršaje. Jer, evo vam podaci za danas i juĉe. Danas, po podacima …. naloga za uplatu novĉanih kazni, 47 prekršajnih prijava, 37 vozaĉkih dozvola oduzeto. Juĉe, 382 naloga za uplatu, 51 prekršajna prijava, 35 vozaĉkih dozvola. Kao da imaju normu koja se kreće izmeĊu 350 i 400, što je otprilike mjera koliko treba da vam se zaradi za budţet, a što nije mjera koliko je dovoljno da se obezbijedi bezbjednost saobraćaja na puteva. Bezbjednost saobraćaja na putevima, podsjećam, obezbijeĊuje se tako što će se prvo, i mi smo to predloţili i predloţićemo ponovo, veliki dio novca koji uzimate od prekršaja na osnovu Zakona o bezbjednosti saobraćaja na putevima upravo mora usmjeriti na to da se poprave putevi, jer je i njihov kvalitet u velikom broju sluĉajeva bio razlog ogromnog broja saobraćajnih nezgoda, sa smrtnim posljedicama. Hvala.
  • Zahvaljujem. Idemo dalje. Kolega Labudović sada ima rijeĉ. Izvolite.
  • Zahvaljujem gospodine potpredsjedniĉe. Koleginice i kolege, gospodine ministre, Ovog ĉasa mi padaju na um stihovi jedne poznate pjesme Bijelog dugmeta da sam izgleda ja posljednji romantik na ovom svijetu što se sporo vrti i ĉeka raj. I ĉini mi se da zaista jesam jer po ĉetvrti put pitam Ministarstvo unutrašnjih poslova jedno na prvi pogled benigno pitanje i po ĉetvrti put ostajem bez odgovora, a sve u mojoj naivnoj i po malo romantiĉarskoj zanesenosti da će jedna istina moţda biti dovoljna satisfakcija za sve laţi i prevare i jedna pravda za sve nepravde privatizacionog procesa koji je za nama. Rijeĉ je o privatizaciji, tada ĉetvrte fabrike u Evropi po kvalitetu i po opremljenosti, industrije koţe i koţne konfekcije "Polimka" iz Berana, koja ne samo što je u bescenje za 1000 evra prodata i istog ĉasa pretvorena u trţni centar, već je tokom te privatizacije na volšeban naĉin nestale dvije mašine vrijedne 2 miliona evra, remontovane i spremne apsolutno za proizvodnju i zalihe sirovina i gotove robe u vrijednosti od jedno milion evra. Moţda se tri miliona evra u ĉitavoj toj gunguli koja se dešavala oko privatizacije kada su nestale milijarde i ne ĉini nekom svotom, ali za one koji su radili u "Polimci" to je i te kako velika para i što je najvaţnije više i od same cijene, gospodine ministre, ja bih molio, ja znam da je vama više ovo preko glave da ste još uvijek u sferi liĉnih karata, ali više ih boli ĉinjenica što već ĉetvrta godina ne moţe, navodno, da se uĊe u trag toj opremi i toj robi, kao da je u pitanju jedan šrafciger koji je neko stavio u dţep i ponio sa sobom preko fabriĉke kapije. Dakle pitao sam vas, gospodine ministre, da li je, nakon brojnih urgencija bivših radnika, bivše fabrike koţe i koţne konfekcije u Beranama, kao i više poslaniĉkih pitanja na tu temu, policija konaĉno uspjela da uĊe u trag imovini ove fabrike o kojoj sam govorio. Vi ste mi dostavili odgovor koji vam, iskren da budem, evo liĉno ću vam se obratiti, ne sluţi na ĉast. Takav odgovor, kakav ste mi dostavili a koji ćete sada prestaviti ovdje je direktno potcjenjivanje ne mene liĉno, ja to od vas ne oĉekujem, ali institucije poslanika. Na ovaj naĉin se, gospodine ministre, ne obraća poslaniku i ovo je sramota. Eto, a nastavićemo kada odgovorite.
  • Ja bih volio da dobijem odgovor na koji naĉin, ne razumijem. Ne, ne, volio bih da mi objasnite sada da bih mogao da vam odgovorim, jer koliko ja znam odgovori još nijesu dostavljeni. Znaĉi, ukoliko ste u tom odgovoru povrijeĊeni na bilo koji naĉin, ja vam se izvinjavam, ja ću proĉitati odgovor koji je pripremljen i pojasniću. Sluţbenici Podruĉne jedinice Berane koji su tokom 2008. i 2009. godine postupali po zahtjevu Osnovnog drţavnog tuţilaštva za prikupljanje potrebnih obavještenja, broj 426/2008. u vezi kriviĉne prijave i grupe radnika AD "Polimka" iz Berana. Kriviĉna prijava je podnesena protiv predsjednika odbora direktora i izvršnih direktora za kriviĉno djelo zloupotreba sluţbenog poloţaja. Policijski sluţbenici su postupali po ovom zahtjevu i prikupili dokumentaciju, koja se odnosi na privatizaciju preduzeća AD "Polimka", kao i na ostale navode naznaĉene u kriviĉnoj prijavi. Spisi predmeta sa izuzetom dokumentacijom i prikupljenim obavještenjima tom tuţiocu su dostavljeni 2.3.2009. godine, zatim 10.7.2009. godine i 8.9.2009. godine. Shodno navedenom policijski sluţbenici Podruĉne jedinice Berane do danas nijesu dobili nikakvu povratnu informaciju ili zahtjev za prikupljanje dodatnih obavještenja od osnovnog drţavnog tuţioca u Beranama. Pridrţavajući se naĉela tuţilaĉke istrage, ukoliko bude zahtjeva od osnovnog drţavnog tuţioca u Beranama, policijski sluţbenici će preduzeti mjere i radnje iz svoje nadleţnosti. Ne znam šta bih vam drugo mogao odgovoriti. Slaţući se sa vama da nije dobro ni za policiju ni za tuţilaštvo da po toj kriviĉnoj prijavi ovih pet godina nijesu zauzeli stav, ali prevashodno mislim da treba da iskoristite priliku da pitate vrhovnu drţavnu tuţiteljku zašto se tuţilaštvo po toj kriviĉnoj prijavi nije opredijelilo na ovaj ili na onaj naĉin. I još jednom vas molim, ukoliko je na bilo koji naĉin došlo do odreĊenog nesporazuma ja vam se unaprijed izvinjavam.
  • Gospodine ministre, koliko do juĉe ste bili poslanik. Ja vas molim onako ljudski, privatno da mi kaţete da ste ovo kao poslanik dobili kao formu odgovora od bilo koga, da li bi ste bili zadovoljni. Tim prije što sam ja dobio kraću verziju, ĉak i od te koju ste vi sada proĉitali, koja se završava da tih i tih datuma predato osnovnom drţavnom tuţiocu na dalji postupak. Ali, ja vas nisam pitao to, gospodine ministre, da ste vi proĉitali ovo pitanje, ja znam da je ovo pisala vaša sluţba i da je gledala da ga što prije skine sa dnevnog reda, da ste vi ĉitali ovo pitanje, vi bi ste osjetili šta je moja intencija. Mene ne interesuje šta o tome misli Drţavno tuţilaštvo, jer znam što misli i znam zašto to misli, ali sam vas pitao da li ste vi kao policija utvrdili ko je, na koji naĉin, po ĉijem odobrenju izuzeo ta osnovna sredstva. I valjda ja kao poslanik imam pravo da doznam one podatke koje ste vi dostavili osnovnom tuţiocu ukoliko nijesu proglašeni drţavnom tajnom. Nemojte mi reći da je taj bezobrazluk i lopovluk nešto što je drţavna tajna. Jedna je priĉa Drţavno tuţilaštvo. Zašto postupa na naĉin na koji postupa? Jer to nije prvi sluĉaj da postupa tako. Bezbroj kriviĉnih prijava o sliĉnim stvarima je završilo na naĉin na koji je i ova završila. Ali je mene interesovalo i smatram da imam pravo gospodine ministre i vi ćete na sljedećem premijerskom satu imati ovo pitanje. Da ja kao poslanik, ne kao Emilo Labudović, nego kao poslanik Skupštine Crne Gore, imam pravo da dobijem podatke do kojih ste vi došli prilikom ovih istraţnih radnji. Ili makar da me obavijestite da je rijeĉ o drţavnoj tajni i da ja zbog toga to ne mogu da dobijem. Van pameti je, ja vas ĉetvrti put pitam, bio vam je i kolega i ĉetvrti put mene Ministarstvo unutrašnjih poslova povlaĉi za nos i zavitlava me podacima koji su mene potpuno irelevantni. Koliko ste puta vršili pretrage, kome ste dostavili i kojih datuma. Šta to mene interesuje? Mene interesuje, gospodine minister, u ime onih zbog kojih sam postavio ovo pitanje a i kao Beranca, da ništa ne krijem, ko je ponio robu vrijednu tri miliona evra da se to ne moţe utvrditi evo pet godina. Pa nemojte, kumim vas bogom nije to Alajbegova slama da moţe da nosi, ajde na stranu što je onakva fabrika uništena i za 1000 evra pretvorena u trţni centar. To je druga priĉa, ali da pri tome neko ponese dvije mašine, najsavremenije u tom momentu u Evropi za preradu koţe, a da se ne zna ko ih je ponio. Po ĉijem odobrenju? Po kojoj cijeni? Kako? To je stvarno van pameti. I oĉekujte isto pitanje isto za sljedeći premijerski sat. Zahvaljujem.
  • Zahvaljujem. Na ovaj naĉin smo završili sa pitanjima koja su upućena Ministarstvu unutrašnjih poslova. Ministru Konjeviću zahvaljujem na uĉešću u našem radu i na iscrpnim odgovorima koje smo dobili. Prelazimo na pitanja koja su upućena Ministarstvu finansija. U ime Ministarstva je Damir Rašketić, sekretar ministarstva, s obzirom da ministar Ţugić nije u mogućnosti da prisustvuje sjednici Skupštine. Kolega po spisku koji ja imam je kolega Veljko Vasiljević koji bi prvi trebao da postavi pitanje, vidim da ga nema u sali. Idemo dalje, pa u koliko on stigne do završetka ovog redosleda pitanja koja su upućenja prema Ministarstvu finansija, naravno dobiće rijeĉ. Koleginica Zdenka Popović, ima rijeĉ. Izvolite.
  • Poštovani potpredsjedniĉe Skupštine, poštovane kolege, gospodine Rašketiću, Uz poznatu ĉinjenicu da se drţavi Crnoj Gori duguje oko 350 miliona eura po osnovu neplaćenog poreza i doprinosa i uz konstataciju da imamo oprošteno oko 100 miliona eura po osnovu poreza i doprinosa, interesuje me struktura i kvalitet neplaćenog poreskog duga, kao i mogućnost naplate istih. Posebno je interesantno ĉuti koliko iznose obaveze po osnovu neplaćenih poreza i doprinosa na isplaćene neto zarade svih preduzeća ĉiji je osnivaĉ drţava ili jedinica lokalne samouprave, pa vam ja postavljam sledeće poslaniĉko pitanje: Koliko iznose pojedinaĉna dugovanja po osnovu neplaćenih poreza i doprinosa na isplaćene neto zarade svih javnih preduzeća ĉiji je osnivaĉ drţava Crna Gora, svih javnih preduzeća ĉiji su osnivaĉi jedinice lokalne samouprave u Crnoj Gori kao i dioniĉarskih društava u Crnoj Gori sa uĉešćem kapitala drţave ili jedinice lokalne samouprave? Molim da se u odgovoru navede naziv svakog javnog preduzeća ĉiji je osnivaĉ Crna Gora ili jedinica lokalne samouprave u Crnoj Gori i dioniĉarskog društva sa uĉešćem kapitala drţave ili jedinice lokalne samouprave koja imaju dugove po osnovu neplaćenih poreza i doprinosa i iznos neplaćenog poreza i doprinosa svakog od njih pojedinaĉno po godinama za koje imaju neizmirene obaveze. Oĉekivala sam da ću ovaj odgovor dobiti u pisanoj formi kako bi mogla da kvalitetno prokomentarišem ovaj odgovor. Gospodine Rašketiću, poznata je ĉinjenica da je deficit budţeta za 2013. godinu planiran na iznos od 95,32 miliona eura pa me interesuje da li postoji mogućnost da se nedostatak novca u budţetu nadomjesti naplatom ovog poreskog duga. TakoĊe, ţelim da ĉujem, htjela sam od ministra finansija, ali pošto njega nema evo Vi da mi kaţete da li je neplaćanje i opraštanje duga posebno poreskog duga, a i doprinosa posebno kod onih preduzeća ĉiji je osnivaĉ drţava ili jedinica lokalne samouprave odgovoran i ozbiljan odnos i prema drţavi i prema graĊanima, a i prema zaposlenima koji rade u tim javnim preduzećima. Hvala na paţnji.
  • Zahvaljujem. Izvolite, gospodine Rašketiću.
  • Dame i gospodo poslanici, uvaţena poslanice Popović, Ukupan dug javnih preduzeća koja se finansiraju iz budţeta lokalnih samouprava iznosi 11 miliona i 600 hiljada eura. U navedeni iznos duga nije ukljuĉen dug u iznosu od 15 miliona po osnovu ugovora o reprogramu koji se zakljuĉuje izmeĊu Ministarstva finansija i lokalnih samouprava, kao i odloţeni dug u iznosu od milion i 980 hiljada eura po osnovu rješenja Ministarstva finansija o odloţenom plaćanju duga, odnosno plaćanju duga u ratama javnih preduzeća shodno uredbi o uslovima za odlaganje naplate poreskih i neporeskih potraţivanja. Dug u iznosu od oko oko 11 miliona i 600 hiljada eura odnosi se na sledeće kategorije. Javna preduzeća koja nemaju benefite, dakle koja nemaju potpisani reprogram duga sa Ministarstvom finansija, odnosno njihove lokalne samouprave ili nemaju rješenje o odloţenom plaćanju tog duga, ĉiji je ukupan dospjeli dug iznosi sedam miliona i 322 hiljade eura, to su javna preduzeća u sledećim opštinama: Andrijevica oko - 100 hiljada, Bar - 2 i po miliona, Bijelo Polje - 933 hiljade, Kotor 237 hiljada, Mojkovac - 74 hiljade, Podgorica - 3 miliona 159 hiljada i Danilovgrad - 261 hiljada. Zatim, javna preduzeća kojima je odobren reprogram, potpisan ugovor izmeĊu Ministarstva finansija i lokalnih samouprava koje su osnivaĉi tih javnih preduzeća ĉiji je dospjeli dug, znaĉi od ovih 15 miliona, tri miliona i 23 hiljade eura, a to su javna preduzeća u sledećim opštinama: Opština Nikšić sa dugom od milion 283 hiljade eura, Opština Budva sa dugom od pola miliona eura, Opština Berane - 25 hiljada, Opština Plav - 214 hiljada eura, Opština Pljevlja milion i 235, Opština Ţabljak - milion i 723 hiljade eura i Opština Kolašin - 358 hiljada eura i Opština Cetinje - 552 hiljade eura. Treća kategorija su javna preduzeća kojima je odloţeno plaćanje obaveza shodno rješenjima Ministarstva finansija u skladu sa uredbom o odloţenom plaćanju poreskog duga ĉiji dospjeli dug u ovom momentu iznosi milion i 348 hiljada eura. To su javna preduzeća u opštinama Herceg Novi - milion i 129 hiljada eura, Šavnik 116 hiljada eura i Ulcinj oko 100 hiljada eura. U vezi podataka o stanju duga privrednih društava ĉiji je osnivaĉ drţava, napominjemo da na ţalost sektor za informacionu tehnologiju Poreske uprave od koje smo dobili ove podatke ne raspolaţe funkcionalnošću koja moţe automatski posebno izdvojiti, obraditi i analizirati podatke za ove subjekte. S toga će ovi podaci kada ih dobijemo od Poreske uprave, kada ih oni obrade biti dostavljeni u pisanoj formi tokom sledeće sedmice. Tabelarni prikaz na kojem vi insistirate pojedinaĉno sa strukturom duga po svim javnim preduzećima i ...društvima uĉiniće se dostupnim nakon dobijanja saglasnosti od navedenih poreskih obveznika, imajući u vidu da se ovi podaci shodno ĉlanu 16 Zakona o poreskoj administraciji smatraju poreskom tajnom. Tako da kada dobijem saglasnost od ovih privrednih subjekata dostaviću vam i tabelarno te podatke. U sluĉaju da nemamo tu saglasnost drugaĉije ne moţemo shodno Zakonu o poreskoj administraciji. Vaše dodatno pitanje u vezi sa ... da se dio budţetskog deficita koji je za ovu godinu projektovan na oko 90 miliona eura, od ĉega je primarni, ĉini mi se, 23 moţe nadomjestiti dijelom i naplatom novih poreskih potraţivanja. Naravno, da moţe. Ministarstvo finansija redovno radi na tome. Mislim da podaci za prva tri mjeseca, znaĉi, za prvi kvartal o povećanju naplate i povećanju prihoda u ovom periodu jasno govore da se redovno radi po tom pitanju i da oĉekujemo da do kraja godine znaĉajno ili u odreĊenoj mjeri smanjimo budţetski deficit i smanjimo potrebu za dodatnim zaduţivanjem drţave. Zahvaljujem.
  • Hvala vam. Koleginice Popović, imate rijeĉ.
  • Gospodine Rašketiću, meni je ţao što nijesam dobila potpun odgovor, jer je vrlo vaţno da sem dugovanja koje imaju javna preduzeća i privredna društava ĉiji je osnivaĉ jedinica lokalne samouprave, niste dostavili odgovor koliki je dug onih preduzeća gdje većinsko uĉešće ima drţava. Sada ţelim da Vas pitam, da li postoji jedna jedina drţava u zemlji u okruţenju bliţem ili daljem okuţenju ĉija Vlada vodi društvenu odgovornu ekonomsku politiku, a ĉiji je poreski dug na današnji dan negdje oko 350 miliona eura i što je najgore negdje oko 100 miliona oproštenog poreskog duga, da graĊani Crne Gore ne znaju ko su subjekti kojima je oprošten poreski dug. Nije na odmet reći ĉinjencu, da na današnji dan svaki graĊanin Crne Gore poĉeći od najstarijeg stanovnika, najstarijeg penzionera, do novoroĊenĉeta, koje se evo i danas rodilo, je ovog trenutka na današnji dan opterećeno sa 550 eura samo po ovom osnovu. Na taj naĉin se pokazuje koliko ova Vlada odgovorno misli na svoje graĊane i koliko štiti interese i drţave, i graĊana, i zaposlenih. Zar nije, gospodine Rašketiću, najveća doza patriotizma upravo plaćanje poreza i doprinosa, jer se plaćanjem poreza i doprinosa obezbjeĊuje nesmetano funkcionisanje drţave, prije svega obezbjeĊuje se isplata plata svim zaposlenim koji rade u javnom sektoru i koji primaju platu iz budţeta. Ko je u ovoj drţavi dozvolio da se godinama ne plaćaju porezi i doprinosi i da li je ova drţava ozbiljna drţava? Da li je Crna Gora ozbiljna drţava koja ozbiljno misli o svojim graĊanima i o svojim zaposlenim? Kako je moguće, gospodine Rašketiću, da Elektroprivreda Crne Gore ne uplaćuje poreze i doprinose i da po tom osnovu duguje oko 40 miliona eura i da se prebija sa Kombinatom aluminijuma po osnovu ne naplaćene, a isporuĉene elektriĉne energije? Kako je moguće da se na taj naĉin zaposleni koji rade u Elektroprivredi, da su oni zakinuti, jer im se ne uplaćuju doprinosi? Što se tiĉe lokalnog nivoa, moram da pomenem d.o.o. Putevi, preduzeće koje je u većinskom, koje je bilo najprofitabilnije i najproduktivnije preduzeće iz svere komunalne privrede, koje je sada trenutno u steĉaju, gdje je neko dozvolio da se porezi i doprinosi ne uplaćuju godinama, pa se dug nagomilao i sada trenutno iznosi milion i 800 hiljada eura, pa se krĉmi njihova imovina, a na ĉijim vizionarstvom je danas 150 porodica ostalo bez elementarne egzistencije. Dozvolite mi još kratko. Naţalost, mi imamo sada ovdje iskrivljenu svijest kod jednog dijela ĉlanova Vlade koji kaţu da patriotizam se ogleda u nekim drugim stvarima, a ne u plaćanju poreza i doprinosa za razliku od svih demokratskih zemalja gdje je patriotizam upravo plaćanje poreza i doprinosa. Ono što me posebno iritira jeste da svi oni zaposleni koji rade u ovim javnim preduzećima i u preduzećima ĉije je osnivaĉ Glavni grad su zakinuti, ne uplaćuju im se doprinosi i pitam se kako će onog trenutka kad budu krenuli da rešavaju svoju penziju, kako će i na koji naĉin nadomjestiti ono što im je drţava zakinula. Hvala na paţnji.
  • Zahvaljujem. Idemo dalje. Kolega Izet Bralić sada ima rijeĉ, nakon njega kolega Mladen Bojanić. Izvolite.
  • Gospodine predsjedavajući, uvaţene kolege, uvaţeni gospodine Rašketiću. U skladu sa ĉlanom 187 Poslovnika Skupštine Crne Gore postavljam Vam sledeće pitanje: Da li Vlada ima puni plan valorizacije kapaciteta preduzeća "Gornji Ibar" Roţaje koji je Ugovorom 07-7492/1 od 19. oktobra 2007. godine postalo vlasništvo Ministarstva finansija, odnosno Vlade Crne Gore? Obzirom na najave da će se raskinuti ugovori sa novim vlasnicima koji nijesu ispunili ugovorene obaveze, da li će Vlada raskinuti navedeni ugovor preduzeće vratiti ranijim vlasnicima, u preuzetom stanju obzirom da nije do danas privedeno namjeni? A danas je u znaĉajno lošijem stanju od momenta preuzimanja. Da li će Ministarstvo finansija raskinuti ugovor sa Sekjuriti agencijom koja "ĉuva imovinu Gornjeg Ibra" a pod zaštitom se imovina svakodnevno urušava? Da li će na ĉuvanje imovinu povjeriti radnicima obezbjeĊenja bivšeg preduzeća "Gornji Ibar" koji su poslati na Biro za zapošljavanje, i većina od njih do danas nije ostvarila pravo na otpremninu? Obrazloţenje. Ovo pitanje Vam postavljam imajući u vidu znaĉaj preduzeća "Gornji Ibar" koje je nekada imalo više od 2000 zaposlenih , za Roţaje i za opstanak graĊana Roţaja na tom prostoru. "Gornji Ibar" je bio generator razvoja ostalih preduzeća u Roţajama, "Fabrike dekora", "Servistransa", "Hotelsko turistiĉkog preduzeća" i jednostavno bila okosnica razvoja, ne samo Roţaja nego i sjevera Crne Gore. Zasnovano je bilo iskljuĉivo na domaćoj sirovini uz domaću radnu snagu koja je bila jedna od najkvalifikovanijih u toj oblasti u bivšoj Jugoslaviji. Kao takvo, preduzeće je otkupila Vlada, odnosno postalo je vlasništvo Ministarstva finansija od 09.10.2007. godine, a da Vlada do danas u svoje preduzeće nije uloţila ni jedan jedini euro. Ĉuvanje imovine umjesto da se povjeri radnicima obezbeĊenja "Gornjeg Ibra" koji su radili u tom preduzeću, povjereno je Sekjuriti agenciji iz Nikšića za ĉije ĉuvanje ih je angaţovalo Ministarstvo finansija. Pitanje u okviru ovog postavljam. Zašto Ministarstvo finansija nije izvršilo tranziciju preduzeća makar u jedinim segmentima, prije svega mislim na Lamelirnicu i Paneo, u okviru "Gornjeg Ibra". Odgovor je moţda objelodanjen krajem 2012. godine kada je usvojen plan da se imovina "Gornjeg Ibra", odnosno zemljište pretvori u gradsko-graĊevinsko zemljište, što mislim da nije u interesu graĊana Roţaja. U ekspozeu premijera od 04. decembra 2012. godine saopšteno je da će Vlada raskinuti ugovore sa vlasnicima koji nijesu ispunili ugovorene obaveze. TakoĊe je premijer obećao 40 novih radnih mjesta, odnosno 40 hiljada upošljenih. Kapaciteti Lamelirnice, prije svega, su izvaredna prilika za Vladu da uloţi sredstva u preduzeće ĉiji je 100% vlasnik, i da na taj naĉin otvori veoma brzo nova radna mjesta u opštini u kojoj je najveća stopa nezapošljenosti u drţavi. Na taj naĉin će Vlada zaustaviti iseljavanje iz ovog grada, prekinuti negativna demografska kretanja prema jugu i prema Podgorici. Zahvaljujem.
  • Zahvaljujem. Izvolite gospodine Rašketiću.
