• Poštovani poslanici 25.saziva Skupštine Crne Gore, Otvaram prvo vanredno zasijedanje u 2013.godini, koje je sazvano na predlog 40. Vlade Crne Gore i po dnevnom redu koji su oni predloţili. Ovaj dnevni red se ne moţe mijenjati pa ga stavljam na glasanje u cjelini. Izvolite, ko je za predloţeni dnevni red? Hvala kolegama iz opozicije što su omogućili da obavimo glasanje. Glasao je 41 poslanik, 36 za, ĉetiri protiv i jedan uzdrţan. Konstatujem da smo usvojili predloţeni dnevni red. Po dogovoru, radićemo u dva bloka današnje zasijedanje. Prvo ćemo razmatrati Predlog zakona o dopuni Zakona o porezu na dohodak fizičkih lica i onda ćemo sljedeći blok, koji je u stvari ista ekonomska razrada prve taĉke dnevnog reda, obaviti u trajanju od dva sata. Prvi je tri sata, drugi dva sata. Moraćemo imati i raspravu u pojedinostima, zbog amandmana koji su već podnijeti i planiramo danas da završimo do 18 ĉasova. U prvom bloku idemo našim uobiĉajenim redom, pošto saslušamo ministra finansija Ţugića, koji će dati objedinjeno izlaganje za svih sedam taĉaka dnevnog reda. Ići ćemo od manjih ka većim klubovima po 10 minuta, onda po pet minuta dok ne ispunimo kvotu od tri sata. Drugi blok je po pet minuta, i time ćemo u naĉelu završiti raspravu ovih sedam taĉaka dnevnog reda. Ministre Ţugiću, da li ste spremni? Da. Hvala Vam. Izvolite.
  • Poštovani predsjedniĉe Skupštine, uvaţeni dame i gospodo poslanici, poštovani graĊani, Imajući u vidu da je set sedam zakona, ili bolje reći sedam izmjena i dopuna zakona koji su danas na dnevnom redu ovog visokog doma dio seta mjera fiskalnog prilagoĊavanja Vlade Crne Gore, dozvolite mi da dam zajedniĉku uvodnu rijeĉ za svaki od ovih predoga izmjena i dopuna zakona. Mjere fiskalnog prilagoĊavanja su privremenog karaktera, osim onog dijela koji se odnosi na mjere racionalizacije ili, preciznije reĉeno, mjere na obuzdavanju javne potrošnje, što jeste i što mora biti stalna aktivnost i naš trajni cilj. Drţava mora da manje koristi svoju kreditnu karticu, a mnogo više karticu sa pokrićem ili debitnu karticu, kako bismo u budućem periodu uz sve ono što je korekcija, dopuna, poboljšanje regulatornog okvira imali odrţive javne finansije. Dakle, mjere su usmjerene prije svega na smanjivanje projektovanog deficita budţeta, koji nije mali i koji ne smatramo uspjehom, ĉak suprotno, kroz to da deficit direktno generiše nivo javnog duga, a obuzdavanjem deficita svakako idemo u pravcu da se promijeni smjer javnog duga od one dinamike koja zabrinjava prema nivou i prema cijeni zaduţivanja do onoga što slijedi, a to su u budućem periodu anuiteti koji dospijevaju za vraćanje. Dakle, sve ovo ĉini javne finansije odrţivijim i time doprinosi fiskalnoj, finansijskoj i ukupnoj makroekonomskoj stabilnosti. Svjesni ĉinjenice da su ove mjere nepopularne i bolne, ali ih posmatramo u kontekstu puta prema odrţivim javnim finansijama i izrazom odgovornog odnosa prema budućim generacijama, kako ne bismo ostavili budućim generacijama teret javnih dugova. Javna potrošnja se polazeći od ovog mora prilagoditi realnim poreskim kapacitetima, kako stanovništva tako i privrede, odnosno objektivnim materijalnim mogućnostima i tu je ova priĉa o tome da li drţava previše eksploatiše kreditnu karticu ili troši sa pokrićem. Sve je to u funkciji dinamiziranja ekonomskog rasta, odnosno u funkciji poboljšanja ţivotnog standarda stanovništva i smanjivanja spirale zaduţivanja. Mi znamo jako dobro da nivo liĉnih primanja, da nivo zarada, posebno nivo penzija, nivo ostalih liĉnih primanja nije tog stepena koji bi omogućio viši nivo ţivotnog standarda, što je naš cilj. MeĊutim, snaţnije, pravovremene fiskalne, finansijske i strukturne reforme upravo mogu dovesti do onoga što je viši nivo ţivotnog standarda našeg stanovništva. Osim nastavka fiskalne konsolidacije, drugi aspekt naših aktivnosti se odnosi na prihodnu stranu budţeta. Dakle, na one elemente koji se tiĉu zone sive ekonomije, njenog smanjivanja, odnosno efikasnije naplate javnog prihoda i kroz efikasniju naplatu poreskih dugovanja. Ne smijemo, meĊutim, u ovom dijelu kreirati nerealna oĉekivanja budući da znamo u kakvoj smo ekonomskoj situaciji i u kakvim je poteškoćama realni sektor koji je jedan od stubova poreskog kapaciteta. Ali, isto tako ne smijemo niti moţemo tolerisati kršenje i izbjegavanje zakonskih obaveza, posebno u dijelu koji se odnosi na plaćanje javnih prihoda. Neko je nedavno na Odboru za privredu, finansije i budţet saopštio - imaćemo nultu stopu tolerancije prema svima onima koji ne plaćaju poreze. U tom cilju smo i u okviru ovog seta mjera pripremili, odnosno vrlo skoro će biti to realizovano, dvije radne grupe. Jedna, po meni najvaţnija radna grupa će se baviti mjerama za suzbijanje sive ekonomije. Struktura te radne grupe je dobrim dijelom usaglašena. Osim resornih ministarstava, svih socijalnih partnera, ĉlanovi te radne grupe su i predstavnici poslanika i vlasti manjine i vlasti većine. Dakle, vrlo skoro ćemo potpuno otvoreno, potpuno transparentno primijeniti ono što mi definišemo kao nultu stopu tolerancije i uraditi sve da u većoj mjeri naplatimo sve javne prihode, odnosno sprijeĉimo kršenje propisa koji se odnose na plaćanje poreskih obaveza. Treći aspekt naših politika svakako će biti sa stanovišta konzistentnosti i dugoroĉnosti sprovoĊenje vaţnih ili vaţnijih strukturnih reformi preko unapreĊenja poslovnog ambijenta koji će dalje doprinijeti dinamiziranju takoĊe ekonomskog rasta, odnosno podstaći stvaranje nove vrijednosti. U tom domenu svakako je i ono što ĉesto pominje poslanik Medojević - izmjena, ali postupna izmjena modela razvoja, polazeći od neadekvatne strukture privrede Crne Gore prema onim sektorima i onim preduzećima koja stvaraju proizvode većeg stepena finalizacije. MeĊutim, znamo da taj proces nije jedan akt, jedan ĉin, već dugovremen, postupan i zahtjevan proces. TakoĊe, prilikom koncipiranja mjera fiskalne konsolidacije nastojali smo da teret ove reformske aktivnosti bude ravnomjernije rasporeĊen na sve aktere u sistemu. Ipak smatram da su mjere takvog karaktera da će dominantno zaštiti socijalno najranjivije kategorije. Ovdje posebno istiĉem one kategorije sa najniţim liĉnim primanjima, posebno ponovo istiĉem nivo penzija, ali i zarada. Radeći na matiĉnom odboru u dvije iteracije, ja ţelim da se zahvalim poslanicima i većine i vlasti manjine da su imali razumijevanja da doĊemo do faze da imamo veći stepen usaglašenosti. Polazeći od onog što je bilo osnovno sporenje u ranijim iteracijama, a to je pitanje osnovice i pitanje naĉina oporezivanja kroz amandmane koje su predloţili poslanici Jelić, Šehović, takoĊe ţelim da istaknem da su poslanici predstavnici HGI, Force i Demokratske partije Albanaca potpuno saglasni i podrţavaju date amandmane o ĉemu ćemo u ovom visokom domu na plenumu takoĊe govoriti. Ţelim da zakljuĉim svoje uvodno izlaganje time da su ovi zakoni proizvod onoga što je set mjera koje je donijela Vlada krajem decembra prošle godine na fonu dodatnog fiskalnog prilagoĊavanja, odnosno prilagoĊavanja javne potrošnje realnom kapacitetu kako privrede tako i stanovništva. Zahvaljujem.
  • Hvala, ministre Ţugiću. Ĉuli smo uvodno izlaganje i aktivan rad koji je Parlament imao sa Vladom u modeliranju konaĉnih rješenja. Nadam se da je to zajedniĉki uspjeh i u poboljšanju u konaĉnim rješenjima. U svakom sluĉaju, interakcija Parlamenta i Vlade dala je novo modeliranje za koje se nadam da će imati i šire prihvatanje u ovako teškim i nepopularnim mjerama. Idemo redom, po dogovoru. U ime Kluba Bošnjaĉke stranke poslanik Almer Kalaĉ, predsjednik toga kluba.
  • Uvaţeni predsjedavajući, koleginice i kolege poslanici, gospodine ministre, uvaţeni graĊani, Prijedlogom zakona o dopuni Zakona o porezu na dohodak fiziĉkih lica obezbjeĊuje se stabilizacija javnih finansija. Prijedlog ovog zakona je jedno od kratkoroĉnih rješenja koje ne bi trebalo biti duţe od godinu dana kako je predviĊeno Prijedlogom. Dodatnim oporezivanjem od 3% primanja od 400 eura u bruto iznosu bio bi pogoĊen veliki broj upošljenih, a ĉija su primanja u najvećem broju ispod prosjeka. Amandmanima o kojima ćemo danas raspravljati, a sa ĉime smo upoznati na Odboru za finansije i u izlaganju gospodina ministra predviĊeno je oporezivanje samo onih primanja iznad prosjeĉne zarade u Crnoj Gori, a to je iznos od 720 eura u bruto iznosu. Smatramo ovo prihvatljivijim prijedlogom, jer ovom mjerom neće biti umanjene zarade za oko 124 hiljade upošljenih, a sa druge strane ovaj porez odnosiće se na oko 44 hiljade upošljenih. Time će se ostvariti prihod u iznosu od oko 11 miliona eura. Ono na ĉemu treba istrajati su ekonomske reforme koje će pored poboljšanja i povećanja postojeće industrijske proizvodnje dovesti do pokretanja novih proizvodnih pogona u svim segmentima privrede. Na taj naĉin ostvariće se veća zaposlenost, smanjiti siva ekonomija, a kao rezultat toga doći će i do većih priliva u Budţet Crne Gore. Mi u Bošnjaĉkoj stranci oĉekujemo u narednom periodu da Vlada predloţi mjere koje bi zaštitile crnogorsku ekonomiju, odnosno naše privrednike, posebno proizvoĊaĉe, ali i definisati strategijuj smanjenja trgovinskog deficita koji je veoma izraţen u zadnjem periodu. Potrebno je motivisati postojeće ali i buduće privrednike da ulaţu u proizvodnju onih proizvoda koji se uvoze a mogu se proizvoditi u Crnoj Gori, kao što su: voda, mlijeko, meso, voće i povrće i sliĉno. TakoĊe oĉekujemo znatno veće aktivnosti na obezbjeĊivanju investicija u prvom redu infrastrukture, odnosno poĉetak realizacije auto-puta, te stavljanje u komercijalnu funkciju aerodroma u Beranama, kao i ulaganje u energetiku, poljoprivredu, drvnu i prehrambenu industriju. TakoĊe smatramo da je potrebno razmisliti o oporezivanju ekstra profita, kvalitetnije praćenje i kontrola dodjeljenih koncesija, rada na crno, ali i što prije donošenje zakona o legalizaciji neformalno izgraĊenih objekata, ĉijom primjenom bi se dodatno uticalo na povećanje budţetskih prihoda, ali i pozitivan efekat bi se ostvario na prihode lokalnih samouprava koje su, sloţićemo se, u veoma teškom poloţaju. U drugom dijelu ţelim se posebno osvrnuti na Prijedlog zakona o energetici. Svaki prijedlog koji će dovesti do uštede za nas je prihvatljiv. MeĊutim, postavlja se pitanje da li regulatorne agencije rade u korist graĊana. Kada je potrebno da se uskladi cijena elektriĉne energije to uĉine jako brzo, ali na teret graĊana. Danas smo svjedoci sasvim drugaĉije situacije. Neki sjeverni djelovi ni danas nemaju uredno snabdijevanje elektriĉnom energijom. Štete koje su uzrokovane snijegom, koji je karakteristika za ovo doba godine i ĉija visini pokrivaĉa nije preko normalnog, prema nekim izjavama iznose oko miliion eura. Da je popravka elektromreţe uraĊena na vrijeme, odnosno tokom ljeta, siguran sam da ne bi iznosila više od polovine tog iznosa. Danas ne bismo imali ovakvih problema a graĊani bi imali uredno snabdijevanje elektriĉnom energijom. Ĉak i malo jaĉi vjetar u ljetnjem periodu, naroĉito u opštini Plav, priĉinjava velike štete na elektro mreţi. Uveliko nas pozivaju da izmirujemo raĉune što i jeste naša obaveza i obećavaju nagrade. Glavna nagrada je automobil. Decembarski raĉuni za utrošenu elektriĉnu energiju su toliko uvećani da će sigurno moći da kupe više takvih automobila, ali opet iz dţepa graĊana. Hvala.
  • Hvala, kolega Kalaĉ. Kolega Nimanbegu je stigao i njegov je red. Izvolite.
  • Hvala, predjedniĉe Krivokapiću. Poštovane kolegice poslanice, kolege poslanici, Iskoristiću 10 minuta, ispred kluba Force,DP, HGI i Liberalne partije govoriti o jednom izuzetno teškom zakonu ili prijedlogu koji je donešen pred Skupštinu Crne Gore. Zašto teškom? Zato što poštujući tradiciju koju ima ovaj parlament, tradiciju koju ima Crna Gora, koja nastavlja svoj put iz jedne socijalistiĉke drţave, gdje imamo situaciju da preko 60% parlamenta u svom nazivu ima ime socijalistiĉka, ili socijalna, govoriti o rastu poreza je izrazito nepopularno. Nepopularno i u situaciji kada mi kao drţava se suoĉavamo sa jednom krizom koja je već višegodišnja. Moj stav je sljedeći, stav koji će sigurno i većina poslanika ovdje podrţati, a to je da ako se nešto treba mijenjati onda status kvo to ne rješava. Status kvo ne omogućava da se pokrenemo iz jedne taĉke a to je taĉka gdje se suoĉavamo sa velikom krizom. Kriza, da li koncepcijski ili ne, da li je ona nastala kao rezultat svjetske krize ili kao autohtoni crnogorski proizvod, to je stvar koju ćemo mi poslenici javne rijeĉi, najbolji analitiĉari ili ekonomisti jasnije definisati. U situaciji smo da budţet Crne Gore omogućava da jedan veliki dio stanovništva redovito prima primanja a to je preko 100.000 korisnika penzija, na desetine hiljada materijalnog obezbjeĊenja i na desetine hiljada ljudi zapošljenih u administraciji. Zbog toga, koliko god da je nepopularno, ovaj predlog zakona shvatamo kao mjeru koja će omogućiti, ali skupa sa ostalim mjerama, da se javne finansije konsoliduju. U situaciji kada nizom godina imamo previše zaposlenih u drţavnoj i lokalnim administracijama, daću vam primjer lokalnih administracija.Lokalne administracije su zapošljavale isto kao i drţavna, ali tamo još više, na osnovu partijskih zapošljavanja, na osnovu raznih nepostojećih analiza, tako da smo došli u situaciju da lokalne samouprave duguju plate ne samo svojim zaposlenim nego duguju javna preduzeća i ti ljudi su dovedeni u tešku ekonomsku situaciju. Jedini dio javnih finansija koji funkcioniše u Crnoj Gori to su drţavne finansije. Ove mjere, ako će omogućiti da se niti penzionerima niti zaposlenima ne duguje, mjere koje su predloţene od strane Ministarstva finansija, to su mjere koje sigurno niko neće glasati sa dvije ruke drage volje, a to su mjere gdje se treba odgovorno odnijeti i donijeti jednu od mjera koja će doprinijeti stabilizaciji finansija. Pored ovoga sigurno treba se iskoristiti drugi mehanizmi. Ono što je obećano u izlaganju predsjednika Vlade oko revizije i privatizacionih ugovora, treba dosta tih potencijalnih invstitora dovesti za sto i jasno im poruĉiti da se tu stav drţave, stav Vlade mora promijeniti. To je jedini naĉin da krenemo u suoĉavanje sa najvećim problemom Crne Gore, a to je nezaposlenost. Iako naš Zavod za zapošljavanje koristi brojku od 12%, Evropska komisija i Svjetska banka koriste brojku da je nezaposlensot u Crnoj Gori veća od 20%. Mi kao predstavnici partija koje zastupaju nacionalne manjine, govorim o Forci, znamo da je u regionima gdje su nacionalne manjine taj procenat i veći, a to je prvenstveno iz razloga što je izrazita ekonomska nejednakost u regionalnom razvoju Crne Gore. Treći element, koji je sigurno element kojeg svi poslanici u ovoj Skupštini moraju biti svjesni, jeste to da ova mjera je predloţena kao privremena, mjera koja bi trebala da bude na snazi devet mjeseci u skladu sa nizom preporuka koje je Vlada preporuĉila Skupštini Crne Gore ili svojim ministarstvima i na taj naĉin treba, kao Skupština, da pomognemo i Ministarstvu i Vladi da se prati primjena nekih mjera, da se stvori mogućnost da ove mjere daju rezultat u ovoj godini. Ako ne bude, onda ćemo ući u jedan prostor gdje ćemo donositi mjere, na ţalost ovo je peti put da se donose mjere koje sniţavaju zarade ili se povećavaju porezi, ali moramo biti jasni da mi teţimo Evropskoj uniji, a sve zemlje Evropske unije imaju velike poreze. Sigurno da pristup koji su neke kolege predloţile, da se uvedu postepeni veći porezi za one koji imaju veća primanja, ja iz Force se zalaţem da to bude proporcionalno, za sve prihode jednako, to su koncepcijski razlog zašto to smatramo. U svakom sluĉaju radujemo se svakom dogovoru koji će se iz ove skupštine postići sa predstavnicima Ministarstva oko povećanja procenta ili nivoa gdje će se parimjenjivati ovaj zakon i ovo povećanje poreske stope, ali kao odgovorni ĉlanovi vlasti u Crnoj Gori ovaj predlog ćemo podrţati. Hvala.
  • Hvala. Na redu je kolega iz Pozitivne Crne Gore. Izvolite, gospodine Bojaniću.
  • Poštovani predsjedniĉe, dame i gospodo, uvaţeni poslanici, Prvo da vam dam informaciju da poslanici Pozitivne Crne Gore se pridruţuju protestima Unije sindikata i graĊanima koji su nezadovoljni mjerama koje je Vlada donijela, bez obzira što su nešto bolje nego što su najavljene prethodne sedmice. Uvaţavajući i Skupštinu i ostale kolege poslanike i javnost, poslanici Pozitivne Crne Gore će imati svoja izlaganja, biće u skupštinskoj sali, naravno, da kaţu i svoje mišljenje. Na kraju krajeva i imamo da iskoristimo i tu priliku kada smo u Skupštini da i javnost ĉuje šta misli Pozitivna Crna Gora o ovakvim mjerama, odnosno ukupnoj ekonomskoj politici koju vodi Vlada Crne Gore. Kako mislimo, reći ću ukratko. Smatramo da je ovo samo rezultat jedne pogubne i loše ekonomske politike koja se vodi već par decenija u Crnoj Gori. Da je ovo samo saniranje nekih posljedica, privremeno, koje nema nekog velikog efekta, koje je, kako smo ĉuli i kako je najavljeno, samo jedan od seta mjera. MeĊutim, nikako da ĉujemo koje su to druge mjere, koje su to mjere koje će pospješiti proizvodnju, a ne samo koje će se baviti raspodjelom i potrošnjom, odnosno vidimo da je ta kasa koja ostaje da se dijeli Crnoj Gori sve manja i manja. Hoću da kaţem javnosti da je svima jasno da ovaj naĉin kako je Vlada pokušala da uvede i kako će vjerovatno dobiti saglasnost danas, u stvari je samo prebacivanje odgovornosti, odnosno podmetanje, mogu slobodno reći, kukaviĉjeg jaja opoziciji, da ona izaĊe sa svojim predlozima poreza koji su umnogome veći nego što je Vlada prvenstveno predloţila, da bi danas Vlada ispala ta koja štiti graĊane, odnosno da manje zahvata iz dţepova graĊana nego što to predlaţe opozicija. Naravno, izbjegava se da se kaţe da opozicija već odavno traţi da se promijeni kompletna ekonomska politika, da se zauzme radikalan stav prema dosadašnjoj ekonomskoj politici, da se priznaju greške, da se konaĉno kaţe jasno da model koji vodi Vlada već par godina ne daje rezultate. Dovodi nas do ovakve situacije, da u nekom dramatiĉnom razvoju dogaĊaja u par dana mijenja zakone koje je predloţila, i to prvo na Vladi, svi poslanici vladajućih partija su glasali za taj predlog zakona, da bi sjutra ili par dana kasnije donijeli amandmane koje smo dobili na samoj sjednici, da bi se prikazalo da su, eto, oni uvaţili glas graĊana. Da su uvaţili glas graĊana, odnosno da su vodili jasnu ekonomsku politiku i pravu ekonomssku politiku, ne bi došli danas u ovakvu situaciju. Smatramo da nema koristi i nema nekog efekta bitnog od ovakvih mjera ako se ne krene od pravih stvari, a to je naplata prvo svih poreskih dugovanja koja su nastala u prethodnom periodu, jer je nelogiĉno obraĉunavati nove poreze, zahvatati ponovo iz dţepova graĊana, a ne platiti one poreze koji su odavno evidentirani kao poreski dug. Posjetiću javnost da je 216 miliona poreski dug u Crnoj Gori, a sa ovim mjerama nam se danas kaţe da će se u narednih devet mjeseci ubrati 12 miliona eura. I dalje nemamo odgovora zašto se nije naplatilo, odnosno zašto nema politiĉke volje da se naplati poreski dug. TakoĊe, znamo da je 12 miliona dug koncesionara. Zašto se nije krenulo od toga da se naplate koncesione usluge koje dajemo, a da na kraju kao zadnju mjeru krenemo u dalje zahvatanje i onako jako ugroţenog standarda graĊana. Ono što je interesantno danas, Vlada je izašla sa jednim podatkom i treba ga potencirati, da je 144 hiljade graĊana u Crnoj Gori zaposlenih, da prima platu ispod prosjeka, svega 40-tak hiljada je preko prosjeka. I to je ta ravnopravnost do koje nas je dovela ekonomska politika Vlade Crne Gore. Dakle, svega 1/4 zaposlenih u Crnoj Gori prima platu preko prosjeka, a prosjek je skoro duplo manji nego minimum potrošaĉke korpe u Crnoj Gori. Smatramo da treba donijeti novi set mjera, sveobuhvatne mjere, raskinuti sa ovakvom ekonomijom, krenuti ka hitnim mjerama naplate već postojećeg duga koji je evidentiran, koji je jasan, ali nemamo još uvijek jasne odgovore od Vlade zašto se ne naplaćuje porez iz prethodnog perioda. TakoĊe, traţimo da se pospješi ekonomija Crne Gore time što ćemo se boriti zajedniĉki protiv ukidanja monopola i korupcije, jer smatramo da su to glavne barijere za razvoj biznisa u Crnoj Gori. Birokratske barijere je lako skinuti, bilo je raznoraznih bljuvotina, propisa, nešto se napravilo u tom polju, meĊutim, eliminacija monopola i korupcije je ostala i dalje kao bolna taĉka i glavna biznis barijera u Crnoj Gori. Nedavno smo imali raspravu o Završnom raĉunu budţeta, svjedoci smo da je tamo nekih 30-tak miliona evidentirala Drţavna revizorska institucija da je nenamjenski potrošeno, odnosno bespotrebno potrošeno. Ko je snosio posljedice, zašto je 30 miliona iz budţeta nenamjenski potrošeno? Nemamo odgovora. Dok god ne dobijemo odgovor zašto neko ne podnese odgovornost, prvenstveno politiĉku a kasnije i svaki vid odgovornosti, mi ne moţemo da podrţimo dalje zahvatanje iz prihoda graĊana. Dok se ne uspostavi fer naplata, praviĉnija naplata, odnosno da se prvo kratkoroĉnim mjerama naplati ono što se već duţno Crnoj Gori, odnosno duţno svim graĊanima, mi teško da moţemo glasati, odnosno nećemo glasati za dalja poreska opterećenja bilo kog graĊanina. Na kraju da zakljuĉim da samo paket mjera koji uvodi punu finansijsku disciplinu, praviĉnije ubiranje i raspodjelu sredstava i obezbjeĊuje ravnopravne uslove na trţištu, moţe dobiti podršku Pozitivne Crne Gore. Ovako, glasajući danas za ovaj zakon i slušajući obećanje da će doći do tog paketa, mi ne vjerujemo tome. Na kraju krajeva, prije par mjeseci u ekspozeu nam je tada mandatar a danas premijer rekao da nema zatezanja kaiša u novoj ekonomskoj politici, da će se priznati greške, da će se raskinuti privatizacioni ugovori pogrešni, da će se raskinuti ugovori o koncesiji, a prvo se krenulo da se zahvata i dalje iz dţepova graĊana, a to je ostalo za neko drugo vrijeme. Smatramo da treba krenuti obrnutim redom, odnosno pravim redom, zahvatiti od onih koji su već duţni, naplatiti poreze, a onda traţiti za druge poreze. Hvala.
  • Hvala, poslaniĉe Bojaniću. Idemo na predstavnika Kluba Socijaldemokratske partije, poslanika Šehovića. Izvolite.
  • Hvala, gospodine predsjedniĉe. Uvaţeni ministre Ţugiću, poštovane kolege, Rasprava o ovom zakonu spada svakako u red socijalno osjetljivijih, zbog ĉega joj sa posebnom paţnjom moramo pristupiti, jer se ona odvijala u izuzetno sloţenim ekonomskim okolnostima u Crnoj Gori, iako vjerovatno ne bih pogriješio kada bih upotrijebio i teţu kvalifikaciju. S tim u vezi pitanja da li smo kao mali i otvoreni ekonomski sistem mogli izbjeći ovu situaciju, da li je robovanje libertarijanskom potrošenom razvojnom modelu ekonomije zasnovanom na rasprodaji nacionalnih resursa i vulgarizaciji ideje slobodnog trţišta doprinijelo pogoršanju situacije, da li ekonomska filozofija da ćemo rasprodajom svega u drţavi mi dobiti više crnogorske drţave takoĊe problem uĉinila većim, da li smo morali izbjeći neodgovorne strateške partnere u pojedinim privrednim subjektima koji su zarobili našu ekonomiju, da li smo bolje morali iskoristiti benefite privrednog zamaha koji je Crna Gora biljeţila 2007. i 2008. godine, pitanja su koja se mogu postavljati u ovom visokom domu, pogotovu od strane onih koji su na vrijeme na te devijacije ukazivali. Ali, danas nije vrijeme za to, jer je iz ove perspektive lako biti pametan i izvlaĉiti konaĉne zakljuĉke. Zbog ĉinjenice da postoji rizik od pogoršanja fiskalne situacije u ekonomiji naše drţave, nije momenat za teorijska i filozofska razglabanja, nego je potrebno u kratkom roku, podvlaĉim, u kratkom roku povlaĉiti neke poteze koji svakako nijesu prijatni, ali koji su neophodni da bi sprijeĉili pogoršavanje situacije i preduzimanje znatno radikalnijih mjera sa znaĉajno teţim posljedicama po naše graĊane. U tom smislu je Vladi na raspolaganju bilo nekoliko mjera koje je u kratkom roku mogla donijeti, a koje bi imale potreban fiskalni efekat, koji je Crnoj Gori u ovom momentu neophodan za fiskalnu konsolidaciju. Te mjere su izmeĊu ostalih ukljuĉivale masovno otpuštanje ljudi iz drţavne uprave, ukljuĉivale su povećanje stope PDV-a za nekoliko procenata, linearno smanjenje plata u drţavnoj upravi, ali u procentu koji je znaĉajno veći nego što je predviĊen ovim kriznim porezom. Alternativa je bila zaduţiti se ponovo, alternativa je bila i povećati budţetski deficit i konaĉno, alternativa je bila uvesti krizni porez na dohodak. Razmišljajući u tom okviru, kao najpogodnije rješenje se nametnulo uvoĊenje kriznog poreza koje samo po sebi nije dobro, ali je svakako manje loše rješenje u odnosu na sva prethodna koja sam pobrojao, jer bi primjena svake druge alternative u svakom sluĉaju se najviše odnijela na one koji su krizom najugroţeniji. Dakle, krizni porez se ne predlaţe zbog prikupljanja politiĉkih poena, jer za to postoji mnogo drugih i, rekao bih, društveno prihvatljivijih poteza, jer se predlaţe ovo rješenje da bi se oĉuvala makroekonomska stabilnost, da bi se obezbijedila fiskalna stabilnost i u konaĉnom, da bi se obezbijedila redovnost plata, penzija i socijalnih davanja i da bi se, izmeĊu ostalog, izbjegao neprijatan scenario koji se, recimo, u Hrvatskoj desio, koja će samo u 2013.godini preko 10.000 ljudi iz drţavne uprave otpustiti. Nakon ovih ĉinjenica, potpuno razumijemo stav Ministarstva finansija, koji stoji na stanovištu da bismo morali preduzeti u kratkom roku neke mjere sa potrebnim fiskalnim efektom koji bi omogućio sve ovo što sam maloprije rekao. Sa druge strane, poslaniĉki klub Socijaldemokratske partije takoĊe razumije stav Sindikata, koji traţi da, ako krizni porez treba uvoditi, onda treba osmisliti naĉin koji je najpravedniji i da ga treba osmisliti na naĉin da se mora zaštititi najugroţenija kategorija stanovništva. U tom smislu krizni porez za Socijaldemokratsku partiju jeste prihvatljiv kao privremena mjera, podvlaĉim, kao privremena mjera, ali u znaĉajno modifikovanijoj formi u odnosu na onu koju smo dobili u formi predloga. Zbog toga me raduje da smo kolega Jelić i ja uspjeli da na neki naĉin pomirimo stavove i da doĊemo do formule koja će biti prihvatljiva za sve, a koja podrazumijeva podizanje donje granice za oporezivanje na nivo od 480 eura, što je svakako znaĉajno veći iskorak u odnosu na prethodnu varijantu. Ovom mjerom smo uspjeli da zaštitimo 124.000 zaposlenih u Crnoj Gori koji teret ove nepopularne mjere, ali potrebne mjere, neće osjetiti. U tom smislu vjerujem da će Parlament imati razumijevanja za ovaj amandman koji smo kolega Jelić i ja predloţili i da će u konaĉnom usvojiti ovo rješenje. MeĊutim, po nama u Socijaldemokratskoj partiji to nije dovoljno. Trajno rješenje treba da bude novi zakon o porezu na dohodak fiziĉkih lica, koji bi bio zasnovan na progresivnim poreskim stopama, odnosno rijeĉju, trajno rješenje treba da bude zaokret od dosadašnjeg modela oporezivanja koji je zasnovan na proporcionalnim poreskim stopama. Zašto na tome ĉvrsto insistiramo? Zato što smo ubijeĊeni da je to pravedniji, društveno prihvatljiviji i, ako hoćete, fiskalno izdašniji metod za prikupljanje javnih prihoda. Zato što se na ovaj naĉin jedino moţe zaštititi najugroţenija kategorija stanovništva u Crnoj Gori, jer se primjenom ovog modela njihove zarade ne bi mijenjale. Zato što se primjenom ovog modela teret prebacuje na one koji su znaĉajno manje pogoĊeni krizom, ispravlja inaĉe izvitoperena raspodjela bogatstva u Crnoj Gori i smanjuje društvena nejednakost. Zato što tek primjena ovog modela kompenzira negativan regresivan efekat idirektnih poreza, jer oni najviše opterećuju upravo one sa najniţim zaradama. Zato što ovaj model, poštovane kolege, omogućava korišćenje aktivne fiskalne politike, jer se ostvaruju veći prihodi drţave, što joj daje više prostora za politiku raspodjele, budući da u svakoj tranzicionoj ekonomiji pa i crnogorskoj neregulisano slobodno trţište po pravilu bogatstvo raspodjeluje na uţi krug bogatih, a na znaĉajno širi krug siromašnih ljudi. Zato što se progresivnim oporezivanjem ostvaruju stabilizacioni efekti na ekonomiju zbog anticikliĉnog dejstva na privredna kretanja, jer se na taj naĉin ublaţavaju cikliĉne oscilacije ĉija vaţnost posebno dolazi do izraţaja u periodima krize. I u konaĉnom, zato što je to najprihvatljiviji i najĉešće zastupljen model ne samo u zemljama regiona nego i u ĉitavoj Evropi. Zbog toga smatramo da to treba da bude trajno rješenje. Oĉekujemo da radna grupa koja je formirana pri Ministarstvu finansija koja prvi put, treba otvoreno reći, ukljuĉuje i predstavnike opozicije, 1.marta, do kada je rok za dostavljanje konaĉnog izvještaja, izaĊe sa ovim predlogom i da na bazi tog predloga poĉnemo sa izradom novog zakona o porezu na dohodak fiziĉkih lica, koji bi bio znaĉajno drugaĉiji od postojećeg modela i koji bi bio u potpunosti zasnovan na progresivnom oporezivanju dohotka i na primjeni nekoliko poreskih stopa, odnosno on bi bio napravljen na bazi koncepta oporezivanja koji znaĉi oporezivanje u skladu sa ekonomskom snagom poreskog obveznika, jer nema ništa prirodnije od zahtjeva da bogatiji u Crnoj Gori plate nešto veći porez iz svog dohotka u odnosu na one koji to nijesu. Ako Timoti Gajtner, doskorašnji ministar finansija u Sjedinjenim Ameriĉkim Drţavama, moţe to da kaţe za Sjedinjene Ameriĉke Drţave kao najliberalniju ekonomiju svijeta, onda svakako i mi to moţemo uraditi ovdje u Crnoj Gori. MeĊutim, da se ovaj model ne bi sveo na ravnomjerNu distribuciju sitomaštva, a ne bogatstva, što je svima intencija, potrebno je, osim nejednakosti rješavati i druga dva problema sa kojima se crnogorska ekonomija suoĉava, jer naša privreda trpi zbog takozvanog „bermudskog trougla“, koji podrazumijeva nejednakost, nelikvidnost i spiralu javnog duga. Ukoliko paralelno ne rješavamo sva tri modela, nikakav model oporezivanja dohotka neće moći sprijeĉiti socijalnu krizu, koja bi mogla nastati ako se gomilanje ukupnih dugova i firmi sa blokiranim raĉunima nastavi, kao i ukoliko spirala javnog duga i u narednom periodu bude djelovala, a koja se izmeĊu ostalog rješava smanjivanjem sive ekonomije i naplatom poreskog duga. Tim pitanjima će se Socijaldemokratska partija u narednom perodu baviti, zbog ĉega ćemo predlagati konkretna rješenja. Ponovo ćemo vratiti u skupštinsku proceduru Zakon o rokovima izmirenja novĉanih obaveza, ĉime će se poboljšati likvidnost u našem platnom prometu, a eliminisaće se zloupotrebe koje monopolisti nameću malim privrednim subjektima u Crnoj Gori namećući im ekstremno duge rokove plaćanje koje oni ne mogu da izdrţe. TakoĊe ćemo testirati novi instrument u borbi protiv sive ekonomije u formi zakona o spreĉavanju sive ekonomije, ĉime bismo traţili povećanje ovlašćenja poreskih inspektora, regulisanje do sada neregulisanih djelatnosti i oštrom kaznenom politikom pokušavati da riješimo ovaj problem. Razmatraćemo rješenja da se izbjegavanje plaćanja poreza i doprinosa proglasi kriviĉnim djelom, što će smanjiti praksu isplate zarade na ruke, pooštrićemo kaznene odredbe kada je rijeĉ o porezu na dodatu vrijednost, jer nalaz Drţavne revizorske institucije, blago reĉeno, treba da nas osvijesti. Predloţićemo ukljuĉivanje javnosti u rješavanje problema koji definitivno više ne moţemo odlagati, a koji je vezan za naplatu poreskog duga, traţićemo da se ovaj parlamet kvartalno izvještava o tome, što u svakom sluĉaju jeste na fonu onih zakljuĉaka koje smo na prošloj sjednici parlamenta usvojili, a koji su sadrţani u zakljuĉcima koji su u ovom parlamentu usvojeni. MeĊutim, gospodine ministre, niti jedna od ovih mjera neće biti dovoljna ako ne riješimo kljuĉni problem crnogorske ekonomije, a to je finansijsko iscrpljivanje izazvano situacijom u Kombinatu aliminijuma. Zbog toga od Vas traţim, kao ministra finansija i kao nekoga ko je zaduţen u Vladi za te stvari, da date svoj skroman doprinos da se prestane sa komocijom kod rješavanja ovog pitanja, jer se plašim da će na kraju raĉuni upavo kod vas završiti. Hvala.
  • Hvala, kolega Šehoviću. Na redu je predśednik SNP-a, kolega Milić. Izvolite.
  • Hvala Vam. Ja ću nastaviti jedan dio diskusije koju sam imao na Odboru za ekonomiju, finansije i budţet. Ovdje se radi o jednom predlogu koji sam po sebi neće znatno napuniti drţavnu kasu, a sa druge strane otvorio je mnogo više rasprave u javnosti i moţda je to sve bilo prije svega zbog politiĉkih razloga a manje zbog ekonomskih razloga. Kada vidim naĉin kako se ţeli doći do rješenja, onda sam potpuno ubijeĊen da u stvari je najmanji problem u tih desetak miliona evra, nego je mnogo veći bio problem da se pokuša spasiti plate za 124.000 zaposlenih u Crnoj Gori. To će vjerovatno sjutra biti u medijima glavna vijest, da je parlamentarna većina uspjela dogovorom, pregovorima, da obezbijedi da za 124.000 ljudi koji su zaposleni u Crnoj Gori ne bude uveden krizni porez. Ovdje postoji sistemski problem, ovdje postoji problem da su naše dubioze mnogo veće nego što je 10 miliona evra. Ovdje postoji problem dnevne likvidnosti budţeta Crne Gore, ovdje postoji problem 300 miliona evra nenaplaćenog poreskog duga i moţda još toliko u ovih posljednjih desetak godina oproštenog poreskog duga kolektiva po Crnoj Gori. Ovdje postoji problem, kao što smo ĉuli iz parlamentarne većine, KAP-a i svega ostalog. Stvarno ne znam šta sve treba da se pomene ovdje da ne bi se jasno reklo da će se glasati protiv ovog predloga zakona, jer nisam ĉuo nijednu diskusiju koja je afirmativno govorila o ovom predlogu zakona. Vjerovatno u nekim demokratskim zemljama, gospodine ministre, bilo bi za oĉekivati poslije ovoliko diskusija da ustanete i da kaţete da povlaĉite ovaj predlog zakona iz procedure, jer je oĉigledno na osnovu diskusija da on neće biti podrţan. Ali, podaci koje ste obznanili na sjednici Odbora za ekonomiju, finansije i budţet, da ćemo imati djelovanja nakon usvajanja amandmana koje su podnijeli kolege Jelić i Šehović na samo 44.000 zaposlenih u Crnoj Gori, dakle da samo oni imaju platu zvaniĉno veću od 720 evra bruto u Crnoj Gori, samo govori o stepenu socijalne pravde u Crnoj Gori. Da 124.000 ljudi ima platu ispod prosjeka, a da uspjevamo do tog prosjeka doći sa 44.000 zaposlenih. Kada smo raspravljali o budţetu za 2013. godinu konstatovano je da u svim potrošaĉkim jedinicama u Crnoj Gori na drţavnom budţetu je preko 40.000 zaposlenih, da u lokalnim samoupravama danas radi u Crnoj Gori preko 11.000 zaposlenih. Moje pitanje vama: od tih 51.000, koliko pripada u ovaj prvi razred do 124.000, a koliko pripada u ovaj drugi razred koji ste formirali, 44.000? Dakle, samo 1000 ljudi u Crnoj Gori ima platu u drţavnim organima iznad 700 evra. Ovdje je mnogo veći problem, gospodine minister, u ĉinjenici da se izbjegava plaćanje poreza na dohodak fiziĉkih lica. Dok ne uvedete mjere kojim ćete obezbijediti naplatu poreza na dohodak fiziĉkih lica, nama nema sreće. Naš problem je ovdje, gospodine ministre, vezano za vaše stope, da li će to biti granica na 720 ili 1000 evra, da oni koji imaju ne plaćaju porez, a da od onih koji nemaju cijedimo kao suvu drenovinu ono što im je ostalo. Zato smo imali i danas proteste, zato smo imali reagovanje sindikata. Ĉini mi se da ste krenuli u ovu svoju sesiju ministrovanja na naĉin da imate selektivni pristup u naĉinu rješavanja fiskalnih problema u Crnoj Gori. Ja sam oĉekivao da ćete vi govoriti, prije svega, kako ćemo da naplatimo tih 300 miliona evra, ja uporno govorim iako ćete vi vjerovatno replicirati pa reći da je to 216 miliona evra poreskog duga. Htio sam da ĉujem od vas da li se planira da se moţda od onih koji su poreski duţnici za uzvrat uzmu akcije, uzme imovina tih preduzeća, napravi se dogovor oko toga svega, jer to su mnogo veća sredstva. Koliko su duţni, da li smo obraĉunali kamate na ta sredstva? Da li su svi koji su duţni u jednakoj situaciji? Da li postoje neki koji su miljenici ove vlasti, kojima ste u prethodnom periodu, ja sam vam to rekao, dali garancije, opraštali ste im i poreske dugove, kao Vlada kontinuiteta? Vaša je sreća da u toj vladi sjede svi ministri finansija u posljednjih 10-tak godina u Crnoj Gori. Jasno je da Parlament Crne Gore mora da osnaţi svoju nadzornu funkciju u dijelu aktivne kontrole sprovoĊenja akcizne politike Vlade Crne Gore. O tome će kolege iz Kluba govoriti kasnije i pokazaće vam odreĊene primjere. Gospodine ministre, to je nešto gdje se zaista moramo zamisliti, jer ĉinjenica je da je u svim demokratskim društvima napad na porez na dohodak fiziĉkih lica posljednja mjera. Prije toga se iscrpe sve ove mjere gdje pokušate da naplatite sve ovo što vam stoji na raspolaganju, pa onda krećete na porez na dohodak fiziĉkih lica. Traţio sam i dali su mi iz Monstata podatak da je prosjeĉna bruto zarada u decembru 2012. godine bila 741 evro, a bez poreza i doprinosa neto iznosila 497 evra, pa vas pitam takoĊe, ako se odluĉite da prihvatite amandman kolega, zašto ne idete na prosjeĉnu zaradu koja je bila u decembru, nego idete na 720 evra. I ono što je vrlo interesantno, po sektorima djelatnosti prosjeĉne zarade bez poreza i doprinosa, neto, u decembru 2012. godine u odnosu na prethodni mjesec zabiljeţile su rast u sljedećim sektorima djelatnosti, mislim da je to najvaţnije: administrativne i pomoćne usluţne djelatnosti 40%, trgovina na veliko, trgovina na malo 15,7, saobraćaj i skladištenje 11,5. U suprotnom smjeru pad je zabiljeţen što se tiĉe plata u snabdijevanju elektriĉnom energijom, gasom, ... poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, vaĊenju rude i kamena. Dakle, šta smo imali kao sluĉaj – u onim granama gdje su inaĉe bile najveće plate, najveće zarade, imali smo povećanje, a u onim granama gdje imamo najmanje zarade prosjeĉne u Crnoj Gori, imamo pad. I šta radimo sa našim mjerama? Mi ohrabrujemo one koji su prije ovog vašeg predloga zakona shvatili da će doći do uvoĊenja kriznog poreza i već amortizovali sve ono što bi izgledalo da će im biti manja plata, povećanjem za 40% njihovih zarada u odnosu na prethodni mjesec. O finansijskim transakcijama rekao sam na Odboru, ponoviću i ovdje. Dobio sam od Centralne banke Crne Gore odgovor da je po osnovu neto prihoda, od naknada i ostalih prihoda, pojedinaĉno po bankama, ja sada neću citirati koje su sve banke u pitanju, u 2011. godini prihodovano, izvinjavam se na pogrešnom podatku na Odboru, 48 miliona evra, a u 2012. godini 44 miliona evra. Razlika je u tome što nisam vidio da postoji jedna od banaka u Crnoj Gori koja je imala negativan prihod po osnovu provizija i naknada. U 2011. godini tri miliona evra, a u 2012. godini 4 miliona evra. Mislim da je Crna Gora zemlja ĉuda i na osnovu ovog podatka. Ali, reĉeno obiĉnim jezikom, neko je u Crnoj Gori naplatio 48 miliona evra samo zbog toga što više ne postoji jedna od najboljih institucija koja je ikad postojala u ovom sistemu, a zvala se SDK Crne Gore ili SDK Jugoslavije nego samo za onaj platni promet je neko uzeo 48 miliona evra. Zašto bi se, onda, oni bavili kreditnim poslovanjem? Zašto bi ulazili u rizik hoće li komitenti vraćati kredite kada mogu jednostavno da zarade 44 miliona? Hvala vam što produţavate vrijeme, samo još i ovaj dio. Kroz onu raspravu oko ovih zakona došao nam je podatak da je neto zarada u srednjem i višem menadţmentu u 11 osiguravajućih kompanija u Crnoj Gori 2400 evra. Dakle, mi moramo poĉeti da sprovodimo poresku politiku kontra onih koji sprovode spekulativnu politiku ili bogaćenje unutar Crne Gore, onih koji ne stvaraju dodatu vrijednost, jer ni kod jednih ni kod drugih ne vidim dodatu vrijednost koja se stvara u Crnoj Gori. Vidim samo jedan prolaz kroz postojeća zakonska rješenja, kroz obezbjeĊenje da budemo najkonkurentniji sa svojim poreskim stopama, a da teret toga plaćaju graĊani Crne Gore. Hvala vam veliko.
  • Hvala. U ime Kluba poslanika Demokratskog fronta, poslanik Medojević.
  • Zahvaljujem, gospodine predsjedniĉe. Tradicionalno, moram ponovo da nas sve zajedno podsjetim na ekspoze predsjednika Vlade. Filozofija stezanja kaiša koliko god bila nuţna nakon nekoliko godina razvojnog i potrošaĉkog buma, uglavnom je iscrpila svoje kapacitete. Crna Gora mora, bez oklijevanja, krenuti u stvaranje većeg društvenog proizvoda. Na ovoj kljuĉnoj ideološkoj pretpostavci, obećanju premijera da će promijeniti model ekonomskog razvoja, većina je izglasala ovu Vladu, i Vlada nam je odmah kao demanti vratila jedan predlog mjera koji pokazuje ovo što smo danas ĉuli od mnogih kolega, da je Vlada ušla u zonu koja je u literaturi, u teoriji, u praksi poznata kao zona paniĉnog menadţmenta. Dakle, vrlo je opasno i u porodici, i u firmi, i u drţavi, kada vidite da nemate para u novĉaniku, dakle kada vidite da drţava nema sredstava u trezoru, kada je ugroţena dnevna likvidnost. Ako ozbiljno ne razmislite zašto nemate novca u novĉaniku, nego mislite da ima u kući još neki ćošak u kojem ste sluĉajno, kada je supruga prala odijelo, pa negdje ispalo iz dţepa, ako tako posmatrate problem rješavanja krize likvidnosti doći ćete u situaciju koju ste ovdje došli. Vi nama kaţete, kolege, da ovaj paket fiskalnih stimulansa ili fiskalnih prilagoĊavanja vi koristite da bi isplatili plate i penzije. Priznali ste konaĉno. Kada to kaţete, znaĉi da vi u budţetu nemate fiskalnu rezervu za industrijsku politiku, za prorazvojnu politiku, nemate. Vi imate u budţetu samo sredstva da platite vaše biraĉe. Ovo je što je danas bilo nije nikakav znaĉajan pritisak Sindikata. Vaš je strah da li će vaši biraĉi glasati na predsjedniĉkim izborima i u Nikšiću kandidate vaše stranke. Dakle, vi ste pritisnuti vašim sigurnim glasovima lagano promijenili stav Vlade i donijeli nam jedan zakon ovdje koji ni po ĉemu nije ni anticikliĉan, koji ni po ĉemu nije prorazvojni. Vi, kolege, i dalje tvrdoglavo, uporno ostajete na neoliberalnom modelu ekonomskog rasta koji je svugdje doveo do porasta nejednakosti, koji je doveo do porasta siromaštva, koji je doveo do pada brutodruštvenog proizvoda i koji je doveo do krize. Kolege iz SDP-a, ako zastupate koaliciju sa Demokratskom partijom socijalista i na kraju donosite politiĉku odluku, morate da znate da se pogrešan ekonomski model ne moţe promijeniti konstruktivnim djelovanjem. Kolega Šehoviću, prednost inţenjera jeste što smo mnogo radili matematiku. Ako imate neku pojavu koja se odvija u kvadrantima koji su negativna osa, svaki napredak u tom kvadrantu znaĉi napredak u katastrofi. Što više popravljate sve je teţa situacija. Ako imate pogrešan model, njega morate dekonstruisati. Najbolja antireformska mjera jeste smjena ove vlasti jer je ovo ekonomska politika. Dakle, ova Vlada sprovodi ekonomski model koji je svugdje propao. Neoliberalni koncept nije ekonomska dogma, to je politiĉka ideologija razvijenih zemalja da dodatno eksploatišu i unište zemlje u razvoju. Samo one vlade koje su, takoĊe, u zemljama u razvoju su uoĉile to na vrijeme i promijenile model ekonomskog rasta uspjele su da izvuku zemlju iz recesije i da krenu putem oporavka. Vi to ne ţelite. Nećete da priznate da je vaš ekonomski model propao. Naprotiv, trujete omladinu i dalje pogrešnom ideologijom. Kakvo preduzetništvo, vratite stari dobar termin privreda, privreĊivanje, stvaranje, ili Hrvati što imaju gospodarstvo. Kakva su, bre, gospoda ako imate 125.000 ljudi koji primaju ispod prosjeĉne zarade. GraĊani moraju da znaju, u Crnoj Gori su se desila dva velika poremećaja. TakoĊe u statistici, kada primijetite naglo iskakanje nekog parametra morate da se zabrinete. To su tzv. eksterni šokovi, eksternalije koje morate posebno da analizirate. Dakle, ako imate situaciju da je stopa siromaštva porasla za 50%, sa 6% na 9%, ljudi ispod linije siromaštva, ako imate podatak da je 80% graĊana Crne Gore poĉelo da kasni sa otplatom svojih kredita i da su graĊani zaduţeni 800 miliona eura, morate znati da se dešavaju ozbiljne strukturne anomalije i morate reagovati isto takvim radikalnim mjerama ekonomskih reformi. Ovo što vi nama dajete ovdje, ovo su kozmetiĉke promjene. Vi ne moţete sa ovim izdrţati duţe od predsjedniĉkih izbora. Cilj je ne razoĉarati vaše sigurne glasaĉe i na predsjedniĉkim izborima pokušati opet kroz budţetsku politiku da sprijeĉite porast vašeg predsjedniĉkog kandidata kojeg ne podrţava ĉak ni vaš koalicioni partner. Da se razumijemo, ovo je politiĉka mjera, ona će da košta graĊane Crne Gore najskupljom cijenom, izgubljenim vremenom. Nijesu bitne ove pare koje ćete vi potrošiti da Filip Vujanović pokuša ponovo po treći put da bude predsjednik Crne Gore, u svakom sluĉaju na to će biraĉi znati da odgovore. Nama je drago da po zadnjim istraţivanjima Demokratski front ide ozbiljnim koracima ka 30%. Nama je drago da su ljudi prepoznali kvalitativnu razliku, vi i mi se razlikujemo. Vi zastupate model koji bogate, dodatno siromaši siromašne. Mi imamo drugi model, da se okrenemo proizvodnji, stvaranju. Šta znaĉi vaša fiskalna rezerva ako bude potrošena na plate, efekat fiskalnog multiplikatora je nula, jer će to da isplatite plate ljudi trebati da vrate kredite, otići će to na finansiranje uvoza. Šta ima crnogorska proizvodnja od ovih mjera? Ništa. Prema tome, vrtite se u zaĉaranom krugu, kolege. Naša ekonomija je u situaciji da vozimo na crveno, na rezervu. Rekao sam danas na Odboru, upalila se lampa da vozimo na rezervu. Ako nastavite dalje da mislite da moţe da izgura još do predsjedniĉkih izbora, pa do kraja godine, grdno griješite. Cijena će da se vrati daleko veća do kraja godine. Zato, mi smatramo, gospodine predsjedniĉe Parlamenta i predsjedniĉe Socijaldemokratske partije da je najbolji reformski potez da raskinete koaliciju sa partijom koja tvrdoglavo i uporno nastavlja sa modelom koji ne moţe drugaĉije da rezultira osim bankrotom drţave, bankrotom privrede, bankrotom velikog broja liĉnih finansija. Kriza u Americi je nastala kada graĊani nijesu mogli da otplaćaju kredite za stan. Imate to ove godine, i kredite koje su u švajcarcima zbog niske kamatne stope, mnogi su uzeli kredite, sada u eurima moraju da vraćaju do 30% više nego da su uzeli u eurima. Sve te špekulativne trikove koje vas uĉi Univerzitet Dolće Gabana, sve će to da plati ovaj narod. Zato narod vjeruje Demokratskom frontu, vidi razliku, vidi drugaĉiju politiku. Mi hoćemo, gospodo, da se ekonomska politika i ministar pita ko je iznio iz Crne Gore šest milijardi dvjesta pedeset miliona dolara od 2005. godine, 2005. 925 miliona, 2006, znaĉi godina nezavisnosti, 860 miliona, 2007 milijardu i sto devedeset osam, odmah da naplatite nezavisnost, 2008. milijardu i ĉetiristo sedamdeset tri miliona sve do šest milijardi dvjesta pedeset ĉetiri miliona dolara. Ko je iznio ovaj novac, je li opozicija? Gospodine Krivokapiću, vi ste u intervjuu rekli da ne moţete da raskinete koaliciju jer treba da pravite koaliciju sa nama neprijateljima Crne Gore. Mi nijesmo neprijatelji Crne Gore. Mi je nijesmo pljaĉkali, mi je nijesmo vodili u rat, mi je nijesmo zaduţivali, mi nijesmo sklapali privatizacione aranţmane, mi smo patriote Crne Gore. Izvolite, pokrenite odgovoran drţavniĉki potez, raskinite koaliciju sa partijom koja u ideološkom smislu vodi Crnu Goru u ambis. Dakle, vi ste u raskoraku. Treba da zadovoljite interese vladajuće porodice, treba da zadovoljite interese vaših biraĉa. Demokratski front umjesto raskoraka nudi iskorak, mi nudimo novu politiku, novi model ekonomskog rasta. Jesam li predlagao da se ove godine obavijeste naši inopovjerioci? Kaţu - ne moţemo ove godine da plaćamo kamate, da provjerimo otkud smo platili 8% kamata na dug Švajcarskoj banci, tako je bivši ministar finansija i sadašnji i bivši premijer ugovarali te poslove. 8% kamate, 2% na troškove obrade kredita, da kaţemo ne moţemo ove godine da plaćamo, nije sramota priznati da ne moţete da platite ino obaveze. To je proglašavanje bankrota drţave, uz reprogram sa MMF- om uz mjere s MMF-om. Problem je jer vi nemate model kako da izvedete zemlju iz krize. Vi se bavite samo troškovima, samo se bavite rashodima, to je ovaj sirotinjski koncept. Dajte sad da se jurimo po Crnoj Gori ko ima dvije hiljade, ko ima 1500, to je populizam. I na raspravi ste vi mene rekli za ovaj model koji mi nudimo da je komunistiĉki. Vi ste ponašate komunistiĉki, kada treba troškove vaše pogrešne politike podijeliti, podijelite je svima, kada treba profit - profit uzima samo nekoliko porodica. Evo Ċe je profit, šest milijardi van Crne Gore. To je šest budţeta, to je dva bruto društvena proizvoda. Izvolite neka vaš predsjednik Vlade kupi firme u Crnoj Gori, vrati svoje pare i neka on pravi auto put, neka ga nazove po imenu svoga Ċeda ili strica, kako se zove onaj Blaţo, neka ga nazove po njemu neka napravi auto put pa nije vaţno. Neka napravi auto put, neka kupi Luku Bar, neka vrati pare nek uloţi u Crnu Goru. Neka ih ne drţi na ovim raĉunima. Evo, imate podršku graĊana, nemamo mi. Mi da imamo podršku graĊana vratio bih sve ali po snazi Zakona, sve bi vratio u drţavni budţet i bilo bi para i za auto put i za privredu i za razvoj, bilo bi para i za socijalu, i zato mi ovdje predviĊamo, izvinite predsjedniĉe, samo kratko. Mi ovdje mislimo da je stanje prosjeĉne crnogorske porodice katastrofalno. Prosjeĉna zarada je 480 eura. U porodici ţivi prosjek tri i po ĉlana, radi 1,2 ĉlana. Znaĉi prosjeĉna crnogorska porodica je na liniji siromaštva i zato kroz ovaj zakon, treba bar unijeti socijalnu komponentu. Mi predlaţemo da se do prosjeĉne zarade ukine porez. GraĊani Crne Gore, to znaĉi da ako glasaju poslanici za naš amandman, do prosjeĉne plate, plata će vam se povećati za 9%, izvinite, povećaće se za 9%. Ovaj efekat koji se pravi moţe da se vrati u budţet kroz druge prorazvojne modele, i kroz druge prorazvojne opcije, ali naţalost, vi ne moţete da krenete iz ţivog blata. Ne moţete da priznate, pa gdje ima ministar prosvjete ide i promoviše privatni univerzitet. To samo ima u privatnoj drţavi. Pa šta je drţavni univerzitet? Šta će Crna Gora da bude? Svi da radimo u firmama vašeg predsjednika, da se školujemo na njegovom univerzitetu, da uĉestvujemo u njegovim kriminalnim bandama, i na kraju, šta je Crna Gora?