  • ... /mikrofon nije ukljuĉen/ ... i broj 077493 od 19.10. 2007. godine, za iznos potraţivanja koja je Vlada u tom momentu imala prema "Gornjem Ibru" Roţaje. Zakljuĉkom Vlade, od 05. marta 2009. godine ovlašćeno je Ministarstvo finansija za prodaju imovine koja je predmet navedenih ugovora. Istim zakljuĉkom odreĊeno je da se sredstva ostvarena prodajom koriste za izmirivanje obaveza prema ostalim povjeriocima "Gornjeg Ibra" u steĉaju, koja kao što znate ima. S obzirom na navedeno, dosadašnje aktivnosti Vlade Crne Gore u odnosu na valorizaciju bivše imovine "Gornjeg Ibra" Roţaje ustupljen je na ime potraţivanja koje je Vlada imala prema tom preduzeću ogledajući se u traţenju ozbiljnih investitora koje bi "Gornji Ibar" Roţaje stavili u proizvodnu funkciju. U tom smislu su od 2007. godine do danas objavljena tri javna poziva za prodaju pokretne i nepokretne imovine u vlasništvu drţave Crne Gore. Na navedenim javnim pozivima naţalost nije bilo zainteresovanih ponuĊaĉa, a Vlada Crne Gore i dalje ostaje usmjerena ka traţenju strateških partnera u cilju aktiviranja privrednih aktivnosti i ekonomskog razvoja opštine. Pa u cilju adekvatne valorizacije navedene imovine, odlukom o formiranju tenderske komisije Savjeta za privatizaciju za ovu godinu obuhvaćena je i imovina "Gornjeg Ibra" u Roţajama. Za imovinu bivšeg "Špad" Roţaje, Vlada je trenutno u pregovorima sa investitorima koji su pokazali interesovanje za navedenu imovinu, a sve u cilju uspješne valorizacije koja bi bila od znaĉaja za privredu i stanovnike Roţaja. U dijelu koji se odnosi na raskid ugovora obavještavamo vas da smo nakon dobijanja odreĊenih saznanja koja su taĉna o nezakonitim otuĊenjima dijela imovine koja je povjerena na ĉuvanje specijalizovanom preduzeću "Gradina" iz Nikšića pokrenuli postupak raskida ugovora sa navedenim preduzećem. Postupak po ovom osnovu je u toku i oĉekujemo da bude završen u najkraćem mogućem roku. Kada su u pitanju postupci protiv radnika koji rade na obezbjeĊenju imovine nemamo zvaniĉnih infrormacija po tom osnovu, ali to je kao što znate svakako posao drugih nadleţnih organa koji će na osnovu prikupljenih ĉinjenica preuzeti mjere u skladu sa zakonom. U vezi Vašeg dobronamjernog prijedloga da se ĉuvanje imovine povjeri otpuštenim radnicima "Gornjeg Ibra" po vaţećim zakonima za obavljanje tog posla potrebni su kvalifikovani radnici kao i preduzeća koja imaju dozvole za te vrste posla, dakle, licencu, dok se postupak odabira vrši na osnovu raspisanog tendera, tako da nijesmo u mogućnosti taj vaš prijedlog da prihvatimo. Zahvaljujem.
  • Gospodine Rašketiću zadovoljan sam potezom Vlade koja je ocijenila da Agencija kojoj je povjereno ĉuvanje imovine "Gornjeg Ibra" nije na adekvatan naĉin uzvratila ukazano povjerenje i zadovoljan sam potezom Vlade da će raskinuti odreĊeni ugovor. MeĊutim, "Gornji Ibar" je bio gigant. U obezbjeĊenju "Gornjeg Ibra" su radili kvalifikovani ljudi, i ti ljudi su danas na birou. Da li se to pravno moţe upodobiti da ti ljudi, da Vlada posreduje da se napravi neka agencija u ĉiji sastav će ti ljudi da uĊu? Mislim da nema kvalifikovanijih osoba od tih ljudi koji su radili upravo na ĉuvanju imovine "Gornjeg Ibra". Mislim da se tu moţe napraviti još jedan pozitivan iskorak što bi vratilo povjerenje u dobronamjerno postupanje prema imovini Gornjeg Ibra. Na kraju ću biti slobodan, pošto vaţim i u krugovima sa kojima komuniciram i odajem utisak isuviše ozbiljnog ĉovjeka koji se nikad ne šali, i ispriĉat ću vam jednu anegdotu za imovinu Gornjeg Ibra, a koja je povezana za to da nemamo investitora i onih koji ne ţele da investiraju Gornji Ibar. Zubom vremena, vremenskim neprilikama, naroĉito prošle godine je spoljašnost Gornjeg Ibra koja je na devet hektara u centru grada smještena je znaĉajno urušena. Te su zgrade porušene, nešto ranije od toga. Anegdota je o tome vezana iz vremena NATO napada na Crnu Goru. Tada je Roţaje bilo okruţeno sa desetak hiljada vojnika i da navodno je bilo nareĊenje NATO avijaciji da bombarduje i taj dio. Oni su nadlijetali i vratili su se a nijesu bombardovali. Kada su se vratili dali su objašnjenje da to nijesu uradili jer tamo neko bijaše bombardovao prije nas. Zahvaljujem se.
  • Zahvaljujem. Kolega Mladen Bojanić sada ima rijeĉ, nakon njega kolega Obrad Gojković. Izvolite.
  • Zahvaljujem. Dame i gospodo, uvaţeni poslanici, poštovani potpredsjedniĉe Skupštine. Ja sam postavio sljedeće pitanje. Pitanje je za ministra finansija Vlade Crne Gore. Molim vas za preciznu informaciju da li će i kada Vlada predloţiti izmjene Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, odnosno brisanje ĉlanova 14, 22 i 24, i time ukinuti najviša godišnja osnovica plaćanja doprinosa i pravo na povraćaj više uplaćenih doprinosa. Obrazloţenje. Smatram da ne postoji nijedan ekonomski, niti socijalni razlog za dalje zadrţavanje kategorije najviša godišnja osnovica plaćanja doprinosa i povraćaj više uplaćenih doprinosa u vremenu kada se uvode nove takse ili porezi koji opterećuju sve strukture društva, a naroĉito one sa najniţim primanjima. Dakle, da vas podsjetim Pozitivna Crna Gora, odnosno Klub poslanika je predloţio Zakon o izmjenama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i traţili smo brisanje ova tri ĉlana. Dakle, treći put pokušavamo da nametnemo raspravu po ovoj temi, jer prvi put nam je odbijen dnevni red na prvoj sjednici, drugi put nam je odbijeno proširenje dnevnog reda. Tako da nikako da ĉujemo prave razloge zašto se ovi ĉlanovi Zakona, odnosno zašto se ne pristupi izmjeni ovog Zakona. Ja imam jedno mišljenje Vlade povodom pokretanja inicijative za izmjenu tog zakona i tu stoji da se sprema poreska strategija i da će se uzeti u obzir i ovo naše mišljenje. Naroĉito je to sad kompleksno jer treba vidjeti koje efekte moţe prouzrokovati posebno kod planiranja troškova zarade za poslodavce, odnosno utvrĊivanje osnova za penziju i Vlada smatra da ga ne treba usvojiti. To je bilo tumaĉenje koje smo samo dobili iz sluţbi. Samo da kratko pokušam da objasnim šta u stvari smo htjeli i nešto u ciframa. Dakle, naţalost penziona reforma u Crnoj Gori nije sprovedena i nije poĉeta iako se od 2006.godine priĉa o njoj. Po Bizmarkovom modelu koji je u teoriji jedino optimalan, jedino moguć, je ako na jednog penzionera imamo tri zaposlena. U Crnoj Gori na jednog zaposlenog, odnosno na jednog penzionera imamo samo jednog i po zaposlenog i definitivno imamo i deficit stalno u budţetu Fonda PIO, imamo probleme sa naplatom. S druge strane taj zakon je u direktnoj vezi sa Zakonom o porezu na dohodak fiziĉkih lica i vidjeli smo da je Vlada hitnim mjerama već krenula i uvela nam zakone kojima je dodatno opteretila graĊane i to se najviše odnosi na one sa najmanjim i primanjima. S druge strane ovaj zakon štiti one najbogatije u Crnoj Gori i htio bih da ĉujem obrazloţenje zašto je to tako. Hvala.
  • Zahvaljujem. Poslaniĉe Bojaniću kao što znate Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ureĊena je obaveza plaćanja doprinosa za obavezno i socijalno osiguranje, propisani obveznici plaćanja, osnovice stope za obraĉun doprinosa, najviše godišnje osnovice za plaćanje svih doprinosa i prava na povraćaj neplaćenih doprinosa tokom godine. Posebnim zakonskim izmjenama ĉija su rješenja u primjeni od, naglašavam, marta 2012.godine, uveden je institut najviše godišnje osnovice za plaćanje svih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Dakle, penzijsko-invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje nezaposlenosti, koja je za 2012.godinu iznosila 50 hiljada eura. TakoĊe, jedna od zakonskih novina je bila i voĊenje prava na povraćaj preplaćenih doprinosa koja su plaćena novcem iznad najviše godišnje osnovice za poslodavce. Treba imati u vidu da se prava na povraćaj više plaćenih doprinosa vrši na osnovu ostvarenja najviše osnovice za plaćanje doprinosa utvrĊene za godinu, znaĉi po isteku kalendarske godine. Ministarstvo finansija će tokom 2013.godine pripremiti analizu efekata implementacije aktom i poreskim zakonom. Dakle od marta 2012. godine, kako bi na bazi te analize pripremilo poresku strategiju za naredni period i predloţio rješenje kako bi se unaprijedio poreski sistem. Prilikom ove analize, dodatno će se razmotriti navedeni prijedlog i njegova osnovanost posebno sa aspekta efekata koje bi ovo rješenje moglo prouzrokovati u oblasti socijalnog osiguranja, prihoda i rashoda budţeta i zavisno od toga definisati nova zakonska rješenja. Samo da vas podsjetim zbog preciznosti. Vi znate i kad bi sad u ovom momentu usvojili taj predlog, to rješenje se ne moţe odnositi na one koji su to pravo stekli tokom 2012.godine, tako da ne vidim razloga da Ministarstvo finansija detaljno sagleda ovu problematiku i eventualno ako se ukaţe da je to opravdano do kraja 2013.godine predloţi Vladi jedan ovakav predlog. Zahvaljujem.
  • Zahvaljujem. Kolega Bojaniću imate rijeĉ.
  • Ja nemam sluţbe kao što ima Vlada, naroĉito Ministarstvo finansija da radim analize detaljne, ali mi nije ni potrebno. Potrebno mi je desetak minuta da vam sraĉunam, šta ta izmjena, odnosno šta to znaĉi za prihodnu i rashodnu stranu Budţeta. Dakle, što se tiĉe prihodne strane, uveli ste da je granica 50 hiljada eura da biste nadomjestili povraćaj 9,5 hiljada eura koji ide za pet hiljada mjeseĉne plate. Treba vam da oporezujete 500 zarada, odnosno zaposlenih a to je po 19 eura samo da biste 9,5 hiljada vratili jednom koji prelazi tu granicu kome vraćate pare. Ili, pošto su moje procjene, da je 300, odnosno kako sam zvaniĉno saznao tristotine osoba koji imaju platu preko 50 hiljada eura u Crnoj Gori i njima se vraća taj depozit, neka uzmem prosjeĉnu neku koja je bukvalno nešto preko tog limita, da je to nekih tri hiljade eura po jednom od tih tristotine lica kojima se vraćaju sredstva iz Budţeta zbog pretplate dobićemo milion. Taj milion, ako podijelite sa ovih 19 eura što nam je Vlada bez nekakve velike analize na vrat, na nos uvela da dodatno opteretimo samo prosjeĉnu bruto platu od 700 eura dobićete nevjerovatan iznos od 52 hiljade zarada koje ste opteretili sa 19 eura, da biste nadomjestili prihodnu stranu Budţeta ovih 300 eura kojima vraćate. Ili na rashodnoj strani, da pogledamo šta se dešava. Opet ako taj milion uzmemo kao procjena mislim da je taĉna ili jako blizu. Od tog miliona mogli ste da isplatite 3.597 prosjeĉnih mjeseĉnih penzija od 278 eura. Hajmo to sad na godišnji nivo. Znaĉi od tog miliona mogli ste da isplatite tri stotine penzija, odnosno tri stotine penzionera da dobiju prosjeĉnu godišnju penziju od 3.336 eura. Tako da ta analiza vam je vrlo jednostavna, laka ali oĉigledno da ne postoji volja. Oĉigledno da i dalje Vlada Crne Gore deklarativno se zalaţe za izjednaĉavanje socijalnih razlika, odnosno da ubjeĊuje ljude da i ona dalje brine o najsiromašnijima, a u stvari radi potpuno suprotno. Potpuno suprotno..., da se primjer decidan, cifre su neumoljive da u stvari kompletan poreski sistem je okrenut da zaštiti najbogatije u Crnoj Gori. Hvala.
  • Hvala Vama. Kolega Obrad Gojković sada ima rijeĉ. Pitanje Ministarstvu finansija su uputile kolege Veljko Vasiljević i kolega Dritan Abazović. Ne vidim ih u sali. Ukoliko poslije kolege Gojkovića ne budu tu preći ćemo na sljedeći set pitanja Ministarstvu ekonomije. Izvolite kolega.
  • Hvala gospodine potpredsjedniĉe. Gospodine Rašketiću, poštovane kolege, Ţelim zbog javnosti da kaţem da prvi put u ovom mandatu postavljam poslaniĉka pitanja, a poslaniĉki Klub SNP-a koji je u prošlom mandatu brojio 16 poslanika, sada broji devet, ali bez obzira što smo imali jednu komotniju ulogu u prošlom mandatu mi ćemo i kao devet poslanika u svoje prioritete staviti svakako socijalna pitanja i pitanja privatizacije. Bili smo svjedoci juĉe kada je to uradio predsjednik partije Milić, KaluĊerović, Damjanović, smatramo da su to kljuĉna pitanja i ta pitanja otvaraju mogućnost razvoja i rješavaju socijalne probleme. Ţelim da postavim poslaniĉko pitanje Ministarstvu finansija. Da li je Ministarstvo finansija do sada pravilo analizu poslovanja "Panta grupe" i da li su iz toga proizašli dokumenti u formi memoranduma, ugovora i sliĉno. Ukoliko jesu, potrebno je da mi dostavite kopije tih dokumenata i odgovor na poslaniĉko pitanje i date informaciju kako je do tih dokumenata došlo i koje posljedice one proizvode. U medjuvremenu, radnici "PKB" Herceg Novi su na sajtu proĉitali ovo poslaniĉko pitanje i dostavili su mi sljedeći dopis pa ću biti slobodan da vam proĉitam šta traţe radnici. Na osnovu plana finansijske konsolidacije nepostojeće "Panto grupe" imovina PKB Herceg Novi i AD "Zelenika" se prodaje, a novĉana sredstva te prodaje se usmjeravaju na ţiro raĉune drugih pravnih subjekata prvenstveno za plaćanje dugova većinskog vlasnika "Panto market" DOO. Ţiro raĉun PKB Herceg Novi AD je blokiran više od ĉetiri mjeseca zbog ĉega dug drţavi u iznosu 980.000€ zato što većinski vlasnik "Panto market" DOO ne izmiruje svoje obaveze prema PKB-u na ime obaveza zakupa objekta u višemilionskim iznosima. Iz svega gore navedenog proizilazi da zaposlenima PKB Herceg Novi AD uplate liĉnih dohodaka kasne pet mjeseci, da zaposlenima nijesu uplaćeni porezi i doprinosi više od dvije godine i da PKB Herceg Novi AD "Zelenika" ne moţe da izmiruje svoje obaveze prema dobavljaĉima i bankama. Napominjemo da su i pored blokade ţiro-raĉuna PKB-a zaposlenima isplaćivani liĉni dohoci sa nama nepoznatih ţiro-raĉuna. Dnevni pazari se uplaćuju na nama nepoznate ţiro-raĉune. Zbog ovakvih nezakonitih radnji i nedomaćinskog odnosa menadţmenta i Odbora direktora PKB Herceg Novi "Zelenika" prema imovini ovog akcionarskog društva, postoji realna opasnost da će PKB ostati bez svoje imovine a radnici bez radnih mjesta. Shodno svemu gore navedenom, pitamo nadleţna ministarstva, posebno Ministarstvo finansija i ekonomije koje će se mjere preduzeti da stopiraju dalju prodaju imovine i da se zaštite akcionarska prava i prava zaposlenih u PKB-u? Radnici smatraju da "Panto grupa" formalno ne postoji i ţele da znaju razlog, ukoliko je to tako, zašto je Ministarstvo finansija ušlo u aranţman sa jednim subjektom koji nigdje nije pravno verifikovan. Oĉekuju vaše odgovore.
  • Zahvaljujem. Izvolite gospodine Rašketiću.
  • Uvaţeni poslaniĉe Gojkoviću, Kao što moţda znate, poĉetkom 2010. godine Ministarstvo finansija i Vlada Crne Gore su israzali spremnost da, kao medijatori, dakle posrednici preduzeću Panko market Panto grupi obezbijede podršku u pregovorima sa povjeriocima u cilju prevazilaţenja sloţene finansijske situacije pomenutog preduzeća. S obzirom na veliĉinu ovog preduzeća, broj ljudi koje upošljava, saradnju sa velikim brojem ino i domaćih dobavljaĉa i njegov znaĉaj za privredu, sagledane su moguće opcije u cilju pronalaţenja efikasnog programa restruktuiranja obaveza pomenutog preduzeća. Povjerioci su izrazili spremnost da podrţe realan program obnove i razvoja kompanije. Na taj naĉin je planirano da preduzeće "Panko market" dugoroĉno prevaziĊe sloţenu finansijsku situaciju i obezbijedi neophodna finansijska sredstva potrebna za rješavanje problema nelikvidnosti i nastavak proizvodnje. Ukupan broj zaposlenih u privrednim društvima u Crnoj Gori koji su obuhvaćeni planom konsolidacije na poĉetku 2010. godine iznosio je 1.953 radnika. Izdavanje maloprodajne mreţe kompaniji "Merkator Crna Gora" od strane te kompanije preuzeto je 1.186 radnika, pa je ukupan broj zaposlenih na dan 31. 12. 2012. godine u privrednim društvima u sklopu "Panto grupe" u Crnoj Gori bio 409. Cjelokupan proces restrukturiranja koji je za potrebe "Panto marketa" izrazila nezavisna kuća "EKI investment" iz Beograda ukljuĉivao je sve povjerioce "Panto grupe" meĊu kojima su bili brojni dobavljaĉi i komercijalne banke. Kao povjerioci "Pango grupe" su definisane sljedeće crnogorske banke: NLB Montenegro banka, Crnogorska komercijalna banka, Prva banka i Hipo-Alpe-Adrija banka. TakoĊe, u procesu restrukturiranja, naknadno na njihov zahtjev, ukljuĉena je i NLB Interfinanz a kao bitan povjerilac definisana je i Intesa banka iz Srbije. Ukupan dug "Pango grupe" na poĉetku restrukturiranja iznosio je oko 110 miliona od ĉega je oko 70 miliona bio dug prema bankama. Memorandum o konstituisanja Odbora povjerilaca trebao je da predstavlja dokument kojim bi potpisivanjem bila i formalizovana uloga povjerioca u cjelokupnom procesu konsolidacije "Panto grupe," odnosno njihova prava i obaveze. Pomenuti memorandum nije potpisan od strane svih povjerilaca pa nije u tom smislu ni formalizovan kao dokument ali, zainteresovane strane, povjerioci, su prema podacima koje raspolaţemo dalje nastavili zajedniĉku saradnju na procesu restrukturiranja ovog preduzeća. Iako je situacija u kompaniji znaĉajno poboljšana u odnosu na poĉetak procesa, imajući, prije svega, u vidu da je velika većina zaposlenih preuzeta od strane "Merkatora" a većina ostalih su nastavili rad u "Panto grupi" smatramo da je neophodno ulaganje dodatnog napora, kako same kompanije, tako i njenih povjerilaca a sve u cilju obezbjeĊivanja dugoroĉnije stabilnosti poslovanja. Dakle, naglašavam da Ministarstvo finansija nije ušlo u nikakav aranţman, nego je samo bilo posrednik - medijator u pregovorima izmeĊu povjerioca i "Panto grupe" a sve, prije svega, u cilju interesa ovih 1.900 zaposlenih radnika koji su u meĊuvremenu poslije tih pregovora, izmedju ostalog, i preuzeti od strane "Merkatora", nešto oko 1.186 zaposlenih u tom momentu. Zahvaljujem.
  • Hvala Vama. Kolega Gojković ima rijeĉ.
  • Postaje nejasno. Znaĉi, da "Panto grupa" nije nigdje registrovana kao privredni subjekt i nijesam razumio, iz vašeg odgovora da vi tvrdite da jeste. Znaĉi, vi ste ušli u dogovor sa nekim ko nije pravno verifikovan u ovom našem privrednom sistemu. Tu postoji više kompanija, postoji kompanija PKB. Kazaću vam da radnici smatraju da tu ima puno nepravilnosti, da je imovina PKB opterećena sa hipotekama od 70 miliona eura, da zakupac imovine PKB kompanija "Merkator", ĉije su godišnje obaveze oko 3,5 miliona eura taj novac uplaćuju "Panto marketu", umjesto PKB-u koji ima svoje manjinske akcionare, koji ima svoje radnike i zaposleni smatraju da je na taj naĉin stvoren dug od 13 miliona. Imovina se konstantno prodaje bez odluke Skupštine akcionara a novac se uplaćuje na raĉun "Panko marketa". Zgrada Solemar koja je graĊena u Igalu sa poĉetnih 35% uĉešća PKB-a spala je na kraju na 12%. Nekada je bilo 360 radnika u PKB-u, sada je 60 i ustupljeno je "Merkatoru" 70 to je 130, sve skupa 230 radnika manje. Što je najcrnje, ti radnici imaju platu 220 eura dok se njihovi direktori voze skupocjenim mercedesima, posjeduju vile i sav luksuz ovog svijeta. Znaĉi, jedna katastrofa. Ne govorim o ovom ustupanju zemljišta u Sutorini koji je podijeljen menadţmentu preduzeća i tako dalje. Mislim da bi Ministarstvo finansija trebalo mnogo ozbiljnije da se posveti i da uĊe u kontrolu ovih privatizacija i da pomogne radnicima PKB-a jer oni ne zasluţuju poslije 30 godina rada u ovom preduzeću da se tretiraju na ovaj naĉin. To nije nikakvo ĉudo jer u Herceg Novom je sve tako. Ţelio bih da postavim dodatno pitanje, da pojasnite neke stvari, ako ste u mogućnosti. Ovdje je juĉe predsjednik Vlade rekao da je u "Vektra Boki" uveden steĉaj i da zato ne moţe da se raskine ugovor. MeĊutim, sinoć i danas su me kontaktirali radnici "Boke" i danas imate u štampi da steĉaj nije uveden. Ţelim da znam šta je istina. Da li je steĉaj uveden ili steĉaj nije uveden i da li se taj ugovor moţe raskinuti? Ĉinjenica koju je ovdje naveo predsjednik Vlade da je "Vektra Boka" privatizovana za 22 miliona, da se dobija sada za Institut 200.000 eura najbolje pokazuje da je loša privatizacija "Vektra Boke" uništila privredu i da je ovo što je kvalitetno, kao što je Institut, kao što su druga preduzeća više nije atraktivno, upravo zbog te pogrešne privatizacije "Vektra Boke". Kao poslanik iskoristiću svoje pravo i na svakom sljedećem poslaniĉkom pitanju pokazaću fotografiju jednog uništenog objekta koji ima milionsku vrijednost, znaĉi svaki put razliĉito. Juĉe je poĉeo kolega Milić, a ja sada nastavljam. Znaĉi, mandat će mi sigurno biti mali jer je tih objekata na stotine u Herceg Novom. Ovo je Hotel "Igalo". Pogledajte ovu ljepotu, ovo moţe da se proda kada god hoćete, to je spolja samo ovako, unutra je uništeno. Radi se o desetomilionskoj vrijednosti ovakvih objekata. To je jedan od mnogih objekata koji je uništen u Herceg Novom. Koristiću poslaniĉka pitanja da skrenem paţnju javnosti šta se desilo sa privatizacijom u Herceg Novom. Hvala.
  • Zahvaljujem. Imamo dopunsko pitanje. Moţete li odgovoriti sada ili do sledeće sjednice u pisanoj formi? Do sledeće sjednice. Zahvaljujem. Pošto vidim da kolege Vasiljević i Abazović nijesu u sali, na ovaj naĉin zaokruţujem pitanja koja su upućena Ministarstvu finansija. Gospodine Rašketiću, zahvaljujem na uĉešću u našem radu. Sada je po planu da preĊemo na pitanja koja su upućena Ministarstvu ekonomije. Da li imamo predstavnike Ministarstva ekonomije, ministra? Samo da dobijemo izvještaj da li je neko iz Ministarstva ekonomije, ministar ili neki od pomoćnika tu i onda ćemo odluĉiti šta dalje, ili kratka pauza ili ako su tu nastavljamo. Na putu je. Pauza pet minuta. Hvala vam. - pauza Poštovane kolege, nastavljamo sa radom. Došli smo do pitanja koja su upućna Ministarstvu ekonomije. Ministar je tu, pozdravljam ga i odmah dajem rijeĉ kolegi Janku Vuĉiniću koji ima pitanje. Nakon njega, kolega Mićo Orlandić. Izvolite.
  • Zahvaljujem, predsjedavajući. Poštovana Skupštino, uvaţeni gospodine ministre, poštovani graĊani, S obzirom da već duţe vrijeme nemamo nikakve informacije o ţeljezari "Tošĉelik" Nikšić, ni od strane vlasnika a ni od strane predstvnika radnika, onda bi moje poslaniĉko pitanje bilo u vezi ţeljezare "Tošĉelik" Nikšić. To što nema nikakvih informacija od strane radnika se moţe i razumjeti, jer je u Nikšiću gospodin Lala Nikĉević sa njegovorm ekipom za eliminaciju, tako da on eliminiše svakog predstavnika radnika koji kaţe istinu o Ţeljezari.
  • Gospodine Vuĉiniću, nemojmo o imenima. Naravno, oko Ţeljezare smo svi zainteresovani, ja posebno, i molim vas da oko problematike Ţeljezare razmatramo na drugi naĉin.
  • Dozvolite mi da nastavim sa diskusijom. Afera "snimak" je otkrila da se to radi uz propisanu terapiju od strane šefa Đukanovića. To što nema nikakve informacije od strane vlasnika je iz razloga što, izgleda, nemaju šta dobro da kaţu iz Ţeljezare "Toš ĉelik" Nikšić, ali zbog ogromnog znaĉaja koji ima ova fabrika i zbog velikog interesovanja javnosti, ja bih ţelio da vam postavim sljedeće pitanje: Dokle se stiglo u realizaciji dogovora sa vlasnicima Ţeljezare Tošĉelik Nikšić, koliko je zaposleno novih mladih radnika i kolika je ostvarena proizvodnja u Ţeljezari Tošĉelik? Da li, osim one ĉasne rijeĉi, gospodina Fuata Tosjalija, imate bilo kakav drugi ugovor u pisanoj formi kojim se vlasnik Ţeljezare obavezao da će ispuniti to što je obećao ili ste Ţeljezaru Nikšić prodali onako na rijeĉ kao beznaĉajnu zanatsku radionicu i sada nam industrija ĉelika u Crnoj Gori zavisi od toga da li će Fuat Tosijali ispuniti datu rijeĉ ili ne. Da li je istina da je turski investitor osloboĊen poreza i dijela doprinosa na zarade zaposlenih? Kratko obrazloţenje. Podsjetio bih vas, kada je Tosjali holding preuzeo Ţeljezaru Nikšić, onda je organizovana pres konferencija na kojoj ste bili prisutni i vi, gospodine ministre, zajedno sa vlasnicima, i tada je Ţeljezari koja je kroz postupak steĉaja oĉišćena i od dugova i od viška radnika, predviĊena blistava budućnost sa proizvodnjom od 400.000 tona kvalitetnih ĉelika, godišnjim prometom od 500 miliona eura i zapošljavanje od 550 radnika. Nedugo zatim ste došli u posjetu Ţeljezari zajedno sa bivšim premijerom gospodinom Lukšićem i tada je sve to potvrĊeno, uz obećanje da će u Ţeljezaru Nikšić biti investirano 35 miliona eura za jedno kratko vrijeme, ĉini mi se na tri godine, tada ste to izjavili, a na pitanje novinara da li postoji bilo kakav pisani ugovor kojim se on obavezao da će ispuniti to obećanje, Fuat Tosjali je rekao da je dovoljna njegova rijeĉ. U tome se sadrţi moje poslaniĉko pitanje i ţelio bih konkretne odgovore. Hvala.
  • Zahvaljujem. Ministar Kavarić ima rijeĉ. Izvolite.
  • Zahvaljujem gospodinu Vuĉiniću na postavljenom pitanju. Ţeljezara je kolektiv koji je sve ovo vrijeme zahtijevao punu paţnju svih struktura u drţavi, i Vlade, i Sindikata, i bilo koga kome dobrobit ekonomskog oporavka u Crnoj Gori leţi na srcu. Što se tiĉe konkretnog odgovora, on glasi na sljedeći naĉin. Kao što je već poznato, imovina Ţeljezare Nikšić je prodata na trećem javnom oglasu o prodaji cjelokupne imovine AD Ţeljezara Nikšić u steĉaju javnim nadmetanjem. Postupak javnog nadmetanja je sproveden 30. aprila 2012. godine. Na osnovu objavljenog oglasa i cjelokupne dokumentacije iz sprovedenog javnog nadmetanja, shodno ovlašćenjima utvrĊenim ĉlanom 33 134 Zakona o steĉaju, dana 4.05.2012. godine, steĉajni upravnik je donio odluku da se kompanija Tošĉelik proglasi kupcem cjelokupne imovine Ţeljezare Nikšić AD u steĉaju jer je ponudila najvišu kupoprodajnu cijenu u visini od 15.100.000 eura i ispunila sve uslove iz oglasa. Kompanija Tošĉelik je uplatila kupoprodajnu cijenu i kako je ovim izvršena prodaja imovine Ţeljezare Nikšić sa kompanijom Tošĉelik steĉajni upravnik zakljuĉio je odgovarajući ugovor o kupoprodaji. S obzirom da je kupac kupio imovinu, a ne pravno lice, kupac je registrovan u ovom privrednom društvu prijavio kupljenu imovinu kao svoj dio u tom privrednom društvu. U zavisnosti od kretanja na trţištu, oĉekujemo dobre poslovne odluke u smislu povećanja uĉešća kvalitetnog ĉelika u ukupnoj proizvodnji, iako to nije obaveza definisana kupoprodajnim ugovorom. Tošĉelik je najavio investicioni program kojim planira da u narednih pet godina uloţi 35 miliona eura i poveća proizvodnju do nivoa 400.000 tona godišnje, što je moguće postići maksimalnim iskorištenjem kapaciteta nove elektroluĉne peći. Paralelno sa tim priprema se sistematizacija koja će pratiti razvoj kompanije i na osnovu koje će se vršiti zapošljavanje. Oĉekivanje je da će broj zaposlenih, nakon sprovedenih investicija, biti oko 550. Tošĉelik je do sada zasnovao stalni radni odnos sa 212 zaposlenih dok je sa 102 zaposlena zasnovao radni odnos na neodreĊeno vrijeme, a 20 lica je angaţovao po osnovu ugovora o vršenju usluga. Planirano je da se povećanjem proizvodnje postepeno poveća i broj zaposlenih. U toku su aktivnosti na istraţivanju trţišta kako bi se proizvodni program uskladio sa zahtjevima trţišta i omogućio što bolji plasman gotovih proizvoda. Poĉela je proizvodnja u novoj peći u ĉeleĉani. Sada se proizvodi oko 880 tona mjeseĉno, a stavljanjem nove opreme u funkciju doći će do postepenog povećanja proizvodnje ne samo u Ĉeleĉani nego i u ostalim pogonima, Bluming, Kovaĉnici u skladu sa poslovnom politikom. Evidentno je da je posljednjih godina nastupila finansijska kriza kako u svijetu tako i u Evropi i u našoj drţavi. Posljedice te krize se reflektuju, izmeĊu ostalog, i na investicione aktivnosti, pa je u tom smislu bilo potrebno intenzivirati napore ka privlaĉenju investitora, naroĉito stranih. U tom cilju je Vlada Crne Gore 29. decembra 2011. godine usvojila program podsticaja razvoja biznisa. Programom se ţeli podstaći razvoj mikro i malih proizvodnih preduzeća na infrastrukturno opremljenom zemljištu, povećati zaposlenost u manje razvijenim opštinama, kao i aktivirati kapital domaćih i inostranih investitora koji bi prepoznali interes za sprovoĊenje i unapreĊenje ovog projekta. Programom su definisane prednosti osnivanja proizvodnih kapaciteta u Crnoj Gori, poslovni ambijent na drţavnom nivou, kao i povoljan ambijent na nivou lokalnih samouprava. Obuhvaćeni su i predlozi mogućih poreskih i administrativnih olakšica na lokalnom nivou. Razvojem biznis zone na nivou jedinica lokalne samouprave ţeli se podsticati ravnomjerni razvoj Crne Gore i povećanje zaposlenosti. Drţava je u cilju privlaĉenja investicija usvojila program podsticajnih mjera, a svaka opština treba, u cilju postizanja tog cilja, donijeti odluku o olakšicama za ulaganje. U skladu sa tim, Skupština Opštine Nikšić je donijela odluku o proglašenju biznis zone Nikšić i ovom odlukom su definisane povoljnosti koje se odobravaju budućim investitorima u toj biznis zoni. Ostavljen je rok do koga vaţe ove povoljnosti koji je vezan za rok primjene uredbe o subvencijama za zapošljavanje odreĊenih kategorija nezaposlenih lica, a u skladu sa podsticajnim mjerama koje je odobrila drţava. Tošĉelik, Stil Nikšić DOO Nikšić posluje u zoni i plaća poreze i doprinose koristeći definisane povoljnosti za poslovanje u biznis zoni Nikšić. Ako dozvoljavate, na kraju bih naveo par teza i, naravno, dostavićemo odgovor u pisanoj formi poslaniku Vuĉiniću. Ţeljezara je kupljena kroz postupak steĉaja. Znaĉi, sa formalno-pravnog aspekta ne postoji nikakva obaveza investitora. Investitor je dostavio investicioni plan kao gest svoje dobre volje i iskrenih namjera da se u Ţeljezari obezbijedi ono što bi nam bilo svima nama interes, proizvodnja, a ne da Ţeljezaru, to svi mi u ovoj sali jako dobro znamo, da je postojala i ta mogućnost da Ţeljezaru neko kupi za staro gvoţĊe. Kupio je investitor koji ţeli da investira i koji je, usuĊujem se reći, iskrenost svojih namjera dokazao dostavljanjem toga investicionog plana na koji nije bio obavezan. S toga aspekta, ne vidim nikakvog razloga da ne vjerujemo. Mislim da svi zajedno treba da preuzmemo odgovornost ili volju da pokaţemo, da pomognemo da se realizuje nešto što moţe da preporodi grad Nikšić. Znamo da je tome prethodila situacija kada je stanje, što se tiĉe proizvodnje u Ţeljezari tokom steĉaja, bilo gotovo neodrţivo, brojali smo dane, mjesece ili nedjelje koliko moţe takav proces da traje. Znamo da prije ovoga nijesmo imali nijednog ponuĊaĉa koji je ponudio bilo šta sliĉno, odnosno koji je ponudio bilo šta, postojala su tri tendera prije toga. Što se tiĉe koncepta biznis zona o kome ste pitali, to je koncept koji na raspolaganju stoji svakoj od 21 lokalne samouprave u Crnoj Gori. Opština Nikšić je to odluĉila da iskoristi na sljedeći naĉin. Ono što je primarna proizvodnja ţeljeza ne nalazi se u biznis zoni, ne postoje biznis olakšice po tom pitanju. Ono što je dodatna finalna prerada i sve ono što su komplementarni sadrţaji koji se nalaze ne samo na teritoriji današnje Ţeljezare nego i na mnogo širem podruĉju, moţe da bude predmet olakšica koje proizilaze iz biznis zone. Hvala. Izvinjavam se ako sam prekoraĉio vrijeme.
  • Hvala vama. Kolega Vuĉinić ima rijeĉ. Izvolite.
  • Gospodine ministre, traţio sam od vas konkretne odgovore, a vi kao kiša oko Kragujevca, da će za jedno izvjesno vrijeme biti ispunjeno. MeĊutim, ĉisto sumnjam. Samo bih vas sada podsjetio na trgovinsku razmjenu koja je tekla izmeĊu drţave Turske i drţave Crne Gore koja je pratila ovu zadnju promašenu privatizaciju, što se tiĉe Ţeljezare Nikšić. Prvo je jedna turska firma CVS "Makina" koja se bavi proizvodnjom i instaliranjem metalurške opreme, instalirala elektroluĉnu peć u Ĉeliĉani u Ţeljezari i kako je Ţeljezara ušla u steĉaj tu peć je naplatila od graĊana Crne Gore 33 miliona eura. Šta se desilo dalje. Druga turska firma Tosjali holding je kupila tu istu peć za 15 miliona eura, ali dobro bi bilo da je ona kupila samo tu peć. Ona je kupila i svu imovinu Ţeljezare za tih 15 miliona evra, a danas knjigovodstvena vrijednost Ţeljezare iznosi 105 miliona evra. Moţda ovi podaci koje sam iznio dovoljno govore o tome zbog ĉega se danas drţava Crna Gora nalazi pred bankrotom, a zbog ĉega je Turska ekonomska velesila. Nego da se vratimo na moja postavljena pitanja i vaše odgovore. Nijeste mi rekli kolika je proizvodnja. Ja ću vam reći. Od kad su Turci preuzeli Ţeljezaru ta proizvodnja je nešto oko sedam hiljada tona. To je bila nekad nedeljna ili desetodnevna proizvodnja, prije nego što su došli oni slogani "Da ţivimo bolje" i "Godine poĉinju januarom". Što se tiĉe investicija, dok sam bio u Ţeljezari, dok me nijesu istjerali na jedan brutalan naĉin, prve investije su bile fotografije okaĉene u holu. Sa tih fotografija su se smiješili likovi vlasnika i, mislim, turskog predsjednika Vlade. Bila je zanimljiva fotografija koja je pokazivala kako su ti današnji vlasnici Ţeljezare poĉeli biznis. Na tim fotografijama su bili prikazani šporeti i sulundari i njihova ogaravljena lica. Mi smo se u Ţeljezari ĉudili kako se od takvog biznisa moglo doći do neke kompanije, ali smo zakljuĉili da su zime u turskoj bile vrlo hladne. MeĊutim, imamo i mi takvih biznismena koji su poĉinjali na isti naĉin. Što se tiĉe zapošljavanja mladih radnika, to je vrlo malo. Danas u Ţeljezari se ne zapošljava na odreĊeno vrijeme, na primjer za mjesec dana ili dva mjeseca, danas se u Ţeljezari zapošljava na dan, dva, deset dana. Znaĉi, ti mladi radnici koji su traţili posao, koji su traţili uhljebljenje i da od tih plata izdrţavaju familiju, danas mogu da rade u Ţeljezari samo za nadnicu. Šta je epilog svega - da imamo Ţeljezaru koja radi od danas do sjutra i da industrija ĉelika u Crnoj Gori zavisi od toga da li će se gospodin Tosijali smilovati i odrţati rijeĉ. To je zbilja i to je ĉinjenica na šta je spala industrija ĉelika u Crnoj Gori, a juĉe nam je premijer pohvalno govorio o vlasniku Ţeljezare i o perspektivi industrije ĉelika. Hvala.
  • Zahvaljujem. Nemate pravo, osim zbog aktuelnosti problematike minut, jer mislim da je znaĉajno da pojasnite.
  • Samo da komentarišem kratko po pitanju cifara. Dakle, ovo je problematika koja se odnosi na CVS Makinu. To je dio potpuno drugog procesa koji je prethodio procesu steĉaja u kome je CVS Makina bio partner prethodnog vlasnika iz Ţeljezare koji je izgubio svoja prava u Ţeljezari uvoĊenjem steĉajnog postupka. Što se tiĉe konkretnog pitanja, ja sam rekao kolika je proizvodnja. Proizvodnja je 880 tona mjeseĉno i slaţem se da je to jako malo. Mislim da ćemo se i oko tog pitanja lako sloţiti da svi treba da uradimo sve da oni doĊu do tih 400 hiljada tona koje su obećali i dostavili kao dio investicionog programa. Što se tiĉe trţišnog procesa, to je neumitnost. Kroz ovaj proces firma vrijedi onoliko koliko je spreman neko da izdvoji za nju, a svi mi dobro znamo da niko nije bio spreman da izdvoji prebijene pare dok se nijesu pojavili oni sa ovim predlogom. Znaĉi, išla su tri tendera gdje je bila poĉetna cijena od 30 miliona, ne 105 to je bila procjena steĉanog upravnika, da bi se došlo do cifre od 15 kada smo u poslednjem momentu imali investitora.
  • Zahvaljujem. Kolega Vuĉiniću, imate minut.
  • Pored svih vaših odgovora, gospodine ministre, istina je sledeća: Ţeljezara Nikšić je prodata na rijeĉ Fuatu Tosijaliju. Oni koliko je sjutra mogu da likvidiraju Ţeljezaru, da ti radnici koji su tamo ostanu bez posla i da ostanemo bez proizvodnje ĉelika u Nikšiću, a i u Crnoj Gori. To je ĉinjenica i to je istina. Mislim da je to porazno danas pošto smo dozvolili da jedna velika fabrika po kojoj je bila prepoznata ne samo Crna Gora i ne samo Nikšić, doĊe na te grane da moţe neki tamo gospodin Fuat Tosijali da je zatvori kako mu se ćefne. Hvala.
  • Zahvaljuejm. Idemo dalje, mada primjećujem da ovdje treba uskladiti neke podatke. Gospodin Vuĉinić je govorio o mjeseĉnoj proizvodnji od nekih sedam hiljada, koliko se ja sjećam, a vi ste govorili o 880 tona.
  • Od kada je Tosijali holding preuzeo Ţeljezaru Nikšić proizvodnja je nešto oko sedam hiljada tona, za nepunu godinu dana. To je bila nekada nedeljna proizvodnja, nekada kad je Ţeljezara radila punim kapacitetom. Znaĉi, od one godišnje proizvodnje 300 hiljada tona ili 400 hiljada tona koju obećava današnji vlasnik, mi imamo nedeljnu proizvodnju od sedam hiljada tona izlivenog ĉelika, a što se tiĉe robe koja je prodata ta cifra je daleko manja. Hvala.
  • Dobro, zahvaljujem. Idemo dalje. Obaviješten sam da je pitanje koje je uputio kolega Orlandić preusmjereno prema Ministarstvu poljoprivrede, tako da će na to pitanje biti odgovoreno kada ministar poljoprivrede bude tu. Sada dajem rijeĉ kolegi Bojoviću, nakon njega koleginica Kalezić. Izvolite.
  • Hvala, gospodine potpredsjedniĉe. Ministru ekonomije Vladimiru Kavariću postavio sam sledeće poslaniĉko pitanje: Gospodine ministre, kada će Vlada Crne Gore, odnosno Ministarstvo ekonomije raspisati meĊunarodni tender za dodjeljivanje koncesije na eksploataciju laporca sa tehnogenog leţišta Jagnjilo u Pljevljima i izgradnju fabrike cementa, imajući u vidu da je za taj posao veoma zainteresovan veliki broj stranih investitora? Obrazloţenje: Prostornim planom Crne Gore predviĊena je lokacija za izgranju cementare na podruĉju sela Otilovići u Opštini Pljevlja u neposrednoj blizini odlagališta Rudnika uglja na kom se nalazi oko 60 miliona tona laporca, osnovne sirovine za proizvodnju cementa. Vlada Crne Gore je krajem 2008. godine raspisala javni poziv za dodjelu koncesije za detaljna geološka istraţivanja i eksploataciju cementnog laporca na tehnogenom leţištu Jagnjilo kod Pljevalja. Nakon sprovedenog postupka donesena je odluka o dodjeli koncesija investitoru konzorcijum "Kolaz SA- Francuska" i D.O.O "Montenegro cement kompani" - Pljevlja. Radi javnosti ţelim da ih upoznam da je vlasnik firme "Montenegro cement kompani" ubijeni biznismen iz Kotora Dragan Dudić. Dakle, njegovoj firmi je Vlada Crne Gore 2010. godine dodijelila koncesije na laporac i otvorila mu prostor da gradi cementaru u Pljevljima. Ugovor sa odabranim ponuĊaĉem iz dobro poznatih razloga nije realizovan, iako je ponuĊaĉ uz uĉešće Opštine Pljevlja izvršio kupovinu zemljišta na predviĊenoj lokaciji za igradnju cementare, sproveo izvjesna istraţivanja i djelimiĉno izvršio pripremne radove na tom lokalitetu. S obzirom na rokove koji su bili predviĊeni javnim pozivom i ĉinjenicu da već više od dvije godine nema nikakvih aktivnosti investitora, Vlada nije preduzela nikakve korake da obnovi javni poziv, odnosno da pruţi šansu drugim investitorima da nastave realizaciju ovog posla koji je od izrazito velikog znaĉaja za sve graĊane opštine Pljevlja. Ĉinjenica je da postoje zainteresovani investitori, što je javno u nekoliko navrata potvrdio i aktuelni predsjednik Vlade Crne Gore. Interesovanje za izgradnju cementare u Pljevljima izrazilo je više stranih kompanija od kojih je najobziljnija GPU Sfera iz Sankt Peterburga sa kojom je Opština Pljevlja potpisala ugovor o osnivanju akcionarskog društva "Crnogorski cement Pljevlja", ĉije formiranje se privelo kraju. Ovaj investitor traţi da resorno ministarstvo raspriše tender za koncesije na laporac, da Luka Bar da u zakup plac za izgradnju dva silosa gdje bi bio skadišten cemenat i da drţava izmijeni prostorni plan Crne Gore i u njemu predvidi krak pruge Pljevlja- Prijepolje, što je i sa stanovništa koštanja i sa stanovišta izgradnje najracionalnija varijanta. Dakle, rijeĉ je o uslovima koje će traţiti svaki ozbiljni investitor da bi obezbijedio plasman viška prizvoda na inostrano trţište. Imajući sve to u vidu, a prije svega znaĉaj eksploatacije laporca za Opštinu Pljevlja i Crnu Goru u cjelini, smatram da bi odgovarajući tender trebalo da bude raspisan u najskorije vrijeme i stalno otvoren do pojave investitora koji bi ispuanjavao predviĊene uslove, pri ĉemu bi svaki zainteresovani investitor bez diskriminacije ili proteţiranja bio sa punom paţnjom i uvaţavanjem tretiran od strane Vlade Crne Gore. Završavam reĉenicom: U suprotnom, moţe se sa pravom zakljuĉiti da Vlada Crne Gore nije zainteresovana za valorizaciju mineralnih sirovina koja se nalaze na podruĉju Opštine Pljevlja, a samim tim ni za ekonomski oporavak i dalji razvoj ove sredine i ukupnog sjevera Crne Gore.
  • Zahvaljujem. Uvaţeni poslaniĉe Bojoviću, direktan i pisani odgovor na vaše pitanje glasi: Sa razvojnog aspekta naše privrede, posebno su znaĉajna leţišta cementnog laporca u okolini Pljevalja, jer se radi o velikim leţištima kvalitetne sirovine koja moţe da se otkopava kao otkrivka uglja pri površinskoj eksploataciji. Polazeći od prethodno navedenog kao i od zainteresovanosti odreĊenog broja pravnih subjekata za dobijanje koncesije Ministarstvo za ekonomski razvoj tada, a sada Ministarstvo ekonomije 2008. godine je pokrenulo zakonsku proceduru za dodjelu koncesija. Ministarstvo je od tada u više navrata objavljivalo javni poziv na koji nije bilo prispjelih ponuda. Nakon interesovanja investitora "Kolasa"iz francuske i D.O.O. "Montenegro Cement Kompani" Pljevlja za dobijanje koncesije za izgradnju cementare i tu smo u potpunosti saglasni sa uvaţenim poslanikom Bojovićem. Ministarstvo ekonomije je objavilo Javni poziv zainteresovanim investitorima za dodjelu koncesije za detaljna geološka istraţivanja i eksploataciju mineralne sirovine cementnog laporca na tehnogenom leţištu "Jagnjilo" kod Pljevalja dana 19.12. 2009. godine. Za dodjelu navedene koncesije dostavljena je jedna ponuda i to Konzorcijum koji ĉine "Kolasa Francuska" i D.O.O "Montenegro Cement Kompani" Pljevlja. Vlada Crne Gore na sjednici od 06.maja 2010. donijela je odluku o dodjeli koncesija za detaljna geološka istraţivanja i eksploataciju mineralne sirovine na tehnogenom leţištu. D.O.O "Montenegro Cement Kompani" je u većem dijelu vlasnik zemljišta koji zahvata lokalna studija lokacije Otilovići kojom je predviĊena fabrika cementa, a ostali vlasnici su fiziĉka lica. U skladu sa ĉlanom 3 odluke Ugovor o koncesiji trebao se zakljuĉiti u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu odluke. U ovom roku investitor nije pristupio zakljuĉenju ugovora, a ni kasnije se nije interesovao za zakljuĉenje istog. Ministarstvo ekonomije je već pokrenulo proces ponovne procedure za dodjelu predmetne koncesije s obzirom na znaĉaj koji ona ima za grad Pljevlja i za Crnu Goru. Inicijator ove aktivnoti ministarstva je iskazana zainteresovanom od strane Opštine Pljevlja i njenog partnera graĊevinsko proizvodnog udruţenja Sfera iz Sant Peterburga. Ĉim se riješe pravne dileme koje se tiĉu same tenderske procedure, a koje su proistekle iz ĉinjenice da je raniji tender bio raspisan u skladu sa Zakonom o uĉešću privatinog sektora u vršenju javnih usluga, a da je sada na snazi Zakon o koncesijama Ministarstvo ekonomije će uvrstiti predmetnu koncesiju u plan davanja koncesija i objaviti Javni poziv za podjelu koncesija. Sa stanovišta opet procedure, tender sam po sebi ne moţe biti stalno otvoren, jer to ne dozvojavaju stroge zakonske procedure koje vaţe u ovoj oblasti, ali Ministarstvo ekonomije je uvijek otvoreno za sve pozitivne inicijative kada je upravljanje mineralnim resursom u pitanju, napominjući da u Ministarstvu ne postoji bilo kakav diskriminatorski odnos prema bilo kom investitoru i da su svi zainteresovani investitori izloţeni našoj punoj paţnji i uvaţavanju. Dakle, kao direktan odgovor na ono što da kaţemo provijava izmeĊu redova, a dijelom i reĉeno krajnje eksplicitno, Vlada Crne Gore je ekstremno zainteresovana da se dogodi investicija u fabriku proizvodnje cementa u Pljevljima na lokalitetu "Jagnjilo". O tome jako je dobro upoznata lokalna samouprava. O tome je lokalna samouprava jako dobro upoznata da smo rekli da ćemo staviti sve što su naše mogućnosti, raspisati tender onoga momenta kad dobijemo signal iz Opštine da Konzorcijum ili bilo koja druga pravna forma izmeĊu Opštine i investitora iz firme Sfera je u kapacitetu da nastavi proces. Stojimo i sada iza toga i otvoreni smo u potpunosti za svaki predlog koji će se naći u funkciji realizacije ove investicije i siguran sam da to gradonaĉelnik jako dobro zna, gradonaĉelnik Pljevalja i da će on to isto potvrditi. Opet ponavljam, spreman sam danas, sjutra, kada god treba da sjednemo ponovo da rezimiramo, ko šta treba da uradi da bi se do ove investicije došlo. Hvala.