  • Kolega Medojeviću, Kad me citirate citirajte me taĉno, to je prva stvar. Druga stvar je u dijelu ekonomije. Prozvan sam imenom i prezimenom, ne polemišem prozvane po imenu i prezimenu, samo odgovaram. Polako, nisam rekao da ste neprijatelji, pogotovo ne svi vi, a rekao sam neku drugu stvar, ako priĉate o ekonomiji, malo drugaĉije sam rekao - rekao sam da postoji neki stepen podudarnosti izmeĊu naših ekonomskih gledanja. Prema tome, ako ţelite da gledate ekonomski trebali ste to citirati, ako ţelite ovo drugo, mogu vam detaljno obrazlagati. Pri tom, nisam tu da praštam, naravno nemam tu moć, nisam ni da zaboravljam, ali jesam da razumijem. Prema tome, u toj trećoj kategoriji razumijevanja mogu da razumijem ovaj dio drţavotvorni ili drţavni, ali preciznije me tumaĉite jer i ja pokušavam da budem neuprošćen u stvarima koje traţe sloţenost, a ljudska djelatnost nije uprošćena djelatnost baš tog tipa. Hvala vam. Proceduralno. Izvolite, koleginice.
  • Po ĉlanu 93 Poslovnika Skupštine predviĊeno je da ukoliko neki predlog zakona ne dobije odgovarajuću većinu na Odboru, na Zakonodavnom odboru, odnosno ukoliko mu Zakonodavni odbor ne potvrdi ustavni osnov, da je onda potrebno da se o tome izjasni Skupšina. Ja istina nisam bila u sali kada ste utvrĊivali dnevni red, ali sam konsultovala par kolega iz vladajuće koalicije koji su bili u sali, koji se ne sjećaju da ste prilikom utvrĊivanja dnevnog reda stavili na glasanje i utvrĊivanje ustavnog osnova, što je bio prethodni uslov da se ova taĉka stavi na dnevni red, pa me interesuje, ukoliko ste to ipak uradili, da to kolege nisu uoĉile, moţete li me upoznati sa rezultatima glasanja. Hvala.
  • Nisam imao izvještaj Odbora, odmah da vam kaţem, nisam imao ništa ni u podsjetniku da je sporan ustavni osnov, i ja pokušavam da vidim Ċe je ta spornost utvrĊena, imamo li spornost. Tu nije predsjednik, da li je tu zamjenik predsjednika Ustavnog odbora. Zakonodavnog, pardon, Zakonodavnog odbora, da li je tu predsjednik? Ko je zamjenik predsjednika? Idemo onda u dalju raspravu pa ćemo vidjeti, već smo otvorili raspravu u naĉelu pa ćemo vidjeti, prije rasprave u pojedinostima. Prije glasanja u naĉelu ćemo da vidimo šta je sporno. Nije kasno i tada da odluĉimo, prije glasanja u naĉelu., prije glasanja u naĉelu da se izjasnimo i o ustavnom osnovu, ako je sporan. Ako je sporan, kad već na poĉetku nijesmo imali taj stav. Kolega Jeliću, izvinite. Izvolite u ime Kluba poslanika Demokratske partije socijalista.
  • Zahvaljujem. Poštovani gospodine predsjedniĉe, dame i gospodo poslanici, uvaţeni gospodine ministre Ţugiću, poštovani graĊani, Zakoni koji su danas na dnevnom redu parlamentarne rasprave imaju za za cilj da doprinesu brzu finansijsku konsolidaciju budţeta Crne Gore. Paket mjera koji se donosi i koji je donosen u prethodnoj godini je privremenog karaktera. Stezanje kaiša i mjere štednje nikada nijesu popularne i uvijek izazivaju neslaganje socijalnih partnera, prije svega sindikata i poslodavaca. Sa ovim paketom mjera koji su veoma briţljivo struktuirani, naroĉito Zakon o dopunama Zakona o porezu na dohodak fiziĉkih lica. Sa ovim zakonom se ravnomjerno i pravedno rasporeĊuje teret fiskalnog opterećenja vodeći posebno raĉuna o najugroţenijim kategorijama našeg stanovništva, prije svega radnika sa najniţim primanjima. Predstavnici Svjetske banke, koji su protekle sedmice posjetili Crnu Goru, dali su pozitivno mišljenje o ovom paketu mjera fiskalnog prilagoĊavanja i istakli da je u cilju potpunije fiskalne konsolidacije neophodna još snaţnija fiskalna agenda, koju će Ministarstvo finansija uskoro pripremiti. Dakle, ovaj set mjera i aktivnosti raĊen je u saglasanosti sa predstavnicima Svjetske banke i na taj naĉin se demantuje ono što se ovdje ĉuje da nemamo podršku tih institucija. Zakonska rješenja koja danas se predlaţu i o kojima vodimo raspravu su neophodni kako se ne bi došlo do još teţe ekonomske situacije. Donošenje zakona o porezu na promet fiziĉkih lica nije ishitrena odluka Ministarstva finansija već se o ovom zakonu dugo razmišljalo i prethodile su mu detaljne analize. Ovim predlogom zakona oĉekuje se da će neto prihod biti oko 12,5 miliona eura do kraja godine i znatno će sa drugim mjerama uticati na smanjenje budţetskog deficita o ĉemu je priĉao i gospodin ministar. Kombinacijom sa drugim setom mjera i aktivnosti koji se odnosi na suzbijanje sive ekonomije, oĉekuje se da će budţetski deficit smanjiti i na taj naĉin se stvoriti uslovi da se ovaj zakon suspenduje do kraja godine. Efekti ovih mjera po osnovu ovih zakonskih rješenja su u iznosu od 1/3 budţetskog deficita koji je planiran na nivou od 95,6 miliona eura, dakle oni iznose oko 31 milion eura. Ovim mjerama će se desiti, kao što je to naglasio i ministar, preokret u dinamici rasta javnog duga. Smanjenjem budţetskog deficita, osnaţiće se odrţivost javnih finansija, i makroekonomska stabilnost Crne Gore. Na taj naĉin se izbjegava otpuštanje radnika u drţavnoj upravi, linearno smanjenje plata, kao i neizbjeţno povećanje nezaposlenosti. To su sve scenariji koje smo vidjeli u zemljama Evropske unije. Ministarstvo finansija intenzivno radi na predlogu mjera za suzbijanje zone sive ekonomije, i efikasnije naplate javnih prihoda. To su mjere kojima će Vlada osnaţiti kapacitete svih prihodnih institucija koje su nadleţne za utvrĊivanje, kontrolu i naplatu javnih prihoda. To se prije vega odnosi na evidentirani a nenaplaćeni poreski dug po osnovu poreza i doprinosa na liĉna primanja, zatim porez na promet nepokretnosti, porez na dodatnu vrijednost koji se izbjegava na naĉin što se ne izdaju fiskalni raĉuni, prihodi po osnovu carina, taksa, kao i koncesija. Veliku rezervu fiskalnu vidimo i u projektu legalizacije divlje izgraĊenih objekata koji se procjenjuju na oko 100 hiljada jedinica na nivou Crne Gore. Posebna fiskalna rezerva je na prihodnoj strani budţeta odnosi se na trţišta rada na takozvano trţišta. U toku turistiĉke, graĊevinske, poljoprivredne sezone u Crnoj Gori radi veliki broj radnika na crnom. To se podjednako odnosi i na domaću i na stranu radnu snagu. Sa stanovišta budţetskih prihoda ovakva pojava ne smije se tolerisati jer negativno utiĉe na prihodnu stranu budţeta na nelojalnu konkurenciju radne snage u odnosu na one koji su legalno zaposleni. TakoĊe negativno utiĉe i na konkurentnost poslodavaca u okviru troškova koji se izdvajaju za legalno zaposlene radnike. TakoĊe je primijećeno da i poslodavci koji zapošljavaju stranu radnu snagu u toku sezone, ne prijavljuju istu kod poreske uprave Crne Gore i na taj naĉin izbjegavaju plaćanje poreza i doprinosa u budţetu Crne Gore. Posebno ţelim sada da obrazloţim amandmane koje smo podnijeli ja i kolega Šehović i te amandmane podrţavaju naši koalicioni partneri. Ovo je veoma vaţno zbog graĊana Crne Gore. Dakle, predloţenim amandmanima smo ţeljeli da se novim fiskalnim opterećenjima oporezuju sve plate iznad 480 eura u neto iznosu ili 720 eura u bruto iznosu. Na ovaj naĉin smo vodili raĉuna o najugroţenijim kategorijama radnika i zaposlenih u Crnoj Gori. Postavljalo se pitanje koji su efekti ove budţetske mjere na budţet Crne Gore. Ono što ţelim da saopštim je sljedeće: da je povećanje ukupnih prihoda budţeta planirano za oko 11 miliona eura. TakoĊe, sa ovom mjerom se utiĉe na povećanje prihoda za lokalnu samoupravu iz egalizacionog fonda u iznosu od oko 2,5 miliona eura. TakoĊe, sa ovom budţetskom mejrom smanjiti budţetski rashodi po osnovu zarada zaposlenih na oko 3,3 miliona eura. Smanjenje budţetskih prihoda po osnovu drugih poreza, tj. kontrakcije agregatne traţnje uticaće na oko 1,8 miliona eura. Kad se sve to sabere, neto budţetski efekat, će iznositi oko 12,5 miliona eura. Ono što je posebno vaţno naglasiti jeste da će sa ovim rješenjima biti zaštićeno oko 124 hiljade zaposlenih u privredi Crne Gore. Ovo govorimo za ove podatke koji se odnose na novembar mjesec, jer u toku turistiĉke sezone i druge sezone u Crnoj Gori ukupan broj zaposlenih se premašuje i preko 210 hiljada zaposlenih u Crnoj Gori. Odnosi na domaću radnu snagu i na radnu snagu koja dolazi iz zemalja u okruţenju. Dakle, ovaj amandman koji smo podnijeli koji se nadam da će predstavnik predlagaĉa prihvatiti i koji će postati sastavni dio ovog zakona, se odnosi na oko 44 hiljade zaposlenih trenutno u privredi Crne Gore. Kaţem kako ide sezonsko zapošljavanje, tako će i ovaj broj rasti. Tako da smo uvaţili, da tako kaţem socijalni dijalog koji smo vodili ovih dana i stavove odreĊenih socijalnih partnera, koji su razgovarali sa nama, prije svega Unije slobodnih sindikata koja je razgovarala sa predstavnicima poslaniĉkog kluba Demokratske partije socijalista, gdje smo vidjeli da imaju razumijevanja prema ovakvim predloţenim amandmanima. Ono što takoĊe ţelim posebno da naglasim jeste da je matiĉni Odbor za ekonomiju, budţet i finansije nakon sagledavanja rasprave po osnovu predloţenog teksta zakona, sa sedam glasova za i šest protiv odluĉio da predloţi Skupštini da usvoji Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona na porez fiziĉkih lica. Kada se govori ovdje o iznosu kredita koji graĊani su duţni, govori se cifra od 800 miliona eura. Ţelim da saopštim da je ukupna štednja, po podacima Centralne banke, trenutno milijardu i 700 miliona eura, od ĉega su depoziti, oroĉeni depoziti pravnih lica 400 miliona, a depoziti graĊana su nešto iznad milijardu i 300 miliona eura. Ovakav nivo štednje je veći ĉak i u odnosu na 2008. godinu u vrijeme ekspanzije ekonomskog rasta. Dakle, nisu taĉne konstatacije koje se ovdje dovode, ili se samo jedna strana takvog nekog predloga ţeli saopštiti. Razumijem i nervozu odreĊenih kolega poslanika, naroĉito pred lokalne izbore i pred predsjedniĉke izbore, jer ankete pokazuju sve da će opet biti poraţeni, a ako se sjetimo priĉe pred parlamentarne izbore koje su imali prije odrţavanja istih, govorili su da će oni ĉak i formirati vladu, itd. itd. Dakle, razumijem i tu nervozu i jasno je sa ciljem kome je upućena takva vrsta ..../Prekid/ Samo minut, izvinjavam se. Kad se predlaţu odreĊena rješenja na porez na dohodak fiziĉkih lica i kad se predlaţu rješenja da se dohodak fiziĉkih lica ne oporezuje, ja nijesam vidio ni jednu zemlju Evropske unije ili šire da ima takav predlog, znaĉi da se ne oporezuje dohodak fiziĉkih lica. Dakle, to su sve priĉe koje su upućene sa jasnim ciljem. MeĊutim, mi kao ozbiljni ljudi ţelimo da predloţimo odreĊena kvalitetna zakonska rješenja gdje ćemo u kratkom vremenskom periodu uspjeti da konsolidujemo javne finansije Crne Gore. Zahvaljujem.
  • Hvala, kolega Jeliću. Ĉuli smo izlaganje u ime klubova. Krećemo u raspravu u naĉelu, po pet minuta, sad idu poslanici. Prvi je kolega Vukĉević, a da se pripremi Milutin Đukanović. Izvolite.
  • Zahvaljujem, predsjedniĉe. Uvaţene kolege, ministre Ţugiću, Osnovni cilj ovih zakonskih rješenja je prije svega da se ostvari stabilizacija javnih finansija i da se obezbijede što je moguće veći uslovi za povećanje budţetskih prihoda i smanjenje rashoda. Setom ovih zakona je planirano, odnosno procjena je da će se obezbijediti nekih 30-tak miliona eura i za toliko će se uticati na smanjenje deficita budţeta i što će doprinijeti, prije svega, ostvarivanju osnovne teţnje ove vlade, tj. stabilizaciju glavnih finansija kao uslova funkcionisanja i naravno privrede i ukupno drţave. Veliki izazov pred Vladu je kako i na koji naĉin nadomjestiti budţetski deficit. Postoje dva naĉina, jedaj je dalje zaduţivanje i drugi naĉin je omogućavanje razliĉitih sistema štednje, i voĊenje odreĊene restriktivne ili privremene fiskalne politike. Kada je u pitanju zaduţivanje, zaista postoji velika opasnost od tog naĉina i to kao naĉin da se obezbiejdi pokrivanje potrošnje znaĉajno moţe da utiĉe na ugroţavanje ukupnih javnih finansija u Crnoj Gori i da prouzrokuje velike probleme i tada bi posljedice bile znaĉajno velike i za najugroţenije stanovnike Crne Gore, ali i za ukupnu privredu. Zato mislim da je realno traţiti rješenja u ovom drugom pravcu i pokušati da štednjom, prije svega onim mjerama i instrumentima koje je Vlada preduzela u prethodnom periodu koje je predloţila i sada, i traţiti mogućnost obezbjeĊivanja svega onoga što je potrebno da se obezbijedi, da se zapravo ne ugrozi funkcionisanje ukupnog sistema, ukljuĉujući prije svega i socijalni sistem. U svim ovim mjerama Vlada je posebnu paţnju vodila raĉuna o tome da se obezbijedi sigurnost naših graĊana sa najniţim primanjima. Dakle, Vlada je i u prethodnom periodu donijela set odreĊenih mjera tako da apsolutno nije taĉna teza da se radi o ad - hok mjerama. Ja ţelim samo da podsjetim da je Vlada već dva puta donijela odluku o smanjenju plata javnim funkconerima, posljednji put 7%, da su ukinuta prava na nadoknadu raznim komisijama i radu u drţavnoj upravi, da su smanjene plate u ĉlanstu u upravnim odborima, da je znaĉajno uticalo smanjenje diskrecionih troškova u drţavnoj upravi, da je ukupno smanjena javna potrošnja, da je došlo do povećanje poreza za stanove, za one koji spadaju u kategoriju primarnih stanova skoro za duplo više nego u prethodnom periodu. Na ovaj naĉin Vlada je sveobuhvatno u ovom trenutku vodila raĉuna o svakoj mjeri imajući u vidu faktor - vrijeme za sprovoĊenje tih mjera i imajući u vidu realnost kada je moguće te mjere sprovesti. Naravno, to nije zatvoreni krug, postoji još prostora kada je u pitanju obezbjeĊivanje i dodatnih drugih mjera. Mislim da je dobro što je Ministarstvo finansija formiralo radnu grupu u kojoj će biti predstavnici opozicije koji će se, na jedan sistematiĉan naĉin, omogućiti da se otvore mnoga pitanja. Prije svega mislim da je potrebno, kada imajući u vidu faktor - vrijeme, i faktor realnosti u sprovoĊenju dodatnih mjera, da Vlada, prije svega, mora biti usmjerena na rješavanju poreskog duga. Mora se realno sagledati koja su to preduzeća koja imaju poreze, u kom stanju su ta preduzeća i kako, na koji naĉin ta preduzeća mogu da plate taj porez. Ne trebaju nam preduzeća koja ne mogu da plaćaju poreski dug ni koja ne mogu da plaćaju buduće poreske dugove. Mora se voditi raĉuna o posebnom senzibilitetu odluke na koji naĉin će se voditi raĉuna o plaćanju poreskog duga. Naravno, siva ekonomija, posebno u oblasti izdavanja fiskalnih raĉuna, problemi u obraĉunu plate, posebno u onom dijelu gdje dosta naših poslodavaca obraĉunavaju platu na najniţu osnovicu što znaĉajno postoje rezerve kada je u pitanju u obezbjeĊivanju dodatnih sredstava. TakoĊe govorimo i o naplati koncesija i legalizaciji graĊevinskih objekata. To su takoĊe mjere koje treba... (prekid)... mogućnost u obezbjeĊivanju dodatnih sredstava za funkcionisanje budţeta. Na kraju, ţelim da podrţim ideje koje je moguće, mislim da je i u Minsitarstvu finansija samim tim što je predloţeno maltene funkcionisanje progresivnog modela, postoje već sada dvije stope, te ozbiljno treba raĉunati na tu moguću varijantu i zaista sagledati sistemski da se taj problem riješi i da se sagleda, zaista, uvoĊenje progresivnog modela oporezivanja imajući u obzir iskustva prije svega evropskih drţava. Mislim da u tom pravcu ne treba bjeţati od ovakvog naĉina rješavanja i vidjeti šta je to sve sa aspekta ekonomske raĉunice, prije svega finansijske raĉunice, doprinijeto Crnoj Gori, prije svega sa aspekta obezbjeĊivanja uslova za preduzeća koja imaju potencijale da dalje rastu i da se razvijaju. Zahvaljujem i izvinjavam na prekoraĉenju.
  • Zahvaljujem. Sada molim kolegu Milutina Đukanovića da uzme rijeĉ i ujedno kolege iz tehnike da upozorim, uĉešće u raspravi je sada u trajanju od 5 minuta, tako da na ovim našim pomagalima imamo i tu ĉinjenicu u vidu. Izvolite, kolega Đukanoviću, a neka se pripremi kolega Filip Vuković.
  • Uvaţeno predsjedništvo, gospodine ministre, poštovani graĊani Crne Gore, Danas se pred nama se nalazi zakon kojim treba da se smanje plate svim radnicima ĉija je plata veća od 270 evra, ali svi zaboravljamo da je Vlada usvojila još jedan radikalniji potez a to je da su se zamrzle i penzije. Bolje govoreći , penzije se nijesu zamrzle nego su se smanjile. Postavljaju se neka elementarna pitanja: zar su ovo baš morale da budu prve mjere aktuelne vlasti? Zar je moralo da se udari na najsiromašniju populaciju u Crnoj Gori? Zbog ĉega ovo nije saopšteno prije izbora, 14. oktobra? Pošteno je bilo da se kaţe da će jedna od prvih mjera, nove - stare Vlade, biti ta mjera da će se smanjiti plate i penzije a ne vi ste svi priĉali da ćete otvoriti 40.000 novih radnih mjesta. U istu svrhu gledam i na ovaj amandman izmeĊu DPS-a i SDP-a. Odjednom, preko noći, osnovica se povećava za oporezivanje i više se neće oporezovati radnici ĉija je plata do 480 evra. to je samo da bi se pomoglo Filipu Vujanoviću i lokalnoj vlasti u Nikšiću da ponovo zadrţe tu vlast. Zar nije prvo trebalo oporezovati tzv. velike biznismene, koji su, uz veliku pomoć, stalno govorim nove - stare Vlade, stekli ogromno bogatstvo? Zar nije bilo potrebno povećati i promijeniti porez na dobit? Pogotovo je trebalo obratiti paţnju na naĉin kako se raĉuna taj porez na dobit jer postoje indicije da se porez na dobit svjesno umanjuje i da se ta razlika iznosi iz zemlje a to i te kako utiĉe na rast odnosno realni prikaz bruto domaćeg proizvoda. Najavljuje se borba sa sivom ekonomijom. Ko je branio da se to do sada radi? Potrebno je prvo utvrditi uzroke zbog ĉega je Crna Gora postala poznata oeaza za crno trţište. Ministre, da li ste spremni da se uhvatite u borbu sa sivom ekonomijom, znajući da tamo moţete sresti i neke Vaše partijske drugove? Zbog ĉega se uporno izbjegava aranţman sa Medjunarodnim monetarnim fondom? Drţava se zaduţivala po enormnim kamatama samo da je vodila raĉuna i da je imala aranţmane sa MeĊunarodnim monetarnim fondom mislimo da ove mjere koje direktno udaraju na egzistenciju radnika i penzionera ne bi bile potrebne. Samo po osnovu razlike naplaćene kamate dobilo bi se dovoljno, ali oĉigledno nekome u Vladi ne odgovara da se prikaţu pravi prihodi. Mi smo imali poznatu ĉinjenicu iz ranijeg perioda da su se sredstva, odnosno dio novca koji se dobijao od šverca cigara ulivao u budţet a postojale su i osnovane sumnje da dio novca koji se dobijao od trgovine narkotika takoĊe ulivao u Budţet i to su najvjerovatnijei razlozi zbog ĉega neko ne ţeli sa aranţmane sa MMF-om. Jer, kada imate MMF vi morate da imate finansije u potpunosti javne. Da li radnici i penzioneri moraju da plaćaju ogromnu DPS-SDP administraciju kako na lokalnom, tako i na drţavnom nivou. Zatvaraju se fabrike i preduzeća ali se drţavna administracija ne smanjuje, već naprotiv. Mi dobro znamo ko vlada u poslednjih 23. godine i ko je taj koji ima privilegiju da radi u nekom drţavnom organu. Što se tiĉe plata, mi danas imamo situaciju da imamo regulatorne agencije koje imaju ogromne plate, ali još gora je stvar kada smo ĉuli, sada sam dobio informaciju da pojedini predstavnici sindikata iz nekih nikšićkih preduzeća imaju plate ĉak veće od 2.000 evra, da li na taj naĉin pokušavate da pasimizirate sindikat? Da bi uopšte mogli da govorimo o bilo kakvim šansama za naše društvo, prvo moraju da odu oni koji sada vladaju Crnom Gorom, oni koji su nas ostavili bez imovine i oni koji nijesu imali viziju razvoja društva. Samo sa jasnom vizijom i konkretnim programom a to ima Demokratski front od 595 mjera ... (prekid).... i negativni trend a onda će krenuti da se ostvaruje u dobit za ovo društvo. Zahvaljlujem.
  • Zahvaljujem. Idemo dalje, kolega Filip Vuković sada ima rijeĉ, nakon njega kolega Obrad Gojković. Izvolite.
  • Gospodine predsjedniĉe, gospodo potpredsjednici, poštovane kolege poslanici, Zakon o dopunama Zakona o porezu na liĉni dohodak fiziĉkih lica je, naravno, teška i nepopularna mjera, ali mjere su ipak namijenjene za smanjenje deficita i privremene su. Fiskalna politika i uopšte ekonomska politika u godini koja je proglašena za najvećom kriznom godinom u euro zoni se mora voditi dinamiĉno odnosno, dinamiĉki maltene pratiti skoro mjeseĉno. Ne postoji niko ko moţe da prognozira taĉno stanje u eurozoni kojoj i mi pripadamo u tekućoj godini. Prema tome, sve kritike na raĉun ovakve mjere su dozvoljene, naravno mogu da budu korisne ukoliko za cilj imaju stvarno doprinos poboljšanju tih mjera i ublaţavanju efekata ekonomske krize. Ĉinjenica da u ovoj statistici koju smo do sada već više puta ĉuli, da kod nekih 124.000 radnika neće biti povećano oporezivanje, odnosno svi oni koji su ispod 480 neto ili 720 bruto, govori da faktiĉki jedan ogroman procenat zaposlenih neće biti obuhvaćeni ovim mjerama. TakoĊe, moram da naglasim da efekti ovih mjera, ako su 30-ak miliona eura oni svakako su uvećani za eventualno njihovo nedobijanje na ovaj naĉin, odnosno za kamate koje bi morali da platimo da bi taj dio budţeta nadomjestili sa nekim parama koje bi kupili na nekom od trţišta. Znamo da su pare koje mi kupujemo upravo zbog ekonomske nestabilnosti regiona u kome ţivimo i radimo znatno veće nego drugdje. Ţelio bih da kaţem da se ĉesto pominje uzima se nekome nešto. Ne uzima se nikome ništa nego se vrši jedna preraspodjela koja je, hajde da kaţemo, elastiĉna i moţemo da kaţemo da se tim istim parama finansiraju ili obezbjeĊuje sigurnost finansiranja penzija, socijalnih davanja ili plata zaposlenih, na kraju krajeva, i nas koji sjedimo ovdje. Prema tome, pozdravljam pokušaj i hrabrost Vlade na poĉetku mandata da posegne za ovako nepopularnim mjerama. TakoĊe, pozdravljam mjere koje Ministarstvo na jedan vrlo fleksibilan naĉin u roku od tri dana promijeni i prilagodi ţeljama sindikata, odnosno predstavnika sindikata. Liĉno mislim da je program rada Vlade napravljen na ĉetiri godine. Sve mjere koje se donose u prvoj, najteţoj godini jesu nepopularne, ali su u sklopu tog ĉetvorogodišnjeg sistema koji treba da dovede do toga da Crna Gora kao društvo, kao drţava ostane u jednom stabilnom fonu na putu ka pridruţivanju evropskim i atlantskim integracijama. Hvala.
  • Hvala vama. Kolega Obrad Gojković ima rijeĉ, a nakon njega kolega Milorad Vuletić.
  • Hvala, potpredsjedniĉe. Gospodine ministre, poštovane kolege, Iako nije vrijeme za anegdote, moram da poĉnem od jedne anegdote koja karakteriše ovu situaciju. Kardelj je jednom naišao na ĉovjeka kome je bila bolesna krava i dao mu je savjet kako da je izlijeĉi. Sjutradan ga sretne, krava još gore. On mu da drugi savjet. Treći dan doĊe, krava je crkla. Kaţe - šteta, imao sam toliko dobrih ideja. Isto tako se ponaša Vlade Crne Gore godinama, stalno ideje, a drţava tone i narod odlazi u siromaštvo. Javnost Crne Gore danas, naţalost, sve je svjesnija situacije da je dijagnoza teška i da je ova drţava jedan teţak bolesnik. Ta opravdana sumnja se sve više širi, pogotovo od ovog budţeta za 2013. godine i to, rekao bih, ne samo kod opozicionog biraĉkog tijela, nego je ta javnost sve šira i šira. MeĊutim, postoji taj medicinski fenomen, to ljekari dobro znaju, da bolesnik vrlo ĉesto ne ţeli da prihvati dijagnozu, ali kada se ova dijagnoza prihvati mislim da će biti vrlo neugodno za ovu vlast u Crnoj Gori. Za sve ovo je postojalo rješenje i rješenje nije komplikovano. Mi moramo da znamo da ovdje govorimo o malim zaradama, o visokim zaradama itd. Za mene prvo postoje zakonski prihodi i oni koji su nezakonski. Svi oni koji budu oporezovani ovim zakonom moraju da znaju da oni koji nezakonski prihoduju neće biti oporezovani jer ova vlast to ne radi već 20 godina. Druga stvar koju je trebalo uraditi, treba raskidati ugovore, to konstantno priĉam već od 2009. godine od kada sam ovdje u parlamentu. Samo da kaţem da se ovdje radi o 12-ak miliona, a lokacija hotela Tamaris koji je srušen vrijedi preko 30 miliona. Zašto Vlada ne raskine ugovor, proda lokaciju hotela Tamaris i zadovolji sve ove potrebe i vrati dugove koje Vektra Boka duguje, tako da zbog njih nemamo ni vode u Herceg Novom. TakoĊe, tu je i lokacija hotela Boka, opština će da ga kupi. Vektra Boka nam duguje milione, naći ćemo još novca i vratićemo to što je interes za naš grad. Sve to moţete da uradite. Sljedeća stvar, mogli ste da povećate budţet Ministarstva turizma i da multiplikujemo te prihode, da produţimo sezonu. Kako vi to da uradite kada vi u svojim redovima ovdje imate poslanike koji kaţu da je turizam zabluda u Crnoj Gori. Jedina glavna strateška grana, ovdje je vaš poslanik prošli put rekao da je turizam zabluda, pogrešno je shvatio, svi smo tu svjedoci toga, gospodine ministre, i smijali smo se tome. Na kraju, tu je bolja kontrola poreza i akciza, 216 miliona duga poreza itd. Evo jedno pitanje za vas, gospodine ministre. Pozvali su me radnici jedne firme koja je imala 1300 radnika, a sada ima dva radnika, i ona je u steĉaju. Molili su me da pogledam za tih 1920 eura kako ide ta procedura da bi to dobili, koje ste vi uzgred isplaćivali prioritetom svojim glasaĉima u oktobru. Jutros su mi donijeli ovo, to su markice Ministarstva finansija koje plivaju po moru. Proĉitaću vam redni broj br. 00114001. Ne znam da li su one prave, da li su one laţne, ali svakako ni u kom sluĉaju njima nije mjesto u moru. Na njima je nacrtana cigareta i piše Ministarstvo finansija Crne Gore. Ni u kom sluĉaju ovo ne moţe biti zakonski. Da li je ovo neko falsifikovao, imam još ovoga, ili je ovo moţda iz neke nelegalne djelatnosti, ali uglavnom bi za to trebalo da se da razjašnjenje i svi smo mi svjedoci da siva ekonomija cvjeta u Crnoj Gori, pogotovo što se tiĉe akcijskih roba. Ja ću ovo vama poslije da dam, pa vi provjerite šta i kako. Ne tvrdim da je ovo nešto što je moţda neki teški kriminal, ali svakako se mora znati porijeklo ovoga. Moţda je ovo trebalo da bude uništeno, ali svakako nije trebalo da bude baĉeno u smeće ili da doĊe u more i da to ljudi nalaze po plaţama. Ovo je samo još jedan dokaz koliko smo ekpeditivni i koliko smo precizni kada vršimo vlast i kako se naplaćuju prihodi u Crnoj Gori. Postojalo je mnogo naĉina oduzimanja nezakonito steĉene imovine, oduzimanja od organizovanog kriminala. Svi smo mi svjedoci da oko nas na primorju imate vile, imate hotele koje su steĉene pranjem novca i od seks trafikinga i od trgovine ljudima. MeĊutim, niti tuţilaštvo, niti policija, niti iko to goni, niti se tu ostvaruju prihodi, a tu leţe milioni. Poĉnite, ja sam rekao tri, ĉetiri stvari, i turizam, i privatizacija, i nelegalno steĉeni prihodi, i porezi, i ove akcize, i nema nikakve potrebe da se ljudima oporezuju plate bez obzira kolike su, ako su one prihodovane na zakonski naĉin.