  • Zahvaljujem. Kolega Bojović ima rijeĉ.
  • Hvala, gospodine potpredsjedniĉe. Gospodine ministre, Vi ste nam objasnili kako ste dodijelili koncesije Dudićevoj firmi. TakoĊe, rekli ste nam da je Dudićeva firma još uvijek vlasnik 80% zemljišta, što je taĉno. Za otkup tog zemljišta, upoznaću vas ili podsjetiću vas, uĉestvovala je i Opština Pljevlja, kršeći odreĊene zakone i propise u vrijeme kada je DPS vršio vlast u Opštini Pljevlja. Dakle, posao se namještao Draganu Dudiću. Sada kaţete kako je pravi razlog što se dalje ne otvara prostor za ulaganje nekih novih investitora to što postoje pravne dileme. Ja mislim da je vrlo lako razriješiti pitanje pravnih dilema samo ukoliko postoji volja u Ministarstvu ekonomije i u drugim nadleţnim ministarstvima. Ovdje se oĉigledno radi o tome da Vlada namjerno odugovlaĉi i odlaţe raspisivanje tendera za koncesije na Laporac koje bi mogao da iskoristi neki drugi investitor. Dakle, motiv za postavljanje ovog pitanja, prije svega, leţi u ĉinjnici da je poslednjih nekoliko godina više investitora pokazalo interesovanja. Izdvojio sam investitora iz Rusije, s obzirom da je on dao vrlo konkretnu ponudu i razraĊen plan koraka za realizaciju investicije. Ovaj investitor je ponudio da uloţi 305 miliona evra, 210 miliona evra u cementaru i 95 miliona u krak pruge Pljevlja - Prijepolje. Znaĉi, tako bi i Opština imala koristi od ubiranja raznih prihoda i Ţeljeznica Crne Gore od transporta cementa i Luka Bar od skladištenja cementa. U toku investicionih radova bilo bi angaţovano od hiljadu do hiljadu i 200 radnika, sva pljevaljska graĊevinska operativa bi bila angaţovana, dok bi stalno zaposlenje dobilo preko 400 Pljevljaka. Dakle, ruski investitor nam je ponudio da od svojih para izgradi krak pruge Pljevlja - Prijepolje. Juĉe smo ĉuli premijera koji nam je obećao prugu Pljevlja- Bijelo Polje - Berane. Samo nam nije rekao od kojih para bi se to gradilo i kad bi se završilo. Znajući kako su završila sva njegova obećanja, apslolutno je jasno da se to ne bi dogodilo nikad. Dakle, ova vlast je zarobila resurse na sjeveru Crne Gore i postavlja se pitanje, zašto se i na koga u ovom trenutku ĉeka? Ko je bacio oko na taj gore resurs ili je to sve povezano sa Draganom Dudićem i ljudima koji stoje oko njega? Da je u pitanju investitor koji je spreman, apsolutno sam siguran, na korupcionaški dio, vi bi mu otvorili prostor za ulaganja u roku od nekoliko dana. MeĊutim, pošto se vjerovatno radi o investitoru koji je vrlo ozbiljan i koji je spreman da poštuje zakone i nije spreman da ulazi u korupcionaške dilove ovo se sve odugovlaĉi i oteţava. Dakle, vlast ne moţe da se pohvali ni jednim jedinim ozbiljnim investitorom, stranim investitorom na sjeveru Crne Gore. Kakve nam investitore dovodi ova vlast najbolji je primjer privatizacija Korporacije "Jakić" i Kompanija "Vektra Montenegro". Dakle, ovaj primjer i ovaj sluĉaj pokazuje da u Crnoj Gori ne postoje uslovi za slobodno trţište i uslovi za slobodnu konkurenciju, već da je trţište u Crnoj Gori krajnje kontrolisano i dirigovano. Hvala.
  • Zahvaljujem. Ministar Kavarić ima minut.
  • Evo da bi bili do kraja precizni i jasni. Raspisaćemo tender onoga momenta kada stigne zahtjev iz Opštine Pljevlja da su spremni za realizaciju onoga projekta za koji vi kaţete da je spreman. Mislim da je to tako u redu pogodba, evo javno kaţem, takva inicijativa iz Opštine Pljevlja nije stigla. Ono što je bilo iz Opštine Pljevlja jeste vrlo konstruktivan dijalog kako da riješimo sve ono što su problemi i ono što je bio naš potupuno jasan stav. Onoga momenta kada ih riješite unutar mi ćemo da raspišemo tender toga momenta. Mi tu inicijativu nismo dobili do kraja i ne radi se ni o kakvom odugovlaĉenju sa strane Opštine Pljevlja, nego o realnim problemima koji treba da se riješe. Evo opet ponavljam, dogovor je kad Opština Pljevlja riješi sa investitorom ono što je u njihovom domenu mi ćemo toga momenta poslati Vladi predlog da se raspiše tender. Hvala.
  • Zahvaljujem. Kolega Bojović, minut.
  • Hvala, potpredsjedniĉe. Kako to, Vi nama recite, da je Dudićeva firma 2010. godine ekspresno, po ubrzanom postupku i proceduri dobila tender za Laporac i dobila koncensije, a sada nam Vi navodite kako postoje odreĊene pravne poteškoće, dileme i traţite od opštine da vama uputi zahtjev i tako dalje, za raspisivanje tendera, što apsolutno nije potrebno. Dakle, kako je on tada dobio po ubrzanoj proceduri koncesije na laporac i otvoren mu je prostor da uĊe u ovu investiciju, a jednom ruskom investitoru koji treba da uloţi 305 miliona evra se to ne omogućava. Dakle, Dragan Dudić, podsjećam kao pripadnik narko-klana,koga je svojevremeno pomilovao aktuelni predsjedniĉki kandidat Filip Vujanović, koji će da izgubi izbore, je po ubrzanoj proceuri dobio tender vrlo lako i bez pravnih dilema dok se ruskom investitoru to ne omogućava.
  • Idemo dalje. Koleginica Kalezić sada ima rijeĉ. Kolega Boro Banović ulazi upravo u salu i neka se pripremi.
  • Gospodine potpredsjedniĉe i predsjedavajući, poštovane koleginice i kolege poslanici, gospodine ministre, Ja sam sasvim znajući kakvo pitanje postavljam, ovo pitanje sam postavila ministru odrţivog razoja i turizma, gospodinu Gvozdenoviću. Taĉno je da se dio pitanja odnosi na resor koji pokriva gospodin Kavarić, jer se radi o koncesiji, ali iz ĉitavog teksta se vidi da su 3/4 pitanja vezane za ono što je resor odrţivog razoja i turizma. Dakle, ja molim predsjedavajućeg da omogući i u drugom dijelu kada tu bude prisutan gospodin Gvozdenović, da se onaj dio, veći dio pitanja, koji se odnosi na njegov resor obnovi, a ja sam upravo i naslovila tako raĉunajući da postoji neka komunikacija meĊu resorima. Pošto je gospodin Kavarić tu i ima dobru volju da odgovori, samo ću obrazloţiti. Sve je poteklo od konkretne koncesije koja je data na jednu malu hidroelektranu u Opštini Bijelo Polje. O ĉitavoj stvari već je u jednoj jako finoj emisiji u svom stilu koji graĊani i prepoznaju TV reporter Sead Sadiković u emisiji "Bez granica" govorio i već je bilo jasno da se priprema velika devastacija prostora i da je u pitanju ili neĉija neodgovornost ili prosto ĉitav niz propusta, što opet dolazi do toga da nije dovoljno odgovorno raĊeno. Ono što ţelim da naglasim, to je, šta se sada tamo dogaĊa. Pokrenuto je klizište kod sela Mojstir i ugroţen je veliki boroj kuća. Oĉigledno je da je klizište nastalo usled nestruĉno izvedenih radova na pristupnom putu koji je pratila sjeĉa velikog šumskog pojasa. Drugo, bujica Bistrice koja je ovih dana imala vrlo visok vodostaj odnijela je neke djelove te nove trase puta, a na jednom mjestu ga je i ptpuno presjekla. Veoma dovodim u pitanje da li je uopšte to raĊeno prema nekoj validnoj projektnoj dokumentaciji, taj put ili je raĊeno, kako to ĉesto, biva da koncensionar ovako malo odluĉi kuda mu je lakše i jeftinije i to se dogaĊa. Skoro je onemogućen pristup crkvi Svetog Nikole u Podvrhu, izuzetno vrijednom primjerku drvene crkve iz XVI vijeka, sa vrijednim ikonostasom i kao ukupan uĉinak obezbijeĊen je i degradiran predio koji je trebalo da bude zaštićen kao park prirode sa ĉuvenom Đalovića pećinom i lokalitetom Vraţiji virovi, a koji je veliki potencijal za razvoj turizma u Opštini Bijelo Polje. Znaĉi, jedino što moţe, moţda, da odgovori gospodin Kavarić, to je, da li će koncensionaru biti oduzeta koncesija usled ovakvog odnosa? Drugo, ko će da nadoknadi štete graĊanima kojima su ugroţene kuće, ekonomske zgrade, pa i proizvodne površine? Toliko za sada.
  • Zahvaljujem. Ministre Kavariću, imate rijeĉ. Izvolite.
  • Zahvaljujem, ne samo na pitanju, nego i na zaista preciznom definisanju i odgovornosti i onoga što je institucijalna podjela rada. Ono što je direktno nadleţnost Ministarstva ekonomije je upravo ono što ste rekli, koncesije. To bih na samom kraju odgovorio. Sada ako sam ja dobro shvatio, pitanje je postavljeno i drugom resornom ministru koji će sa svog aspekta odgovoriti, ali ako se slaţete ja bih proĉitao, s obzirom da je to bio predmet meĊuresorske komunikacije. Proĉitao bih ono što su bili nalazi inspekcija po pitanju direktnog odgovora na pitanje. Naknadno ćemo vam dostaviti u pisanoj formi i shvatam i od nadleţnog ministarstva. Konkretan odgovor je sledeći: Ugovor o koncesiji po kombinovanom aranţmanu za istraţivanje vodotoka Bistrica i tehno-ekonomskog korišćenja vodnog energetskog potencijala za proizvodnju elektriĉne energije u malim hidroelektranama zakljuĉen je u septrembru 2008. godine izmeĊu Vlade Crne Gore i Konzorcijuma Hajder extrem energy ĉiji su ĉlanovi dvije kompanije iz Austrije i jedne iz Bosne i Hercegovine. U skadu sa ugovorom koncesionar je dobio vodnu saglasnost za izgradnju male hidroelektrane Bistrica, Opština Bijelo Polje od Uprave za vode, a od Ministarstva odrţivog razvoja i turizma su mu izdati urbanistiĉko tehniĉki uslovi za izradu tehniĉke dokumentacije za izgradnju objekta malih hidroelektrana i graĊevinska dozvola. U cilju praćenja realizacije ugovora i postupanja koncesionara sa dobijenom graĊevinskom dozvolom Ministarstvo ekonomije je zahtijevalo da se izvrši inspekcijska kontrola izgradnje male hidroelektrane na ovom vodotoku. Na osnovu izvršene inspekcijiske kontrole radova na ovom lokalitetu od strane Uprave za inspekcijske poslove Ministarstvu ekonomije je dostavljen akt ovoga organa u kojem se, izmeĊu ostalog, navodi da je kontrola otpoĉela dana 18.09.2012. godine utvrĊivanjem ĉinjeniĉnog stanja. TakoĊe, 21.12.2012. godine izvršena je kontrola i konstatovano da koncensionar u momentu kontrole ne izvodi nikakve pripremne radove u datom momentu, zbog vremenskih uslova, a u odnosu na izvedeno stanje konstatovano zapisnikom od 18.09.2012. godine uraĊeno je sledeće: Trasa saobraćajnice uz lijevu obalu rijeke Bistrice uzvodno dovedena je do projektovane kote na cjevovod sa projektovanom širinom od 12 metara; Izvršeno oblaganje kamenim materijalom Kosina-Noţice puta prema projektu; Izvedeni su radovi na produbljivanju i ĉišćenju korita rijeke Bistrice, kao i proširenje korita na projektovane vrijednosti. S obzirom da se radi o pripremnim radovima u ovoj fazi je uraĊeno oko 95% radova predviĊenih idejnim projektom koji je uraĊen od strane "Extrem energy" DOO iz Sarajeva i "Lara fire" DOO iz Podgorice. Nadalje, od Uprave za inspekcijske poslove Ministarstvo ekonomije je aktom 19. marta 2013. godine informisano da je dana 03.09.2012. inspektor za vode podruĉne jedinice Berane izvršio vanredni inspekcijski pregled po zahtjevu DOO M – cam iz Bijelog Polja. Ovo društvo se obratilo zahjevom za vršenje inspekcijskog nadzora zbog pomora ribe u ribnjaku vlasnika DOO M- cam iz Bijelog Polja, usled izvoĊenja radova na rijeci Bistrici i zamućivanja vode. U izvještaju inspektora je navdeno da u momentu kontrole radovi na izgradnji male hidroelektrane nijesu izvoĊeni, pa samim tim nije bilo ni zamućenja vode. Redovnim inspekcijskim pregledom dana 24.09.2012. godine inspektor je konstatovao da je u momentu kontrole koncesionar izvodio radove u cilju pripremanja i probijanja grube trase, što se smatra pripremnim radovima. Radovima je obuhaćena lijeva strana vodotoka rijeke Bistrice od vodozahvata nizvodno u duţini od 500 metara i desna strana vodotoka rijeke Bistrice u duţini od pet kilometara. Prema saznanjima inspektora od tada do danas nijesu izvoĊeni bilo kakvi pripremni radovi, jedino od strane investitora radova vršena je sanacija klizišta kod sela Mojstir Opština Bijelo Polje. Imajući u vidu navedeno, nadleţne inspekcije nijesu utvrdile nepravilnosti, a inspektor u skladu sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru ima propisane obaveze i ovlašćenja u otklanjanju nepravilnosti. Kao i kada se u postupku inspekcijskog nadzora utvrdi da je povrijeĊen zakon ili drugi propis ili da se ne poštuju propisani standardi ili normativi i inspektor je obavezan da preduzme upravne mjere i radnje utvrĊene posebnim propisom kojim je ureĊena oblast u kojoj se vrši inspekcijski nadzor. U vezi pitanja o oduzimanju koncesionih prava, Vlada Crne Gore će kao koncesionar pokrenuti postupak raskida kada se utvrde nepravilnosti i kršenje obaveza iz ugovora o koncesiji i zakona. Što se tiĉe direktnog pitanja koje je postavljeno na koncesiju, odnosi se na Ministarstvo ekonomije, nalazimo se u fazi usaglašavanja aneksa koji podrazumijeva davanje garancije od 6 miliona od strane investitora za radove koji se odnose na izgradnju same hidroelektrane i garancije koje proizilaze i sve odgovornosti od toga posla. Treba da se dostavi garancija u nekom jako kratkom periodu, mislim da je rok 30. april. Ukoliko ne dobijemo sve ono što je potrebno da bi se garantovalo adekvatno izvršenje ugovora u ovom kratkom periodu, opet naglašavam, ugovor će biti raskinut. U meĊuvremenu, stojim vam na raspolaganju za svaku inicijativu, pitanje u skladu sa svojim nadleţnostima i kroz skupštinski odbor, odnosno kroz parlamentarnu raspravu i mimo njega. Što se tiĉe konkretnih nalaza inspekcijskih organa dostavićemo vam u pisanoj formi. Hvala.
  • Imam i dopunsko pitanje, a hoću i da prokomentarišem. Hvala, precizno ste mi odgovorili ono što ste mogli da kaţete, iako sam ja, moram da vam kaţem, proteklog vikenda bila u Bijelom Polju i obavijestila se na izvoru dogaĊaja da ovo što vi navodite kao nalaze inspekcije moguće da je bilo pribliţno ali ne do kraja taĉno prije ovih kiša, a sada je situacija bitno drugaĉija. Molim vas, vi ste pomenuli i to je vjerovatno u nalazu inspekcije reĉeno, ali stvarno suviše stidljivo, da je investitor radio na sanaciji klizišta ispod sela Mojstir, a nigdje ne kaţe kako je nastalo klizište, kojih je razmjera klizište, koji su eksperti utvrdili obim klizišta i kakva su uputstva data za sanaciju klizišta? To je nešto što je jako osjetljivo. Drugo, prema neformalnom saznanju investitor iz Austrije se ogradio od tog posla i na kontakt nevladine organizacije Ekološko društvo Crne Gore rekao da traţi da ga više ne zovu jer on sa tim nema nikakve veze, što malo alarmantno ukazuje da tu ima nekih radnji o kojima mi ĉak i ne znamo a radi se o našem dragocjenom prostoru. Razmjere devastacije su takve da je raĊena smišljeno i programirano, prosto teško da bi se postigle tolike razmjere. Budući da to nije vaša nadleţnost, ja ću zahtijevati od gospodina Gvozdenovića da se time pozabavi, kao što ću zamoliti svoje kolege u Odboru za prostorno planiranje, ekologiju, poljoprivredu i turizam da poĊemo i da vidimo. Gospodin Sead Sadiković pravi emisiju gdje se suoĉavamo sa jednom uţasnom destrukcijom. Zbog ĉega - zbog toga što je napravljen niz pogrešnih procjena. Juĉe je premijer ministar ovdje rekao, doduše koristeći eufemizam, da postoji deficit znanja u organima uprave, moţda i u Vladi, mislim i Vlada je to. Zašto je eufamizam? Ovdje se radi o ogromnom neznanju, ali naţalost kombinovanim sa potpunom neodgovornošću, da bi se postigli takvi efekti. Dodatno pitanje bi bilo na osnovu ĉega se radi sanacija. Gospodin ministar je rekao da je po izvještaju inspekcije reĉeno da se radi sanacija. Za sanaciju je potreban projekt, za sanaciju klizišta je potreban projekt, to je jako ozbiljan posao. To je dodatno pitanje.
  • Zahvaljujem. Imam dodatno pitanje. Da li ćete odgovoriti sada ili na sljedećoj sjednici? U pisanoj formi, moţemo i tako.
  • Što se tiĉe dodatnog pitanja, dobićete do sljedeće sjednice. Ne moramo se drţati skupštinske procedure, to moţe da se desi i ranije ukoliko postoji bilo kakva neophodnost, pošto pominjete posljednje kiše koje su se desile. Znaĉi, ono što smo mi prezentirali su nalazi inspekcijskih organa koje smo imali do momenta sastavljanja pisma. To ne znaĉi da inspekcijski organ ne moţe da poĊe sjutra ujutro ponovo po zahtjevu koji moţe bilo koja strana da uputi. Tako da vam stojimo na raspolaganju da ovo dalje pratimo.
  • Kolega Boro Banović sada ima rijeĉ, nakon njega SrĊan Milić. Izvolite.
  • Hvala, potpredsjedniĉe. Poštovane kolege, uvaţeni ministre, Moje pitanje glasi: Koje mjere Vlada planira da sprovede u cilju bolje zaštite prava potrošaĉa? Mislim da je opštepoznato da su kršenja prava potrošaĉa uĉestala u našem društvu i da je to primjetno na šta ukazuje ĉinjenica da kontrola u toj oblasti nije na potrebnom nivou. Sami potrošaĉi imaju neka svoja udruţenja, ali nivo ingerencije tih udruţenja jeste prije svega savjetodavni i upozoravajući. Zato bih zamolio za odgovor informaciju na koji naĉin Vlada namjerava, ili već to radi, i šta misli da treba unaprijediti u smislu zaštite prava potrošaĉa u Crnoj Gori.
  • Zahvaljujem. Ministre, imate rijeĉ. Izvolite.
  • Zahvaljujem uvaţenom poslaniku Banoviću. Odgovor na postavljeno pitanje glasi: Vlada Crne Gore kontinuirano radi na unapreĊivanju zaštite prava potrošaĉa u Crnoj Gori kako u dijelu utvrĊivanja legislative tako i u dijelu efikasne implementacije ove politike. U toku 2012. i 2013. godine aktivno je raĊeno na izradi novog zakonodavnog okvira to jeste na izradi novog zakona o zaštiti potrošaĉa, koji će od strane resornog ministarstva biti proslijeĊen Vladi Crne Gore na razmatranje u aprilu ove godine i Predloga zakona o potrošaĉkim kreditima, koji se nalaze u skupštinskoj proceduri. TakoĊe, u ovoj godini planirana je izrada predloga zakona o zabrani obmanjujućeg oglašavanja. Predloţenim zakonom o zaštiti potrošaĉa vršiće se usklaĊivanje sa relevantnim izvorima prava Evropske unije i omogućiti efikasna zaštita potrošaĉa na trţištu kroz uvoĊenja obaveza trgovcima, koje se odnose na adekvatno informisanje potrošaĉa o robama i uslugama, isticanje cijena, izdavanje raĉuna i davanje prava potrošaĉima na ulaganje prigovora. TakoĊe, predloţenim zakonom riješiće se problemi uoĉeni u praksi koji se odnose na prodajne pogodnosti, prava potrošaĉa vezana za usluge od javnog interesa saobraznost robe ugovoru i garanciji, zatim na situacije u kojima mogu biti ugroţena prava potrošaĉa prilikom zakljuĉenja ili ispunjenja ugovora zakljuĉenih na daljinu, ugovora o finansijskim uslugama zakljuĉenim na daljinu i ugovora o turistiĉkim uslugama. S obzirom da se zakonom štite prava potrošaĉa kao fiziĉkih lica, posebna paţnja usmjerena je na efikasna pravna sredstva koja se daju na raspolaganje potrošaĉima i organizacijama za zaštitu potrošaĉa, kao i drţavnim organima nadleţnim za nadzor nad sprovoĊenjem ovoga zakona, naroĉito kroz mogućnost podnošenja kolektivnih tuţbi i vansudskog rješavanja sporova. TakoĊe ţelimo da naglasimo da je predlogom ovoga zakona predviĊena stroţa kaznena politika u odnosu na postojeći zakon, tako da će se kazne za prekršaje moći izricati u iznosu do 40.000,oo eura. Zakonom o potrošaĉkim kreditima će se prvi put urediti specifiĉnosti u odnosu izmeĊu potrošaĉa kao fiziĉkog lica kao i kreditora. Predlogom zakona o potrošaĉkim kreditima ureĊuju se ugovori o kreditu u kojima kao korisnik kredita nastupa potrošaĉ, informacije i prava vezana za ove ugovore, pristup kreditnom registru, kao i nadzor nad sprovoĊenjem zakona. Radi zaštite od nepoštenog ili zavaravajućeg oglašavanja, propisane su informacije koje mora sadrţati oglašavanje koje se odnosi na ugovore o potrošaĉkom kreditu. S tim u vezi predlog zakona propisuje odreĊene standardne informacije koje se pruţaju potrošaĉima u cilju omogućavanja oporezivanja razliĉitih ponuda. Znaĉajno se pojaĉava informisanost potrošaĉa u samoj pregovaraĉkoj fazi, propisivanjem informacija koje ponuĊaĉu moraju biti stavljene na uvid prije zakljuĉivanja ugovora, kao i kroz definisanje same forme i obavezne sadrţine kreditnog ugovora. Osim u dalji razvoj zakonodavnog okvira, Vlada usmjerava znaĉajne napore i u implementaciju ove politike kroz usvajanje nacionalnih programa zaštite potrošaĉa. Do sada su usvojena tri programa od kojih su se prva dva odnosila na periode 2008-2010, 2010-2012, a trenutno vaţeći program pokriva period od tri godine, 2012-2015. U pravcu poboljšanja informisanja svih uĉesnika u politici zaštite potrošaĉa, predstavnici NVO za zaštitu potrošaĉa ukljuĉeni su u obuke i radionice koje se organizuju u okviru IPA projekta Zaštita potrošaĉa i trţišni nadzor. TakoĊe, NVO Cezap je ostvario saradnju sa bugarskim nacionalnim udruţenjem aktivnih potrošaĉa i aplicirao za projekat Evropski potrošaĉki most koji je odobren od strane Evropske komisije. U okviru ovog projekta planirane su aktivnosti koje će omogućiti potrošaĉima da na što efikasniji i lakši naĉin budu upoznati sa svojim pravima, kao i mehanizmima koji su im dostupni u ostvarivanju istih. Na kraju naglašavamo da se ulaţu ogromni napori u pravcu zaštite potrošaĉa koji se ostvaruju kroz inspekcijski nadzor, tako da je samo od strane trţišne inspekcije u oblasti zaštite potrošaĉa u prethodnoj godini izvršeno 7.446 kontrola u kojima je utvrĊeno 5.164 nepravilnosti, izreĉeno 3.319 prekršajnih naloga u iznosu od 735.000 eura. TakoĊe je u ovom periodu privrednim subjektima kroz mjeru ukazivanja naloţeno povlaĉenje robe iz prometa i trajno zabranjen promet za 9068 komada robe, dok je do usklaĊivanja proizvoda sa zahtjevom bezbjednosti privremeno zabranjen promet za 2780 komada. Zahvaljujem.
  • Zahvaljujem se ministru na iscrpnom odgovoru. Da li je ovim novim zakonom koji pravite predviĊeno da se, pored nevladinih organizacija za koje ste rekli da su se ukljuĉile u izradu zakona i evropske projekte na podizanju nivoa kvaliteta zaštite, unutar drţavne uprave, unutar Vlade i resornih ministarstava predvidi neka kancelarija, neko tijelo, neki referat koji će ipak biti kao prvi na usluzi graĊanima prilikom potrebe da ih neko posavjetuje, da im ukaţe kojim putem da zaštite svoja prava. Nije baš lako doći do same nevladine organizacije a i njihov autoritet, moramo priznati, u ovoj fazi kod nas nije toliki da graĊani uvijek oĉekuju od njih pomoć u tom smislu. Drago mi je što smo dobili informaciju da je ono što se prvenstveno oĉekuje od drţavne uprave ovaj inspekcijski dio, po meni najvaţniji u izgradnji te svijesti prodavaca usluga i roba, da ih natjera da ta roba bude skladna deklarisanoj cijeni i kvalitetu. Imamo ĉestih sluĉajeva kod goriva, benzina, nafte i kod drugih proizvoda i to ostaje priliĉno dugo kao problem. Ove cifre su znaĉajne iz dva razloga. Pokazuju da je zaista mnogo problema, a drugo, ako je to stvarno tako efikasno, pokazuje da se dobro radilo u inspekcijskim sluţbama, dakle 5.164, ako sam dobro zapisao ispisanih i preko 700.000 naplaćenih ili zaprijećenih kazni. Dakle, poenta je zaista na ovome i da je dobro da inspekcije rade što aţurnije i da rade što kvalitetnije i da se zaštite potrošaĉi, to jeste da se zaštiti vrijednost koju oni daju za robe i usluga. U tom smislu nastavićemo ovaj dijalog u narednom periodu. Mene je i ranije interesovalo, posebno u ovoj oblasti goriva i mislim da je tu nešto napravljeno, ali ne dovoljno da se kvalitet i kontrola standarda goriva popravi i da se dovede na nivo koji je nuţan. Kada bi se izvela raĉunica i kada bi se uporedile te analize, kada bi se došlo do toga da je tu zaista ... u odnosu na druge zemlje i kada bi se to pretvorilo u euro, vidjelo bi se koje je to uzimanje novca od graĊana i onih koji voze automobile, bilo privatne ili poslovne. Zaista su razlike ogromne i nuţno je tu da napravimo dalji iskorak.
  • Zahvaljujem, kolega Banoviću. Sada molim kolegu Milića da uzme rijeĉ, nakon njega kolega Milutin Đukanović. Izvolite.
  • Hvala vam, gospodine potpredsjedniĉe. Gospodine ministre, postavio sam pitanje vezano za, ne moram ĉitati sada o namjerama, vi znate o ĉemu se radi izmeĊu opštine Pljevlja i Vlade Crne Gore, a u skladu sa zakljuĉcima SO Pljevlja od 8. juna 2012. godine gdje se u prvom zakljuĉku govori o inicijativi od strane SO Pljevlja da bude ukljuĉena vezano za restrukturiranje Rudnika uglja i Termoeletrane Pljevlja. Drugo, da se traţi potpisivanje toga memoranduma. Treće, da nakon potpisivanja memoranduma jasno treba definisati obaveze Elektroprivrede Crne Gore i Rudnika uglja AD Pljevlja. Ĉetvrto je vezano za zaštitu ţivotne sredine. Peto, toplifikacija Pljevalja i šesto, rekultivacija i odlaganje pepela i šljake. Realno je da je vrlo malo uraĊeno. Već 27.06.2012. godine na adresu SO Pljevlja od strane Kabineta predsjednika Vlade Crne Gore dostavljen je dopis sljedeće sadrţine: “Poštujući inicijativu SO da bude aktivni sudionik u oblasti zaštite ţivotne sredine, Kabinet predsjednika Vlade Crne Gore pozdravlja zakljuĉke koje je SO Pljevlja usvojila na sjednici 25. maja, 4. juna i 6. juna 2012. godine i predlaţe da organi lokalne samouprave predlog memoranduma o namjerama, te isti dostave Ministarstvu ekonomije i Kabinetu predsjednika Vlade radi usaglašavanja.” To je uraĊeno, dostavljeno je, bio je dogovor 3. decembra, mislim, da se sretnete u Ministarstvu ekonomije. Taj sastanak nije odrţan, 24. je birana Vlada pa zbog toga niste bili u prilici, ali od 4. decembra do ovog 21. marta toga sastanka nema. Ono što predstavlja problem je ĉinjenica da se ne radi o ogromnim investicijama, da se radi o neĉemu što je bila obaveza i prilikom dobijanja urbanistiĉko-tehniĉkih uslova za Termoelektranu što je trebalo da uradi EPCG. Ĉinjenica je da u širem okruţenju, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Srbija, Makedonija, Bugarska, MaĊarska, ne postoji sluĉaj u nekoj sredini da je izgraĊena termoelektrana a da nije uraĊena i ugraĊena toplifikacija toga grada. Poseban razlog za izgradnju toplifikacije leţi u zaštiti ţivotne sredine i zdravlja ljudi. Moralna obaveza mora biti ljudi iz lokalne samouprave Pljevlja, a naroĉito drţave Crne Gore i svih privrednih subjekata koji u znaĉajnoj mjeri degradiraju ţivotnu sredinu, a to su EPCG, Rudnik uglja Pljevlja, Vektra Jakić, da djelimiĉno kompenzuju dugoroĉno negativne posljedice korišćenja prirodnih resursa pljevaljske opštine. Pošto je vrijeme isteklo, nastaviću poslije vašeg odgovora.
  • Zahvaljujem. Izvolite, gospodine ministre.
  • Zahvaljujem gospodinu Miliću. Predsjednik Opštine Pljevlja dr Miloje Pupović je formirao komisiju za zadatkom da saĉini izvještaj o sadrţaju i problematici objedinjavanja AD Rudnik uglja Pljevlja i Elektroprivrede Crne Gore u materijalima uraĊenim od strane ... Elektroprivrede Crne Gore. Izvještaj se sastojao od izvještaja o strategiji spajanja i studije ekonomske opravdanosti spajanja. Skupština opštine Pljevlja na sjednici odrţanoj 25.5. 2012. razmatrala je i usvojila izvještaj pri ĉemu su donijeti zakljuĉci da Vlada Crne Gore, Opština, Rudnik uglja i Elektroprivreda potpišu memorandum o … kojim će se precizno definisati meĊusobne obaveze kao i naĉin i rokovi njihovog ispunjenja sa posebnim akcentom na: dinamiku … kvaliteta vode, vazduha i zemljišta i njihova saglasnost sa standardima EU, dinamiku realizacije toplifikacije Pljevalja i mjesto i ulogu potpisnika memoranduma u ovom projektu i ostale obaveze potpisnika memoranduma ĉijom se realizacijom obezbjeĊuje efikasan rad u Rudniku uglja Pljevlja i Termoelektrani Pljevlja uz maksimalnu zaštitu ţivotne sredine, inspekcijski nadzor i stalnu primjenu zakonske regulative usklaĊene sa zakonodavstvom Evropske unije. Ministarstvo ekonomije podrţalo je inicijativu za potpisivanje navedenog memoranduma, za koji smatramo da je u interesu svih graĊana Pljevalja, pri ĉemu smo na sebe preuzeli obavezu da pokušamo da organizujemo sastanak sa zainteresovanim stranama. Sve ovo što ste rekli u ovom naknadnom obraćanju, jer cijenim da se vrlo ĉesto moţemo ljepše i bolje ĉuti kada razgovaramo direktno nego kroz komplikovane forme pisanog izjašnjavanja, stojimo iza svake svoje inicijative koje smo uputili po pitanju saradnje s Opštinom Pljevlja oko svega onoga što su suštinski problemi i suštinske razvojne perspektive ovoga grada. U prvom dijelu to se odnosi na problematiku koja se odnosi na situaciju spajanja i Rudnika uglja Pljevlja i Termoelektrane i involviranosti lokalne zajednice u taj proces. Radimo zajedno na tome da se ukljuĉe Elektroprivreda i Rudnik uglja po pitanju onoga što jesu obaveze ova dva preduzeća prema gradu Pljevljima. Kaţete da nijesu velike finansijske obaveze. Ako nijesu, mislim da nema nikakvog problema da napravimo bilo kakvu dinamiku. Problemi se pojavljuju kada ono što su obaveze, kada ne postoje sredstva da se te obaveze isfinansiraju. Preuzimam obavezu, mi smo do sada u tom dijelu imali inicijative Opštine Pljevlja, uvijek smo u tom pravcu vrlo efikasno i konstruktivno imali ono što je naš odgovor. Shvatio sam da je postojala inicijativa za sazivanje sastanka, naravno da ćemo ga organizovati u najkraćem mogućem roku i da vidimo šta ko moţe da uradi, da riješimo ono što je zajedniĉki posao i zajedniĉki problem. Hvala.
  • Ako malo prekoraĉim, nećete zamjeriti. Ministre, opština traţi od Vlade da joj dostavi ugovor koji je potpisan izmeĊu Evropske banke za obnovu i razvoj i Vlade Crne Gore, gdje ste dobili od Opštine Pljevlja 13.10, traţili ste izjašnjenje o zamišljenom poduhvatu vezanom za biomasu, ukljuĉivanje Vektre Jakić, tada ste dobili od Opštine Pljevlja da nije uraĊen za taj projekat ni idejni ni glavni projekat. Bez obzira na to sve opština odobrava i podrţava projekat, uz oĉekivanje da će idejni glavni projekat dati tehniĉko rješenje koje korespondira sa generalnim rješenjem toplifikacije Pljevalja, datim u strategiji razvoja energetike Crne Gore. Dakle, prva stvar koja mi treba je taj ugovor. U više navrata su traţili ugovor izmeĊu Vlade i Evropske banke za obnovu i razvoj vezano za finansiranje, kreditiranje Vektre Jakić po osnovu ona dva modela toplifikacije biomase. Ugovor je potpisan 6. decembra 2011. godine. Rekao sam da nije mnogo para, zato što je u posljednjih deset, petnaest godina 1.800.000.000 eura uzeto sa podruĉja Opštine Pljevlja. Ova dva primjera o kojima smo govorili vezano za Vektru Jakić su negdje veliĉine šest miliona, ili drugi je pet miliona i nešto. Imamo i odgovor gospodina Ralevića iz Evropske banke za obnovu i razvoj koji kaţe - ţelim da vas obavijestim da kredit za uvoĊenje modernog sistema grijanja na biomasu u Pljevljima nije još uvijek realizovan zbog lošeg finansijskog stanja Vektre Jakić i njene nemogućnosti da realizuje svoj dio obaveza. Ovo otuda što je Vektra Jakić najznaĉajniji koncesionar na šume i jedini mogući snabdijevaĉ toplotnom energijom na biomasu za podruĉje Opštine Pljevlja. Nadamo se da će od rukovodstva Vektre Jakić što prije pronaći izlaz iz postojeće situacije kako bismo nastavili rad na ovom projektu. Još jednom da napomenem da je grant u iznosu od 2,5 miliona evra vezan za to da toplotna energija bude obezbijeĊena iz biomase. Dakle, ministre, da mi ne ĉekamo kada će Vektra Jakić da ozdravi. Pošto sam dobio informaciju da Vektra Jakić radi, da izvozi, ne znam je li Novica tu, da ima oblovine koja ide za Srbiju itd. Ne smeta mi, ako treba da primaju platu tamo neka primaju. Hajde da vidimo da Pljevlja ne ĉekaju Vektru Jakić. Ĉinjenica je da smo im dali jedno od najvećih bogatstava Crne Gore na toliki vremenski period. Ne moţemo dozvoliti da svi graĊani Pljevalja budu taoci. MeĊutim, Pljevlja i Pljevljaci, rekao sam to predsjedniku Upravnog odbora Elektroprivrede, da kljuĉ energetske situacije u Crnoj Gori nije ni u Podgorici ni u Nikšiću nego je u Pljevljima. Nijesam znao, ali poslije sam ovdje upoznat da postoji jedan drugi vid zakljuĉaka koji se odnosi, ĉini mi se, na taĉke 14-1 i 14-2, gdje se kaţe da će predsjednik opštine biti zaduţen da formira pravni tim koji će pokrenuti sva ona pitanja koja su vezana da bi konaĉno oni koji su devastirali ţivotnu sredinu u Pljevljima odgovarali. Ukoliko se do maja mjeseca ne riješi ovo pitanje, da će biti pokrenuto i pitanje iskazivanja graĊanske neposlušnosti. TakoĊe, Opština Pljevlja su, gospodine ministre, u ovim zakljuĉcima jasno naznaĉili da traţe smanjenje cijene energije i uglja prema graĊanima Pljevalja u visini od 50% i zahtijeva se ono što su kolege prije iz Pljevalja govorili, preispitivanje politike Elektroprivrede Crne Gore i Rudnika uglja Pljevlja koja se odnosi na izdvajanje sredstava za donacije i sponzorstva. Pljevljaci nemaju problema da se to izdvaja, ali prije svega treba riješiti ono što je krucijalni problem u Pljevljima, a to je stanje ţivotne sredine. Malo podataka samo. Što se tiĉe domaćinstava u Crnoj Gori, na dan 1.03.2013. godine ukupno se duguje oko 140.000.000 evra za energiju. Od toga Pljevljaci duguju samo 1.672.000 evra. Njihov dug stariji je od dvije godine, 200.000. Znate li koliko u Crnoj Gori duguju svi, 62.000.000 evra. Da uporedimo samo, vidite koliko ima stanovnika u Pljevljima, 1.670.000, u mojoj Budvi se duguje 3.876.000, na Cetinju 6.312.000, u Nikšiću 21 milion evra, a u Podgorici 60 miliona evra za struju. Zbog toga vas pozivam, sa duţnom paţnjom, ţelim da se završi ovaj projekat toplifikacije. Ima mogućnosti, nijesu velika sredstva, obezbijeĊeni su krediti za to sve, traţim da se obezbijedi ovaj ugovor, kod vas je taj ugovor u Vladi Crne Gore, traţim da se obezbijedi i ovaj dio poštovanja ovoga što su predlozi lokalne samouprave. Što se tiĉe nas iz Socijalistiĉke narodne partije Crne Gore, ide Predlog izmjena i dopuna Zakona o finansiranju lokalne samouprave, gdje ćemo traţiti da ono što pripada Pljevljima i vraća se. Hvala vam.
  • Zahvaljujem. Dobili ste mali popust zbog dana partije. Idemo dalje. Kolega Milutin Đukanović ima rijeĉ. Izvolite.
  • Uvaţeno predsjedništvo, gospodine ministre, moje pitanje glasi: Kada je drţavna kompanija Montenegro bonus dobila licencu za snabdijevanje potrošaĉa elektriĉnom energijom i kada je i zbog ĉega Upravni odbor te kompanije pokrenuo proceduru za dobijanje licence? Obrazloţenje. Da bi graĊani shvatili šta znaĉi biti snabdijevaĉ elektriĉnom energijom kupaca, odnosno potrošaĉa, najjasnije će im biti ako snabdijevaĉa u elektroenergetskom sektoru posmatraju kao operatera mobilne telefonije u sektoru telekomunikacija. Crna Gora danas nema nijednog drţavnog provajdera mobilne telefonije, iako je to najprofitabilnija djelatnost, ali je zato dobila drugog drţavnog snabdijevaĉa elektriĉnom energijom. Pošto Kombinat aluminijuma Podgorica duguje Elektroprivredi Crne Gore preko 40 miliona evra po osnovu neplaćenih faktura za utrošenu elektriĉnu energiju, Elektroprivreda Crne Gore je odluĉila da ne snabdijeva više Kombinat aluminijuma elektriĉnom energijom. Znaĉi, imamo situaciju kada je Elektroprivreda prestala da snabdijeva od 1. oktobra Kombinat aluminijuma elektriĉnom energijom. MeĊutim, Regulatorna agencija za energetiku izdaje licencu za snabdijevanje elektriĉnom energijom kompaniji Montenegro bonus, ĉija je osnovna djelatnost do tada bila skladištenje i prodaja nafte i naftnih derivata i ta kompanija poĉinje od 1. oktobra da snabdijeva Aluminijski kombinat elektriĉnom energijom. Da podsjetim, mjeseĉna faktura Kombinata aluminijuma iznosi oko tri miliona evra. Neko će postaviti pitanje šta ovdje ima nekorektno. Prva nekorektnost i zloupotreba je u sljedećem. Kako moţe Montenegro bonus kao drţavna kompanija i kao novi snabdijevaĉ da skopi ugovor o snabdijevanju elektriĉnom energijom sa Kombinatom aluminijuma Podgorica, iako je taj Kombinat ostao Elektroprivredi Crne Gore duţan preko 40 miliona evra. Šta bi se desilo sa kompletnim finansijskim sistemom u Crnoj Gori ako bi svi potrošaĉi sada napustili Elektroprivredu, a duguju 200 miliona evra, pravna lica od toga 60 miliona, i oni bi teoretski mogli da uzmu sada novog snabdijevaĉa, da to bude Montenegro bonus. To bi dovelo do kraha kompletne ekonomije Crne Gore, a Elektroprivreda Crne Gore bila bi uništena. Vaţno je napomenuti brzina kojom je Montenegro bonus dobio licencu za snabdijevanje, zaista je nevjerovatna, da za ĉetiri dana dobije sve papire. Na osnovu toga postoji osnovana sumnja da je kompletna papirologija antidatirana. Sam premijer je to priznao. On je rekao - neka sada Kombinat aluminijuma ima struju, a mi ćemo naknadno završiti sve procedure i papire. Zahvaljujem.
  • Zahvaljujem. Imate rijeĉ. Izvolite.
  • Zahvaljujem. Montenegro bonus je kompanija koja je u osnovi svoje djelatnosti svrstana u energetski sektor. U svojoj redovnoj proceduri, odlukom Odbora direktora uraĊena je klasifikacija djelatnosti u skladu sa odredbama Zakona o klasifikacije djelatnosti i proširena postojeća lista u dijelu koji se odnosi na djelatnosti sa elektriĉnom energijom i gasom. TakoĊe, Montenegro bonus je svojim strateškim petogodišnjim biznis planom predvidio i poslovanje sa elektriĉnom energijom, uzevši u obzir otvorenost trţišta za poslove sa elektriĉnom energijom od 1.01.2013. godine. Dakle, bilo je i ranije planirano ukljuĉivanje u sve segmente energetskog trţišta. Montenegro bonus je podnio zahtjev za izdavanje licence za snabdijevanje elektriĉnom energijom Regulatornoj agenciji za energetiku 24.09.2012. godine. Regulatorna agencija, shodno podnijetom zahtjevu, na svojoj prvoj redovnoj sjednici Upravnog odbora odobrila je traţeni zahtjev i licenca je izdata 28.09.2012. godine. S obzirom na poslaniĉko pitanje koje se odnosi na kratak rok od trenutka podnošenja zahtjeva za izdavanje licence i izdavanja licence potrebno je uzeti u obzir da je do postupka podnošenja zahtjeva prethodilo mjesec dana pribavljanja potrebne dokumentacije i uslova koji su bili sastavni dio zahtjeva, a koja je u komunikaciji sa sluţbenicima Regulatorne agencije za energetiku zahtijevana kako bi se ispunio uslov za dobijanje licence. Mislim da smo i na skupštinskom odboru razgovarali sa stanovišta brzine, procedure i eventualnih sumnji. Po tom pitanju, siguran sam, da će se sve nejasnoće otkloniti kroz proceduru koja će da uslijedi po pitanju gledanja ili imanja uvida u sve ono što je papirologija koja je stajala iza ovoga procesa. Na kraju krajeva, ne bi trebalo da bude sumnjivo ako je nešto odraĊeno efikasno. Vidimo i kakva je bila logika prije svega toga procesa i u sklopu ovoga procesa. Podsjetio bih da je Montenegro bonus drţavna firma, odnosno firma u drţavnom vlasništvu DOO, odnosno akcionarsko društvo koje je strukturirano kao energetska kompanija koja se bavi prometom nafte i naftnih derivata, koja se bavi prometom svih vrsta strateških proizvoda, ţita, pšenice itd, koja je u skladu sa svojim komercijalnim interesima treba da unapreĊuje poslovanje i, ono što je jako znaĉajno, to je firma koja će, vjerovatno, aplicirati za nekog ko će da bude nacionalni operator gasa u projektima koji se odnose na izgradnju gasovoda, znaĉi govorimo o eventualnim gasovodima juţni tok ili tzv. tap, transadriatik ... Sa tog aspekta, ne vidim da u tom dijelu ima problematiĉno. Znamo da je to, takoĊe, firma koja ima ovaj ĉuveni sudski spor, traje skoro pa deceniju, oko stovarišta i skladišta nafte i gasa na primorju i u Bijelom Polju sa Helenikom, odnosno sa Jugopetrolom koji je u to vrijeme privatizovan. Znaĉi, jasna intencija da se Montenegro bonus bavi svime što dolazi iz projekata, odnosno iz resora energetike. Hvala.
  • Gospodine ministre, vrlo ste vješto pokušali da zamijenite teze. Crna Gora ima jednog drţavnog snabdijevaĉa, Elektroprivredu Crne Gore. Što će Crnoj Gori drugi drţavni snabdijevaĉ, bez ako nećete da pravite odreĊene manipulacije. Ĉlanovi koje imenuje Vlada u bordu direktora Elektroprivrede glasaju tamo da ne moţe da se isporuĉuje struja Kombinatu aluminijuma, a onda u Montenegro bonusu ĉlanovi borda direktora, isto koje imenuje Vlada, kaţu da moţe da se isporuĉuje elektriĉna energija Kombinatu aluminijuma. Recite jednu zemlju u svijetu koja ima dva drţavna snabdijevaĉa. Oĉigledno, nekom je trebalo da odreĊenom gimnastikom pokrije sve finansijsko-ekonomske i politiĉke egzibicije premijera, jer ovdje imamo sve subjekte koji su u prekršaju. Montenegro bonus je u prekršaju, Elektroprivreda Crne Gore kao neće da snabdijeva, ona to da hoće moţe da sprijeĉi, ali prećutno dozvoljava. Imamo Regulatornu agenciju za energetiku, i vrijeme će pokazati i uvid u dokumentaciju kako su oni donijeli ove odluke da daju licencu o snabdijevanju Montenegro bonusu. Samo da proĉitam šta je potrebno da bi se dobila licenca, proĉitaću tri ĉlana. Petogodišnji biznis plan za elektroenergetske djelatnosti, vi ste to spomenuli, ali koji obuhvata najmanje potpuno opis poslovne aktivnosti, operativni plan realizacije poslovne aktivnosti, plan prodaje proizvoda, usluga i marketinški plan itd, u tom ĉlanu. Sljedeći ĉlan, podatke o mogućim subjektima od kojih podnosilac zahtjeva namjerava da nabavi elektriĉnu energiju. Nacrt kljuĉnih ugovora koje podnosilac zahtjeva zakljuĉuje sa proizvoĊaĉem, znaĉi Elekroprivredom Crne Gore, elektriĉne energije potrošaĉima, ukljuĉujući, ovo je vrlo vaţno, standardni ugovor za domaćinstva i ostale kategorije potrošnje 0,4. Samo mi nemojte reći da je Montenegro bonus ova tri ispunio, a tamo još ima 20 uslova koje je potrebno ispuniti da bi neko dobio licencu za snabdijevanje elektriĉnom energijom. Ako je to tako, jednostavno za ĉetiri dana, dobro, treba jedno vrijeme da se pribavi dokumentacija, ali za ĉetiri dana Regulatorna agencija da nekom da licencu za snabdijevanje, onda ne postoji nijedno preduzeće, mogu slobodno da kaţem prodavnica koja neće dobiti licencu za snabdijevanje elektriĉnom energijom. Sve ovo će da plate graĊani Crne Gore. Prvi na naplatu dolazi Kombinat aluminijuma, gdje smo za 50 miliona prodali većinski paket, a sada ga otkupljujemo i to otkupljivanje će da košta drţavu 300 miliona .... (Prekid) Vlasništvo za upravljanje je dato kompaniji A2A, ona je već potpuno destabilizovana zbog potraţivanja koja ima. Montenegro bonus moţe samo da sanja kada će naplatiti ove fakture od Kombinata aluminijuma, ali na sve ove vratolomije, što je najgore, drţavni tuţilac ćuti i njega interesuju korupcije koje iznose nekoliko stotina evra, a ne interesuju ga koruptivne radnje koje su teške nekoliko stotina miliona evra. Zahvaljujem.