  • Zahvaljujem. Ministar Ţugić ţeli rijeĉ. Izvolite.
  • Nemam saznanje, danas sam ga dobio od vas, vezano za akcizne markice koje ste pokazali javnosti. Radi vas, poslanika i ukupne javnosti molim vas da to isto dostavite Ministarstvu finansija i veoma ćemo se odgovorno odnijeti prema tome. Uz to, samo da napomenem da ću imati svog predstavnika iz vašeg kluba, iz vaše partije koji će participirati u radu komisije koja će se veoma odgovorno posvetiti upravo onom što je moţda i zajedniĉki benefit svih poslanika ovdje, a to je borba za suzbijanje sive ekonomije. To što imate kao sugestiju dostavite direktno Ministarstvu, a u narednim iteracijama imate svog predstavnika koji će se time baviti zajedno sa nama, tako da radimo, ĉini mi se, na istom zadatku. Zahvaljujem.
  • Ima li potrebe, kolega Gojkoviću? Izvolite.
  • ... markice ili nijesu, to ćete vi uraditi. Druga stvar, cigarete koje isto plivaju po moru. Ima toga koliko god hoćete, to treba sve provjeriti, ne ţelim nikog da optuţujem, ali zbog ovih stvari mnogi posjeduju vile i milione, a mi ćemo oporezovati nekoga ko ima platu 400, 500, 700 ili 1000. Na kraju, svi su ih pošteno zaradili, ali ovi koji to rade nijesu pošteno zaradili. Hvala.
  • Zahvaljujem. Idemo dalje sa raspravom. Kolega Milorad Vuletić sada ima rijeĉ, a nakon njega koleginica Jelisava Kalezić. Izvolite.
  • Zahvaljujem, gospodine predsjedavajući. Dame i gospodo poslanici, uvaţeni ministre, poštovani graĊani, Pred nama je Zakon o porezu na dohodak fiziĉkih lica. Radi se o jednom u nizu kriznih zakona sa ograniĉenim trajanjem kojeg Vlada predlaţe sa ciljem konsolidacije i stabilizacije javnih finansija. Ovaj zakon je proteklih dana bio predmetom paţnje najšire crnogorske javnosti, iz razloga što ne mnogo ali ipak dodatno navodno opterećuje ionako tanke prihode graĊana, pa sve to garnirano sa politikom ima za rezultat ove graĊanske proteste ispred Parlamenta. Jer, zaboga, mi danas odluĉujemo da izglasavanjem ovog zakona i ovih zakona umanjimo ionako nevelike prihode najvećeg broja graĊana Crne Gore. Poštovane kolege i koleginice, najveći broj mojih liĉnih prijatelja, roĊaka i ĉlanova moje porodice spada u red onih koje će predmetni porezi objektivno pogoditi. Najveći broj ljudi sa kojima svakodnevno kontaktiram takoĊe spada u ovu kategoriju, pa sam neposredno bio u prilici da im objašnjavam razloge zbog kojih je ovaj Vladin prijedlog opravdan i u ovom momentu, iako nepopularan, zaista neophodan. Naime, iskreno vjerujem da je bolje izdvojiti ta tri procenta za godinu dana kako se u toj godini ne bi desilo da doĊemo u situaciju da ne moţemo isplatiti plate, penzije, socijalu. Iskreno vjerujem da će set kriznih zakona i drugih Vladinih mjera podstaknut novim investicionim zamahom, dati rezultat koji nam daje za pravo i da će ovaj zakon brzo biti stavljen van snage, moţda i prije isteka roka od godinu dana, na koji rok se njegova primjena predlaţe. Ono što me liĉno opredjeljuje da podrţim sve antikrizne Vladine mjere je povjerenje u ovu Vladu na ĉelu sa premijerom Đukanovićem, i što sam ubijeĊen da će u cjelosti realizovati program rada Vlade sa svim mjerama i postupcima koje će doprinijeti izlasku iz krize. Ĉini mi se da smo prebrzo zaboravili poruke premijera iz ekspozea sa poĉetka decembra predhodne godine saopštene u ovom domu, kada je nedvosmisleno ukazao na probleme sa kojima će se Vlada na samom poĉetku svoga mandata suoĉavati. Stoga je, po mom mišljenju, jedino ispravno strartovati odmah i bez odlaganja iznalaziti najoptimalnija rješenja te povlaĉiti, kada to treba, nepopularne poteze kao što su predlaganje mnogih antikriznih mjera i postupaka ograniĉenog trajanja, a koji bi gledano na duţi period dali kvalitetnije efekte na konsolidaciju javnih finansija i poboljšanje ukupnog društvenog stanja, te kvalitetnog servisiranja primanja i socijale, a samim tim bi doprinosilo poboljšanju društvenog i ţivotnog standarda svih graĊana. Poštovana Skupštino, uvaţeni graĊani, vjerujem da niko od nas ne ţeli da zbog kratkoroĉnih politiĉkih efekata obmanjuje graĊane koji su nas izabrali da ih predstavljamo u ovom visokom domu. Ovo, ipak, sloţićete se, nije velika politiĉka tema, ali moţe da unese znaĉajnu polarizaciju meĊu graĊanima Crne Gore. Zato izmeĊu lagodnog lamentiranja nad jednim segmentom antikrizne politike, zajedno sa kolegama iz mog poslaniĉkog kluba glasam za preuzimanje odgovornosti za, nadam se, ne samo ovaj antikrizni zakon. Glasaću zato što vjerujem da će efekti ovog zakona ne pojedinaĉno, nego zajedno sa drugim zakonima i mjerama antikrizne politike dovesti do konsolidacije javnih finansija. Preciznije, omogućiti redovno servisiranje obaveza, isplate plata, penzija, socijalnih davanja, a u bliţoj budućnosti i do poboljšavanja standarda svih graĊana Crne Gore. Zahvaljujem.
  • Hvala Vama. Sada moţemo ići dalje, koleginica Jelisava Kalezić ima rijeĉ, a nakon nje, koleginica Ljerka Dragiĉević. Izvolite.
  • Poštovane koleginice poslanice, poštovane kolege poslanici, gospodine potpredsjedniĉe Šturanoviću, poštovani predstavnici Vlade Crne Gore, Znam da će ovo što ću reći na poĉetku djelovati moţda patetiĉno, moţda demagoški, moţda oboje, ali ću reći. To je nešto što sam proĉitala poĉetkom januara u jednom lijepom tekstu jednog veoma poznatog jugoslovenskog, još iz jugoslovenskih dana, reditelja. Svidjelo mi se jer uvijek svaki oblik kulture pruţa mogućnost jednog boljeg uvida stvarnost, a nekako mi je palo na pamet kada sam se pripremala za ovu sjednicu, odnosno za ovaj naš današnji rad. U hljebu izvaĊenom iz kontejnera koji jede gladno dijete, savjestan politiĉar bi trebalo da proĉita sudbinu baš kao Prometej u letu ptice. Naravno, neću ovo tumaĉiti, kome je na volju moţe da se sjeti i tumaĉi, ali u vezi sa današnjom raspravom ipak nekako navodi da se pitamo ima li gladne djece danas u Crnoj Gori. I znamo da ima. Ima li savjesnih politiĉara, ja o tome ne znam jer se nijesam bavila politikom, ali se politika bavi mnome već dugi niz godina. Mi danas treba da se izjasnimo o nizu mjera koje Vlada predlaţe radi savladavanja ekonomske krize, to tako posmatram. Ovo je zapravo jedan od koraka što se nudi, iako je glavni akcenat na Zakonu o dodatnom oporezivanju prihoda graĊana. MeĊutim, ovaj potez koji je formulisan kroz navedeni zakon, meni djeluje taman toliko svrsishodno kao gletovanje i kreĉenje pukotine na konstrukciji. Ako se ukaţe pukotina na konstruktivnom dijelu zgrade, ona se prvo osmatra da bi se ustanovilo šta dalje, a nikako se ne prikriva. Izvinite, ovo je moţda potpuno nepotrebna metafora, ali jako asocira. MeĊutim, ono što hoću da naglasim to je da višegodišnje urušavanje pod broj jedan sistema vrijednosti ali i razliĉitih društvenih sistema - obrazovnog, zdravstvenog, pravosudnog, zatim ukidanje odgovorne trţišne ekonomije ili nerazvijanje takve, nije posledica globalne finansijske i ekonomske krize, a mi se pravimo da jeste. Ova mjera treba da bude prva urgentna mjera ka ozdravljenju, meĊutim, bilo kakvo ozdravljenje kao preduslov treba da ima široki društveni konsenzus i povjerenje graĊana. Ja liĉno, a znam mnoge obiĉne muškarce i ţene koji ţive od svog rada, nemam više povjerenja u ovu vlast i u ovu vladu koja je u kontinuitetu Vlada jednog pravca razvoja crnogorskog društva koji traje već dosta dugo da bi mogao da da odreĊeniji i bolji rezultat i da otvori više optimizma. Mislim da je jedina mogućnost da se politika bitno promijeni, o tome je govorio kolega Nebojša Medojević, i da se mnogo odgovornije obraća onaj ko izvršava politiku koju graĊani odaberu istim tim graĊanima. Unazad nekoliko godina bilo je jako mnogo neozbiljnih obraćanja graĊanima od kojih su graĊani mogli da postradaju, a privreda sigurno jeste, kao što je, recimo, izjava gospodina Lukšića, dok je bio ministar finansija, da će kriza od 2008.godine, mimoići Crnu Goru jer je mali sistem. Pazite, tada su neki graĊani uzeli kredite za stanove, uzeli kredite za razvoj firmi. Ta izjava nije bila ćaskanje.Prošle godine je gospodin ministar sadašnji, a i sadašnji Kavarić rekao da će on, odnosno Vlada biti medijator izmeĊu Elektroprivrede i Kombinata aluminijuma. Domaćin će u svojoj kući biti medijator izmeĊu dva gosta, posjetioca, poslovna partnera, kako god ih oznaĉili? Dakle, predstavnik Regulatorne agencije za energetiku je prije nekoliko godina na osnovane primjedbe graĊana da se zavlaĉi dodatno ruka u dţep graĊanima koji plaćaju za pokradenu struju rekao - pa neko to mora da plati. Dakle, to su razlozi liĉno, a znam i mnoge graĊane koji tako misle, nemam povjerenja ni u konkretno predloţene mjere ni u ovu vladu i neću glasati za predloţeno. Zahvaljujem. Ako biste dozvolili, neću se više danas uopšte javljati, ĉasna rijeĉ. MeĊutim, biće od velike pomoći da kaţem jednu stvar. Tri puta sam do sada ĉula u raspravi, nadleţni odbor će to preksjutra to imati u vidu, Predlog zakona o legalizaciji nelegalno izgraĊenih objekata i da će se po tom osnovu napuniti drţavni budţet. Dozvolite samo moje skromno struĉno mišljenje. Po tom osnovu, drţavni budţet će se moţda malo, a moţda nimalo napuniti, ali po tom osnovu će drţava Crna Gora imati vrlo velike obaveze u nekom narednom periodu. Onog trenutka kada graĊanin uĊe u aranţman za legalizaciju objekta gdje će za komunalije plaćati 10 godina ili 20 godina, kako se već usvoji, drţava će ući u jako, jako velike i skupe obaveze. Toliko o punjenju budţeta sa te strane. I, gospodine ministre, imajte u vidu, pitajte i druge iz te struke pa ćete saznati. Hvala i oprostite zbog prekoraĉenja.
  • Zahvaljujem. Idemo dalje. Koleginica Ljerka Dragiĉević sada ima rijeĉ, nakon nje koleginica Azra Jasavić. Izvolite.
  • Zahvaljujem, gospodine potpredsjedniĉe. Pozdravljam vas, uvaţeni gospodine ministre, uvaţene kolegice poslanice i kolege poslanici. Neophodno, a da nije baš ishitreno rješenje Vlade mi je razumljivo, ali mora biti na duţe vrijeme u ma kom obliku. Ovim zakonom u stvari, koji kao nijedno povećanje poreza nije popularan, rješavamo sistematski problem krize i nezaduţivanja. Interesantna mi je bila priĉa gospoĊe koja je predstavljala poslodavca u sinoćnoj emisiji "Okvir". GospoĊa je rekla da bi poslodavci preuzeli porez ali to ne mogu pa to mora da padne na radnike. GospoĊa je govorila o poslodavcima koji po meni nikada nijesu mislili na radnike, a posebno poslodavci privatnici oni bi iscijedili sve iz radnika samo da dobiju profit, a njega im nikad nije dosta. Ne mogu se obratiti samo odnosnoj gospoĊi, već se obraćam svima vama. S obzirom na moje godine, morate mi vjerovati da pamtim i ono, kako se nekad kaţe, dobro vrijeme. E pa i u tom vremenu bilo je kriza i kriza, ali daju naveĉe ratni film, a sjutra poskupljenja, krize, devalvacije. Hajde sad progovori, jer vidjeli ste sinoć kakav je film. Krize su ekonomska neminovnost, koje se javljaju cikliĉno manje više, ukoliko ih ne proizvode kao ovu Siti i Vold strit ili, bolje reĉeno, bogovi novca. Hajdemo ovu našu krizu da prebrodimo, ali ne moţe je samo jedan segment društva podnijeti, moramo svi jer to je za nas za našu budućnost. Po meni je drugi korak poslije ovog povećanja poreza na dohodak fiziĉkih lica, svesrdna bitka sa sivom ekonomijom iz koje ne iskljuĉujem ni borbu protiv sive ekonomije velikih operatera, mobilne telefonije, posebno Telenora i Telekoma, koji se, kao uostalom i sve strane banke u svojim maticama zemljama ne smiju ni u snu ponašati ovako kako se ponašaju kod nas. Borba protiv privatizirane i korumpirane inspekcije ili bolje reći inspekcijskih sluţbi koji su, blago reĉeno uţas. Uz rješavnje drugog koraka uporedno treba raditi i na obnovi privrede i poljoprivrede i otvaranju novih radnih mjesta. Siguran sam da je dobro promišljeno o svemu, da su se izvele sve mogućnosti i došlo do ovog rješenja koje je pred nama. Uz ţelju da uspijemo, ovo rješenje sa amandmanom koji smo već podrţali ću podrţati u ime Hrvatske graĊanske inicijative i u svoje osobno ime. Zahvaljujem na paţnji.
  • Hvala Vama. Koleginica Jasavić. Izvolite imate rijeĉ, nakon Vas rijeĉ će dobiti kolega Predrag Sekulić.
  • Poštovani potpredsjednici, poštovane kolege, poštovani graĊani, Poznati pravoslavni teolog je u prošlom vijeku napisao i kazao. Parafraziram ga, kaţu da ĉovjek vrijedi onoliko koliko jezika govori. A ja kaţem da ĉovjek vrijedi onoliko koliko na istinski naĉin spozna sudbina. Ovo se u pravoslavlu zove milosrĊe, u islamu merhametom. A u Pozitivnoj Crnoj Gori mi ovo zovemo briga za druge. Briga za druge za nas je najbolje opisana rijeĉima koje su u našem programu, a te rijeĉi su: solidarnost, socijalna pravda, humanost, empatija, odgovornost i pravednost. Da je Vlada Crne Gore bliţa svojim graĊanima znala bi sasvim sigurno da su graĊani jako, jako siromašni i da se stide svog siromaštva. Ono što graĊani Crne Gore ne smiju da rade jeste da se stide i kriju svoju sirotinju, jer oni nijesu za nju ogovorni. Jedina odgovorna adresa za našu sirotinju jeste Vlada Crne Gore, ali na ţalost Vlada je davno zaboravila i odgovorni u Vladi na odgovornost i na stid. Ono što nas je nekada dijelilo je danas prevaziĊeno. Nekada su bile razlike evidentne po pitanju nacije i vjere. Danas je osnovna i krucijalna razlika na bogate i siromašne. I sve je dublji i veći jaz izmeĊu bogatih i siromašnih. Ono što drţava Crna Gora mora da preduzme jeste ekonomsku aktivnu politiku i da u svakom sluĉaju, mnogo više nego do sada, brine o socijalno ugroţenim u koje spadaju i ovi koje oporezuje preko ovog zakona. Mora da izvrši vrlo detaljno analizu svega onoga što nam je donio koncept neoliberalne ekonomije i mora konaĉno da uradi ono što do sada nije, a to je da poĉne da vrši poštenu distribuciju društvenog bogatstva koje je bogatstvo svih nas, a ne samo onima kojima su bliski centrima moći, legitimnim i nelegitimnim omogućava da šire svoj kapital, da se bogate, a da sve ostalo stanovništvo Crne Gore sve više ekonomski propada. Ono što ova Vlada radi sa ovim zakonom, kao i sa svim zakonima, a što je radila u kontinuitetu u posljednjih 20-tak godina jeste da gura zemlju u ekonomski ambis, i mi smo, bojim se, na ivici, što potvrĊuje i ovaj predlog zakona. Svoje izlaganje ću završiti sa rijeĉima jednog drugo vladike, u ekonomskom smislu ću ih fokusirati, jer Vlada Crne Gore, oĉigledno ĉini što zna u ekonomskom smislu, ali ne zna šta ĉini. I zato što Vlada Crne Gore u ekonomskom smislu ne zna što ĉini, dovešće sve nas u poziciju da svakodnevno u godinama koje dolaze, ukoliko se ne okrene graĊanima Crne Gore a ne svojim politiĉkim interesima prvih ljudi u Vladi i njima bliskih lica, da svakodnevno gledamo scene koje smo danas imali priliku da vidimo, što će sasvim sigurno Pozitivna Crna Gora podrţavati u sluĉaju da Vlada ne bude spremna da preuzme odgovornost da tretira i sve graĊane ove zemlje na naĉin kako tretira njoj bliska lica u politiĉkom i svakom drugom smislu te rijeĉi. Zato predlaţem da se ovaj zakon ne prihvati i da nećemo sasvim izvjesno glasati, ukoliko ovi amandmani ne budu prošli.
  • Zahvaljujem. Kolega Predrag Sekulić ima rijeĉ, nakon njega koleginica Ljiljana Đurašković. Izvolite.
  • Zahvaljujem, potpredsjedniĉe. Uvaţeni gospodine ministre, uvaţene kolege, Prije nešto što poĉnem govor vezan na temu Zakona o porezu na dohodak fiziĉkih lica, dozvolite mi samo nekoliko podataka. 2002. godine dug Crne Gore bio je 1,149 milijardi eura, odnosno 88,3% bruto društvenog proizvoda. Šest godina kasnije 2008. godine dug je bio svega 894 miliona eura, odnosno svega 26,8% bruto drušvenog proizvoda. U tim godinama biljeţimo i rast koji je bio mnogo iznad onoga što je bio rast regiona ili ĉak i rast koji je bio u zemljama Evropske unije. U to vrijeme imamo i reprogram sa Pariskim klubom i imamo neke druge pozitivne okolnosti koje su dovele do toga da zaista javni dug Crne Gore bude na ovako niskom nivou. Naravno, u tim godinama nije bilo priĉe da je model ekonomskog razvoja Crne Gore loš model, naprotiv, svi su govorili da je to dobar model i da je to model koji treba zaista da sluţi svima nama na ponos. MeĊutim, i tada i sada znamo da bi moţda ekonomski model Crne Gore bio drugaĉiji da smo u nekim drugim vremenima radili na drugi naĉin, prije svega, kada smo gradili Kombinat aluminijuma da smo gradili tamo gdje izvor energije ili gdje ruda boksita ili da smo napravili u zadnjih nekoliko decenija još jedan ili dva velika energetska izvora, jer zaista mi smo jedna od rijetkih zemalja u Evropi, mislim ĉak i jedina koja svega 20% svoje hidroenergije potencijala koji je obnovljiv izvor energije, a oni koji se bave više ekologijom znaju šta to znaĉi, drţimo 80% potpuno neiskorišćeno. Ali, samo nemojmo zbog toga što je ekonomska kriza zahvatila ĉitavi svijet kaţemo da ekonomski model nije dobar. Podsjetimo se, kada je došlo do ekonomske krize 29. godine niko nije govorio o teorijskim i ekonomskim modelima. Nemojmo sada da se vraćamo u vrijeme Adama Smita kada je novac mora da bude pokriven sa podlogom zlata i mekazijanki model kada govorimo o budţetu, ipak je ovo mnogo drugaĉije ekonomsko vrijeme, ali kaţem ajde da ostavimo tu teorijsku raspravu za drugo mjesto. Ono što sam zaista oĉekivao od kolega iz opozicije, zato što se svi pozivamo na socijalnu pravdu jeste da podrţimo ovaj predlog Ministarstva finansija i predlog naših kolega poslanika. Razloga za to je više. Znaĉi, nema otpuštanja. Od kolega iz opozicije ĉuli smo kritiku zato što ne otpuštamo one koji su zaposleni u javnom sektoru. Dozvolili ste, opet govorim o tome, da ono što je vrijeme krize i to treba podijeliti ravnomjerno na sve graĊane Crne Gore. TakoĊe, prihod od ovih poreza će dijelom ići lokalnim samoupravama, svi znamo da su lokalne samouprave veoma teškoj situaciji. Pri tome, bih naravno samo molio te lokalne samouprave, isto kao što to radi centralna vlast vode raĉuna o onome što su budţetski troškovi. Ne treba zaboraviti i da je od 2009. godine budţetska potrošnja smanjena 43,66% na 35,96% odnosno na više od 300 miliona. Znaĉi, to je to stezanje kaiša kada smo najviše uštedjeli na tim diskrecionim troškovima koje je drţavni aparat i drţavna infrastruktura imala. Tako da, ĉini mi se, ako zaista govorimo i zaista treba govoriti o socijalnoj pravdi i socijalnoj jednakosti, nastojanju da budţetsku kasu popunimo na pravi naĉin, ĉini mi se da smo izabrali jedan od mogućih praviĉnih modela. Ne treba zaboraviti da se oporezuju plate koje su koje su 720 eura ,i ne treba zaboraviti da poreske osnovice koje 9% kod ovih plata se uvećava još 6%, ali samo za onaj dio primanja koji se odnosi na dio koji je preko 720 eura. Ako hoćete da još jedanput govorimo o socijalnoj ekonomskoj pravdi, onda zaista moramo da priznamo da je ovo jedan vrlo korektan i vrlo pošten model kada je u pitanje oporezivanje zarada fiziĉkih lica. I pri tome kaţem još jedanput ne treba zaboraviti da smo samo u zadnjih nekoliko godina više od milijardu i petsto miliona upravo novca prikupljenog na ovaj ili na druge naĉine, znaĉi budţetskog novca potrošili na javne radove. To je onaj dio koji se odnosi koliko je Crna Gora danas duţna kroz javne dugove. Ne treba zaboraviti, a o tome smo razgovarali kada smo slali budţet, da n jednog trenutka nijesmo zaboravilil ono što se zove razvojna komponenta da bi ipak na neki drugi naĉin kompezovali, i da bismo kvalitet ţivota naših graĊana uĉinili što boljim. Hvala vam.
  • Hvala Vama. Sada molim koleginicu Đurašković da uzme rijeĉ, nakon nje koleginica Marta Šćepanović. Izvolite.
  • Dame i gospodo, poštovani potpredsjedniĉe, uvaţeni graĊani, Svjetska zdravstvena organizacija definiše zdravlje kao stanje kompletne fiziĉke, mentalne i društvene dobrobiti, koje se ne sastoji od izostanka bolesti. Zdravlje je stanje telesnog, psihiĉkog i društvenog blagostanja. Cijenjeni graĊani, ne treba biti mnogo mudar, već se samo okrenuti oko sebe i vidjeti da smo od društvenog blagostanja jako daleko. Standard graĊana je iz godine u godinu sve niţi, nezaposlenost sve veća, stepen siromaštva sve viši, kupovna moć graĊana sve niţa, jednim imenom - pomijeranje granice dna. Kriza pokazuje svoje najruţnije lice, polako ali sigurno odriĉemo se najosnovnijeg. I kao šlag na tortu, došao je predlog Vlade o povećanju poreza na dohodak fiziĉkih lica, na ionako skromne zarade. Sudbinu graĊana Crne Gore dijele zdravstveni radnici koji u sretnim društvima predstavljaju društvenu i intelektualnu elitu. Uvaţeni graĊani, da bi se postao ljekar specijalista potrebno je oko 22 godine školovanja u kontinuitetu, uĉenja, odricanja, neprespavanih noći, a usavršavanje se nastavlja cijelog ţivota, a za sve to, za svoj radi trud ljekari su nagraĊeni sa izuzetno skromnim platama. Poštovani graĊani, da li znate da svakom ĉetvrtom zdravstvenom radniku nisu uplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje i da to na ukupnom broju zdravstvenih radnika u Crnoj Gori iznosi 40 hiljada? Da li znate da veliki broj zdravstvenih radnika koji su pred kraj profesionalne karijere, nikada nisu dobili stambeni kredit ili stan i da dan danas ţive kao podstanari? Ovakvim odnosom drţave rpema zdravstvenim radnicima ne daje se primjer i motivacija mladim ljudima da se školuju i bave ovim svetim i nadasve humanim poslom. Duţnost mi je iz poštovanja prema starijoj populaciji da kaţem koju rijeĉ i o penzionerima. Stanje u penzijskom fondu je katastrofalno. Problem nedostatka sredstava za penzije prvenstveno nastaje zbog neredovne uplate doprinosa od strane poslodavaca zaposlenih, jer se primjenjuje praksa da se neto plate isplaćuju bez uplate doprinosa za penzije. Ovo primjenjuju ĉak i drţavne institucije, opštine i druge budţetske jedinice. Prosjeĉna penzija iznosi 278 eura, odnosno trećinu potrošaĉke korpe koja iznosi 800 eura. Minimalnu penziju od 100 eura prima 2.626 penzionera u Crnoj Gori. Nisu ispunjena oĉekivanja penzionera da rast plata prati rast penzija u skladu sa Zakonom, tako da odluku o zamrzavanju penzija doĉekuju kao atak na njihovu egzistenciju i pravo na ţivot. Od svih zemalja u regionu jedino su Crna Gora i Slovenija odluĉile da rupe u budţetu popune preko sankcionisanja penzionera. Vlada na ovaj naĉin uskraćuje pravo crnogorskim penzionerima da im penzije u 2013. godini na mjeseĉnom nivou budu uvećane za 3,3%, na godišnjem nivou to je oko 12 miliona eura na štetu zakonom utvrĊenih prava penzionera. Poslanici Kluba Demokratskog fronta uloţili su amandmane i ukoliko ovi amandmani ne budu prihaćeni mi ćemo glasati protiv ovog zakona. Hvala lijepo.
  • Hvala vama. Koleginica Šćepanović ima rijeĉ. Neka se pripremi kolelginica Zdenka Popović. Izvolite.