  • Zahvaljujem. Poštovane kolege, Ministarstvu ekonomije pitanje su uputili i kolege Dritan Abazović i Milorad Bakić, oni danas nijesu tu iz opravdanih razloga i pitanja koja su uputili ostavljamo za neku drugu priliku. Na ovaj naĉin smo iscrpili pitanja koja su upućena Ministarstvu ekonomije, ministru Kavariću zahvaljujem na uĉešću u našem radu i detaljnim odgovorima koje smo dobili. Prelazimo na pitanja koja su upućena Ministarstvu odrţivog razvoja i turizma. Pauza od par minuta. Zahvaljujem. - - pauza -
  • Nastavljamo sa radom, kolege. Prelazimo na pitanja koja su upućena Ministarstvu odrţivog razvoja i turizma. Obavještavamo ministre da smo se ovdje dogovorili da samo oni mogu da prisustvuju pitanjima i da oni daju odgovore. Ukoliko danas ne budu, onda ćemo ih prebaciti u utorak da odgovaraju, tako da imaju jedan ozbiljan odnos prema ovoj instituciji. Prvo pitanje će postaviti kolega Šabović. Izvolite, kolega Šaboviću.
  • Hvala Vam, gospodine predsjedavajući. Na osnovu ĉlana 177 stav 1 Poslovnika Skupštine Crne Gore, Vladi Crne Gore, odnosno ministru turizma Branimiru Gvozdenoviću, postavljam sljedeće poslaniĉko pitanje: Kada će se na putevima Crne Gore naći table o istorijsko- kulturnim spomenicima, na kojima će se, osim crkava i manastira, naći dţamije? Naime, Ustav Crne Gore jemĉi jednakost svih njenih graĊana u svim oblicima, pa iz toga proizilazi obaveza svih da jednako plaćaju poreze, bez obzira na svoju posebnost. Shodno tome, i ja ţelim da vjerujem da postoji jednakost svih graĊana Crne Gore, ne samo kad su obaveze u pitanju, već i prava, te da je pravedno da turisti koji posjećuju našu zemlju imaju mogućnost, a i pravo, da saznaju da i graĊani Crne Gore islamske vjeroispovjesti ţive na nekom prostoru i da imaju svoje istorijske-kulturne spomenike koje, moţda, ţele da obiĊu. Ukoliko ću da dobijem odgovor kao prethodna dva puta, onda ţelim da me uskratite za takav odgovor, jer sve osim roka kada će to biti, smatraću samo za puko obećanje.Hvala.
  • Hvala i Vama. Ovaj projekat je pokrenut 2002.godine. Formirana je radna grupa. Iz jasno definisanih institucija su predloţena odreĊena rješenja. Normalno to nije projekat koji je statiĉan. To je projekat koji se poboljšava, koji se aţurira. Na osnovu vaše inicijative, mi ćemo pokrenuti inicijativu aţuriranja kompletnog projekta. Za to su potrebna i dodatna finansijska sredstva, ali smatram da iz više razloga treba odobriti dodatna finansijska sredstva da bi taj projekat u potpunosti oslikavao našu kulturnu baštinu, i mi ćemo u skladu sa tim to i uraditi. TakoĊe, isto pravo ima i lokalna samouprava i druga ministarstva, ali ovo smatramo kao jednu inicijativu iz Parlamenta, i u skladu sa tim, biće aţurirano i jasno ćemo vam prezentirati koji će to biti rokovi za realizaciju. Inaĉe, u onako mnogo opširniji odgovor sa strukturom radnih grupa sa odreĊenom dinamikom, sa uloţenim finansijskim sredstvima sa Budţetom i ostalim stvarima prezentirano je u pisanom odgovoru koji je dostavljen Skupštini. Hvala lijepo.
  • Hvala i Vama, ministre. Izvolite, kolega Šaboviću.
  • Hvala Vam na odgovoru. Moram da priznam da je u odnosu na dosadašnja dva zaista ovo ohrabrujući odgovor. Što se ono kaţe, ţelim da Vas drţim za rijeĉ. Saradnja izmeĊu opština i drţave je trebala da doĊe do izraţaja i do sada. Ja sam prošli put, ĉini mi se da je bio ministar Sekulić, dobio odgovor u kojem se kaţe da navodno opštine nijesu blagovremeno dostavile sve ono što one smatraju da je bitno na onim dionicama koje one pokrivaju, one najbolje znaju koji su to kulturno- istorijski spomenici. Neću da sada priĉam o tome da znate šta mi je namjera bila, jer su nam svima usta puna multietniĉke, multikulturalne, multikonfesionalne Crne Gore i da svi ţelimo da takva ostane. Zbog toga jedno priĉamo, a na terenu je drugo. Zamislite da u nekim drţavama u okruţenju danas nema nekih naroda, ali tragove da su oni tamo bili ne moţe niko da uništi i da izbriše i sve da hoće. Tako i ovdje na ovom dijelu Crne Gore gdje treba da se naĊu takvi spomenici koji su u svijetu prepoznatljiviji nego kod nas, na ţalost, na primjer Husein pašina dţamija u Pljevljima ili dţamija u Podgorici ili stara drvena dţamija u Plavu. A samo tri kulturno- istorijska spomenika imamo u našoj opštini i zamislite dva su našla svoje mjesto na putokazima, to je Kula Reţepagića i Manastir Svete Trojice. Normalno. Onda moramo da pomislimo da je bila nekakva namjera da se pokušava svijetu, a i nama, našim potomcima zamagljivati taj dio istorije kada na tim prostorima ţivi još neko drugi. Zamislite, ako neko promijeni ime. Ja kada sam bio mlaĊi, pa ĉašće putovao za Podgoricu, prolazio sam prije Manastira Moraĉa, pored putokaza koji je glasio Jasenova otska gora. Danas samo stoji Jasenova. Vjerovatno otska nekada je bila Hotska pa je nestala. Bio sam skoro u Kolašinu, mnogi politiĉari odavde i druge istorijske liĉnosti u svojoj biografiji kaţu da su roĊeni u Smajilagića Polju. Nema šanse da ga danas naĊete. Moţete naći samo Polje. S druge strane, u mojem Plavu, odakle sam ja, ima planina Bogićevica. Odavno Bogić i Bogići ne izlaze na tu planinu, a nikome normalnome ne pada na pamet da promijeni to ime. Stoji i dalje Blagojev vrh, stoji i dalje i Raškov do i tako redom. Da li takvih primjera ima na drugoj strani? Naţalost, svakim danom sve je manje. Nekad iz istorijsko opravdanih razloga, navodno, mijenjaju ime zbog narodnog heroja Tomaša Ţiţića. Ovo je pitanje ozbiljno i zaista mu se krajnje ozbiljno treba posvetiti, ne kaţem samo drţava, nego i opština. Ali za ono što bude moja, uslovno kaţem moja, opština kriva onda uprite prstom na mene, a ne na njih. Hvala.
  • Hvala i Vama, kolega Šaboviću. Sada ima rijeĉ koleginica Filipović. Izvolite.
  • Ovo pitanje upućeno Ministarstvu odrţivog razvoja i turizma glasi: Šta je sve preduzeto u Ministarstvu odrţivog razvoja i turizma da bi se podigao kvalitet prostorno-planske dokumentacije i koje aktivnosti se sprovode kako bi se inovirale metodologije planiranja podruĉja kulturne baštine uz oĉuvanje identiteta predjela Crne Gore? Obrazoţenje: Ubrzana urbanizacija i širenje gradova vrše pritisak na crnogorski predio, pa su promjene oĉigledne. Do njih je došlo kako u gradskim tako i u ruralnim podruĉjima, uglavnom zbog narušavanja tradicionalnog naĉina obraĊivanja zemlje, bespravne i nekontrolisane gradnje, ali i zbog zastarjelosti planske dokumentacije i planskih smjernica kojima nije dovoljno poštovan identitet prostora uz oĉuvanje kulturnog predjela. Hvala.
  • Potpuno se slaţem da svi moramo intenzivno raditi na oĉuvanju identiteta crnogorskog prostora u pravcu poboljšanja kvaliteta i zaštite naše tradicije, ali takoĊe i u dijelu koji je vezan za razvoj turizma i na taj naĉin podsticaj je svih elemenata koji stvaraju uslove za nova zapošljavanja. U skladu sa Vašom inicijativom, jasno smo pripremili odgovor koji su sve to planski dokumenti, jasno definisali odreĊene elemente zaštite prostora, zaštite naših svih elemenata koji nas ĉine posebnim u odnosu na druge prostore i posebno u dijelu koji je vezan za kulturnu baštinu. Novim izvještajem o ureĊenju prostora, to će biti jedan od jasno definisanih prioriteta. I u skladu sa tim formiraćemo jedan posebni savjet gdje će jedna od obaveza biti usmjerena u pravcu obezbjeĊenja naše konkuretnosti, konkuretnosti koje obezbjeĊuje i naš prostor. Pored već izraĊene prostorno- planske dokumentacije koja je maksimalno intenzivirana od 2008.godine, donošenjem Prostornog plana drţave, donesen je i Pravilnik o kriterijumima i osnovnim elementima, koji su vezani za planiranje, koji u svom segmentu jasno definiše i zaštitu kulturne baštine. Hvala lijepo.
  • Htjela bih, naravno, da zahvalim ministru Gvozdenoviću i njegovim saradnicima na iscrpnom odgovoru iz kojeg mogu da zakljuĉim da je Ministarstvo odrţivog razvoja i turizma prepoznalo znaĉaj oĉuvanja identiteta prostora i prepoznatljivosti crnogorskog predjela, kao jedan od šest najvaţnijih ciljeva ove agende prostornih reformi, a imala sam priliku da je pogledam ovih dana, ona je usvojena, koliko sam ja upoznata, u martu sada, dakle ovih dana, 2013.godine. Upravo jedan od šest najvaţnijih ciljeva ove agende prostornih reformi jeste oĉuvanje identiteta prostora i prepoznatljivosti crnogorskih predjela. Vaţno je istaći da ste u ovoj agendi prostornih reformi evidentirali taj problem narušavanja identiteta predjela Crne Gore neadekvatnim arhitektonskim intervencijama, a i da je postojala nedovoljna zaštita integralnih vrijednosti prostora. MeĊutim, Vi ste ispoštovali ĉlanove 89 i 90 Zakona o zaštiti kulturnih dobara u okviru planskih dokumenata, kao i sadrţaj studije zaštite kulturnih dobara. TakoĊe, ispoštovali ste i ĉlan 15 istog zakona, koji definiše kulturni pejzaţ, kao lokalitet, podruĉje nepokretnog kulturnog dobra. Meni je drago zbog toga što Ministarstvo shvata znaĉaj prosto, prostora kao faktora nacionalne identifikacije. U tom kontekstu strategija politike ovog ministarstva trbala bi da bude još veća posvećenost, još veće angaţovanje na oĉuvanju specifiĉnih kulturnih obiljeţja koji prestavljaju, priznaćete, bogatstvo crnogorskog kulturnog identiteta. Hvala lijepo.
  • Hvala koleginice. Sada ima rijeĉ koleginica Kalezić. Izvolite.
  • Gospodine predsjedavajući, gospodo ministri sa saradnicima, Dakle, ja sam imala dva pitanja za gospodina ministra Gvozdenovića. Jedno pitanje, a da mene nije niko konsultovao koje se po prilici 1/4 ili moţda ĉak i 1/5 odnosi na Ministarstvo finansija, u Ministarstvu ekonomije upućeno je tome ministarstvu, a budući da su 4/5 Ministarstvo odrţivog razvoja i turizma, ostavljam mogućnost da zbog te nekoordinisanosti meĊu ministarstvima moţda, gospodin ministar nije pripremio za danas, to će on znati, ako nije predlaţem da ovo drugo pitanje bude za utorak. Ako moţe da odgovori u redu. Preći ću na prvo pitanje, tako su i naslovljena, prvo i drugo pitanje. Prvo pitanje se odnosi na Predlog zakona o legalizaciji bespravno podignutih objekata. Zvaniĉni naziv tog za sada u pripremi zakonskog akta, je Predlog zakona o legalizaciji neformalnih objekata. Dakle, taj zakon treba uskoro da se naĊe pred Skupštinom. On proistiĉe iz obaveze Crne Gore da naĊe humano i odrţivo rješenje za bespravna naselja, prije svega, i u manjoj mjeri za bespravne objekte. Misli se na objekte koji su podignuti iz elementarne potrebe za krovom nad glavom. MeĊutim, ja sam ovaj zakon sagledala sa više aspekata, a ovo pitanje se odnosi samo na jedan aspekt. Kratko ću navesti sve aspekte, jer oni su svi po sebi vaţni. Prvi aspekt koji je sadrţan u ovom pitanju odnosi se na to da se po mojoj ocjeni, imam i vrlo utemeljenu argumentaciju, ovim zakonom radi prikrivanje korupcije i organizovanog kriminala na naĉin da se legalizuju veliki stambeno-poslovni objekti ili ugostiteljski objekti u zakonu prepoznati pod formulacijom objekti od javnog interesa. Dakle, veoma je da kaţem teško objašnjivo, kako je došlo do toga da se veliki stambeni ili stambeno-poslovni i ugostiteljski objekti grade bez dozvole, iz ĉega proizilazi da su ti graditelji, odnosno investitori bili priliĉno sigurni u tome da će bezbijedno izgraditi objekte, što navodi potpuno jasno da se ta sigurnost zasnivala na neformalnoj podršci nadleţnih drţavnih sluţbi lokalnih ili drţavnih. Mislim da mi je isteklo vrijeme za dalju elaboraciju, ali ako biste mi dozvolili sasvim kratko, jer ovaj zakon će uskoro doći na nadleţni odbor, ja ću se zalagati i ţelim da to ĉuju koleginice i kolege poslanici crnogorske Skupštine, i da me podrţe u tome da se ovaj zakon zaustavi, ne zato da bi se onemogućilo ljudima koji su iz elementarne potrebe da obezbijede krov nad glavom, legalizacija, nego upravo zato da se odvoje svi oni koji nijesu u tom statusu,a takvih ima daleko više po mojoj procjeni. Svega je od ukupnog broja koji nikad ministarstvo nije precizno saopštilo, pa se navodi i cifra izmeĊu recimo 40 i 100 hiljada objekata, razliĉite su cifre bile pominjane u razno vrijeme. Dakle,od ukupnog broja koliki god on bio, ako nam se zvaniĉno, konaĉno i otkrije mislim da nema više od 15% onih koji su zaista podignuti da bi se obezbijedio krov nad glavom. O ostalim aspektima ako dobijem odgovor na ovo, reći ću zbog ĉega ovaj zakon treba zadrţati da se ne bi pravila velika šteta.
  • Hvala Vam. Za informaciju i pouk i nauk, danas je planirano da se radi do 18 sati. Pozvani su ministri Ivanović, Brajović, Bošković, Stijepović. Sa kašnjenjem ministra Gvozdenovića i s ovim što produţavamo vrijeme svog govora, bojim se da ovo što smo planirali nećemo ispuniti, tako da ćemo i da narušimo neki plan rada i Skupštine, i ministra za iduću nedjelju i molio bih da budemo efikasniji u što većoj mjeri i korisni i da pokušamo da poštujemo vrijeme. Izvolite ministre.
  • Što se tiĉe prvog pitanja, u skladu sa Vladinom procedurom, pitanje koje je bilo vezano za koncesije i izvoĊenje radova za malu Hidroelektranu, Vlada je to proslijedila Ministarstvu ekonomije s ciljem da ministarstvo koje je nadleţno za pitanja koncesija i odgovori na to pitanje. Ako bude potrebno ja ću u saradnji sa resornim ministrom uĉestvovati u odgovoru na pitanje koje se odnosi na taj dio. Kolege su me obavijestile da je u obrazloţenju ovog materijala bilo pitanje, ko je izdao urbanistiĉko-tehniĉke uslove? Urbanistiĉko-tehniĉki uslovi su u skladu sa predlogom i zakljuĉkom Vlade, izdalo je resorno ministarstvo, ali pitanje kosina, pitanje nadoknada, pitanje ostalih stvari koje su vezana za klizišta, nije u našoj nadleţnosti, ali smo spremni na osnovu ove inicijative zajedno sa ministarstvom da se obezbijedi odgovor. Što se tiĉe drugog pitanja, to je znaĉi, pretvaranje neformalnih naselja u formalna naselja, to je jedan ozbiljan projekat koji se već nekoliko godina razvija, a prije pola godine Vlada Crne Gore u prošlom sastavu je usvojila predlog tog zakonskog dokumenta i dostavila ga Skupštini Crne Gore. Taĉno je da je akcenat u tom zakonu stavljen na objekte a ne na naselja, i iz tog razloga je struĉni tim koji vodi taj projekat je u dnevnim komunikacijama sa opozicionim i pozicionim partijama u cilju da doĊemo do kvalitetnog zakonskog rješenja koje moţe da unaprijedi postojeću situaciju. U Crnoj Gori postoji ozbiljan broj neformalnih objekata. To je brojka koja se kreće otprilike oko 100 hiljada. U skladu sa zakonskim obavezama obaveza opština je bila da još prije tri i po godine jasno definišu broj neformalnih objekata, odnosno bespravnih objekata koji su izgraĊeni u periodu od predhodnih 40 godina. Problemi neformalnih objekata potiĉu još iz 70-tih godina, a znaĉajno su intezivirani 90-tih godina kada su se desili migracioni procesi i kada je ekonomska situacija u našoj drţavi bila znaĉajno pogoršana. U skladu sa tom okvirnom analizom koja je uraĊena na uzorcima došlo se do podatka da u Crnoj Gori postoji otprilike oko 100 hiljada objekata. Pod tom definicijom to su znaĉi, bespravni objekti koji su podignuti na zemljištu gdje nijesu vlasnici ljudi koji su izgradili objekte. To su objekti koji su izgraĊeni suprotno zakonskim odredbama, odnosno bez graĊevinske dozvole, i to su objekti gdje su dodatno dograĊeni odreĊeni elementi. Postoji nekoliko mogućih rješenja u tom pravcu, ali kljuĉna stvar jeste da se zaštiti taj prostor i da se unaprijedi taj prostor, i zbog toga je ministarstvo u saradnji sa meĊunarodnim institucijama istraţivalo rješenja koja su bila prisutna na tokoreći, znaĉajno, gdje je bila najbolja evropska i svjetska praksa, i u tom pravcu angaţovani su struĉnjaci bili iz Austrije, Njemaĉke i Kanade i ukljuĉene su bile i institucije akcija koje su pomagale oko analize i odreĊenih mogućih rješenja za realizaciju, razlaţenje tog problema. Sad imamo neformalna naselja koja nemaju ni ureĊeno pitanje, ekološka pitanja koja su vezana za kanalizaciju, za vodovod, da ne priĉamo oko energetske efikasnosti, da ne priĉamo o izgledu tih objekata. Cilj je da ti objekti dobiju potpuno drugaĉiji oblik, da dobiju drugaĉiji izgled, da dobiju na novom kvalitetu, a uporedo sa tim da se izvrše i odreĊene obaveze koje su vezane za komunalne naknade i da se seizmiĉki ispitaju. U skladu sa takvim rješenjima, kvalitet ţivota u tim naseljima bi se znaĉajno podigao, i to je jedan ozbiljan proces, to je proces koji bi trebalo da traje otprilike oko sedam godina, a trebao bi da omogući zakonsko rješenje ili zakon koji je predloţen ili izmjenom postojećih zakona koji rješavaju ta pitanja. Ovdje ste posebno naglasili pitanja, i u postavljenom pitanju pitali ste i mene za ogovornost kao nekog ko je vodio ovaj resor, prije dvije godine. Spreman sam da vrlo jasno Vam odgovorim na sve što je uraĊeno u tom periodu. Tada je uraĊeno jako puno u elementima koji su vezani za eliminisanje bespravne gradnje, pa ću zamolit moţda za još jedan minut samo, da kaţem sedam, osam kljuĉnih stvari koje su tada uraĊene u dijelu politike koja je vezana za eliminisanje bespravne gradnje. Bespravna gradnja je bila u nadleţnosti jednog ministarstva, u nadleţnosti samo inspekcijskih sluţbi. Mi smo smatrali da to nije dovoljno. Mi smo smatrali da treba da se prevaziĊe problem koji egzistira u Crnoj Gori preko 40 godina. Zbog toga smo smatrali da je kljuĉna stvar da se izmijeni ne u tom zakonu, nego u Kriviĉnom zakoniku, a pravnici znaju šta to znaĉi, izvršiti promjenu koja je vezana za Kriviĉni zakonik. I u tom zakonu je izvršena promjena i bespravna gradnja je tretirana kao kriviĉno djelo. To znaĉi, nije više bilo samo u nadleţnosti nekih inspekcija, nego je svaki graĊanin, znaĉi, Uprava policije i svi, mogli su odmah interventno da reaguju u sluĉaju da se prepozna bespravna gradnja. A da bi se prepoznala ta bespravna gradnja, znaĉi, pored ovog sistemskog zakonskog rješenja, znaĉi, izvršene su i odreĊene dopune postojećeg zakona. Znaĉi, uvedene su table, da pored svakog objekta koji ima graĊevinsku dozvolu prepozna se da se on gradi po odreĊenim elementima i u skladu sa svim stvarima koje daju i vizuelnu mogućnost da svaki graĊanin, svaki susjed, svako ko ţivi u tom naselju prepozna da li se radi o objektu za koji je izdata graĊevinska dozvola. Treća stvar. Formirana je posebna inspekcija, inspekcija koja je vezana za zaštitu prostora. To je inspekcija u kojoj nijesu morali da budu uvijek inţenjeri graĊevinski i neke druge struke. Ogroman problem smo imali po opštinama. Imali smo znaĉi, u 21 opštinu, samo smo imali ispod 10 inspektora koji su radili ovaj dio posla, a obrazloţenje je bilo, da graĊevinski inspektori mnogo bolje prolaze na trţištu radeći neke druge poslove, nego što imaju zainteresovanost da rade poslove koji su vezani za inspekcijske poslove. Zbog toga smo smatrali da je jako vaţno formirati isnpekcijske sluţbe i dali mogćnost da u sistematizaciji ne budu samo inţenjeri graĊevinske i arhitektonske struke, nego da budu i pravnici i druge struke koje daju mogućnost da se eliminiše bespravna gradnja. Povećan je broj inspektora, data je mogućnost svim graĊanima da uĉestvuju u tom procesu i normalno akcenat je stavljen na institucije koje su zaduţene za taj dio posla, a to su institucije policije. Znaĉi, takoĊe, smo smatrali da treba pojaĉati koordinaciju. Znaĉi, i u tom pravcu potpisan je posebni memorandum o saradnji izmeĊu Tuţilaštva, Ministarstva pravde, Ministarstva ureĊenja prostora, inspekcijskih sluţbi, i problem bespravne gradnje bio je u koordinaciji u tom periodu, Tuţilaštva. Da bi se taj problem podigao na veći nivo i izkoordinirao taj kompletan posao. Pogledaćete podatke koji su vezani za 2010. godinu i 2009.godinu, znaĉajno je takoreći, opao je ili eliminisana je bespravna gradnja. Hvala lijepo.
  • Hvala. Izvolite kolega. Sada pitanje, da li se slaţete da za drugo pitanje ministarstva odgovor u potpunosti. Hvala i Vama. dobijete u koordinaciji dva
  • Dakle, vezano za malu hidroelektranu na rijeci Bistrici, oĉekujem da ću dobiti koordinisano sa oba ministarstva, pri ĉemu i dalje ostajem pri tome, i molim da se obrati paţnja da najveći dio pitanja se odnosi ipak na nadleţnost Ministarstva odrţivog razvoja i turizma i to je vrlo precizno saopšteno. Prosto, takvo je pitanje i nijesam ga mogla razdvajati, nijesam mogla tri pitanja da postavljam. MeĊutim, na moje prvo pitanje vezano za Predlog zakona o legalizaciji neformalnih objekata, Vi mi gospodine Gvozdenoviću uopšte nijeste odgovorili. Dakle, ovo što ste rekli, ja znam, i znam ponešto i više, veoma u prilog velikoj aktivnosti koja je bila dok ste Vi bili u, ako se dobro sjećam dva i po mandata, ministar za to ministarstvo sa razliĉitim nazivima. MeĊutim, ovdje se radi o neĉemu drugom. Radi se o konkretnom pitanju zasnovano na mom uvidu i na ĉinjenicama da ovaj zakon prepoznaje velike stambene i stambeno-poslovne i ugostiteljske objekte koji su uraĊeni bespravno, i po tom zakonu će biti legalizovani, a onog trenutka kada budu legalizovani oni neće više biti tretirani. Vi ste naveli i Tuţilaštvo i cio sistem koji se bavio bespravnom gradnjom. Dakle, nijedan od tih objekata nije bio obuhvaćen iako je sistem postojao, a sad će ih ovaj zakon abolirati glatko i mi se više nećemo baviti time, kako se to desilo. Problem jeste u tome da će se kroz ovaj zakon desiti, ako se usvoji, drţavno prikrivanje tragova korupcije. To je ono na šta ja ukazujem ovim pitanjem. Nemam više vremena, pa ćemo u meĊusobnoj prepisci, nadam se, razmotriti i druge aspekte vrlo vaţne koje ovaj zakon nije razriješio. Znam da je mnogo ljudi radilo, znam da su uraĊena dva pilot prjekta sa kolegama iz Njemaĉke i Austrije, i upravo te preporuke nijesu primijenjene. Trebalo je ići na legalizaciju naselja, a ne pojedinaĉnih objekata. Zahvaljujem na strpljenju svima.
  • Sada ima rijeĉ poslanik Obrad Gojković. Izvolite, kolega Gojković.
  • Hvala. Poštovana gospodo iz ministarstva, gospodine ministre, poštovane kolege, Moje poslaniĉko pitanje glasi: Kako su definisani odnosi izmeĊu drţave i njenih organa sa kompanijom Pomorski saobraćaj iz Kamenara - Herceg Novi koji obavlja trajektni prevoz vozila i putnika na relaciji Kamenari- Lepetane? Na koji naĉin se drţava i njeni graĊani štite od monopola ove kompanije i da li je ugovornim odnosima definisana cijena usluga koje ova kompanija naplaćuje i na koji naĉin? Oĉigledno je da obavljanje ove djelatnosti garantuje monopol i prije svega ekstra profit, ali ne moţemo posmatrati poslovanje ove kompanije na naĉin kako posmatramo druge kompanije, zato što one koriste javno dobro koje je u ingerencijama drţave preko javnog preduzeća "Morsko dobro". Oĉigledno je da prilikom privatizacije ove kompanije, prvenstveno se vodilo raĉuna o privatnom interesu i da se lokalna samouprava i drţava olako odrekla zlatne koke koja donosi ogromna finansijska sredstva. Stariji graĊani Herceg Novog sjećaju se koliko je ta kompanija znaĉila Herceg Novom, i koja je sredstva ona donosila. Dosta je diskutabilno poslovanje ove kompanije iz nekih drugih aspekata, prije svega nepoštovanje ugovora sa javnim preduzećem "Morskim dobrom" kada je tek poslije nalaza Drţavne revizorske institucije ova kompanija poĉela da plaća svoje obaveze prema "Morskom dobru" onako kako je to zakonski ugovorom predviĊeno. Interesantno je zašto od tada tuţilac nije pokrenuo istragu protiv Javnog preduzeća "Morsko dobro", kako su oni pristajali godinama da naplaćuju te svoje prihode bez jedne iskazane obraĉunske vrijednosti, i to su radili onako kako narod kaţe, ofrlje, koliko im da kompanija Pomorski saobraćaj. Tek poslije nalaza Drţavne revizorske institucije, ta kompanija i presuda Apelacionog suda je poslije dugo vremena poĉela da plaća to "Morskom dobru". Interesantno je, da li su neka sredstva tada pronevjerena i da li je sve ono što je trebalo da dobije "Morsko dobro" dobilo od ove kompanije? TakoĊe, diskutabilan odnos ove kompanije prema svom neposrednom okruţenju, gdje imamo ţalbe susjeda koji imaju privatnu imovinu na stalno maltretiranje i uznemiravanje privatne imovine kao što je to sluĉaj koji je u medijima poznat, proslavljenog filateliste, ĉovjeka koji je proslavio Crnu Goru kapetana Toma Katurića, koji je neprestano u medijima govorio o problemima koje je imao oko ove kompanije. Na kraju, Zakon o morskom dobru ne daje nikakvo ovlašćenje lokalnim upravama da gazduje sa ovim dijelom svoje teritorije, i to je veliki problem. Jedno pitanje za Vas ministre. Da li podrţavate predlog da graĊani Herceg Novog i Tivta imaju povlašćeni poloţaj i da plaćaju niţe karte? S obzirom na ĉinjenicu da se to javno dobro nalazi na njihovoj teritoriji i da graĊani treba da imaju odreĊene benefite jer im je uskraćeno pravo da koriste to morsko dobro i javno dobro, a to je prebaĉeno na ovu privatnu kompaniju. Znaĉi, po meni to bi bila vrlo svrsishodno i graĊani bi to prepoznali. Hvala.
  • Ne znam da li ste u meĊuvremenu dobili precizan odgovor koji sam Vam dostavio, koji jasno definiše sve elemente ovog ugovora o kojem ste Vi komentarisali od 2001. do 2012. godine sa precizno iznesenim ciframa i prihodima koje ostvaruje Morsko dobro od realizacije ovog ugovora. Znaĉi, 2004. godine potpisan je ugovor na osnovu tendera izmeĊu JP za upravljanje Morskim dobrom, i AD Pomorski saobraćaj iz Kamenara Opština Herceg Novi, i jasno su definisani svi elementi koji su vezani za njihov komercijalni i drugi odnos. JP ovog Morskog dobra je u skladu sa ĉlanom 2 ugovora, ustupa Morsko dobro u zateĉenom stanju, s ciljem da se tokom trajanja ovog ugovora saglasno pozitivno pravnim propisima obezbijedi: Redovno investiciono odrţavanje ustupljenog dijela Morskog dobra, i prema Izvještaju taj se dio kvalitetno radi. Izgradnja i ureĊenje Morskog dobra saglasno projektnoj dokumentaciji to se takoĊe, završava i radi. Ostvarivanje javne funkcije i obavljanje djelatnosti trajektnog javnog prevoza i to se ostvaruje, i ostvarivanje prihoda po osnovu naknade za korišćenje ustupljenog Morskog dobra. U skladu sa ovim ugovorom, precizno su definisani komercijalni uslovi, 4% od ukupnih prihoda. Znaĉi, mjeseĉna nadoknada utvrĊena u visini od 4% ukupnih prihoda od prodatih karata za prevoz trajektom. Što se tiĉe Vaše inicijative, da li odreĊeno lokalno stanovništvo treba da dobije odreĊeni prioritet? Smatram da je to interesantna inicijativa, i to što bude u nadleţnosti našeg Ministarstva to ćemo sagledati. Kao ĉovjek iz odreĊenih prostora Crmnice, uvijek sam smatrao da takoĊe, tunel Sozina i odreĊeni projekti tamo gdje gravitiraju odreĊeni stanovnici s tog prostora, treba da dobiju odreĊeni prioritet i na taj naĉin ćemo stvoriti uslove da dio graĊana npr. sa tog prostora crmniĉkog, znaĉi, sa povoljnim uslovima sa godišnjim kartama obezbijedi svoje stanovanje, a ne da mora da uzima u zakup odreĊene stanove u Baru i na taj podstaknemo regionalni razvoj i ruralni razvoj na našem prostoru. Smatram tu inicijativu legitimnom. Smatram tu inicijativu interesantnom i u komunikaciji sa predstavnicima Morskog dobra biću u prilici da sagledam moţda oko godišnjih karata i nekih drugih elemenata koji su vezani za tu inicijativu. Hvala lijepa.
  • Hvala. Obrad Gojković, izvolite.
  • Hvala, potpredsjedniĉe. Zahvaljujem se gospodine ministre na korektnom odgovoru, i molim Vas da u fazi izrade Zakona o morskom dobru moţda razmotrite mogućnost da se to unese i u zakon neka ovakva odredba. Ne mora biti precizirana, moţe i nekim drugim zakonskim aktom, ali bilo bi lijepo do to uradimo na ovaj naĉin. Znaĉi, svi ovi problemi koje imamo na Morskom dobru su došli iz ovog Zakona o morskom dobru iz 1992. godine koji je potpuno anahron i ja apelujem na Vas, pošto smo uloţili ovdje puno truda od prošle godine, da zaustavimo onakav nacrt Zakona o morskom dobru koji je bio prošle godine. Imali smo prije par dana jedan okrugli sto u Ulcinju gdje su bili predstavnici vašeg Ministarstva, gdje su bili predstavnici nevladinih organizacija Morskog dobra, da uradite sve da se ispoštuje princip decentralizacije i da prihvatite jedan princip koji je, po meni, vrlo kvalitetan a to je da se Javno dobro, pošto je u sluţbi svih graĊana, da se odluĉivanje o Javnom dobru prebaci na drţavnu Skupštinu i na lokalne skupštine. Znaĉi, mislim da je to jedan predlog za kvalitetan Predlog zakona, i ukoliko uspijemo da se odluĉivanje radi transparentno preko lokalnih skupština i preko ove drţavne Skupštine, mislim da bi to bio jedan kvalitetan zakon. Onako kako je Zakon o morskom dobru predloţen prošle godine u nacrtu i sa javnom raspravom gdje nijesu prisustvovali predstavnici svih opština i gdje graĊani Herceg Novog nijesu ni znali da postoji javna rasprava koja je za Herceg Novi bila u Kotoru, mislim da nije bilo kvalitetno. Ĉujem da su osnovali neku radnu grupu, što pozdravljam, i mislim ako uloţite dovoljno napora i uvaţite ove preporuke da su ipak skupštine najpozvanije da odluĉuju o neĉemu što je opšte dobro-javno dobro, da moţemo svi ovdje zajedno da se dogovorimo da se jedan takav Predlog zakona usvoji. Što se tiĉe poslaniĉkih pitanja, ja sam ovdje preuzeo neke aktivnosti. Svako poslaniĉko pitanje kad bude, pokazaću sliku jednog promašenog projekta o privatizaciji. Danas sam pokazao na prvom poslaniĉkom pitanju ovaj hotel "Igalo". Nijesam imao vremena da kaţem da je to plac od 21 hiljade kvadrata 4,5 hiljade kvadrata poslovnog prostora u centru Igala, pogledajte kako to izgleda. A za ovo poslaniĉko pitanje imam hotel "Plaţu" koji ima 20 hiljada kvadrata poslovnog prostora i 11 hiljada kvadrata placa. Znaĉi, sve ovo nije u funkciji. Ovaj je porušen, hotel "Igalo " je porušen, a hotel "Plaţa" nema ni toplu vodu niti imaju goriva da pokrenu agregate. On je u rušenom skoro stanju sa fasadom. Ovakvih objekata koji vrede svi zajedno u Herceg Novom preko 500 miliona eura koji su privatizovani, su u ruševnom stanju i ukoliko ne iskoristimo to kao neku osnovu za budući razvoj i za bolji socijalni status zaposlenih,mislim da smo u velikom problemu. Mi više nemamo gdje da stvaramo prostor za nove investicije, nego treba da ove stare koje su uništene na neki naĉin stavimo u funkciju, da ih renoviramo, da ih kvalitetnije opremimo da bi se razvijao turizam u Herceg Novom. Mislim da je stanje u Herceg Novom alarmantno, i koristiću ovu instituciju poslaniĉkog pitanja da svaki put ukazujem sa ovakvim fotografijama. A juĉe sam ove fotografije sve dostavio predstavnicima ameriĉke ambasade koji su bili u Herceg Novom, jer se radi o imovini koja vrijedi 100 miliona eura. Hvala.
  • Hvala Vama, kolega Gojkoviću. Sada ima rijeĉ kolega Bojović. Izvolite kolega.
  • Hvala, gospodine potpredsjedniĉe. Moje pitanje ministru odrţivog razvoja i turizma, gospodinu Branimiru Gvozdenoviću glasi: Gospodine ministre, Elektroprivreda Crne Gore je 14.02 2012. godine pokrenula postupak za dobijanje graĊevinske dozvole za stabilizaciju brane na odlagalištu pepela i šljake Maljevac. Rijeĉ je o odlagalištu industrijskog otpada koje ĉini sastavni dio Termoelektrane Pljevlja. Pošto je nepobitno utvrĊeno od strane predstavnika Opštine Pljevlja i Elektroprivrede Crne Gore da je deponija pepela i šljake od 4. stepenice nelegalan objekat, pitam, da li će Vaše ministarstvo izdati graĊevinsku dozvolu za stabilizaciju nelegalnog objekta? Polazeći od toga da je za pribavljanje graĊevinske dozvole i legalizaciju nelegalnog objekta, shodno Zakonu o ureĊenju prostora i izgradnji objekata neophodno da Elektroprivreda Crne Gore prethodno izmiri finansijske obaveze prema Opštini Pljevlja, da li će Ministarstvo odrţivog razvoja i turizma insistirati na tome da Elektroprivreda Crne Gore to uĉini i plati Opštini Pljevlja naknadu za komunalno opremanje graĊevinskog zemljišta za odlaganje pepela i šljake iznad 4. stepenice? Obrazloţenje: Elektroprivreda je u dugom nizu godina, skoro jednu deceniju, prikrivala od drţave i lokalne samouprave da na odlagalištu pepela i šljake Maljevac, u kompleksu Termoelektrane Pljevlja nelegalno odlaţe taj industrijski otpad. Pretpostavljamo prije svega da bi izbjegla plaćanje naknade za komunalno opremanje graĊevinskog zemljišta opštini. Time se nanosila višemilionska šteta lokalnoj zajednici i spreĉavao njen razvoj. Tek sada kada je Eelektroprivreda bila prinuĊena da radi stabilizaciju deponije, pošto postoji opasnost od njenog pucanja, i kada je Elektroprivreda za taj posao traţila graĊevinsku dozvolu, lokalna uprava je došla do saznanja da se na toj deponiji već godinama, bez odgovarajućih dozvola, odlaţe industrijski otpad Termoelektrane i da se za to odlaganje nije platila odgovarajuća naknada Opštini Pljevlja. Nesporno je utvrĊeno da za 4. stepenicu odlagališta Elektroprivreda nema upotrebnu dozvolu dok za ostale stepenice iznad 4. nema nikakvu dozvolu, ni urbanistiĉkotehniĉke uslove, ni projektat, ni graĊevinsku, ni upotrebnu dozvolu. Ministarstvo, odnosno nadleţna inspekcija su oĉigledno, svjesno tolerisale nelegalnu gradnju i namjerno skretale pogled, jer kako objasniti da je u dugom nizu godina izostao nadzor i reakcija nadleţnih inspekcija. S jedne strane moţemo pretpostaviti da se ova ĉinjenica krila od italijanskog partnera u Elektroprivredi, ili je s druge strane rijeĉ o tome da se vrh vlasti tajno dogovorio sa italijanskim partnerom u Elektroprivredi po kome ova kompanija ne mora da poštuje Zakon o oblasti ţivotne sredine i ureĊenja prostora, i da ne mora da se obazire na potrebe lokalne zajednice u Opštini Pljevlja. Elektroprivreda i danas pokušava da eskivira svoju obavezu i prikrije nelegalnu gradnju, dakle, sve indicije ukazuju da su ovdje poĉinjena kriviĉna djela protiv ţivotne sredine i izgradnje objekata zašta je propisana kazna od šest mjeseci do pet godina. I sada, zamislite Elektroprivreda Crne Gore traţi od Ministarstva graĊevinsku dozvolu da stabilizuje odlagalište na kome se nelegalno odlagalo. Samo ću zbog javnosti da kaţem, rijeĉ je o ĉlanu 93, stav 4, koji propisuje obavezu investitora koji traţi graĊevinsku dozvolu da dostavi dokaz o ureĊivanju odnosa u pogledu plaćanja naknade za komunalno opremanje graĊevinskog zemljišta. Ovi odnosi nisu ureĊeni i tek treba da se urede. I samo jedna informacija, pošto nisam dao obrazloţenje u pisanoj formi a vaţno je zbog vašeg odgovora. Dakle, kada se izraĉuna, odnosno pomnoţi površina odlagališta sa visinom iznad ĉetvrte stepenice odlagališta, dolazimo do podatka da je nelegalno odloţeno pet miliona kubika pepela i šljake. Cijena utvrĊena opštinskom odlukom o naknadi za komunalno opremanje graĊevinskog zemljišta iznosi tri evra po kubiku što ukupno iznosi 15 miliona koliko se Opštini Pljevlja duguje po ovom osnovu.
  • Hvala kolega, vaših 15 sekundi je dva minuta i 15 sekundi. Izvolite, ministre.
  • Ja sam shvatio da vi dovodite u pitanje postojanje te deponije i njenu izgradnju prije 30 godina, da li su imali odreĊene dozvole ili nijesu postojale odreĊene dozvole. Pretpostavljam da je prilikom izgradnje Termoelektrane postojala precizna dokumentacija koja je vezana i za taj dio, znaĉi prvih nekoliko stepenica, koji se odnosi na odlagalište pepela i šljake. To je jedno znaĉajno ekološko pitanje i u skladu sa tim ekološkim pitanjima ovo Ministarstvo se znaĉajno bavi, plan je da se u skladu sa projektom Svjetske banke stvore uslovi za eliminisanje svih ekoloških problema koji su vezani za taj prostor. Što se tiĉe dijela vašeg pitanja koje se odnosi na to da li se graĊevinska dozvola moţe dobiti u sluĉaju da se ne plate obaveze koje su vezane za nadleţnu opštinu, odgovor je - ne moţe. Bez ugovora sa nadleţnim sekretarijatom ne postoji mogućnost da se izda graĊevinska dozvola. Ja ću vam samo proĉitati dio odgovora koji vam je dostavljen u pisanoj formi, bez obrazloţenja koje ste imali, pa na pitanje moţda nije odgovoreno u svim elementima. Precizan je odgovor samo na dio pitanja koje ste postavili. U postupku pribavljanja dokaza i saglasnost po sluţbenoj duţnosti od strane Ministarstva upućen je dopis Sekretarijatu za ureĊenje prostora Opštine Pljevlja radi izdavanja dokaza o ureĊenju odnosa u pogledu plaćanja naknade za komunalno opremanje za predmetnu investiciju, izvoĊenje radova na stabilizaciji brane Maljevac u Pljevljima. Od strane Sekretarijata za ureĊenje prostora Opštine Pljevlja je dostavljen akt broj taj i taj od 27.02.2013.godine, znaĉi prije mjesec dana, kojim je ovo ministarstvo obaviješteno da ugovor o komunalnom opremanju graĊevinskog zemljišta izmeĊu Opštine Pljevlja i investitora nije zakljuĉen, te da nijesu ureĊeni odnosi lokalne samouprave i investitora po ovom odnosu. Navedeni akt je dopisom tim i tim proslijeĊen Elektroprivredi Crne Gore radi daljeg postupanja, odnosno sa ambicijom da Elektroprivreda Crne Gore u saradnji sa nadleţnim sekretarijatom doĊe do rješenja i potpišu ugovor koji stvara mogućnost za nastavak procedure. U sluĉaju da investitor ne zakljuĉi ugovor o komunalnom opremanju graĊevinskog zemljišta i ne izmiri komunalije, i pored toga što se radi o znaĉajnom objektu, zahtjev za izdavanje graĊevinske dozvole će biti odbijen. Sugerišem da ova javna komunikacija koju smo sad ostvarili bude nešto što će biti podsticajno i za nadleţne institucije Opštine Pljevlja i za nadleţne institucije Elektroprivrede Crne Gore da u što kraćem roku doĊu do rješenja koja su vezana za ovaj ugovor, regulišu pravno pitanje o kojem ste vi priĉali, ako nije pravno ureĊeno, i na taj naĉin stvorimo uslove za jedno normalno funkcionisanje, rad i moţda eliminisanje nekih ekoloških problema koji mogu da nastanu u sluĉaju da se ta brana dodatno ne dogradi i da se to odlagalište ne stavi u funkciju. To je moj javni apel, da pored ove formalne komunikacije koju smo već ostvarili pismenim putem i ovo bude javni poziv za ubrzanje procedura vezano za ovaj znaĉajni objekat, kako ekološki tako i privredni, koji je prateći objekat Termoelektrane i stvara uslove za nesmetan rad elektroenergetskog sistema Crne Gore. Hvala lijepa.
  • Hvala i vama. Izvolite, kolega.
  • Pitanje nije bilo u svom prioritetu ekološko nego finansijsko. To ste u drugom dijelu odgovora i shvatili. Dakle, priznali ste da nisu ureĊeni odnosi, ja traţim od vas da uĉestvujete u odreĊenoj mjeri da se ti odnosi urede i da se prihvati stanje na terenu kakvo jeste. A stanje je onakvo kako sam opisao, da se u kontinuitetu više godina nelegalno odlagao pepeo i šljaka na odlagalištu Maljevac i da se to prikrivalo. Dakle, problemi u Opštini Pljevlja su u velikoj mjeri posljedica Vladinog tolerisanja, grubog kršenja zakona od strane velikih kompanija, odnosno njihovog izbjegavanja zakonskih i ugovornih obaveza. Traţim od vas kao ministra da ne uĊete u zonu kršenja zakona i ne dodijelite graĊevinsku dozvolu za stabilizaciju brane pepela i šljake sve dok se ne izmiri obaveza po osnovu naknade za komunalno opremanje graĊevinskog zemljišta Opštini Pljevlja ili bar dok se ne dogovori naĉin i dinamika isplate te obaveze. Dakle, Elektroprivreda s jedne strane u kontinuitetu zagaĊuje ţivotnu sredinu, a s druge strane ne izmiruje svoje zakonske obaveze u pogledu onoga što propisuju zakoni u oblasti ureĊenja prostora. Poznato je da je Opština Pljevlja opterećena brojnim problemima i apsolutno je jasno i nema potrebe da se govori koliko bi nam ta sredstva znaĉila za njihovo rješavanje. Podsjećam javnost da je Vlada Crne Gore u budţetu za 2013.godinu uspjela da uradi ĉak i to da nijedan konkretan projekat tim budţetom ne predvidi za rješavanje infrastrukturnih problema u Opštini Pljevlja, šta više izgleda da Opština Pljevlja nema pravo ni da koristi ono što joj pripada po naknadi od koncesija. Dakle, mi samo traţimo da se poštuje zakon i da nam pripadne ono što propisuje zakon. I u tom smislu, dakle, oĉekujem od Vas da uĉestvujete u razgovorima izmeĊu Opštine Pljevlja i Elektroprivrede koji predstoje i obezbijedite da se plati Opštini Pljevlja ono što joj pripada. Ukoliko ovo ne obezbijedite, jasno je da je vaš cilj, vjerovatno iz politiĉkih razloga, da ovu opštinu dovedete u još teţu finansijsku situaciju od one u koju je doveo bivši predsjednik Opštine iz vaše stranke. Kada se već ruskim oligarsima otpisuju višemilionski dugovi i prenose na teret graĊana, moţe se pomoći i jednoj opštini da izaĊe iz finansijske krize tako što bi se samo izvršavao zakon i izmirivala zakonska obaveza Elektroprivrede.
  • Hvala, kolega Bojoviću. Sada ima rijeĉ koleginica Ponoš. Izvolite koleginice.
  • Zahvaljujem. Uvaţeni potpredsjedniĉe, poštovani poslanici i poslanice, poštovane graĊanke i graĊani Crne Gore, Pozitivna Crna Gora će u svojim poslaniĉkim pitanjima i danas, a i ubuduće postavljati na dnevni red socijalne teme sa ciljem izgradnje Crne Gore kao drţave solidarnosti i socijalne pravde, pa s tim u vezi postavljam pitanje ministru odrţivog razvoja i turizma. Poštovani gospodine Gvozdenoviću, da li će Ministarstvo odrţivog razvoja i turizma insistirati na tome da se unaprijed odrede moguća sredstva za implementaciju Akcionog plana prilagoĊavanja objekata u javnoj upotrebi za pristup, kretanje i upotrebu lica smanjene pokretljivosti, na kojem trenutno radi radna grupa koja je osnovana od strane ovog Ministarstva, jer postoji loša praksa jer je ovaj akcioni plan pripreman i ranije, ali nikad nije mogao biti implementiran jer nema na raspolaganju informacije o raspoloţivim sredstvima, niti je sastanku radne grupe prisustvovao predstavnik Ministarstva finansija? Naime, Ministarstvo odrţivog razvoja i turizma osnovalo je poĉetkom ove godine radnu grupu za izradu ovog akcionog plana i ovim planom bi svi objekti drţavne i javne uprave postali pristupaĉniji licima koji imaju teškoće u kretanju. Zanimljivo je da je ovakav akcioni plan kreiran već nekoliko puta, ali nikad nije došlo do njegove primjene. Naime, kada plan doĊe do Ministarstva finansija onda oni iz godine u godinu ponavljaju da za izgradnju rampi, liftova i sliĉnih adaptacija koje bi omogućile pristup i kretanje licima smanjene pokretljivosti novca nema. Ovih dana radna grupa u vašem ministarstvu ponovo priprema ovaj akcioni plan, ali ni ove godine nema informaciju hoće li biti novca za to što oni predlaţu. Budući da Ministarstvo finansija i ove godine ne prisustvuje radu radne grupe moguće je da će i ovaj akcioni plan ostati samo mrtvo slobo na papiru i tako svake godine imamo beskorisnu, skupu vjeţbu u budţetu da bi se na kraju saznalo da novca opet nema. Koja je svrha izrade plana iz godine u godinu? Zar ne bi bilo korisnije da radna grupa od samog poĉetka zna koliko novca ima na raspolaganju pa da plan urade u skladu sa tim budţetom? Osim toga, oĉigledno je da postoji ozbiljan deficit volje kao i ozbiljan deficit znanja, kako je juĉe priznao predsjednik Vlade. MeĊutim, ĉudno je da je deficit novca, jer kako je moguće da vam nedostaje novca za izgradnju liftova i rampi, kada je skoro 17 miliona eura koje su poslodavci uplatili za ovu namjenu potrošeno za druge potrebe u budţetu? Da vas podsjetim da ĉlan 19 Ustava Crne Gore kaţe da svako ima pravo na jednaku zaštitu svojih prava i sloboda, a ĉlan 68 Ustava Crne Gore jemĉi posebnu zaštitu lica sa invaliditetom. Ne samo da institucije drţave na ovaj naĉin krše Ustav, zakone i podzakonska akta, već i akcione planove koji sami donose a ĉija izrada iz godine u godinu košta.