  • Poštovani potpredsjedniĉe, poštovani predlagaĉi, poštovane kolege i poštovani graĊani Crne Gore, Pred nama je danas set mjera koje Vlada predlaţe da uvede kako bi ublaţila negativne posljedice krize i obezbijedila stabilnost finansija. Naime, svjetska ekonomija se sporo oporavlja od posljedica ekonomske krize, situacija u Evropskoj uniji i euro zoni je naroĉito nestabilna, a Crnu Goru karakterišu negativni trendovi u industrijskoj proizvodnji, saobraćaju, graĊevinarstvu, pad kreditne aktivnosti, izraţena nelikvidnost u realnom sektoru. Ove negativne posljedice krize i nezadovoljavajuće trendove moţemo jedino ublaţiti voĊenjem odgovorne fiskalne politike, a ĉiji je prvi predlog danas pred nama na usvajanje. Vlada je prinuĊena na donošenje ovih teških odluka koje su neizbjeţne jer smo svi svjesni da će 2013. godina biti teška godina za crnogorsku ekonomiju i ekonomiju Evropske unije i da Vlada mora preduzeti mjere štednje meĊu kojima i ove, a koje će obezbijediti i smanjenje deficita i sprijeĉiti nova zaduţivanja. UvoĊenje poreza, pa ĉak i u razdobljima ekonomskog prosperiteta, a kamoli u ovakvim vremenima je vrlo delikatna i osjetljiva operacija koju bi trebalo izvesti da ostane što manji oţiljak. U ovom sluĉaju da graĊani na što bezbolniji naĉin osjete posljedice ovakvih mjera koje su neminovne. Upravo u tom pravcu ide set mjera koje predlaţe Vlada Crne Gore. Rijeĉ je o mjerama koje su privremenog karaktera sa ograniĉenim rokom primjene, ĉijim bi strukturiranjem ravnomjerno i pravedno bio rasporeĊen teret ovakve fiskalne politike Vlade. Osnovni cilj predloţenog zakona o dopunama Zakona o porezu na dohodak fiziĉkih lica je: stabilizacija javnih finansija, smanjenje budţetskih rashoda i povećanje budţetskih prihoda. Ove privremene mjere će uticati na povećanje budţetskih prihoda za oko 17 miliona eura. Ono što je bitno naglasiti je da će ova mjera, osim povećavanja prihoda u budţetu Crne Gore, donijeti i povećanje prihoda jedinicama lokalnih samouprava, s obzirom da se dio prihoda od 23% ustupa opštinama direktno ili putem egalizacinog fonda, a imajući u vidu da je finansijska situacija, posebno u opštinama na sjeveru loša, to će ovakva mjera uticati na povećanje prihoda u njihovim budţetima. Ono što je posebno znaĉajno je da se ovakvim predlogom vodilo raĉuna o socijalno najranjivijoj kategoriji, odnosno zaposlenim sa najmanjim primanjima, jer njihova primanja nijesu oporezovana poreskom stopom od 12%. Primjenom ovog zakona u praksi će se doći do dvije situacije, ili će poslodavac smanjiti neto zaradu zaposlenom za 3%, te njegove obaveze za plaćanje poreza i doprinosa prema drţavi ostati iste, ili će preuzeti tu obavezu na sebe, s tim što bi u tom sluĉaju došlo do povećanja osnovice, odnosno bruto zarade za 3% tako da bi se proporcionalno povećali svi porezi i doprinosi poslodavca prema drţavi. Sa tih razloga je neophodno pojaĉati inspekcijske kontrole u ovoj oblasti. Predlogom ovog zakona Vlada je mjerama ekonomske politike pokušala da ublaţi posljedice po graĊane, jer graĊani moraju razumjeti da je pametnije sada povući poteze koji će imati blaţe posljedice, nego kasnije primjenjivati neke oštrije mjere ukoliko bi se produbili problemi u finansijskoj sferi. Dakle, predlog zakona se odraţava na dio zaposlenih iz privrednog sektora, kojima je bruto zarada veća od 400 eura, a to su većinom moćnija privredna društva koja isplaćuju veće zarade. Zatim se odraţava na dio zaposlenih u drţavnim organima, ali ova mjera svakako se neće odraziti na sve graĊane Crne Gore što bi se desilo u sluĉaju nepopunjavanja budţeta po ovom osnovu i tada bi došlo do primjene oštrijih mjera, na primjer povećanjem stope PDV-a, koja bi direktno uticala na sve graĊane Crne Gore kroz povećanje cijena proizvoda i na taj naĉin bi bio pogoĊen budţet svih graĊana Crne Gore. Ovim mjerama omogućiće se stvaranje finansijskog ambijenta kojim će se redovno servisirati sve obaveze iz budţeta, a prije svega redovne isplate zarada, penzija, socijalnih davanja, kojim će se saĉuvati radna mjesta, zbog ĉega treba dati podršku predloţenim zakonima, kao setu mjera u cilju obezbjeĊivanja stabilnosti javnih finansija jer svi ţelimo da ţivimo u zemlji u kojoj ljudi imaju minimum koji moţe obezbijediti donekle srećan ţivot i zbog toga svi trebamo da budemo spremni da kroz poreze i druge obaveze izdvojimo i dio svog liĉnog prihoda. Na kraju bih iskoristila ovu priliku da pomenem nešto što nije vezano za ovu taĉku dnevnog reda, ali prosto sam duţna da u ime graĊana Kolašina pomenem, koji su poznati kao dobri turistiĉki privrednici i domaćini da apelujem na ĉelne ljude Elektroprivrede Crne Gore da uĉine sve da Kolašin kao turistiĉko mjesto ne ostaje bez napajanja elektriĉnom energijom, kako imidţ dobrih turistiĉkih privrednika i osnovni izvor prihoda za većinu graĊana Kolašina ne bi bio ugroţen. Hvala na paţnji.
  • Zahvaljujem. Naravno, pridruţujemo se apelu koji ste izrekli za Kolašin i za ostale opštine na sjeveru Crne Gore. Idemo dalje. Sada će uzeti rijeĉ koleginica Zdenka Popović, a neka se pripremi koleginica Draginja Vuksanović. Izvolite.
  • Poštovani potpredsjedniĉe Skupštine, poštovane kolege, poštovani graĊani, Filozofija stezanja kaiša, koliko god bila nuţna, nakon nekoliko godina razvojnog i potrošaĉkog buma, uglavnom je iscrpila svoje kapacitete. Ovo je u svom ekspozeu, prije samo mjesec i po dana, rekao predsjednik Vlade, a citirala sam ga od rijeĉi do rijeĉi. Sada vam postavljam pitanje, gospodine ministre finansija, drago mi je da ste ušli u salu, a takoĊe i gospodi iz SDP-a, koja vas podrţava, kakav su to boljitak imali graĊani Crne Gore od tog razvojnog i potrošaĉkog buma? I kakvi su to benefiti bili po budţet ove drţave ako je za to vrijeme Vlada Crne Gore uspjela da zaduţi drţavu tako da je dug dostigao zabrinjavajući nivo? Ako nije uspjela da naplati 200 miliona poreskog duga, ako se za posljednje tri godine potrošilo 70 miliona eura samo na kamate za uzete kredite, ako je potrošeno 13,5 miliona samo po osnovu pravosnaţnih sudskih presuda, a istovremeno smo prodali sve ono što je bilo najvrednije i najznaĉajnije za našu zemlju? Da li jedna ozbiljna i odgovorna vlast koja brine o interesima graĊana moţe da preuzme 9,6 miliona eura duga od nekih preduzeća i da izda garancije vrijedne 66,2 miliona eura opet od nekih preduzeća? Da li je ovo domaćinski odnos ove Vlade ili bezumno rasipništvo? I da li je ikad iko pozvao na odgovornost, ako ni zbog ĉega drugog, ovo makar zbog ovih izgubljenih sudskih presuda? Da li se u ovome ogleda vaša odgovornost prema graĊanima Crne Gore, i zašto postoji problem stalnog rasta javne potrošnje i duga? Kako je moguće da je vaša Vlada kontinuiteta dozvolila da se nastavi filozofija stezanja kaiša koji je, uzgred budi reĉeno, pred pucanjem, i da i pored obećanja premijera od prije mjesec i po dana hoćete da gasite poţar na naĉin što predlaţete uvoĊenje novih nameta graĊanima kroz povećanje stope poreza na dohodak, uvoĊenjem raznih taksi, zamrzavanjem penzija ĉime direktno svaljujete teret krize na i onako siromašne graĊane? Koliko prihoda po tom osnovu oĉekujete, i da li je taj prihod malo veći od 1/3 duga KAP-a sa kamatama za koji je Vlada ţirirala i koji će, sva je prilika, morati da vrati, a da ne pominjem dug KAP-a prema Elektroprivredi za elektriĉnu energiju koju će takoĊe graĊani morati da vrate? Ĉak i Svjetska banka problem KAP-a je identifikovala i prepoznala kao najveći problem crnogorske ekonomije. Kako je svih ovih godina voĊena ekonomska politika? Nijeste vi, gospodo, došli juĉe, odnosno prije mjesec i po dana na ĉelo ove drţave, već u kontinuitetu vladate preko 20 godina. Znaĉi, cijeli neĉiji ţivot. I sada konstatujete da smo pred ekonomskim i socijalnim kolapsom. Kako se osjećate danas kad poslije 23 godine vladavine kaţete da je razvojna šansa Crne Gore u poljoprivredi, i šta ste radili do sada? Kako je moguće da jedna ozbiljna i odgovorna Vlada i Vlada koja ima znanja, gotovo u potpunosti uništi industriju, napravi problem u sektoru graĊevinarstva, šumarstva i u nekim vidovima saobraćaja? Ono što danas imamo, to je da se produbila nelikvidnost privrede, da je povećan deficit tekućeg raĉuna platnog bilansa, a stanje javnog duga je dostigao zabrinjavajući nivo, i sada izlaz iz ovako teške situacije vidite u graĊanima i hoćete da kroz razne namete, mislim konkretno sada trenutno na porez na dohodak i razne takse koje ste uveli, ĉak i neke nove namete koje ćete morati da uvedete kako bi popunili budţetske rupe, a samo je pitanje dana kada će se to desiti. Vi ţelite da graĊani, a ne drţava, budu ti koji će popunjavati te budţetske rupe. Da li se tako stvara razvojna šansa jedne drţave? Osnovna ekonomska logika nalaţe da se u kriznim vremenima mora pokrenuti potrošnja, jer bez nje nema ni proizvodnje a ni akumulacije. A kako mislite da pokrenete potrošnju ako povećavate porez i razne takse? Da je drţava svih ovih godina ekonomske krize štedjela kao većina zemalja iz okruţenja i evropskih zemalja, danas ne bi imala mogućnost da bira izmeĊu štednje i potrošnje. Ovako nemate izbora. Zašto ne priznate grešku u voĊenju ekonomske politike i kaţete da nijeste imali dugoroĉno jasnu ekonomsku viziju? Nije baš da je za sve naše probleme kriva globalna ekonomska kriza, jer mi kao jedna mala ekonomija trebali smo da budemo fleksibilniji, prilagodljiviji na sve promjene koje su se dešavale u okruţenju. Mudra Vlada koja odgovorno vodi raĉuna o svojim graĊanima, svakako ne smije dozvoliti da dodatno optereti i onako osiromašene graĊane, jer većina njih više ne ţivi normalnim ţivotom nego preţivljava, gospodine ministre. Ne mogu deficit budţeta da rešavaju graĊani nego valjda drţava. Uz naš predloţeni amandman za koji sam uvjerena da će biti usvojen, predlaţem i da razmislite i o tome da su uštede moguće i na trenutno nepotrebnim stvarima. Velike uštede su moguće ako bi se bolje kontrolisale javne nabavke, jer se godišnje po ovom osnovu potroši 400 miliona eura. A bojim se da bez adekvatne kontrole i uz ĉinjenicu da nije baš sve transparentno, da postoji mogućnost korupcije i da se po tom osnovu gubi veliki dio novca. Samo ušteda na ovim stavkama bila bi dovoljna da se zaštiti srednji sloj stanovništva, jer je ĉinjenica da su u mnogim evropskim zemljama mjere štednje najviše pogodile upravo srednji sloj stanovništva i penzionere, jer se smanjuje nivo prihoda u domaćinstvima i povećao broj onih koji su zapali u duţniĉko ropstvo. I na kraju, da bi vam bilo lakše da priznate grešku, ţelim da ukaţem na ĉinjenicu i da su ĉak i glavni ekonomisti MeĊunarodnog monetarnog fonda, gospodin Oliver Blanĉar i Daniel Leg, poĉetkom ove godine,sastavili jedan radni izvještaj u kojem su priznali da su pogriješili kada su procjenjivali uticaj štednje na evropsku privredu, jer su potcijenili povećanje nezaposlenosti i pad domaće potraţnje povezane sa fiskalnom konsolidacijom. Greške su usljed pogrešnih procjena uoĉene u Grĉkoj, Španiji, Portugalu, a znamo koje su posledice mjera štednje u tim drţavama, i ja iz tog razloga apelujem na vas, da vi budete malo mudriji i da ne dozvolite da se to i nama desi. A ako ţelite da gasite poţar, neka poţar gase ljudi koji su sve ove godine imali koristi od drţave i neka gasi politiĉka elita i naravno, drţava. I ţao mi je što nema gospodina Šehovića tu, jer sam htjela da mu kaţem da je ovaj model progresivnog oporezivanja bila ideja SNP-a. Gospodin Šehović koji je inaĉe i odbornik u Skupštini Glavnog grada, prošle godine kada smo u lokalnoj samoupravi u Podgorici donosili novu Odluku o stopi o porezu na nepokretnost, nije pruţio podršku, ni on ni njegove kolege iz SDP-a, da se uvede progresivna stopa oporezivanja na nepokretnost, jer je potpuno logiĉnije da se poĉne sa oporezivanjem nepokretnosti, imovinskih prava, prava koja su proistekla iz zakupa, pa tek onda da se uvede porez na dohodak fiziĉkih lica. Zahvaljujem.
  • Zahvaljujem. Ministar Ţugić ţeli rijeĉ. Izvolite, komentar.
  • Zahvaljujem, gospodine potpredsjedniĉe. Zahvaljujem poslanici Popović na komentarima koje je dala u svojoj diskusiji. Slaţem se sa Vama da za ukupni ekonomski oporavak je neophodno podstaći agregatnu traţnju. Ovdje je rijeĉ o mjerama racionalizacije, odnosno mjerama interne ekonomije u setu mjera koje je Vlada donijela, a danas imamo završni ĉin ovdje u Parlamentu, a tiĉe se usvajanja izmjena i dopuna sedam zakona. Dakle, ako radimo na elementima racionalnosti, ako trošimo onoliko koliko su nam materijalne mogućnosti, ne znaĉi da, ukoliko imamo odreĊene elemente rasipanja, a bilo je takve priĉe i kada smo imali raspravu o Predlogu zakona o budţetu ovdje u Parlamentu, pa smo navodili pojedine elemente koji moraju biti predmet pune paţnje, pune posvećenosti u dijelu procesa štednje i dovoĊenja budţeta u što skorijem vremenu u izbalansiranu ravan. Htio sam da iskomentarišem još odnos prema poreskom dugu. Dakle, nesporno postoji poreski dug i potpuno nesporno, ako se sjećate da smo u opet u Predlogu zakona o budţetu, ĉini mi se da je ĉlan 15, ako ne griješim, definisali da ćemo naplatu poreskih dugovanja vršiti i kroz ono što je imovina, neko je pomenuo i akcije na ovom plenumu, dakle, svim sredstvima i to nije samo politiĉko već prvenstveno pravno pitanje. Dakle, sa punom posvećenošću za puniji pravni red u smislu eliminisanja svih elemenata u zoni sive ekonomije.
  • Gospodine ministre, kada smo razgovarali o budţetu, koliko se meni ĉini rekla sam da problem ne vidim na rashodnoj strani budţeta, nego na prihodnoj. Ono što mene zabrinjava i ono što mene ĉudi jeste ĉinjenica vi nijeste došli na vlast prije godinu dana, gospodine ministre, nego prije 23 godine. I kako je moguće da je nastao dug od 200.000.000 eura nenaplaćeni dug poreskih obveznika. Kako je moguće? Ko je to dozvolio? I kako je moguće sada to naplatiti, kada znamo da je većina poslovnih subjekata i kompletna privreda ugašena? Znaĉi nema, apsolutno nemate više ništa. Ono o ĉemu priĉamo sada o imovinu tih preduzeća, šta moţemo da uradimo ako zaplijenimo imovinu tih preduzeća? Da li postoje više investitori igdje i u okruţenju ili našem najbliţem ili u okolini koji mogu da valorizuju tu imovinu? Teško moţemo da naĊemo bilo koga, jer smo svjesni ĉinjenice da se nalazimo usred ekonomske krize, kako Vi kaţete. Kriza nije pogodila nas, nego i kompletno okruţenje. I kako je moguće da poslije 23 godine vlasti, kaţemo da imamo 12.000.000 duga koncesionara? Odakle to? Nije bio niko iz opozicije na vlasti, pa da je nekome dozvolio da se to tako nagomila i stvori. Tu brkamo neke stvari. Ono u ĉemu se ja i Vi ne slaţemo, kada su u pitanju poreski obveznici, je ĉinjenica da ljudi koji uredno plaćaju porez, koji su lojalni graĊani ove drţave su u najgoroj mogućoj poziciji. U najboljoj mogućoj poziciji su ljudi koji su bili vaši miljenici, koji su se na volšeban naĉin obogatili i koji nijesu imali ni znanja niti su imali sposobnosti da se bave nekim drugim poslovima.
  • Zahvaljujem. Idemo dalje. Koleginica Vuksanović sada ima rijeĉ, nakon nje Predrag Bulatović. Izvolite.
  • Gospodine predsjedavajući, kolege poslanici, poštovani graĊani Crne Gore, Predloţeni zakon kojim je predviĊeno uvoĊenje kriznog poreza podrazumijeva oporezivanje dohotka fiziĉkim licima. Ova mjera nije toliko opravdana, ali je nuţna zbog ekonomske krize u kojoj se drţava nalazi. Glasanje za ovaj zakon zaista nije prijatno. Vjerujte da i nama u poslaniĉkim klupama isto je toliko teško koliko i graĊanima. Nadovezaću se na izlaganje svog kolege Šehovića, koji je u svojem izlaganju podvukao da je ova mjera, parafraziraću ga, privremenog karaktera. U tom smislu Socijaldemokratska partija smatra da to privremeno podrazumijeva da se hitno u periodu od usvajanja zakona moraju preduzeti i sljedeći koraci u smislu aţuriranja rada onih u drţavnoj administraciji koji su u obavezi da uĉine sljedeće: naplata boravišnih taksi, naplata poreza, naplata doprinosa. Potrebno je takoĊe povećati koncesije, raditi na suzbijanju sive ekonomije, smanjiti pod hitno vozni park u drţavnim organima. Na sve ovo Socijaldemokratska partija je ukazala i u diskusijama na prethodnom plenumu. Smatramo da je jedno od kljuĉnih teţišta rješenja budţetskog deficita, upravo u prethodnom konstatovano i vjerujemo da bi i tada stanje Budţeta Crne Gore, realizacijom svega prethodno navedenog, bilo znatno povoljnije. Ukoliko se prethodno ne realizuje, funkcionisanje ĉitavog sistema bilo bi dovedeno u pitanje. Mi smo ovdje radi graĊana, ţelimo i teţimo da u svemu, a u korelaciji sa mogućnostima i zahtjevima trenutne ekonomske krize opravdamo njihovo povjerenje. U odnosu na tu ĉinjenicu, imamo razumijevanje i ĉujemo glas naroda, ali moramo realno prihvatiti zahtjeve budţeta, ekonomije i fiskalne politike, uz, ponovo podvlaĉim, apel hitnog aţuriranja drţavne administracije u cilju realizovanja prethodno navedenih mjera. Zahvaljujem.
  • Hvala Vama. Kolega Bulatović ima rijeĉ, nakon njega koleginica Zorica Kovaĉević. Izvolite.
  • Gospodine potpredsjedniĉe, dame i gospodo, gospodine ministre, Na samom poĉetku moram da se izvinim, jer sam napravio prekid jednog brljatnog nastupa naših koleginica poslanica u Parlamentu, ali eto, zato je vjerovatno kriv zamjenik generalnog sekretara, jer je takav raspored napravio. Gospodine ministre, Vi ste u obrazloţenju osnovne verzije zakona rekli da će prihod biti povećan za 11.000.000 evra, a smanjen rashod za 5.000.000 evra, što je jedan impozantan rezultat u odnosu kada se stavi sa prijateljem predsjednika vaše Vlade, koji se već mjesecima gotovo godinu dana sudi sa drţavom i ne moţe da se izaĊe na kraj od nekih 200.000.000 duga, rijeĉ je o Vektri, da ne pominjem druge stvari. Ali, ovdje moramo reći da predsjednik Vlade i ova Vladaju taĉno 23 godine, kako je to već neko rekao, i da napomenemo, prosto je degutantno slušati priĉu da je u doba neko davno Kombinat izgraĊen tamo gdje ne treba da je trebalo uraditi ovo ili ono. 23 godine za ekonomiju jedne zemlje je dosta, 23 godine su godine od kada je predsjednik vaše Vlade prešao iz jednopartijskog sistema i ideje da pluralizam moţe da bude u okviru socijalistiĉkog saveza, preko socijalizma vlasniĉke transformacije do najneregularnijeg kapitalizma danas. I prosto moramo da konstatujemo sljedeće: Nijesam sluĉajno Vektru pomenuo, pomenuću još jednu stvar koja je obiljeţila januar. Rasprava o Zakonu o porezu na dohodak fiziĉkih lica i posjeta poreskog bjegunca poznatog francuskog glumca Ţerara Depardjea. Zašto to govorim? On je poreski bjegunac od poreza na bogatstvo koji je uveo socijalista Oland u Francuskoj. I njegov boravak kod Putina i boravak kod Đukanovića, ministra kulture i drugih je poruka Crnoj Gori da su tajkuni bezbjedni, da su bogataši bezbjedni i da će se udariti na one na koje je najlakše, na koje se udara 20 i više godina. I da ne bih samo rekao da je predsjednik Vlade taj koji 23 godine je tu. 17 godina ili 16 godina je tu i Socijaldemokratska partija. Dakle, priĉe o tome da naĉin razvoja ovakav i onakav, mjere ovakve i onakve su jedna obiĉna demagogija.16 godina je veoma dug period, izgraĊeno je sve u tom periodu što treba. Mogli ste uraditi sve ono o ĉemu smo govorili: normalan Kombinat i auto put, jedan elektro-energetski sistem, da se nije vodilo raĉuna o tajkunima, interesima da kapitalisti postanu još veći i da se vlast koncentriše samo u uski krug ljudi. Prosto je interesantno sa kojom odluĉnošću se govori o tome da nema odgovornosti Vlade, a da je globalna ekonomska kriza, duţniĉki problemi u euro zori, suša, snijeg ovome doprinijelo. Gospodine Ţugiću, oĉigledno je jasno da Vlada koju ste vi naslijedili, koju je vodio Igor Lukšić je napravila katastrofu za veoma kratko vrijeme, zato je Lukšić daleko od problema ekonomije, zato su njegovi ministri koji se bave ekonomijom, odnosno finansijama daleko od toga, zato ste, izmeĊu ostalog, i Vi došli iz Centralne banke da probate da rješavate ono što je veoma teško riješiti. Ovdje je problem sistema, problem, kako ste i sami priznali, ono o ĉemu je gospodin Medojević govorio. I ono što se mora uoĉiti i što se treba reći. Prvo je poĉelo sa mjerama koje ste usvojili 2009.godine, a koje se tiĉu vezano za Zakon o doprinosu za obavezno socijalno osiguranje gdje je za taj period 2,3 plate oduzeto ljudima, zatim Zakon o porezu na dohodak fiziĉkih lica gdje se oporezuje i topli obrok i regres, pa preko Zakona o zdravstvenom osiguranju i tako dalje i tako dalje. Pa ste došli sa taksama, a prije toga su popljaĉkani penzioneri kojima nije vraćeno ono što jeste i prva mjera prije ove jeste udar na penzionere pred novu godinu. Iz Udruţenja iz stranke penzionera nam je poruĉeno da ćete vašim mjerama o zamrzavanju penzija, rast treba da bude 3,5%, na godišnjem nivou svakom penzioneru uzeti po 100 eura, a onim oko 3.000 koji su na minimumu ima da ĉaste Vladu sa po 10 eura. Takve su vaše mjere. Da bi strah bio veći imali ste kampanju o Zakonu o bezbjednosti saobraćaja, namjerno o njemu govorim, zato što treba da se bavimo time, imamo li Ili nemamo prsluk, kakve su saobraćajnice nije vaţno, ali je vaţno imamo li sjedište za malu djecu, jesmo li vezali kaiševe i tako dalje. Nakon toga straha dolazi se do sljedeće mjere, a to je udar na najznaĉajniji dio Crne Gore. Na zdravstvo, na ljekare i na ostalo medicinsko osoblje, na prosvjetu, nastavnike i profesore. Ovo što ste sada amandman povukli, to je samo meĊukorak. Slijedi sljedeća stvar. Ja mislim da treba podrţati proteste koji su bili danas, da to nije jednokratni ĉin, da treba napraviti u ovom Parlamentu bunt prema onome što znaĉi politika Vlade i vladajuće stranke, jer je oĉigledno da se sprema dalja represija na graĊane Crne Gore i zaštita sloja stanovništva koje je zahvaljujući tranziciji i vašoj vladavini popljaĉkalo Crnu Goru, napravilo novu klasu tajkuna, bogataša, kapitalista i ovo je u stvari njihova zaštita. Hvala.
  • Zahvaljujem. Idemo dalje. Koleginica Zorica Kovaĉević ima rijeĉ, nakon nje kolega SrĊan Perić. Izvolite.
  • Gospodine potpredsjedniĉe, kolege poslanici, uvaţeni ministre Ţugiću, poštovani graĊani, Na poĉetku ţelim da iskaţem svoj stav, da se ne bi ponovo javljala za rijeĉ, da u potpunosti podrţavam predloge zakona koji su danas na dnevnom redu i to: izmjene i dopune Zakona o osiguranju, hartijama od vrijednosti, Zakona o elektronskim komunikacijama, Zakona o energetici, Zakona o lijekovima, kao i Zakona o elektronskim medijima i Zakona o porezu fiziĉkih lica, iz jednog prostog razloga, što smatram da razlozi za donošenje izmjena i dopuna ovih zakona, to jest da se više prihoda iskljuĉivo koristi za povećanje budţetskih prihoda,sve u funkciji stabilizacije javnih finansija. I ovo smatram kao veoma vaţno pitanje o naĉinu uplaćivanje javnih prihoda u Budţet Republike Crne Gore, a sve u cilju smanjenja negativnih efekata krize, naravno kao i dio paketa mjera fiskalnog prilagoĊavanja. Sada mi dozvolite da nešto kaţem više o Predlogu zakona o izmjenama Zakona o porezu na dohodak fiziĉkih lica. Ustavni osnov za donošenje zakona o dopunama Zakona o porezu na dohodak fiziĉkih lica sadrţan je u ĉlanu 16 taĉka 5. Ustava Crne Gore, u kojim je predviĊeno da se zakonom ureĊuju pitanja od interesa za Crnu Goru. TakoĊe se moţe konstatovati da je vaţećim Zakonom o porezu na dohodak fiziĉkih lica propisana primjena proporcionalne poreske stope, umjesto progresivnih stopa, stopa poreza na dohodak za 2007. i 2008. godinu iznosila je 15%, za 2009. godinu 12%, a od 2010.godine primijenjena je stopa od 9%. Osnovni razlozi za predlaganje dopuna Zakona na porez na dohodak fiziĉkih lica je stabilizacija javnih finansija, smanjenje budţetskih rashoda i povećanje budţetskih prihoda. Amandmani I i II koji su nam danas dostavljeni, poslanika Zorana Jelića i Damira Šehovića, predlaţu da se porez po stopi od 15% plaća na liĉna primanja, ukoliko su ova primanja u bruto iznosu veća od 720 eura na mjeseĉnom nivou, odnosno ako je neto zarada veća od 480 eura iznad prosjeĉne zarade u Crnoj Gori, s tim što bi se porez po većoj stopi 15% plaćao u iznosu bruto zarade koji je iznad 720 mjeseĉno. Ako bruto zarada iznosi 750 eura, iznos do 720 eura oporezivao bi se po stopi od 9%, a iznos od 30 eura bi se oporezivao sa oko 15%, odnosno za dodatnih 6% ili na bruto zaradu od 1.125 eura iznos do 720 eura bi se oporezivao po stopi od 9%, a iznos od 405 eura bi se oporezivao po stopi od 15%, odnosno dodatnih 6%, neto zarada bi iznosila 729,45 eura, umjesto dosadašnjih 753,75 eura. Dakle, prema predloţenom rješenju na veće zarade bi se plaćao veći iznos poreza, odnosno veće zarade bi bile opterećene većim fiskalitetima, dok bi zarade koje su do nivoa prosjeĉne zarade u Crnoj Gori zadrţale postojeći nivo, što je veoma bitno. UvoĊenje progresivne stope za liĉna primanja preko 720 eura u bruto iznosu je najblaţa i umjerena mjera privremenog karaktera koja će uticati na stabilizaciju javnih finansija i neće uticati na primanja zaposlenih ĉije su zarade ispod iznosa prosjeĉne zarade u Crnoj Gori. Dijelim mišljenje svih vas i sigurna sam da je svaki potez koji se povlaĉi na planu štednje, sve u cilju konsolidacije javnih finansija, veoma bolan. Vlada se trudi da povuĉe poteze koji su podnošljivo bolni i u sebi sadrţe i nuţnu dozu praviĉnosti. TakoĊe podrţavam predlog da se u prvom kvartalu ove godine analizira postojeći model oporezivanja dohotka fiziĉkih lica u smislu sagledavanja progresivnog modela oporezivanja i da će se tokom godine pratiti realizacija mjera fiskalnog prilagoĊavanja i efekti ovakvih rješenja i da se sa tim upozna ova Skupština. I naravno, ukoliko se pokaţe da ovaj model nije bio dobar, to jest da su ovakva rješenja nedostatna da se predloţe nova rješenja koja će podstaći veći fiskalni efekat u Budţetu Crne Gore. TakoĊe, podrţavam i aktivnosti od strane Vlade u formiranju radnih grupa koje će se baviti sivom ekonomijom, a posebno gospodinu ministru u naplati zaostalog poreskog duga koji, sloţićemo se, nije mali. Na kraju da kaţem, novo zaduţivanje i time veći deficit u Budţetu u godini ekonomske krize i te kako bi imao negativne posljedice po našu drţavu. Po ocjeni to bi bila velika neodgovornost, ne samo Vlade, nego nas u Parlamentu, imajući u vidu situaciju koja je sada u drţavi da moramo vući poteze koji su usmjereni na planu uspostavljanja fiskalne stabilnosti. TakoĊe, ţelim da kaţem da moramo šteĊeti po svim osnovama da bismo obezbijedili nivo javne potrošnje, to jest finansiranje javne potrošnje koja nije mala, a ne da bi se zaduţivali i time stvarali veće probleme u Budţetu Crne Gore. Ne postoje male štednje ili prihodi koji su zanemarljivi, bez obzira koliko bili,zato svi moramo voditi kampanju sa ovog mjesta da obuzdamo i smanjimo javnu potrošnju, kao i da ne trošimo više nego što imamo. Hvala.
  • Hvala Vama. Kolega SrĊan Perić ima rijeĉ, nakon njega kolega Andrija Popović. Izvolite.
  • Uvaţeni potpredsjednici,poštovani ministre, dame i gospodo poslanici i poslanice, Dobrom vladom se moţe smatrati ona vlada koja je predvidiva i koja kod graĊana izaziva osjećaj sigurnosti. Ova Vlada na ţalost nije ni jedno ni drugo. A ono što je jako vaţno istaći u ovom trenutku je da govorimo o Vladi koja je faktiĉki na samom poĉetku svog mandata uspjela da zamrzne penzije i koja traţi od graĊana koji ţive od svoje plate da poklone pola ili cijelu platu nazad onima koji troše njihove zarade. Ono što je jako vaţno reći da sa ovom vladom vi ne znate na ĉemu ste, jer je rijeĉ o Vladi koja je samo unazad nekoliko mjeseci u kampanji obećavala 40.000 novih radnih mjesta i rijeĉ je o Vladi koja je obećavala da stezanje kaiša nije rješenje. I ono što posebno brine jeste da Vlada nije spremna da zasuĉe rukave, i ono što posebno brine jeste da izaganje naših ministara sve više liĉi na izlaganje ekonomskih teoretiĉara, a ne ljudi sa vizijom i sa iskustvom u privredi i sa voljom i sa spremnošću da se uhvate u koštac sa tim problemima. Na ţalost, imamo izjavu ministra rada i socijalnog staranja koji je za postupak povećanja poreza na zarade izjavio da je to odgovoran odnos Vlade prema graĊanima. Gospodo, radi se o neozbiljnom odnosu prema graĊanima. I ono što posebno brine u budućem period, mi ne znamo koliko će to da traje i mi ne vidimo kraja tome. Vlada ĉak ni u jednoj optimistiĉkoj verziji ne kaţe ono što ljudi vole da ĉuju - biće bolje. Ono što se nadvija nad graĊanima jeste nikako da doĉekaju kada će se kriza lokalna, koju stalno projektujemo da je posljedica globalne, okonĉati. Naš slobodni ekonomski pad se nastavlja. Ono što imamo kao veliki problem u razumijevanju naše Vlade,a što je limitirajući faktor jeste da je ona spremna da istraje u tezi da Crna Gora bude posljednji bastion neoliberalizma. Ono što imamo kao veliki problem od Vlade koja pod krinkom, pod maskom da ţelimo da obezbijedimo nedostajuća sredstva da se ne bismo ponovo zaduţivali, imamo jedno tuţno priznanje da zapravo Vlada moţda i nema kapaciteta da se zaduţi pod odgovarajućim iole normalnim kamatama. I to je puna istina. I to je istina koju graĊani treba da znaju. I ono što je isto jako vaţno istaći, pošto je Vlada kontinuiteta, kako nam je rekao premijer, prethodna Vlada se u vrlo kratkom periodu zaduţila do vrlo visokog iznosa, mada ćemo mi imati izlaganja i ministara i ekonomista i analitiĉara da i to nije toliko veliki stepen, mi vidimo sada da samo, hajde da kaţem, u ekonomskim globalnim razmjerama vrlo malih 12 miliona je dovoljno da cijeli crnogorski ekonomski sistem budu ranjivi. Svi u ovoj sali bi trebali da budemo svjesni da mi svojim ĉinjenjem ili neĉinjenjem proizvodimo posljedice kod ljudi koji primaju platu i koji ţive od te plate. Mi ovim ĉinjenjem danas, nije bitno koji je limit, ljudima oduzimamo pola do cijelu mjeseĉnu platu na godišnjem nivou. Kada se već donose tako krupne odluke, bilo je hrabro i pošteno da premijer stane pred poslanike i pred cijelom crnogorskom javnošću i da kao hrabar ĉovjek kratko i britko saopšti - moţe mi se. To bi bio pošten odnos, a ovo danas je samo maska demokratije koju smo stavili kako bi ljudima koji ţive od plate uzeli jednu mjeseĉnu zaradu. Hvala.
  • Hvala, kolega Periću. Rijeĉ ima kolega Popović, neka se spremi kolega Vuĉinić.
  • Poštovana Skupštino, uvaţene graĊanke i graĊani Crne Gore i crnogorske dijaspore, samo da kaţem da sam predao amandman na takozvani krizni porez u petak, ne znajući da će danas kolege iz vladajuće koalicije, iz DPS-a i SDP-a, gotovo identiĉan amandman predati.Drago mi je što eto sliĉno razmišljamo i da su DPS i SDP poĉeli razmišljati kao liberali, kao Liberalna partija. Naravno, da ne bismo podrţali ovaj predlog kriznog poreza, ali svakako ćemo ga podrţati u ovoj formi, vjerujem da će se ovaj amandman liberala podrţati. Nije dobro da liberale, kao dio vladajuće koalicije iz Vlade niko nije konsultovao oko kriznog poreza i ĉitavog ovog paketa mjera. Uvaţavajući veoma sloţenu ekonomsko- socijalnu situaciju u našoj drţavi, ali primarno polazeći od potrebe da se bar malo zaštiti već sada upitni biološki opstanak i egzistencija najugroţenijih zaposlenih ljudi u Crnoj Gori, naroĉito u zdravstvu, prosvjeti, u ĉitavom javnom sektoru koji imaju neto zarade ispod prosjeĉne koja je u našoj zemlji iznosila za 2012. godinu oko 480 eura, a znajući da je minimalna potrošaĉka korupa iznosila oko 800 eura za ĉetvoroĉlanu porodicu, sa velikim brojem porodica sa jednim zaposlenim ĉlanom. Na primjer, u opštini Kotor ta minimalna potrošaĉka korpa je za decembar iznosila 928,30 € prema podacima Opštinskog sindikalnog povjereništva. Znate i sami da je Kotor bio uvijek najskuplji u Socijalistiĉkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, zajedno sa Koprom – Slovenija. Za popunu rupa u drţavnom budţetu akcenat mora biti stavljen na ekonomskoj efikasnosti, na istinskoj borbi protiv sivog trţišta i sive ekonomije koji nam na godišnjem nivou nanosi enormne štete. Raĉuna se i do 500 miliona €, a samo u turizmu preko 300 miliona eura. Drugi ogroman izvor prihoda je donošenje Zakona o porijeklu imovine Ċe bi oštrica bila uperena prema onima koji su ogromnu imovinu stekli u procesu privatizacije, ali i prema svakom biznismenu ili politiĉaru za koga se dokaţe da imovinu nije stekao na legalan naĉin. Nije liberalima i Liberalnoj partiji ţelja da se ide u lov na vještice, ali je sazrelo vrijeme kako je imovina steĉena, a oni koji su stekli zakonito nemaju razloga za strah. Par podataka prema podacima Unije slobodnih sindikata. Dakle, niz ekonomskih mjera koje Vlada moţe i morala bi preduzeti na saniranju budţetskog deficita to je naplata poreskog duga koji iznosi 216 mil.€, naplata duga od koncesionara, koji iznosi 12 mil.€; uredna naplata poreza i doprinosa za zaposlene koji su u legalnom radnom odnosu, što ukupno iznosi oko 80 mil.€ štete za budţet i socijalne fondove, uvoĊenje u legalan radni odnos oko 40.000 zaposlenih, koliko se procjenjuje da trenutno radi na crno, ĉiji bi efekti bili 78 mil. doprinosa za socijalne fondove i 20 mil. poreza u korist budţeta; sankcionisati neracionalno i nezakonito trošenje budţetskih sredstava na nivou svih budţetskih jedinica. Po podacima Drţavne revizorske institucije u 2011. godini lošom primjenom zakona od strane 30-ak drţavnih organa napravljen je nepotreban trošak na štetu budţeta u iznosu od 13,5 mil. €; uvesti u poreski sistem i oporezovati oko 30.000 izgraĊenih stanova koji se vode kao stanovi u izgradnji; aţurirati rad poreske uprave koji podrazumijeva kontrolu izdavanja fiskalnih raĉuna i urednu naplatu PDV-a; povećati porez na dobit pravnih lica, uvesti porez na finansijske transakcije, uvesti porez na luksuz, raskinuti štetne privatizacione ugovore i pokrenuti mehanizme naplate po penalnim klauzulama; efikasna konfiskacija nezakonito steĉene imovine u korist budţeta socijalnih fodnova.
  • Hvala, kolega Popoviću. Sada je na redu kolega Vuĉinić, a neka se pripremi kolega Pešić.
  • Gospodine predsjedavajući, poštovane dame i gospodo poslanici, poštovani ministre, poštovani graĊani, Predlagaĉ zakona o porezu na dohodak fiziĉkih lica, odnosno tzv. kriznog poreza koji se namjerava usvojiti najvećim dijelom na štetu najvećeg broja graĊana koji jedva preţivljavaju sa primanjima ispod republiĉkog prosjeka je povodom obrazlaganja ovog kriznog poreza od svih sagovornika, odnosno oponenata, traţio alternativno rješenje, odnosno neki naĉin drugog rješenja da bi se popunio deficit u budţetu. I od svakog sagovornika je dobio argumentovan odgovor.Suština tih odgovora je bila da treba mijenjati poresku politiku, da treba mijenjati poreske zakone, jer su nedovoljno transparetni, nedovoljno javni, nedovoljno solidarni i da takvi poreski zakoni omogućavaju da se jednako oporezuje i onaj pojedinac koji ima socijalna davanja, kao i onaj pojedinac koji ima milione. Jedino je Vlada našla razumijevanje kod, vjerovali ili ne, funkcionera Saveza sindikata, ali tek nakon njihovog sastanka sa premijerom i poslije revidiranog stava. Uzaludna je bila sva naša priĉa, bilo da su to bile opozicione politiĉke partije, bilo da su to bili sindikati u vezi 216 mil.€ nenaplaćenog poreza. Uzaludna je bila priĉa o iznesenom novcu, jer od 2005. godine izneseno je iz Crne Gore novca u iznosu od gotovo šest budţeta. Uzaludna je bila priĉa o 60.000 stanova koji su trebali dodatno da se oporezuju a moje je mišljenje da je dobar broj njih je trebao da se konfiskuje, jer znamo da preko 25.000 porodica danas nema krova nad glavom. Na ţalost, uzaludna su bile priĉe o oporezivanju luksuznih automobila, jahti i ostalog luksuza i glamura kojeg u Crnoj Gori ima u izobilju. Ništa od toga nije pomoglo. Vlada je ostala pri svom ĉvrstom stavu da treba oporezovati najsiromašnije i Vlada nije smjela da se suprostavi krupnom kapitalu, nije smjela da se suprostavi bogatašima, da oporezuje njihovo bogatstvo, koje je većim dijelom nezakonito steĉeno i potvrdila se ona stara narodna izreka- da vrana vrani oĉi ne vadi. Gotovo jednako uvredljivo i poniţavajuće, kao što je djelovao ovaj krizni porez na graĊane, djeluje i naĉin na koji onaj koji zagovara taj krizni porez, odnosno predlagaĉ toga poreza ţeli ga braniti i opravdavati. Ĉuli smo priĉu od mnogih poslanika, kako danas na ovoj sjednici, tako i prethodnih dana, da je taj krizni porez zapravo uraĊen za dobrobit graĊana, da su najugroţeniji graĊani zaštićeni, a ja bih vas zamolio ubuduće da kada ste već odluĉili da udarite na najsiromašnije, udarite na sirotinju i narod, da se ne sprdate sa tim narodom. Ĉuli smo razliĉite izjave, ĉak iznenadjujuće, i od predsjednika parlamenta, gospodina Krivokapića, ţao mi je što nije tu prisutan, u jednoj TV emisiji je rekao da je ovaj krizni porez uzimanje daha za drţavu da bi preţivjela. A, zar danas nije porazno za tu drţavu koji isti gospodin Krivokapić pokazao toliko brige i ljubavi ĉini mi se više nego svi mi ovdje zajedno da danas ta drţava uzima dah na naĉin što gotovo pljaĉka, oporezuje radnike i penzionere. Ništa manje jake izjave nijesu bile ni od strane ministara koji su rekli da je ovaj krizni porez u stvari neka njihova zaduţbina za buduća pokoljenja. Izgleda, kao da su napravili auto - put, kao da su izgradili hidrocentrale, podigli fabrike i stambene kvartove, pa su ostavili zaduţbinu narodu, ali će biti ova Vlada, sa ovim ministrima upamćena kao Vlada koja je u zaduţbinu narodu ostavila krizni porez na minimalce. Na kraju, bila je izjava i gospodina premijera Đukanovića koji je naveo da su ovo tek blage mjere, a izgleda sreća naša što nemamo više Goli otok jer bi, izgleda, sljedeće mjere bile prinudni rad i revidiranje stavova onih koji će glasati protiv ovakvog skandaloznog i sramnog kriznog poreza.
  • Hvala. Izvolite, kolega Pešiću, neka se pripremi poslanik Bojović.
  • Poštovani potpredsjedniĉe Raduloviću, uvaţene kolege poslanici, poštovani graĊani, gospodine predstavniĉe Vlade, Ţelim da svojom diskusijom dam skroman doprinos temi koja je na dnevnom redu današnje sjednice Parlamenta. Nakon što je nedavno Skupština, na predlog Vlade, izmijenila Zakon o penzionom osiguranju, ĉime je zamrznut rast primanja korisnicima Fonda PIO, Vlada se, rekao bih, kao odgovorna i izvršna vlast odluĉila za još jedan nepopularan, ali potreban potez u vremenu velike ekonomske krize koja je prisutna svuda, i u bogatoj Americi, u zemljama Evropske unije kojoj teţimo, ali i u drţavama regiona i u našoj zemlji. Nije potrebno biti vrli ekonomista, ĉak nije potrebno biti i tog obrazovanja da bi znali da se deficit budţeta za 2013. godinu ne moţe pokriti bez odreĊenih mjera koje svaka odgovorna vlada mora preduzeti. Mislim da je sada pravi trenutak za to. Na poĉetku smo fiskalne godine. Izvršna vlast je tek formirana, a od nje svi mi, a posebno narod u Crnoj Gori, oĉekuje predlog mjera za stabilizaciju javnih finansija što nam je, uvjeren sam, svima cilj. Dopunama Zakona propisuje se veća poreska stopa na dohodak na prihode. Predlagaĉ Ministarstvo finansija u osnovi je predloţilo dopunu Zakona o povećanju poreza na zarade. Cilj dopune ovog zakona je da se ostvari stabilizacija javnih prihoda, povećanje budţetskih prihoda i smanjenje rashoda. Oĉigledno je da je bezmalo svima jasna potreba neophodnosi uvodjenja ovog tzv. kriznog poreza. Razliĉite su opcije na stolu. Od ove koje je predloţilo Ministarstvo finansija do predloga koje smo imali da ĉujemo u dosadašnjoj raspravi iz kolega iz opozicionih klupa. Takodje, u vezi vladinog predloga svoje mišljenje dali su i predstavnici sindikata. Interesantan je model o kome razmišlja naš koalicioni partner koji podrazumijeva podizanje donje granice za oporezivanje na nivo prosjeĉne zarade i primjenu dvije poreske stope ĉime bi se najugroţenija kategorija društva zaštitila. Ono što smo na poĉetku rasprave ĉuli danas od kolega je najava predstavnika DPS-a i SDP-a, najava predloga amandmana kojim se predvidja uvoĊenje dodatnog poreza od 15% na iznos zarade većih od prosjeĉnih, mislim da je ovom trenutku najprihvatljiviji. Isto tako sam uvjeren da stav jednog broja subjekata koji predlaţu povlaĉenje predloga ovog zakona iz procedure ne treba prihvatiti iz prostog razloga što sa odlaganjem primjene ovog zakona na mjeseĉnom nivou imamo manje punjenja budţeta u iznosu više od 1 mil. U svakom sluĉaju moje impresije su da će Vlada, odnosno ministar Ţugić sa svojim saradnicima paţljivo saslušati sve predloge, diskusije, prouĉiti amandmane i pred poslanike izaći sa jasnim konaĉnim stavom. To će, uvjeren sam, biti najbolji mogući predlog u ovom trenutku koji će jednim dijelom doprinijeti brţem uspostavljanju fiskalne stabilnosti. Oĉekujem da će, pored ove mjere, Vlada u narednom periodu predloţiti nove ekonomske mjere koje će doprinijeti daljem smanjenju deficita. Iskoristiću priliku da pozovem odgovorna lica, ali i sve zaposlene u drţavnoj upravi, lokalnim samoupravama, javnim preduzećima, da svako u svom dijelu posla, pokaţe najveći stepen odgovornosti u svom radu. Samo tako moţemo dati puni doprinos rješavanju ekonomskih problema, što će neizostavno dovesti do boljeg ţivota naših graĊana. Na kraju, neka nam u narednom periodu bude prioritet rješavanja problema koji muĉe socijalno najugroţenije kategorije stanovništva. Brojke govore da je u odnosu na ukupnu populaciju ovih lica najviše u sjevernom dijelu Crne Gore i najava ministra rada i socijalnog staranja o uvodjenju socijalnog kartona me raduje. Zahvaljujem.
  • Hvala i Vama, kolega Pešiću, na efikasnom govoru. Kolega Damjanović ima rijeĉ, a umjesto kolege Bojovića, a neka se pripremi kolega Radovan Obradović.
  • Zahvaljujem, predsjedavajući, ujedno da iskoristim priliku da potrošim pola minuta i da obavijestim ĉlanove Odbora za ekonomiju, finansije i budţet da ćemo sjednicu Odbora nastaviti u 15.30h, nakon što Odbor za zakonodavstvo odradi svoj dio posla oko amandmana, jer su podnosioci amandmana istovremeno i na tom odboru. Ministre, kolega Rašketiću, vidjeli smo da ste jednostavno otišli u usaglašavanje amandmana sa predstavnicima vladajuće koalicije i dobili smo taj amandman,ĉime ste, hajde da kaţem, prvobitnu namjeru stavili A/A. Otprilike ste se našli na granici nakon koje bi se uveo progresivni porez ispod prosjeĉne zarade u Crnoj Gori, makar prema onome što je Monstat dao u decembru. To je još uvijek, po nama iz SNP-e, niska startna osnovica i mi i dalje nemamo intenciju ono što je progresivno oporezivanje, a to je da oporezujemo, prije svega, visoke zarade u Crnoj Gori. Sigurno je da zarada od 480 ili 500 € nije visoka zarada. Po nama u SNP-u je i dalje neprihvatljivo da se sve zarade u tom opsegu, makar do nivoa potrošaĉke korpe ili nivoa egzistencije u drţavi mogu oporezovati na ovaj naĉin. Ja sam govorio i ministru finansija da moţemo da doĊemo do tih nekih efekata ili da se makar primaknemo tim finansijskim efektima ako vaţenje ovog zakona produţimo do kraja 2014.godine, sada kako je to je dato to je do kraja 2013.godine i pod uslovom da uvedemo stopu od 18%, da ćemo i ako prihvatite predlog SNP-a, a to je da oporezujemo zarade na nivou od 700 eura neto, odnosno od 1000 eura bruto, svakako doći do finansijskih efekata o kojima govorite. No, nije samo to bila svrha ovog našeg dijaloga i javnost je dobro upoznata ovih nekoliko dana sa kompletnom priĉom oko takozvanog kriznog poreza. Ono što bi bila suština jeste da ovdje dobijemo jasne odgovore i od ministra finansija da li je ovo parcijalna mjera, jedina mjera koja će biti uraĊena u svrhu konaĉnog uvoĊenja principa solidarnosti, socijalne pravde u ovoj drţave, a to je da više poreza plati onaj koji više zaraĊuje ili koji više ima ili ćemo sa ovom mjerom da zastanemo i ako procijenimo da je ona dala kakve takve efekte. Nastavićemo po starom, dakle sa zaduţivanjem. Da ponovim i ovo što je koleginica Popović rekla. Negdje kada smo promijenili stope ovdje u Parlamentu mogućeg poreza na promet na nepokretnost što zavisi naravno od nivoa lokalne samoprave, koje će one biti. Utvrdili smo da je konaĉno poĉelo progresivno oporezivanje ono na što vas SNP upozorava evo već ĉetiri godine. Iako smo zakasnili da uvedemo progresivne stope poreza kao jednu kontracikliĉnu poresku mjeru u periodu ekspanzije 2007. i 2008.godine i stvorimo ogromne fiskalne rezerve koje bi danas koristili u vremenu krize smatram da je trebalo razmisliti da se prije nego što se oporezuje zarada, pa i potrošnja, jer će i o tome biti rijeĉi, prvo oporezuje višak imovine i stambeni i poslovni i sve one imovine koje jednostavno nijesu iskorišćene u drţavi Crnoj Gori. Te imovine ima dosta. Naravno drugi je problem što su nam katastri, odnosno direkcije za nekretnine u nivou ili ingerencijama drţave. Imamo problem da opštine nemaju dobru komunikaciju, to govorim o svim lokalnim samoupravama sa tim drţavnim organom, pa onda imamo slabu naplatu ovog poreza i na nivou drţave. Druga stvar, govorili ste stidljivo o mogućnosti da moţe biti uvedena i veća stopa PDV-a od ove koja je svega 17%, pretpostavljam 18% ili 19% i to jeste za razmišljanje kao porez na potrošnju. MeĊutim, ovdje smo uvjereni da bi ta stopa izazvala neminovno poskupljenja iako se već razmišlja o povećanju PDV-a, onda svakako treba razmišljati o dvije stope, jedna stopa koja bi obuhvatila sve ono što je luksuzna potrošnja, što je van korpe potrošaĉke i druga stopa manja ili ovaj isti nivo koji bi bio zadrţan, i druga stopa veća u odnosu na ove proizvode koji su u potrošaĉkoj korpi koji bi se tretirali kao luksuzna potrošnja. Naravno, treća stvar koju je takoĊe trebalo uraditi paralelno sa ili prije nego što se ponudi ovaj predlog akta jeste oporezivanje platnog prometa, odnosno finansijskih transakcija. Izvjestan podatak javno opet iznosim da je samo prošle godine promet platni u drţavi Crnoj Gori bio na nivou 20 milijardi eura, da je samo 0,1% prihoda po tom osnovu 20 miliona eura ili duplo više nego što je ova mjera ovdje. Naravno ceh bi platile finansijske institucije, a Centralna banka i Parlament bi bili zaduţeni da isprate da te finansijske institucije ovaj trošak ne prevaljuju na graĊane. Dozvolite mi samo još dvadesetak sekundi. Dakle, mjere koje jesu zakašnjele, mjere koje jesu parcijalne uzgred u sadašnjem zakonu je interesantno da se nijeste takli takozvanih prihoda, odnosno poreza na kapitalne dobitke i to je bio predmet ovog sadašnjeg zakona gdje on i dalje ostaje na nivou 9%. Naravno, kad je bilo tih kapitalnih dobitaka u vremenu buma na berzi 2007 - 2008.godine, kada su ostvarivane enormne zarade kupoprodajom akcija i kupoprodajom nekretnina niko se nije sjetio da tada podigne poresku stopu, nego smo jednostavno ostavili to i propustili velike prihode. U svakom sluĉaju, imaćemo i gore na sjednici Odbora vaše amandmane, govorim kolegama iz vladajuće koalicije, vidjećemo kakvo će rješenje biti oko amandmana SNP-a. Kaţem da je dobro što je konaĉno poĉela da se realizuje zamisao o progresivnom oporezivanju, ali svakako nije dobro što još uvijek nemamo politiĉke volje, dovoljno hrabrosti da zaista krenemo od oporezivanja visokih zarada. Konstatujem i ostajem pri tome da oporezivanje zarada na nivou od 400 ili 500 eura nije oporezivanje visokih zarada već i dalje oporezivanje ispod prosjeĉnih zarada ili zarada koje su jedva dovoljne za egzistenciju. Zahvaljujem.
  • Hvala, kolega Damjanoviću. Izvolite, kolega Obradoviću. Neka se pripremi kolega Bojović.
  • Poštovani gospodine predsjedavajući, uvaţeni ministre, uvaţeni poslanici, uvaţeni graĊani, U decembru mjesecu izabran sam za poslanika ovog doma, pa ću napomenuti da mi je velika ţelja da se u ovom domu donose zakoni, odnosno odluke na osnovu argumenata i ĉinjenica, a ne na osnovu politiĉke opredijeljenosti. To mi je bila velika ţelja, da se donose zakoni velikom većinom. Ĉinjenica je da Zakon o porezu na dohodak fiziĉkih lica ima ustavno utemeljenje. Postojale su mnoge krize od one svjetske, ekonomske, od 1929. do 1933.godine, do nedavno, ne tako nedavne krize, od inflacije 1993-1994.godine. Naravno sve se to prebrodi. Sada takoĊe imamo odreĊenu krizu za koju Vlada ima odreĊeni set mjera kao što je donosila, odnosno predlagala Skupštini donošenje veoma kvalitetnih zakona koji se tiĉu suzbijanja biznis barijera itd. daje odgovor na krizne situacije. Pred nama je dakle izmjena i dopuna Zakona o porezu na dohodak fiziĉkih lica. Samo da napomenemo da se ovaj zakon odnosi kako na rezendijalna lica tako na nerezendijalna, odnosno nerezendijalna odnosi se na to na dohotke koje stiĉu shodno ovom zakonu, odnosno iz prihoda predviĊen ovim zakonom ,odnosno za rezendijalno lice koje ima prebivalište u Crnoj Gori, odnosno smjer interesovanja i poslovanja u Crnoj Gori, odnosno ona koja imaju boravište više od 183 dana u toku kalendarske godine. Moram da napomenem da se Zakon o porezu na dohodak fiziĉkih lica kao i uopšte i zakon ne odnosi na penzionere, ne odnosi se na ona primanja koja se tiĉu penzijskozdravstvenog i socijalnog osiguranja, ne odnosi se na one nadoknade koje se tiĉu vezano za naplate od elementarnih nepogoda, socijalnih davanja itd., dakle ne pogaĊaju najugroţenije slojeve društva. U svakom sluĉaju stalna je borba izmeĊu drţave i lokalnih samouprava vezano za prihode i tu treba samo naći pravu mjeru kao što i u ovom sluĉaju treba naći pravu mjeru koja će najmanje pogaĊati graĊane ali ona je privremenog karaktera i trajaće do kraja ove godine. Najradije bih ja kada bi mi sada mogli da izaĊemo sa zakonima koji umanjuju poreske stope, ali će sigurno doći vrijeme za to. Uostalom i graĊani su ti koji daju legitimitet preko nas predstavnika vezano za odluĉivanje u ovom domu za donošenje zakona. Sigurno je da će sa odreĊenim setom mjera se doći do boljeg punjenja budţeta i na taj naĉin do vraćanja kroz egalizacione fondove lokalnim samoupravama odreĊeni dio sredstava, odnosno znam da treba da povećamo i samu svijest graĊana na plaćanje svih onih poreza, taksi, doprinosa itd. i da poboljšamo i same mjere naplate, ali zasigurno ta sredstva, koja se prelivaju u Budţet, se vraćaju njima kroz mnoge infrastrukturne projekte, kroz mnoge infrastrukturne radove koje radimo kroz javne radove, kroz devasticije. Samo Bijelo Polje je sigurno napravilo jedan investicioni bum u posljednjih deset godina i zasigurno to je jedan od naĉina kako da se stiĉu prihodi i naravno da se to predoĉi graĊanima. Po pitanju samih amandmana o kojima će kasnije biti rijeĉ, siguran sam da će zavrijediti veliku paţnju svi graĊani na amandman koji je podnio DPS zajedno sa Bošnjaĉkom strankom i koji, po meni, kvalitetnije rješava pitanje, odnosno taj amandman se odnosi na onaj iznos bruto zarade preko 720 zarade, odnosno preko 470 neto zarade i na taj naĉin će 124 hiljade oni koji su uposleni neće ih tangirati ovaj zakon, već se on odnosi iskljuĉivo na one sa visokim primanjima, na poslanike, na ministre i na ostale. U svakom sluĉaju znaĉi sve to treba da znaju naši graĊani i da nije samo ovo, da kaţem, jedan od seta zakona koji će doprinijeti u negativnom kontekstu da graĊani gledaju na Vladu već će zasigurno Vlada sa svojim mjerama morati imati zamajac i puna jedra vezano za ostvarenje njene politike na naĉin što smo mi tu da pomognemo ovakve zakone, da glasamo iste, odnosno ujedno i to da smo obavezni prema onim graĊanima koji su nas glasali. Hvala.