  • Ne postoji manjak volje, na tom poslu se intenzivno radi. Kao što ste sami rekli, ne postoji ni problem koji je vezan za deficit znanja, jer u toj radnoj grupi, u toj ĉitavoj ekipi postoje ljudi koji imaju znanje i kapacitete da taj posao dovedu do kraja. Što se tiĉe finansijskih sredstava, smatram da treba da obezbijedimo finansijska sredstva. Finansijska sredstva treba traţiti i u budţetu za narednu godinu, ali treba pogledati da li postoji mogućnost za finansijska sredstva iz donatorskih sredstava, tako da ćemo u Ministarstvu radi u ta dva plana. U jednom planu ćemo predlagati rješenja koja su vezana za 2014.godinu u okviru budţeta da se to naĊe kao posebna pozicija, a siguran sam da zajedniĉkim snagama i dobrim ambijentom koji će stvoriti struĉna radna grupa u kojoj su i predstavnici nevladinog sektora, iz udruţenja koja se bave pitanjima hendikepiranih osoba sa invaliditetom da zajedniĉki naĊemo odreĊena rješenja. TakoĊe, smatram da je u nadleţnosti Ministarstva i lakše procedure koje su vezane za dogradnju objekata koji su vezani za prilagoĊavanje ovih objekata licima sa invaliditetom tako ĉemo mi predloţiti znaĉajno ubrzanje procedure, smanjenje postupaka koji će stvoriti uslove da se lica sa invaliditetom u svim objektima koji su od javnog znaĉaja drugaĉije tretiraju. Po sadašnjim procedurama, to su znaĉajne procedure koje traju otprilike oko 90 dana, mi ćemo pokušati da te procedure budu znaĉajno kraće kako bi bili u mogućnosti to efikasno uradili. Ima znanja i volje, nadam se da ćemo obezbijediti finansijska sredstva, a obezbijedićemo i ubrzane procedure da bi prevazišli jedan znaĉajan problem koji postoji kod nas. Znaĉi, veliki broj javnih objekata nije dostupan licima sa invaliditetom, to je obaveza ove radne grupe da predloţi rješenja, a struĉni tim Ministarstva na ĉelu sa mnom će podrţati predloge koje dobijemo od radne grupe.
  • Hvala, ministre. Izvolite, koleginice.
  • Vi već govorite o 2014. godini. Naime, ovaj zakon je usvojen 2008.godine. I rok za adaptaciju javnih objekata je avgust o.g., tako da ja se nadam da nećemo produţavati rok institucijama da prilagode svoje objekte već da ćemo uĉiniti već ove godine. Osim toga, podsjetiću vas da je Ministarstvo vanjskih poslova i evropskih integracija prije samo ĉetiri mjeseca donijelo plan aktivnosti na ispunjavanju preporuka iz Izvještaja Evropske komisije o napretku Crne Gore za 2012.godinu. I u poglavlju 23 - temeljna prava - kaţe se da je potrebno izricati sankcije za kršenje propisa koje se tiĉu osoba sa invaliditetom, odnosno da će se pojaĉati rad nadleţnih inspekcija u skladu sa oblastima gdje se kršenje propisa dešava, da je indikator uspješnosti ove mjere broj podnijetih prijava. To bi, naime, znaĉilo da novac moţemo da dobijemo iz ovih kaznenih poena za ove institucije. Koliko je meni poznato, nadleţna inspekcija nije u posljednja ĉetiri mjeseca od donošenja ovog akcionog plana kaznila niti jednu drţavnu instituciju niti podnijela ijednu prijavu za neprilagoĊavanje objekata. Ako sam ja u krivu, onda mi recite, ili u pisanom obliku odgovorite, koliko je podnijetih prijava za kršenje propisa koje se tiĉu prilagoĊavanja objekata za pristup i kretanje lica smanjene pokretljivosti u posljednjih ĉetiri mjeseca. TakoĊe, ĉlanom 165 Zakona o ureĊenju i izgradnji objekata, kao što sam već rekla, data je obaveza da se ovi objekti u javnoj upotrebi u roku od pet godina od dana stupanja na snagu, rok koji istiĉe avgusta o.g., moraju prilagoditi licima sa invaliditetom smanjene pokretljivosti. S obzirom na to da rok istiĉe za pet mjeseci, a za ĉetiri i po godine se nije ništa uradilo, gospodine ministre, potpuno je nejasno kako sve adaptacije i sva prilagoĊavanja namjeravate uraditi za samo pet mjeseci. Kao ministar Vi morate poštovati sve zakone, a sa posebnom paţnjom se morate odnositi prema ljudskim pravima najugroţenijih u našem društvu, meĊu kojima su osobe sa invaliditetom. I na kraju samo da se osvrnem na nešto što ste rekli. Traţićete ubrzanje procedure i smanjenje postupaka. Ja mislim da ste za prethodnih ĉetiri i po godine imali vremena da traţite ubrzanje procedure. Posljednjih ovih pet mjeseci nijesam sigurna koliko ćete moći uraditi. Zahvaljujem.
  • Zahvaljum i Vama, koleginice Ponoš. Zahvaljujem na prisustvu ministru Gvozdenoviću i njegovim pomoćnicima i na odgovorima, vidimo se sljedećom prilikom. Prvo pitanje će postaviti kolega Banović. Izvolite, kolega.
  • Uvaţeni ministre Ivanoviću, kao što ste vidjeli moje pitanje se odnosi na regulisanje vodotoka rijeke Bojane i glasi: Dokle se stilgo sa ukupnom regulacijom vodotoka rijeke Bojane nakon velikih poplava iz 2010.godine? Kao što je javnosti i poznato, nakon tih poplava, dogovoreno je sa Albanijom da se pokuša zajedniĉki uraditi projekti i regulisati taj vodotok. TakoĊe, imali smo obaveze sa naše strane i u našem dijelu i u našem kraku Bojane da izvršimo ĉišćenje, produbljivanje, sve one radnje koje su bile neophodne da rijeka Bojana otpusti što više vode iz Skadarskog jezera. Srećom ovih dana nije se desilo ono što je bilo 2010.godine.Nadam se i pretpostavljam, izmeĊu ostalog, i zato što su neki poslovi već završeni, tako da koliko ĉitam hidrometeorološki izvještaj i stanje na vodotocima da Bojana spušta vodostaj danas i da je niţi nego juĉe, ali s druge strane, raste jezero. I za samo podruĉje rijeke Bojane, za samo stanovništvo i njihovu imovinu pored rijeke, a i uzvodno, dakle priobalje Skadarskog jezera, i sa naše i sa albanske strane, izuzetno je znaĉajno da što prije regulišemo koliko moţemo vodotok, i u tom smislu je i bilo moje pitanje da dobijem i ja i javnost aţurne informacije o tome što se uradilo i šta se trenutno radi. Hvala. I zahvaljujem kolegi Vukĉeviću što mi je ustupio mjesto.
  • Hvala. Poštovani predsjedavajući, uvaţeni poslanici, Katastrofalne poplave koje su zadesile Crnu Goru i Albaniju 2010.godine nametnule su potrebu ubrzanog rješavanja regulacije rijeke Bojane. Dvije drţave dogovorile su se oko formiranja posebnih komisija ĉiji je zadatak bio da daju konkretne predloge za rješavanje problema regulacije vodotoka. Aktivnosti komisija dovele su do potpisivanja memoranduma o razumijevanju izmeĊu Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja Crne Gore i ministarstva voda Albanije. Memorandum je potpisan u decembru 2010.godine. Ovim memorandumom predviĊene su dvije kategorije mjera, kratkoroĉne i dugoroĉne. U okviru kratkoroĉnih mjera obuhvaćeno je: izrada projektne dokumentacije koja se odnosi na ureĊenje korita rijeke Bojane sa ciljem da se što je moguće bolje kontroliše tok odlivanja samih voda,definisanje prioriteta u izvoĊenju radova o njihovom meĊusobnom usaglašavanju sa jedne odnosno sa druge strane i intenziviranje rada meĊudrţavne komisije uz naizmjeniĉno predstavljanje i predsjedavanje jedne odnosno druge strane kao i eventualno proširenje sastava Komisije. Dugoroĉne mjere obuhvatale su izradu plana upravljanja slivovima Skadarskog jezera, Drima i Bojane i izradu kompletne projektne dokumentacije koja reguliše Skadarsko jezero, Drim i Bojanu. I na kraju realizaciju mjera koje su definisane ili utvrĊene predloţenim projektima, a shodno inicijativama jedne, odnosno druge strane. Šta je do sada konkretno uraĊeno? Prvo, uraĊen je projekat regulacije rijeke Moraĉe, projekat obezbjeĊenja protoĉnosti desnog rukavca rijeke Bojane u zoni ušća i elaborat za sanaciju nasipa i obezbjeĊenja protoĉnosti korita rijeke Bojane. Elaborat sanacije nasipa na crnogorskoj strani, na svim potrebnim radovima na ĉišćenju povećana stabilnost i nepropusnost u skladu sa dogovorom koji postoji sa albanskom stranom oko visine s jedne ili s druge strane radova koji mogu da se izvedu. Sve ovo usaglašeno je kroz potrebne komisije. Definisana je prohodnost korita rijeke Bojane na crnogorskoj strani koja je ukljuĉivala i uklanjanje suvišnog materijala i samog korista koji teritorijalno pripada Crnoj Gori. Drugo, pored projekta regulacije, sanirani su i nasipi na rijeci Bojani u duţini od 9km. Treće, izvršena je regulacija vladimirske rijeke na potezu od 300 metara u cilju zaštite kako obradivog poljoprivrednog zemljišta, tako i stanovništva koje se nalazi na ovom potezu. I ĉetvrto, izvršeni su regulacioni radovi na ušću rijeke Bojane gdje je uklonjeno 15 hiljada kubnih metara koji su u velikoj mjeri dovodili i do zaĉepljenja i plavljenja. Kako bi se pospješilo sve intenzivnije oticanje vode, naredni koraci obuhvataju: 1) uklanjanje vještaĉkih prepreka poput drveća, porušenih mostova i potonuli plovila; 2) produbljivanje i proširivanje korita rijeke Bojane; 3) ĉišćenje korita oko postojećih mostova i ušća rijeke uz samo more. Za ove radove potrebna su znaĉajna finansijska sredstva koja mi u ovom momentu nemamo u našem budţetu. Pored regulacije toka rijeke Moraĉe, potrebne regulacije toka rijeke Drim. Prije nekoliko dana, i to mi je zadovoljstvo da mogu da javnosti saopštim, španska kompanija Abisa dobila je podršku spanske vlade da uradi potrebnu analizu upravljanja tokom rijeke Moraĉe, i taj dio posla na našoj strani je završen. A koliko je meni poznato u toku su pregovori da se isto uradi i sa strane Albanije, jer ukoliko se dva vodotoka ne regulišu na odgovarajući naĉin i ako se samo fokusiramo na pitanje rijeke Bojane nećemo dobiti odgovarajuće rješenje. Ţelim da napomenem da je ĉišćenje desnog rukavca rijeke Bojane tokom trajanja vanredne situacije uradila kompanija "Bemaks", te da su izvršeni radovi predstavljali doprinos same kompanije. Vlada Crne Gore usvojila je informaciju o uzrocima i posljedicama poplava u slivu Skadarskog jezera i rijeke Bojane, kao i predlog mjera koje je dostavilo Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja. Na kraju, imajući u vidu dinamiku topljenja snijega, oĉekivano kretanje temperature u narednim nedeljama i padavine, uputio sam jutros i pismo ministru voda Albanije u kojem sam ukazao na sve posljedice eventualnog otpuštanja vode iz akumulacije vode na rijeci Drim, jer to moţe biti jedan od problema podizanja nivoa Skadaskog jezera. Koristim i ovu priliku da zamolim graĊane i poljoprivredne proizvoĊaĉe da se pozabave pitanjima osiguranja imovine i stoke, jer se taj program osiguranja nedovoljno koristi i stalno saniramo štete kroz razliĉite programe sanacije, umjesto da svi budemo više proaktivni. Na kraju, sve naredne aktivnosti, ukljuĉujući u traţenje ne tako malih finansijskih sredstava potrebnih za konaĉno rješavanje ovog problema, vodiće formirana meĊudrţavna komisija, uz aktivno uĉešće Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja. Hvala.
  • Hvala, ministre. Izvolite, kolega.
  • Zahvaljujem ministru na odgovoru. Kratko bih ipak prokomentarisao. Rekli ste koliko je uraĊeno, ali koliko još treba da uradimo? Zamolio bih pisani odgovor svakako da dobijem ovaj koji ste proĉitali i dodatnih informacija ako imate. Dakle, interesuje me koliko je predviĊeno ukupno projektom da se nasipa uradi i koliko je do sada od tog projektovanog uraĊeno. Razumio sam, dakle, da predstoje vaţni poslovi oko ĉišćenja korita i mostova, takoĊe da su uraĊene znaĉajne stvari u vezi sa drugim reĉicama i pritokama Bojane i ĉišćenje, ali, i sami ste rekli, ĉeka nas još uvijek veliki posao i zajedniĉki posao, i mislim da je vrlo vaţno da u koordinaciji saradnje sa Republikom Albanijom i njihovim nadleţnim institucijama što prije se dugoroĉnije rješenje postavlja i završava. Hvala.
  • Hvala, kolega Banoviću. Sada rijeĉ ima kolega Vukĉević. Izvolite, kolega.
  • Zahvaljujem potpredsjedniĉe, kolege, ministre Ivanoviću, Imajući u vidu ĉinjenicu da je jedan od osnovnih zadataka ove Vlade zapošljavanje i da poljoprivreda predstavlja jedan od osnovnih prioriteta ukupnog ekonomskog razvoja Crne Gore. Moje pitanje se odnosi na Ministarstvo poljoprivrede sa ciljem da sagledamo koliko je otvoreno novih radnih mjesta u sektoru poljoprivrede tokom prvih 100 dana rada Vlade. Smatram da je to izuzetno vaţno pitanje. I kada uopšte govorim o razvoju poljoprivrede, onda moramo govoriti sa više aspekata. Mislim da je dobra orijentacija u Ministarstvu poljoprivrede koja je, prije svega, usmjerena ka tome da poljoprivredu posmatra kao biznis i da to bude kao šansa za biznis i kada je u pitanju sa aspekta zapošljavanja ili sa aspekta ostvarivanja svih makroekonomskih agregata koji su nam potrebni za ostvarivanje onoga što ţelimo, a to je da Crna Gora bude ekonomski razvijena. Uzimajući u obzir to, smatram da je podrška poljoprivrednicima, i to onim poljoprivrednicima koji imaju potencijala da sa seoskog gazdinstva zaista preĊu u zonu biznisa, u zonu organizovanog biznisa koji će omogućiti tretman, odnosno status robnog proizvoĊaĉa koji će mu omogućiti da na pravi naĉin koristi svoje potencijale i svoje znanje, a i sto tako kao šansu za one koji imaju namjeru da se bave proizvodnjom hrane da je od presudnog znaĉaja podrška Vlade, to jest Ministarstva poljoprivrede i da ćemo takvim odnosom doprinijeti otvaranju novih radnih mjesta. Imajući u obzir naravno potencijale sa kojima Crna Gora raspolaţe kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja i resurse koji nam se kriju kada je u pitanju uvoz odnosno izvoz. Ţelim samo da podsjetim da je oblast poljoprivrede, prema podacima sa kojim ja raspolaţem za 2010.godinu, da se za period 2008, 2009, 2010.godine se kretalo njeno uĉešće u bruto društvenom proizvodu, recimo 2009.godine negdje od oko 8,26%, 2007.godine 7,29% i 2010.godine 7,65%. Na jednoj strani, kada govorimo o tako vaţnom resursu postoje potencijali da poljoprivreda i prehrambena industrija znaĉajno više participiraju u bruto društvenom proizvodu. Sa tog aspekta bi interesantno bilo da ĉujem od ministra šta je i na koji naĉin koliko su doprinijeli otvaranju novih radnih mjesta o ovoj tako vaţnoj oblasti. Zahvaljujem.
  • Zahvaljujem. Polazište programa rada Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja, predstavljaju izazovi u oblasti poljoprivrede koji su kako s jedne strane prepoznati i u samim programskim aktivnostima koje su prethodili izboru Vlade Crne Gore, tako i na nedavno odrţanim meĊunarodnim skupovima posvećenim razvoju poljoprivrede, a, prije svega, Berlinskom samitu ministara poljoprivrede iz januara 2013.godine na kojem se diskutovalo o odgovornim investicijama u proizvodnji hrane u sektoru poljoprivrede. Mi smo postavili pet osnovnih ciljeva kao temelje programa rada a to su: 1) rast poljoprivredne porizvodnje; 2) rad zaposlenosti poljoprivrede i 3) smanjenje uvoza poljoprivrednih proizvoda; 4) bolju deklaraciju poljoprivrednih proizvoĊaĉa i 5) smanjenje sive ekonomije. Kada je u pitanju povećanje zaposlenosti osnovna intencija jeste pokrenuti inicijative i aktivnosti koje će doprinijeti kakvom kreiranju novih radnih mjesta u poljoprivredi i takvoj boljoj evidenciji što će reći smanjenju sive ekonomije u oblasti poljoprivrede. U toku prvih 100 dana rada Vlade, kroz razliĉite programe kreirano je 150 novih radnih mjesta u poljoprivredi. Ova radna mjesta uglavnom su kreirana kroz programe Midasa, ali i druge projekte u kojima je uĉestvovalo Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja. Naprimjer, program podrške razvoju organske proizvodnje koji se realizuje sa kraljevinom Danskom, podrška razvoju šumarstva koji se realizuje sa Luksemburgom kao i privatizacijom dva preduzeća. Istovremeno, pojaĉanim mjerama kontrole, evidentirano je dodatnih 85 poljoprivrednih proizvoĊaĉa koji su upisani u registar, rijeĉ je o legalizaciji postojećih radnih mjesta, odnosno o proizvoĊaĉima koji se sada nalaze u zoni regularnog poslovanja. U istom periodu odobrili smo ukupan iznos od 207 hiljada eura bespovratne podrške koju je dobilo 20 korisnika Midas grantova koji su već za prvih 100 dana rada Vlade realizovali investicije u iznosu od 413 hiljada eura. Dakle, rijeĉ je o prošlosti o realizovanju investicija. U toku je obrada za plaćanje u ukupnom iznosu od 153 hiljade eura za ukupan iznos investicija od 306 hiljada eura, to je ono što se dešava dok priĉamo. I budućnost primjene 87 novih aplikacija u okviru trećeg i ĉetvrtog poziva za Midas garantove, a ove investicije će biti realizovane do kraja godine. U mljekarskom sektoru završena je privatizacija Mljekare "Zora" AD Berane, riješeno je pitanje zaostalih plata, doprinosa za penzijsko i zdravstveno osiguranje i otpremnina za sve radnike. Istovremeno izmirene su i dospjele obaveze za 350 kooperanata kojima nije bilo plaćeno mlijeko tokom posljednje dvije i po godine. U pekarskom sektoru pomognuta je realizacija prodaje imovine u postupku steĉaja NIKPEK AD Nikšić, a tokom 2012.godine imali smo šest pokušaja privatizacije.Sa novim vlasnikom je razraĊen biznis plan za obnovu i modernizaciju kapaciteta, zapošljavanje novih radnika i uvoĊenje novih proizvoda. Ovaj investitor već je uplatio 850 hiljada eura. TakoĊe, u oblasti duvanske industrije priprema se novi tender za dokapitalizaciju novog duvanskog kombinata, ja sam uvjeren da smo već sada generisali interes nekoliko potencijalnih investitora. Dakle, u oblasti poljoprivrede, tokom prvih 100 dana rada Vlade, kreirano je 150 novih radnih mjesta, investirano ukupno 1,5 miliona eura. Do kraja godine oĉekujem izmeĊu 550 i 600 novih radnih mjesta, i ukljuĉujući sredstva iz agrobudţeta, 10 miliona eura. Ukoliko dopuštate ja bih sada iskoristio priliku da u preostalom dijelu vremena i dam odgovor na dopunu pitanja gospodina Banovića. Ja se izvinjavam ako nijesam dobro shvatio njego pitanje, ali na njegovo pitanje u tom dijelu nije moguće toliko precizno odgovoriti, iz razloga što meĊudrţavna komisija konstatno radi na produţenju nasipa koje je potrebno izgraditi sa jedne i druge strane. U ovom momentu dok priĉamo mi govorimo o nedostajućih 2,7 kilometara, što neće u svakom sluĉaju biti i konaĉna cifara iz razloga što pokušavamo da zahvatimo što je moguć veći potez kako bi trajnije riješili ovaj problem, a ne da se, na osnovu nekog potpisanog dogovora, koristimo podatkom iz prošlosti i kaţemoevo uspješno smo završili posao iz projekta, ali nijesmo riješili problem, jer i dalje imamo poplave. Zbog toga nije moguće dati tako precizan odgovor, ali kada god postoji ţelja ili poslanika Banovića, ili bilo koga od vas, da traţi dopunu informacije ja ću biti spreman da to što bude u tom momentu i dostavim. Hvala.
  • Hvala, ministre. Izvolite, kolega Vukĉeviću odgovorite na komentar.
  • Mislim da sve ove mjere koje je Ministarstvo preduzelo, i mjere koje će u narednom period da realizuje, biće prije svega fokusirane sa više aspekata. Prije svega, bolje korišćenje potencijala kojim Crna Gora raspolaţe kada govorimo o opštem razvoju poljoprivrede. Ali isto tako moramo uzeti u obzir veoma vaţnu ĉinjenicu kada govorimo o ukupnom uvozu u Crnoj Gori, poljoprivredni proizvodi i prehrabreni proizvodi recimo 2010. godine su iznosili negdje oko 25%. Smatram da je rezerva koja moţe da omogući, naravno pod uslovom da domaći proizvoĊaĉi kvalitetom svojih proizvoda i cijena mogu da postignu neophodnu produktivnost što bi zapravo Vlada trebalo da, raznim stimulativnim mjerama, podstiĉe njihov razvoj u tom pravcu, mogu u svakom sluĉaju doprinijeti smanjenju ovog deficita. Vaţno je da je mljekara “Zora" na sjevernom dijelu Crne Gore, stavljena u funkciju, i da će to doprinijeti smanjenju deficita kada je u pitanju proizvodnja mlijeka. Samo da podsjetim da je 2010. godine, Crna Gora, uvezla negdje oko 39 miliona eura mlijeka. To je znaĉajan resurs kad govorimo o uvozu da domaći proizvoĊaĉi dodatno budu stimulisani i na taj naĉin otvorimo nova radna mjesta i iskoristimo naše resurse. Da ne govorimo o razvoju stoĉarstva gdje imamo mogućnosti da zaista uštedimo na taj naĉin što ćemo smanjiti uvoz koji se negdje kretao kada je u pitanju uvoz ţivih ţivotinja negdje oko 16 miliona eura, to je takoĊe dadatni pontecijal koji moţe da bude uspostavljen u funkciju. Govorim o tome da je vaţno kada govorimo o ovim podacima imati u obzir sljedeću ĉinjenicu a to je razvoj poljoprivrede u Crnoj Gori koji je veoma specifiĉan. Pored mnogih ograniĉenja govorim o ograniĉenju nivoa znanja infrastrukture itd., predstavlja jednu osnovu, zapravo ograniĉenja jeste usitnjenost domaćeg vlasništva nad poljoprivrednim zemljištem jer je potrebno obezbijediti onu koliĉinu, odnosno onu površinu zemljišta koja će upravo omogućiti da neko ko se bavi proizvodnjom kao biznisom da je potrebno da ima neophodnu površinu koja će omogućiti neophodnu rentabilnost. Ali zaista poljoprivreda jeste i mora biti šansa za biznis i ona jeste biznis i dobra orjentacija Vlade da poljoprivredu posmatramo kao biznis djelatnost koja će biti upravo u funkciji ukupnog ekonomskog razvoja Crne Gore, i vjerujem da upravo korišćenjem primarnih poljoprivredne proizvodnje u kombinaciji sa preraĊivaĉkim kapacitetima jeste izazov i Crna Gora zaista to moţe. Ţelim samo da podsjetim, oblast mesne industrije prije 2000. godine, u Crnoj Gori praktiĉno nije postajala. Mesna industrija danas u Crnoj Gori postoji.Postoji osam ozbiljnih proizvoĊaĉa, ozbiljnih na nivou Crne Gore, koji su već u fazi izvoza. Zahvaljujem.
  • <