  • Hvala, kolega Obradoviću, na efikasnosti. Izvolite, kolega Bojoviću. Neka se pripremi kolega Popović.
  • Hvala, gospodine potpredsjedniĉe. Moram da priznam da Vlada odavno nije predloţila zakon koji tako ubjedljivo govorio o karakteru njene ukupne politike kao što je to sluĉaj sa predloţenim Zakonom o porezu na dohodak fiziĉkih lica. U osnovi ovog Predloga zakona stoji princip vlasti po kome su svi u Crnoj Gori deklarativno jednaki, dok u praksi postoje grupacije koje su, orvelovski reĉeno, jednakije od drugih. Svima je jasno da predloţeni Zakon o porezu na dohodak fiziĉkih lica, kao ni druge krizne mjere Vlade praktiĉno ne dotiĉu najbogatije niti ulaze u sferu interesa onih najmoćnijih u Crnoj Gori. Vlada svojim mjerama nastoji da obezbijedi da onaj koji ima najviše po ko zna koji put bude zaštićen, a da na udaru ponovo budu oni koji jedva sastavljaju kraj sa krajem. Mora se priznati da ova mjera predstavlja veoma originalno, kreativno i inventivno rješenje vlasti za izlazak Crne Gore iz krize. Pitam se kako se samo premijer sjetio ove genijalne ideje, zamislite, da oporezuje primanja zaposlenih. Za ovo rješenje je, bez sumnje, bio potreban ingeniozam um i rijetko drţavniĉko umijeće. Naravno da je ironija koju sam upotrijebio prirodna reakcija svakog slobodomislećeg ĉovjeka u ovakvoj situaciji. MeĊutim, interesantno je da, kada aktuelni premijer treba da se odrţi na vlasti, onda je veoma kreativan i svakojaka mu izlazna rješenja i varijante padaju na pamet, a kada treba da izvlaĉi drţavu iz krize, onda se mnogo ne razmišlja već se udara direktno po dţepovima graĊana. Naravno da novac nije potreban reţimu da bi prvenstveno stabilizovao javne finansije već da bi se spašavali reţimski tajkuni i reţimski biznismeni, odnosno da bi se kamuflirali brojni korupcionarski i kriminalni poslovi. Smišljajući naĉine kako da obezbijedi novac za vraćanje tajkunskih dugova i popuni drţavnu kasu, nakon što su stotine miliona evra opljaĉkane i iznijete iz zemlje, vlast je otišla toliko daleko da je zakonom koji predlaţe derogirala temeljna ustavna naĉela. Ovaj predlog zakona nesumnjivo podriva ustavne odredbe koje se tiĉu jednakosti, zabrane diskriminacije, izbjegnuta je obaveza prethodnog sprovoĊenja socijalnog dijaloga, a onda i do kraja obesmišljeno ustavno odreĊenje Crne Gore kao socijalne drţave. Po ko zna koji put je potvrĊeno pravilo ove vlasti koje glasi: Ako je odreĊeni namet koji vlast hoće da postavi kroz zakon suprotan Ustavu, tim gore po Ustav. Isto pravilo je, kako vidimo, primijenjeno i u sluĉaju neustavne kandidature gospodina Filipa Vujanovića. Podsjećam javnost da na Zakonodavnom odboru Predlog zakona nije dobio prolaz upravo zbog neusklaĊenosti sa Ustavom. Na tom odboru na konstatovanu neusaglašenost zakona sa Ustavom predstavnica Ministarstva je neprestano ponavljala da je u pitanju mjera privremenog karaktera. Dakle, opravdanje Vlade je, zamislite, da se, eto, samo privremeno krši Ustav, odnosno da se samo privremeno suspenduju njegove temeljne odredbe. Gdje to ima? Oĉigledno nigdje osim u Crnoj Gori. Ovaj porez koji Vlada predlaţe ukazuje da je reţim izgubio vezu sa realnošću, da su mu otupila sva ĉula u svoj svojoj osionosti i bahatosti. Svaka odgovorna Vlada bi u ovakvoj situaciji podnijela ostavku i priznala odgovornost za krivicu zbog ovakvih uslova krize. Pošto ova nema kapacitet da to uĉini, bar treba otvoreno da saopšti da li graĊani i radnici, obiĉni graĊani i radnici, treba da otplate svaku krizu koja nastupi kao posljedica kriminalom i korupcijom obiljeţenih privatizacija i drugih poslova. Umjesto da drţava primijeni mjere kao što je uvoĊenje poreza na luksuz, poreza na dobit, poreza na višak stambenog prostora, umjesto da se smanje primanja najviših drţavnih i lokalnih funkcionera, umjesto da se oduzme imovina steĉena kriminalom i visokom korupcijom, imamo dinamiĉno nametanje poreza i drugih opterećenja graĊana. Je li moguće da je ovo ta spasilaĉka politika novog premijera? Porezi su u svakom socijalnom odgovornom društvu krajnja mjera koja se preduzima u uslovima krize, a u DPS i SDP Crnoj Gori postala je prva i omiljena. Vlast je unaprijed raĉunala na poslušnost svojih poslanika u parlamentu, jednog dijela sindikata, ali i dobrog dijela javnosti. Podršku poslanika vladajućih partija će vjerovatno dobiti, podršku dijela sindikata koji kontroliše, kako vidimo, već je dobila. MeĊutim, ostaje da vjerujemo u otpor graĊana. Uvjeren sam da će adekvatnu mjeru protesta i nezadovoljstva graĊani iskazati već na predstojećim lokalnim i predsjedniĉkim izborima. Siguran sam da će konaĉno kazniti ovu vlast onako kako se to radi u demokratski zrelim i ozbiljnim društvima. Ovaj namet oĉekujem da bude okidaĉ, kap koja je prelila ĉašu prepunu nepravde, gest kojim je ova vlast prevršila svaku mjeru. Hvala.
  • Hvala, kolega Bojoviću. Sada, kolege, da se dogovorimo o daljem radu. Mi smo se na kolegijumu dogovorili da pretres povodom ove taĉke traje tri sata, pretres povodom druge taĉke gdje su obuhvaćeni svi ostali predlozi dva sata, sada već pretres traje tri sata i dvadeset minuta. Predlaţem, ukoliko se dogovorimo, da ovo ide do tri i po sata, a da onda preĊemo na drugu taĉku, da govornici, takoĊe, koji su se već prijavili mogu da govore na drugu taĉku zato što je imenitelj prve i druge taĉke jedan isti. Da li moţemo da idemo tako? Da vidimo trenutnu većinu, da li ste zadovoljni? Trenutno sam rekao. Sada ima rijeĉ kolega Popović, a neka se pripremi kolega Bulajić. Još se niko nije prijavio po drugoj taĉki, a imajući u vidu snagu parlamenta do sada je to i sprovedeno tako da niko nije oštećen. Ljudski i pošteno ćemo se dogovoriti. Hvala. Rijeĉ ima kolega Popović, a neka se pripremi kolega Bulajić. Hvala.
  • Uvaţeni predsjedavajući, gospodine ministre, koleginice i kolege, Teško je diskutovati o ovoj temi kada se govori o oporezivanju fiziĉkih lica, a nekom se ne zamjeriti. Imao sam pripremljenu sasvim drugu diskusiju, ali mislim da su moji prethodnici puno toga rekli i da su ovaj aspekt oporezivanja dotakli sa svih strana, a ja ću se samo malo osvrnuti na segmet obrazovanja. Prosvjetni hljeb jedem 29 godina i deset mjeseci, u stvari jeo sam ga i ĉini mi se da sam kompetentan da nešto kaţem o liku prosvjetnog radnika. Taĉno je da plate prosvjetnih radnika ne korespondiraju sa kvalitetom njihovog rada. MeĊutim, oni zajedno sa graĊanima Crne Gore dijele teret globalne ekonomske krize koja je i mnogo visoko razvijenije zemlje dovela u stanje ekonomskog kolapsa. U ovom momentu je veoma vaţno da je sistem obrazovanja u Crnoj Gori odrţiv, da nije došlo do racionalizacije radne snage i, ono što je najvaţnije, da su plate redovne. Isto tako, moţemo se sloţiti sa tim da predviĊena sredstva budţetom za 2013. godinu nijesu umanjena kada je u pitanju prosvjeta i sa stopom izdvajano je 11,29% za obrazovanje, mislim da je to jedna stopa, ako pogledamo zemlje u okruţenju, mnogo više nego u ostalim zemljama, ali što u takvoj situaciji ţivimo nijesmo mi krivi. Ono što me kao prosvjetnog radnika malo iritira evo dva, tri dana jeste što se ide preko sredstava javnog informisanja, preko portala, budvanski prosvjetari ispred Skupštine Crne Gore. Na moju sreću, a mislim i sreću prosvjetnih radnika Budve jutros sam posjetio moj bivši kolektiv, Srednju školu "Danilo Kiš" i tamo je sve funkcionisalo normalno, nastava se odvijala bez problema. Zašto upravo Budva bode oĉi nekom, zašto se nije pisalo da prosvjetari neke druge sredine štrajkuju nego prosvjetari Budve? Ja sam ovdje ispred graĊana Budve, njihov narodni poslanik. Moram da kaţem da je to moţda i neka ljubomora kada je Budva u pitanju. Neka mi neko kaţe da je i u jednoj lokalnoj samoupravi u Crnoj Gori uraĊeno za prosvjetne radnike to što je uraĊeno Budvi. Budva je poklonila prosvjetnim radnicima plac vrijedan milion dvjesta devedeset hiljada eura. Budvanska lokalna samouprava jednoglasno, sa opozicijom i pozicijom, oslobodila je prosvjetne radnike komunalija u iznosu od 2.800.000,00. Budvanska lokalna samouprava izdvojila je 400.000,00 evra za projektnu dokumentaciju za izgradnju stambenog bloka od 148 stanova, gdje je poĉetna faza radova, gdje će svi prosvjetni radnici na teritoriji opštine Budve, od ĉistaĉice do direktora škola dobiti stan. Znaĉi, svi postanari i ostali. Prema tome, zar je to ono što treba da se vrti preko sredstava informisanja, da budvanski prosvetari ne zasluţuju nešto. Mislim da kao dugogodišnji prosvjetni radnik, ja sam uvijek zagovarao tu tezu, da prosvjetni radnik nema pravo na štrajk. Prosvjetni radnik treba da se bori u drugim institucijama, ali kao prosvjetni radnik nemam pravo da uĉenike vratim iz uĉionice. Nisam to nikada uradio i nadam se i raduje me što to i moje kolege u Budvi i dalje rade. Ono što mi govorimo, lako je nešto priĉat i obećavati. U predizbornoj kampanji, kada su bili parlamentarni izbori, uĉestvovao sam u jednoj debati koja je bila tema obrazovanje i nauka, gdje je opozicija tvrdila kada mi doĊemo sada na vlast, biće besplatni udţbenici i za osnovnu i za srednju školu, biće besplatne ekskurzije za osnovne i srednje škole i tako dalje. Lako je obećavati, ali politika DPS-a je politika realnih stvari. Mi ono što obećamo trudimo se da ispoštujemo i mislim da na obećanjima, a narod je to pokazao svojom voljom, koju nam je opet podarila. Prema tome, mislim da neke stvari su jasne ovdje i da se moramo sluţiti samo ĉinjenicama i ništa više. Hvala.
  • Zahvaljujem, kolega Popoviću. Izvolite, kolega Bulajiću, a neka se pripremi kolega Adrović. Sa kolegom Adrovićem ćemo završiti formalno ovu taĉku, faktiĉki ćemo je nastaviti sa sljedećom taĉkom.
  • Zahvaljujem, gospodine potpredsjedniĉe. Gospodine ministre, poštovane kolege, prije svega ţelim da saopštim da su poslanici Demokratskog fronta inicirali sazivanje vanrednog zasijedanja Skupštine Crne Gore za 18. februar na ovu tematiku i da smo predloţili 14 zakona vezanih za ove probleme. Šta je razlog zbog koga poslanici Demokratskog fronta upućuju ovu inicijativu i traţe podršku od ostalih kolega poslanika Skupštine, prvenstveno naših kolega koji pripadaju opozicionim partijama ili strankama. Valjda je svakom stanovniku Crne Gore, a kamoli uslovno reĉeno politiĉaru jasno u kakvom se ekonomskom, socijalnom, privrednom i svakom drugom poloţaju nalazi Crna Gora. Demokratski front kao ozbiljna i odgovorna politiĉka organizacija apsolutno prepoznaje aktuelni trenutak, ali takoĊe prepoznaje i ono što trenutna situacija nosi sa sobom, kao i neminovnost posledica te i takve situacije po ukupnu egzistenciju ogromne većine stanovništva u Crnoj Gori. Vladini zvaniĉnici saopštavaju da mjere dodatnog fiskalnog prilagoĊavanja treba da dovedu do snaţnije fiskalne konsolidacije, da drţava mora da troški samo onoliko kolike su joj mogućnosti, da racionalizacija mora da se obavi zbog smanjenja javnih rashoda, te da se mora suzbiti siva ekonomija i još mnogo ĉega. Postavlja se prosto pitanje, da li je to naknadna pamet. Nije valjda da se to nije, gospodine minister, i ranije znalo, tek prije nekoliko godina kada se Crna Gora onako komotno i lagodno troškarila i pretvarala u ništa, unilateralne transfere iz inostranstva, kada se Crna Gora onako neodmjereno, lako, rekao bih i neozbiljno i nemilice otkidala od svoje budućnosti. Ko zna koliko puta su poslanici iz ovog dijela sale ukazivali na pogubnost i katastrofalne posljedice takvog odnosa i takve politike. Mi mislimo da se ne moţe iz krize izaći ovakvim naĉinom i ovakvom metodologijom povećavanja raznih nameta, poreza, daţbina, tim prije jer drţava neće ravnomjerno rasporediti teret krize. Nije ni do sada to radila. I dalje će teret krize nositi osiromašeni narod. Mi vjerujemo da će partijska drţava i dalje da amnestira svoje tajkune i raznorazne kadrovske strize. Oni će i dalje biti najveći profiteri u krizi. Crna Gora će nastaviti da stvara primitivni kapitalizam, prevaziĊenih oblika i formi, koji će i dalje da socijalizuje gubitke tajkunske i politiĉke oligarhije i da kapitalizuje njihove personalne i familijarne privilegije u popriliĉne novĉane iznose. Paralelno stvaraće se i stvara se oĉajna masa obespravljenih i osiromašenih ljudi uniţenog dostojanstva. Crna Gora, to valjda više nije tajna, srlja u duţniĉko ropstvo a mnogi podaci ukazuju da se već nalazi u zoni bankrota. U situaciji kada drţava povećava namete i poreze iz poĉetka kako se to kaţe blagim mjerama, a to će da bude sve jaĉe i jaĉe, logiĉno je da će se povećati broj i onih koji to ne plaćaju. Ne zato što neće, već iz prostog razloga što ih data ekonomska situacija limitira i oni traţe lakši naĉin da preţive, jer neće biti novca da se podmiri i drţava i da se prehrani porodica. Ovo je finale promašenog koncepta neoliberalnog neokolonijalizma u koji je Crna Gora ne baš tako davno onako bezglavo ušla. Poĉeli smo, ali ne svi i ne skupa da plaćamo cijenu ekonomskom oportunizmu i bjeţanju od realne ekonomije po svaku cijenu. Energetika je eklatantan primjer tvrdoglavog insistiranja na pogrešno odabranom takozvanom modelu razvoja. Radi ilustracije za posljednje ĉetiri godine subvencije KAP-u su iznosile oko 60 miliona evra. Dug KAP-a prema Elektroprivredi iznosi ili 60 miliona evra, znaĉi ukupno 120 miliona evra. Za posljednjih deset godina u elektroenergetski sistem Crne Gore uvezeno je oko 610 miliona evra. Dodamo li tome da drţavne garancije za KAP iznose oko 135 miliona evra, te izjavu jednog od prvih politiĉara ruske federacije da su Rusi investirali u KAP oko 320 miliona, a Vlada kaţe da to nije taĉno, dakle, dolazimo, samo po tom osnovu, do veoma diskutabilnih milijardu i sto miliona evra. Eto tri velika energetska objekta. Dakle, umjesto da taj sektor bude nosilac ekonomskog rasta i razvoja, energetika zajedno sa metalurškim kompleksom produkuje troškove, gubitke i ugroţava socijalnu stabilnost graĊana i ukupno Crne Gore. Zahvaljujem.
  • Hvala, kolega Bulajiću. Sada ima rijeĉ posljednji diskutant oko ove taĉke i to je kolega Adrović.
  • Uvaţeni potpredsjedniĉe, uvaţeni poslanici, poštovani graĊani, Imajući u vidu znaĉaj tema koje su na dnevnom redu, ţelim da se ukljuĉim i ja u raspravu i iskaţem svoje stavove o materiji koja je na dnevnom redu. Ono što se nameće kao prvi utisak je da je stanje u Crnoj Gori i zemljama u okruţenju u Evropi teško. Ono što je izvjesno i ova 2013. godina biće teška i da će se na sve segmente ţivota i rada u privredi, tako i vanprivredi nepovoljno reflektovati kriza u Evropi ne samo u javnom nego i u bankarskom sektoru. S obzirom da će stanje u ekonomiji Crne Gore u dobroj mjeri zavisiti od stanja u Evropi i evropskoj ekonomiji, sasvim je razumljivo što danas raspravljamo o povećanju stopa poreza na dohodak fiziĉkih lica sa primanjima iznad 720,00 eura mjeseĉno bruto. Osnovni razlog usvajanja ovih zakona je finansijska stabilizacija i konsolidacija koja je kljuĉ za uspostavljanje ekonomske stabilizacije, a to će kao rezultat imati veće prihode u budţetu, manje rashode, manji deficit. To je zaista neminovno, jer ako hoćemo finansijsku konsolidaciju javna potrošnja se mora prilagoditi poreskom kapacitetu privrede i stanovništva, moraju svi nositi teret dok god imamo makro ekonomske pokazatelje sa negativnim predznakom. U ovakvom konkretnom sluĉaju, najviše će biti pogoĊeni oni graĊani sa većim primanjima od 720,00 eura bruto. Ovim zakonom povećali bi se prihodi u budţetu za 11 miliona, a smanjili rashodi u budţetu za 3,3 miliona. Uz mnoge druge mjere štednje koje su usvojene ili će se usvojiti to će pomoći da se smanji deficit u budţetu za 2013. godinu koji je bio planiran 95,2 miliona a što ĉini 2,7 bruto društvenog proizvoda. MeĊutim, ja ne mislim da će se usvajanjem ovih kriznih zakona i mjera stanje riješiti, da će se riješiti kriza. Ja vjerujem da je ovaj krizni zakon, ma koliko da je nepopularan, u ovom momentu nuţan, vremenski oroĉen do kraja 2013. godine. Mjere štednje su samo jedan od instrumenata za borbu sa krizom. Paralelno sa usvajanjem ovih mjera mi moramo intenzivnije koristiti resurse koji su neiskorišćeni, da bi smo stvorili novi društveni proizvod. Na taj naĉin ćemo povećati privredne aktivnosti i time će se na najbolji naĉin boriti sa krizom. Drţava na najbolji naĉin moţe pokrenuti privredne aktivnosti, makar i preko povećanog zaduţivanja. Crna Gora mora definisati prizvodne kapacitete u sektoru industrije i poljoprivredne proizvodnje da bi ostvarivala odrţiv privredni rast koji je do sada bio baziran na prijavu direktnih stranih investicija i rastu usluţnog sektora. Valorizacijom dijela raspoloţivih resursa u poljoprivredi, preraĊivaĉkoj industriji, energetici, Crna Gora bi mogla da poveća proizvodnju, da bude konkurentnija, smanji uvoz i samim tim izbalansira spoljo-trgovinski deficit ĉime će se obezbijediti stabilan i odrţiv ekonomski razvoj i otvaranje novih radnih mjesta. Agroindustrija moţe da bude jedan od nosilaca privrednog razvoja primarne proizvodnje, zato su potrebne promjene u poljoprivrednoj politici. Potrebno je pored ostalog, definisati dugoroĉno stimulisanje agrarne politike, osmisliti efikasan model udruţivanja, koristeći iskustvo evropskih zemalja sliĉnih poljoprivrednih resursa. PreraĊivaĉku industriju potrebno je usmjeriti na razvoj malih i srednjih preduzeća i pomagati njen razvoj. Za sve ovo je potrebno definisati plan finansijski i druge podrške za intenziviranje razvoja zemlje i izgraditi efikasniju politiku privlaĉenje investicija kroz razliĉite vidove dozvoljene pomoći, kao što su besplatno ustupanje zemljišta i objekata, koji su opremljeni komunalnom infrastrukturom, uz oslobaĊanje ili sniţenje izvoza komunalnog doprinosa. Ja nemam dilemu da je energetski sektor, gdje kao zemlja raspolaţemo znaĉajnim potencijalom, potencijalima dobra osnova za ulaganje svjeţeg inostranog kapitala. Svi smo svjesni da ukoliko brzo ne poĉnemo sa izgradnjom nekog objekta većeg kapaciteta za proizvodnju elektriĉne energije, nedostatak elektriĉne energije će nam pred predstavljati limitirajući faktor privrednog i ukupnog razvoja, poĉev od postavljanja pomorskog kabla za oĉekivati je da to bude prepoznato kao dodatni stimulans potencijalnim investitorima. Ulaganjem u sektor energetike valja vjerovati da će ekonomija Crne Gore biljeţiti rast i to u 2014. godini 3%, u 2015.g. 3,5%. Kao rezultat tog rasta oĉekuje se smanjenje drţavnog duga i to u 2014. godini negdje oko 54,3% bruto društvenog proizvoda, 2015.g. 51,7% bruto društvenog proizvoda. Bez obzira na sve probleme sa kojima se suoĉavamo, uz uslov da vodimo aktivnosti uporedo, sprovodimo mjere štednje i usvajanjem kriznih zakona na jednoj strani, i mjere oţivljavanja privredne aktivnosti, ja vjerujem da ćemo doći do finansijske stabilizacije i konsolidacije. Hvala.
  • Hvala i Vama, kolega Adroviću. Sa ovim smo završili pretres u vezi prve taĉke. Prelazimo na objedinjeni pretres ostalih šest predloga zakona, i to Predlog zakona o dopunama Zakona o osiguranju, Predlog zakona o izmjeni i dopuni Zakona o hartijama od vrijednosti, Predlog zakona o izmjeni i dopuni Zakona o elektronskim komunikacijama, Predlog zakona o izmjeni i dopuni Zakona o energetici, Predlog zakona o dopunama Zakona o ljekovima i Predlog zakona o izmjeni i dopuni Zakona o elektronskim medijima. Ovlašćeni predstavnici Vlade su doktor Radoje Ţugić, koji je trenutno na Odboru i Damir Rašketić, sekretar Ministarstva. Izvjestioci Odbora Zakonodavnog odbora su Neven Gošović, dr Miodrag Vuković, gospoĊa Azra Jasavić, Vladimir Bojović, Velizar KaluĊerović i Veljko Vasiljević, Odbora za ekonomiju, finansije i budţet Almer Kalaĉ, Odbora za politiĉki sistem, pravosuĊe i upravu Koĉa Pavlović, Odbora za zdravsvo, rad i socijalno staranje Zorica Kovaĉević. Otvaram pretres. Da li predstavnik Vlade ţeli da da dopunsko obrazloţenje predloga zakona ili ne? Hvala. Da li izvjestioci odbora ţele rijeĉ? Hvala. Onda idemo redom. Sada na osnovu dogovora na Kolegijumu, u ime klubova po pet minuta, idemo od DPS-a. Rijeĉ ima Zoran Vukĉević. Izvolite.
  • Zahvaljujem, potpredsjedniĉe. Uvaţene kolege, gospodine Rašketiću, Kao što sam i u prvom dijelu kada smo govorili o Zakonu o utvrĊivanju stope poreza na dohodak i kada imamo u obzir i ove mjere koje se odnose na izmjene i dopune zakona koje se tiĉu regulatora, ukupne mjere koje su planiraju, obezbijediće oko 30 miliona eura nedostajućih sredstava za rješavanja problema deficita budţeta. Upravo tim izmjenama je predviĊeno, kada govorimo o ovom setu zakona, da višak prihoda se uplaćuje u budţet Crne Gore, kao i dio paketa mjera fiskalnog prilagoĊavanja u cilju smanjenja ukupnih negativnih efekata ekonomske krize. Imajući u vidu da odreĊeni broj regulatornih tijela i visinu prihoda koje ostvaruje kao i planirane mjere uštede njihovih rashoda koji će se takoĊe sprovesti u ovoj godini, procjenjuje se da će ovim dopunskim mjerama u okviru ovih zakonskih rješenja biti omogućeno da se ostvari znaĉajni prihod za budţet. Polazeći od toga da moramo biti svjesni ekonomskog i finansijskog stanja u zemlji, koji je nastao kao posljedica ekonomske krize i regulatori moraju podnijeti jedan dio odgovornosti, jedan dio znaĉajnog smanjenja rashodne strane, ĉime će se znaĉajno unaprijediti funkcionisanje javnih finansija. Baš u ovakvim vremenima neophodno je da svi segmenti društva, posebno organi i organizacije koje se finansiraju iz javnih sredstava, da se, prije svega, ponašaju društveno odgovorno. Pored drţavnih organa, tu prije svega mislim i na regulatore. I regulatori, kada je u pitanju i visina plata, visina naknada na upravnim odborima, odnosno ĉlanstvo u bordu direktora moraju znaĉajno dijeliti sudbinu mnogih drugih organizacija. Prije svega mislim na to da je Vlada svojim primjerom već u dva navrata to uradila a i kada je i u pitanju ovaj parlament došlo je do smanjenja plata pa je normalno oĉekivati da regulatori u skladu sa ukupnom ekonomskom situacijom moraju voditi raĉuna o tim mjerama. Da podsjetim da su neki regulatori još 2009. godine poĉeli sa uvoĊenjem racionalizacije svojih troškova i da su uvodili neke mjere interne ekonomije, ĉime su se krajnje racionalno ponašali. M eĊutim, moramo biti svjesni ĉinjenice, kada se uzme analiza regulatora i sa aspekta plata i troškova da postoji prostor njegovog smanjenja i prilagoĊavanja trenutnoj ekonomskoj situaciiji u Crnoj Gori i ravnomjernije podjele odgovornosti, odnosno teţine ukupne krize u kojoj se nalazi Crna Gora. Mislim da je u tom pravcu veoma znaĉajno pomenuti i Odbor za finansije, privredu i budţet, na koji smo raspravljajući krajem prošle godine o finansijskim planovima regulatora, donijeli zakljuĉak kojim smo, prije svega, obavezali regulatore da pripreme izmjene i dopune finansijskog plana, ĉime su upravo bile usmjerene ka tome da vode raĉuna o racionalnoj upotrebi sredstava sa kojima raspolaţu. I tada je već bila jedna od mogućih ideja i testirana je da upravo one prihode koje oni ostvaruju u odnosu na troškove koje uzimaju za ovu godinu, da usmjere u budţetu i na taj naĉin se omogući dodatno rješavanje problema deficita budţeta. Napominjem, naravno, sve ove mjere su temporalnog karaktera, znaĉi vaţiće do 1. januara 2014. godine, i utvrdiće se zapravo opravdanost postojanja, odnosno razloga zbog njihovog postojanja onog trenutka kada se naravno steknu uslovi da ne budu postojali ti razlozi za postojanje ove mjere. Mislim da na ovaj naĉin ćemo znaĉajno doprinijeti rješavanju problema sa kojim se suoĉava budţet i mislim da apsolutno treba podrţati ove mjere, uz, naravno, još jednu analizu predviĊenih, odnosno planiranih aktivnosti koje regulatori treba da dostave Skupštini za naredni period da vidimo na koji naĉin su oni preduzeli mjere interne ekonomije i sa aspekta smanjenja plata i smanjenja ukupnih troškova poslovanja. Zahvaljujem.
  • Hvala i vama, kolega Vukĉeviću. U ime Kluba Demokratskog fronta, rijeĉ ima poslanik Pavlović.
  • Ja bih vas zamolio, ako mogu na poĉetku da dobijem minut vremena, pošto sam ja izvjestilac Odbora za politiĉki sistem, pravosuĊe i upravu, koji je nadleţni odbor za zakon o elektronskim medijima, ako mogu samo da dobijem malo vremena samo da kaţem nešto o tome. Dakle, Odbor je zasijedao i nakon obrazloţenja koje smo ĉuli od gospodina Rašketića, Odbor je većinom glasova donio Odluku da predloţi Skupštini da podrţi ovaj zakon, Predlog izmjena i dopuna zakona o elektronskim medijima, o tome sad trenutno govorim. Ono što je interesantno da je tu na Odboru, u skladu sa ĉlanom 67 stav 2 Poslovnika Skupštine bili su prisutni i uĉestvovali u radu sjednice Odbora i predstavnici Agencije za elektronske medije. Ono što je razlog zbog ĉega sam traţio ovo dodatno vrijeme je sljedeće: Poštovani koleginice i kolege, Nedavno, sad u januaru prije nedjelju dana u Briselu je odrţan skrining za Crnu Goru u Evropskoj komisiji u vezi sa 10. poglavljem koje se tiĉe informacionog društva i medija i predstavnici Evropske komisije nijesu pokazali razumijevanje za najavljenu izmjenu Zakona o elektronskim medijima koje se odnose na rješenje da se višak prihoda na rashodima Agencije za elektronske medije prenosi u budţet Crne Gore. Znaĉi, vrlo jasno su nam poruĉili prošle nedjelje da je ovo, ovakav predlog, antievropski tekst. Sa druge strane, na sjednici Odbora, gospodin Dţafić, ispred Agencije za elektronske medije nam je rekao da ukoliko bi se ostvarila naplata od 100% onoga što Agencija u skladu sa Zakonom prikuplja od emitera i od kablovskih provajdera, da bi u toj varijanti ova ušteda koju predviĊa Zakon na godišnjem nivou bila 35 hiljada eura. Nemojte gospodo zbog 35 hiljada eura da pravimo nešto što je definitivno kontra onoga što nam kaţu u Briselu. Pa nemojte da ulazimo, pa sama procedura, nova procedura izmjena toga zakona koji ćemo morati mijenjati, ove izmjene ćemo morati brzo mijenjati, neće saĉekati do 2015. osim ako ne mislite da zamrznete evropsko integrisanje do 2015. Moraćemo ih odmah mijenjati. Ovo je šamar Briselu. To sam htio da kaţem. Sada mi dozvolite da nastavim raspravu vezano za ovih šest zakona. Dakle, šest zakona koji se tiĉu šest oblasti u kojima imamo nezavisne regulatore, šest zakona ako se primijene odmah, na godišnjem nivou će donijeti uštedu i prihod budţetu od najviše 600 hiljada eura ukoliko promet bude na nivou iz prošle godine. To je, poštovane graĊanke i graĊani Crne Gore, taj takozvani znaĉajan prihod za budţet Crne Gore što reĉe moj prethodnik. Pa nemojte da se šalimo, stvarno. Nemojte da se sprdamo sa ovim domom. To je 600 hiljada eura, dnevna potrošnja struje KAP-a. Hoćete da uštedite 600 hiljada eura, hoće li ministar da uštedi 600 hiljada eura, pa neka naćera Ruse da, neka ispune ono što su zakljuĉci Skupštine Crne Gore. To su, poštovane graĊanke i graĊani Crne Gore, te pare koje na kraju vi platite. Rusi troše struju, a vi platite. I sada se ovdje pravi cijela jedna predstava oko toga, 600 hiljada eura na godišnjem nivou. Šest zakona se donosi zbog toga. Svaki dan Rusi toliko potroše u KAP, a dobar broj tih dana vi platite to što oni potroše. Gospodin Medojević je govoreći u naĉelnom, da kaţem uvodnom dijelu ove rasprave, vrlo jasno rekao i to apsolutno stoji. Ovdje se radi o šminkanju, o kozmetiĉkim promjenama, itd. jednoga modela koji ne moţe tako da se mijenja. Ovome modelu iza koga ova vlada uporno nastavlja da stoji, a koji je fijasko doţivio, na svim meridijanima ovoga globusa doţivio je fijasko, a ova vlada i dalje nastavlja da stoji iza toga modela, i nastavlja, pokušava da šminka mrtvaca, ovaj model je mrtav, ovome modelu su neophodne strukturne promjene i Demokratski front upravo na tome insistira. I to je ta bitna razlika izmeĊu onoga što mi zagovaramo i onoga sa ĉim je izašla ova vlada sa ovim cijelim setom zakona, a što podrţava parlamentarna većina, naţalost. Ja sam rekao na Odboru, ovih šest zakona koji se tiĉu agencija, ovih takozvanih nezavisnih regulatornih tijela, oni su ĉist politiĉki marketing. O tome govori ova ĉinjenica da oni, ako bi se primijenili, i ako bi efekat bio maksimalan, onda bi donijeli 600 hiljada eura u budţet. A to je uvredljivo za ovaj dom da mi ovdje dva, tri ili ĉetiri dana raspravljamo o uštedi od 600 hiljada. Molim vas, stavite na papir troškove ovoga što smo mi ovdje, stavite na papir troškove ovoga prenosa, stavite na papir naše dnevnice, itd. itd. bogami ćete doći do pola od tih para. Nemojte to da radimo, molim vas. Dakle, to je jedan politiĉki marketing, i to loš politiĉki marketing i to je ono što je novo. Ja koliko znam, a ĉini mi se da imam dug staţ u borbi protiv ovoga reţima, protiv ovoga nenarodnoga kriminalizovanoga reţima, to je novo da je ovaj marketing, politiĉki marketing, niĉija ne gori do zore kolega, ovaj politiĉki marketing je loš i to potvrĊuje tezu, drugu tezu gospodina Medojevića, sa samog poĉetka uvodne rasprave današnje, a to je da se radi o jednom paniĉnom menadţmentu i to je ono što zabrinjava. Ova drţava se nalazi na samom rubu, na samoj litici i ukoliko nešto kolege ne uradimo zajedno, za ovu drţavu, a ne za ovu vašu vlast, nego za ovu drţavu ako nešto ne uradimo, bojim se da će sjutra biti kasno. Dakle, završavam. A kada bi zaista, da ne budem pogrešno shvaćen, Demokratski front smatra da se ovo podivljalo stablo ovih nezavisnih regulatora mora okresati. Pa samo jedan nezavisni regulator, Agencija za elektronske komunikacije i poštansku djelatnost ima budţet za ovu godinu koji ste vi ovdje podrţali, ima budţet koji je naduvan najmanje milion, najmanje milion je više nego što bi trebalo da bude. To je ona agencija u kojoj je prosjeĉna plata hiljadu i po eura, poštovani graĊani i graĊanke Crne Gore, to je ona agencija koja ove godine nema šta da radi, a ima budţet kao iz prošle godine, kao da će da rade još jedan toranj u Dajbabama. Ako ţelite stvarno nešto da uradite gospodine ministre, gospodine Rašketiću, skrešite njima pare, skrešite im taj budţet. Samo još jednu reĉenicu, gospodine potpredsjedniĉe, izvinjavam se. Dakle, to je agencija koja ima dva puta veći budţet i više zaposlenih, nego ista takva agencija u Luksemburgu. To je agencija na ĉijem ĉelu je ĉovjek koji je suprotno zakonu sada izabran ĉetvrti put i to je agencija na ĉijem ĉelu sjedi ĉovjek protiv koga je svojevremeno Vlada Crne Gore podnijela kriviĉnu prijavu zbog štete nanijete budţetu u iznosu od gotovo 50 miliona eura. Pa zar neko tu meĊu vama misli da ako mu vi date da ostavi pare, koje neće potrošiti i koje će kasnije prebaciti u budţet, zar mislite da će taj ĉovjek da ostavi i jednoga centa?
  • Hvala, kolega Pavloviću. U ime Kluba SNP-a da li kolega Damjanović ili kolega Lalošević.?Lalošević. Ne, nemate pravo zato što je ovo prvi krug i u prvom krugu nemate pravo da replicirate. Izvolite, kolega Laloševiću.
  • Hvala, gospodine potpredsjedniĉe. Poštovane kolege, poštovani graĊani Crne Gore, Evo, ĉini mi se da su ušli predstavnici Odbora za finansije i budţet, pa je moţda bila dobra prilika, zamjeravam vam moj dobri sugraĊanine, gospodine Rašketiću, što niste umjesto sada podrţali uvodno slovo o ovim zakonima. Trebali ste to uraditi, gospoda iz Odbora za finansije i budţet imali su mogućnost da sada razgovaraju sa ministrom gore oko nekih drugih stvari, ali mogli ste makar nekoliko stvari, umjesto što ste htjeli da reagujete na neĉije teze, bilo koga od nas poslanika. Ali dobro, to je vaše pravo i neću da ulazim sad u to. Ono što sam htio da kaţem jeste ĉinjenica da smo se na onoj prvoj taĉci dnevnog reda uvjerli da Vlada mora da prestane sa takozvanom kreativnom ekonomskom politikom i da svaki novi deficit, odnosno budţetski deficit prebace, riješe nekim novim nametom za zaposlene graĊane. I ne bih se ja vraćao na priĉu kolege iz Kluba i ostale kolege elaborirali su to. Uostalom, nismo slijepi kod oĉiju, imali smo prilike da vidimo i one ljude koji su se danas okupili da s pravom protestuju protiv novih nameta. Ovo što je danas, ovih pet ili šest zakona na dnevnom redu, a tiĉu se Predloga zakona o dopunama Zakona o ovim regulatornim agencijama, podsjeća me figurativno na jednu vrstu demonstracije moći. I to demonstracije moći crnogorskog premijera ili Vlade Crne Gore prema svima nama i pokušaj da se neko impresionira. Zašto mislim da je to pokušaj demonstracije moći - zato što me ova vrsta djelatnosti podsjeća i na ono traţenje ostavki od 500 funkcionera na niţim nivoima u Vladi Crne Gore. Zašto je to raĊeno samo kao marketing potez, kao neka vrsta demonstracije upravo moći u tom jednom ĉovjeku, a Vlada je to mogla da uradi u jednoj redovnoj proceduri. E, sada dolazimo do krucijalne stvari vezano za rad ovih regulatornih agencija. Maloprije smo ĉuli. Jesu li ovo nezavisne regulatorne agencije? Jesu. Da li se na ovaj naĉin apsolutno ulazi u njihov atar? Ulazi. Jesu li gospoda iz Brisela, nedavno, prije nedjelju dana, poruĉili da ne radite to, pogotovo u oblasti elektronskih komunikacija i elektronskih medija? Ajde da sada sagledamo šta su sve kolege na Odboru za budţet, ekonomiju i finansije, govorile vama iz Ministarstva za finansije. Koji su to finansijski efekti, jeste li ih sagledali? Maloprije smo ĉuli da su to veoma male brojke i da su to smiješni iznosi. Da li ste u stvari vi vidjeli da će se na ovaj naĉin te rupe u budţetu drţave popuniti sa 600 hiljada eura koliko je ukupno planirano da od ovih svih agencija doĊe. Ĉisto sumnjam. Postavljena su vam i pitanja koji su finansijski efekti izmjena navedenih zakona, ali niste ovdje, i trebali ste, gospodine Rašketiću da kaţete u uvodu da li se mogao na drugi naĉin riješiti ovaj problem. Da se prati visina zarada zaposlenih u nezavisnim regulatornim tijelima, da gledate obim sive ekonomije u pojedinim oblastima iz rada ovih agencija, da gledate nove modele oporezivanja i unapreĊenja socijalnog dijaloga pa vam ne bi onda palo na pamet. Evo ja, sticajem prilika, imam ovdje materijal, finansijski plan i program jedne od agencija za elektronske medije. Ovdje se jasno kaţe na koji naĉin oni stiĉu prihode. Na osnovu jednokratnih naknada za registraciju pruţalaca audio vizuelnih usluga, godišnjih naknada po osnovu izdatih odobrenja i drugih izvora u skladu sa zakonom. 54% ukupnih prihoda ide na takozvane godišnje naknade za emitovanje ĉiji znaĉajni dio je ivolviran u taj njihov finansijski plan. Šta će biti ako se taj finansijski plan ne ostvari? Šta će biti ako ne bude ovih audio vizuelnih usluga u iznosu koliko je ta agencija prikazala u svom finansijskom planu, što tada gospodo iz Ministarstva niste reagovali, a imali ste opomenu ljudi opozicionih predstavnika u Odboru za budţet i finansije. Zašto tada niste kazali - ajde da sagledamo, a to nije bilo tako davno, prije mjesec dana, ĉini mi se 28. decembra. Zašto tada niste kazali da se moţe uticati i raditi na takozvanom planu rashoda i da se eliminišu neki troškovi koji su u nekim agencijama enormni. Zašto niste pogledali koji su rashodi za primanja i naknade zaposlenih? To su najveća primanja u Crnoj Gori. Zašto niste gledali rashode za sluţbena putovanja i ĉlanarine ili kotizacije tih agencija? Ogromne su. Zašto niste gledali njihove rashode za materijal i usluge? Ogromni su spram onoga što je Skupština Crne Gore prikazala kao rashod za materijal i usluge, to je smiješno, mi smo mala djeca, spram nekih projekcija nekih agencija. Zašto niste gledali ostala poslovna terećenja svih ovih regulatornih agencija pa da onda na taj naĉin sagledate i da ne dolazite do ove cifre koja je zaista smiješna oko 600 hiljada evra. Ali, ajde da pogledamo drugu agenciju o kojoj sam htio da govorim, gospodine potpredsjedniĉe, hvala vam, zaustavili ste vrijeme, moţe još minut, minut i po. Imamo još Agenciju za elektronske... Neka bude onoliko koliko ste dali svom kolegi iz Demokratskog fronta, ja se neću buniti, to je negdje oko pet minuta bilo. Aktivnosti Agencije za elektronske komunikacije i poštansku djelatnost, ĉetiri i po miliona su prihodi. Oni su i manji u odnosu na prethodnu godinu ali manji je iznos ukupnih aktivnosti koje ova agencija ima. Zašto im tada niste rekli da je ovaj njihov predlog plana predimenzioniran? Zašto im tada niste rekli da su ovi troškovi nerealno planirani? Zašto im tada niste kazali da pojedini djelovi ovog plana koji se predviĊaju za kontrolu operatera elektronskih komunikacija su previsoki? Zašto ih tada niste opomenuli da ne šalju ljude na obuku, kad imamo toliko inţinjera elektroniĉara na biroima. To su takozvane ad hok obuke koje su prikazane u ovom finansijskom planu i za to se daju velike pare. Dakle, imali ste gospodine Rašketiću, vi iz Ministarstva za finansije mogućnosti da ih elementarno, ako ništa drugo, zaustavite da ne prave takvu projekciju, niste to uradili. I sada, ponavljam još jednom, u skladu sa dobrim planom marketinga pokušavate da ovih šest agencija regulišete, a ĉini mi se da iznosi koje će drţava dobiti, koji će se vratiti u budţet nisu veliki. I finale priĉe, završavam zaista sa ovom reĉenicom, ne sumnjam da ćete se sloţiti da je najbolji vid punjenja budţeta zahvatanje sa realnog i odrţivog trţišta. Jedno od najboljih trţišta i realno i odrţivo, imate atribute, jeste trţište elektronskih komunikacija. Zašto se ne postavi pitanje - zašto dozvoljavamo da gotovo 90% profita odlazi iz Crne Gore. Nisam ja apsolutno za zaustavljanje bilo kakvih investicija ili naprotiv, za svaku dobru kompaniju koja ovdje doĊe i radi, ali zašto niste poradili nešto, gospodo iz Vlade, konkretno u ovom sluĉaju vi gospodine Rašketiću, pošto sublimirate Vladu, da se napravi moţda jedan drţavni operater, da se napravi jedno preduzeće koje će sublimirati svu pamet Crne Gore i koje će od ovih 90% profita koje odlazi van Crne Gore, nešto ostaviti i ovdje nama obiĉnim smrtnicima, odnosno graĊanima Crne Gore od kojih danas hoćete da uzmete i ono malo crkavice što imaju. Hvala vam.
  • Hvala, kolega Laloševiću, vidjeli smo i u ovom primjeru da ulaţem u vas uvijek. Nadam se da će to jednog dana, i to veoma brzo, dati pune efekte. Molim vas, kolega Medojeviću, ne dobacajte. Sada je na redu Klub SDP-a. Da li imate govornika za pet minuta? Imate, izvolite.
  • Uvaţeni predsjedavajući, gospodo iz Ministarstva, drage kolege, poštovani graĊani, Razlozi za izmjene i dopune Zakona o regulatornim agencijama su, nadam se, svima poznati . Na ţalost, kao i prethodni zakon o kojem smo raspravljali neće to biti jedina potrebna mjera fiskalne stabilizacije u narednom periodu. Ono što je dobro u svemu tome je da su to, nadam se, privremene mjere stabilizacije. Socijaldemokratska partija je imala jasne stavove i prije rasprave u ovom visokom domu vezano za ova pitanja naroĉito po prethodnoj taĉki dnevnog reda gdje smo jasno iskazali stav o potrebama podizanja donje granice oporezivanja i o potrebi primjene progresivne poreske stope, kao i o aktuelnoj temi gdje smo jasno iskazali stav da regulatorne agencije moraju dijeliti sudbinu cjelokupnog društva. Obzirom da su i jedan i drugi prijedlog Socijaldemokratske partije o prethodnoj taĉki dnevnog reda prihvaćeni, mi smo i po ovoj taĉki dnevnog reda saglasni da se podrţi, s obzirom da se odreĊena ušteda pravi u ovim mjerama i da oĉekujemo uštedu od 70.000 € po pitanju ovog zakona o regulatornim agencijama. Poseban motiv za podršku ovim mjerama je što će odreĊena suma, koja će se uštedjeti prethodnim zakonom i ovim zakonom, ići u procentu od 23 lokalnim upravama. One lokalne uprave koje su najnerazvijene u drţavi, a jedna od takvih je i opština Roţaje iz koje dolazim. Obzirom da će ovim mjerama, kao i mjerama po prethodnoj taĉki dnevnog reda, biti izuzeto 124.000 graĊana sa najniţim primanjima i da će uštede o ova dva zakona biti upravo na raspolaganju tom najniţem sloju društva , mi ćemo podrţati ovaj stav. Hvala .
  • Hvala, kolega Braliću. U ime Pozitivne Crne Gore kolega Abazović. Izvolite.
  • Poštovani potpredsjednici, poštovani gospodine Rašketiću, dame i gospodo poslanici i poslanice, Na kraju ću se osvrnuti na ovu drugu taĉku, ali moram prije toga da se osvrnem na ovu prvu taĉku koja je mnogo znaĉajnija. Ne znam zašto smo joj pridali toliko malo vremena ali u svakom sluĉaju saglasan sam sa odlukom koja je postignuta na Kolegijumu. UvoĊenje poreza, ţao mi je što ministar nije prisutan u sali ali vjerovatno ćete mu Vi to prenijeti, uvoĊenje poreza dokaz je neozbiljnosti Vlade Crne Gore. Znao sam, kada je stupao na mjesto ministra, inaĉe vrlo drag ĉovjek, da će mu pripasti ĉast da nosi, odnosno da pokuša da u svojim rukama zadrţi vruć krompir.Ali, sve da je i hobotnica ne bi mogao da ţonglira sa tolikim vrućim krompirom koji mu je pripao, da uvodi krizni porez i da graĊanima, jednostavno, uzima jednu mjeseĉnu zaradu. Budţet Vlade Crne Gore nije izdrţao ni mjesec dana. 28. decembra smo usvojili Budţet za 2013. Godinu, na predlog premijera, koji je trebao da bude finansijski plan za godinu dana. Prošlo je samo mjesec dana, odnosno samo 14 dana, 15 dana su bili praznici, a on je odmah ponio se mjerama o uvoĊenju kriznog poreza. Ovo nije krizni porez izazvan globalnom ekonomskom krizom. Ovo je krizni porez izazvan lokalnom crnogorskom ekonomskom krizom koja je produkt 23-odišnjeg urnisanja crnogorske privrede, poĉevši od Ulcinja do Herceg Novog ili od Bara do Pljevalja, ili od Kotora do Mojkovca, Plava i Gusinja, kako god hoćete. MeĊutim, dosjetljivi, kao i uvijek, ĉlanovi vladajuće koalicije malo su revidirali svoju odluku. Znajući da im dolaze predsjedniĉki izbori i lokalni izbori u Nikšiću i Andrijevici sada su se odluĉili da ne oporezuju sve podjednako nego da to poĉne od onih koji imaju 720 € mjeseĉnih primanja. Ova klasiĉna varka dijelom je jeftini politiĉki trik i s toga smo podrţali sindikat i Uniju slobodnih sindikata danas na protestima i graĊane koji, jednostavno, nijesu saglasni sa takvom odlukom. Vjerujte, liĉno ne bih podrţao ni jedan cent poreza na dohodak. Ne radi se ovdje u dohotku, pošto je Pozitivna Crna Gora ĉim je stupila u Parlament, rekla da plate poslanika treba da idu 10% dolje. Tada ste rekli da je to populizam, a nakon što vam je premijer predloţio da 7% od svih, jednostavno od svih, ministarstava i poslanika, umanjimo plate, onda vam je to bila jedna racionalna mjera štednje. To govori o vašoj principijelnosti i to govori koliko ste dosljedni sami sebi i koliko vjerujete zaisto u ono što priĉate. MeĊutim, na šta je ovaj porez? Je li ovo porez na onu krizu koja treba da zaobiĊe Crnu Goru ili koja je zaobišla u velikom luku? Da li je teza, koju ĉesto ponavljate, da teret svi treba da dijelimo podjednako, zaista istinita? Jesmo li dobro dijelili svi podjednako? Svaka firma, poĉevši od onih monopolistiĉkih ima jednake šanse na crnogorskom trţištu. Gospodine Rašketiću, poĊite malo do onih poreskih obveznika koji su pretplaćeni da dobijaju svaki tender i vidite koliko su platili poreza, pa onda doĊite kod svakog uposlenog ĉovjeka da mu uzmete po jednu mjeseĉnu zaradu na godišnjem nivou. Samo vrlo kratko, ovakve mjere, gospodine Rašketiću Vi to dobro znate, bolje od mene, vi ste ekonomista, umanjuju potrošaĉku moć graĊana a umanjivanje potrošaĉke moći graĊana neće popraviti naše privredno stanje. Ovo je jedna klasiĉna mantra politike koja se stalno ponavlja - ponavlja, tipiĉno Anino-Janino, kupus i slanino, stalno preskaĉemo neke prepreke ĉisto da bi dobijali na vremenu a realno nijesmo u stanju da uradimo progres u našoj privredi. Šta će biti za pet - šest mjeseci ako je samo nakon 30 dana ovaj Budţet jednostavno kiksirao i dokazao da ne moţe da bude odrţiv. Šta će biti za pet ili šest mjeseci? Pozivam ĉlanove vladajuće koalicije, iako ne vjerujem da će to imati nekog efekta, ali u svakom sluĉaju obavljam svoju graĊansku duţnost da ih pozovem, pogotovo pripadnike manjinskih partija da ovu odluku ne podrţe, u najmanju ruku budite ĉasni i pošteni pred graĊanima pa da je odloţimo za jedan period, u najmanju ruku. Nemojte misliti da ćemo sa 12 ili sa 15 mil.€ uštede u Budţetu uraditi neku veliku stvar. Mislim da je to krajnje neregularno i nepravedno naroĉito prema najugroţenijim slojevima. Na kraju, nešto oko regulatora. Pa regulatori su agencije koje treba da regulišu same sebe. Mislim da je to nešto što je praksa svuda u Evropi . Taĉno je, taĉno je da su naše agencije jednostavno krahirale, i taĉno je da su se tamo dešavale, vjerovatno i koruptivne radnje i da će vjerovatno institucije sistema imati šta da istraţe u njihovom poslovanju, ali mislim, realno, da nema potrebe, nema jednostavno osnova da se ovakve stvari, da donesemo set zakona koji neće toliko pomoći Budţet. U svakom sluĉaju, bilo kakva ušteda u Budţetu jeste korisna i poslanici Pozitivne Crne Gore biće uzdrţani po ovoj drugoj taĉki, a po prvoj taĉki bićemo protiv i vjerujte da ovakve mjere samo govore da je neozbiljno da je neko ko je zapalio ekonomski poţar u Crnoj Gori sada pokušava da ga gasi. Ukoliko nema sredstava i ne znaju da se naĊu sredstva, da ne bi slušali ovakve diskusije kao da ste juĉe došli u Parlament pa toboţe hoćemo nešto da uštedimo, a svih ovih godina smo se rasipali, odnosno rasla nam je i siva ekonomija i sve ono što smo uradili kroz privatizacije, mislim da bi bilo korektno da neko od vas podnese ostavku. Hvala.
  • Hvala, kolega Abazoviću. U ime Kluba albanskih partija, Liberalne partije i HGI, ko ţeli? Kolega Popoviću, izvolite.
  • Poštovana Skupštino, veoma kratko, Klub poslanika albanskih partija, HGI, Liberalne partije će podrţati drugu taĉku dnevnog reda - Predlog zakona o regulatornim agencijama. Svima nama je daleko vaţnija prva taĉka. Ranije sam rekao da su liberali predali prije ĉetiri dana amandman koji vidimo pretpostavljam da će gotovo isti takav predati, od strane DPS-a i SDP-a, danas. Vjerujte nijesam znao, pretpostavljam da su oni viĊeli taj naš amandman koji je predat prije ĉetiri dana, ali u svakom sluĉaju zadovoljan sam sa tim i na neki naĉin smo taj najsiromašniji sloj ljudi malo zaštitili.Ali, ĉitav ovaj krizni paket mjera će dati rezultate ako budu svi oni zakoni o kojima sam ranije govorio implementirani i usvojeni u Skuštini, a naroĉito, još jedan put, ukazujem na Zakon o porijeklu imovine. Znate i sami koliko ljudi se u tom periodu, tzv. tranzicije privatizacije na sumnjiv naĉin obogatio i moraju se ta sredstva i ti novci koje su oni nezasluţeno prisvojili vratiti narodu, drţavi i usuti u drţavni Budţet. Hvala.
  • Hvala i Vama, kolega Popoviću. U ime Bošnjaĉke stranke, da li neko ţeli? Ne. Prelazimo na onaj dinamiĉni dio pretresa, nadam se. Poĉinjemo sa kolegom Sekulićem izvolite.
  • Hvala, gospodine potpredsjedniĉe. Uvaţene kolege, tokom rasprave povodom prve taĉke dnevnog reda i tokom rasprave po drugoj taĉki, vidjeli smo svu neprincipijelnost i nekonzistetnost naših kolega iz opozcije. Samo kratko o nekoliko stvari. Kada je u pitanju uvoĊenje kriznog poreza vidjeli smo da kolege koje se zalaţu za socijalnu pravdu, da oni koji imaju više da budu više oporezovani, kada su to dobili na dnevni red, kada su dobili drugaĉiji naĉin oporezivanja, sada su protiv toga. Umjesto da oporezujemo po istoj stopi i one koji primaju manje i one koji primaju veće zarade, znaĉi veća stopa se koristi samo za oen koji imaju veće zarade i naše kolege iz opozicije su protiv toga. Pri tom, ĉuli smo i pitanje zašto se ne otpuštaju, znaĉi u vremenu krize treba otpuštati ljude. Ne. Uvaţene kolege podsjetiću vas da ono što ćemo dobiti sa ovim kriznim porezom mogli smo da uštedimo tako što ne bismo zapostavili visokoškolce, koji će odraditi pripravniĉki staţ samo ove godine, ali smo uradili upravo suprotno.Omogućili smo onima koji su završili fakultete da odrade svoj pripravniĉki staţ, tako da ipak moramo reći da malo drugaĉije razmišljamo kada su u pitanju socijalna pitanja, od vas. Naravno, tu je priĉa koja se tiĉe regulatornih agencija. Nije prvi put da mi ovdje u Skupštini razgovaramo o regulatornim agencijama. Uostalom svake godine dobijamo njihove finansijske planove i glasamo za ono što oni predviĊaju u svojim budţetima, ali dozvolićete da smo upravo od kolega iz opozicije svih ovih godina slušali rijeĉi kritike kako na ono što su njihovi finansijski planovi, tako i na ono što je dio njihovih zarada, odnosno visoke zarade njihovog menadţmenta i svih zaposlenih, a sada kada smo predloţili da kroz zakone da se sve regulatorne agencije s jedne strane ujednaĉe, i sa druge strane da ono što je ekstra zarada, s obzirom da regulišu odreĊene oblasti, onda imamo kolege iz opozicije koji su protiv toga. Naravno, mi moţemo u pojedinim regulatornim agencijama razgovarati na ovaj ili na onaj naĉin, neke smo kritikovali više, neke smo manje. Ajmo svi zajedno da se podsjetimo kada je u pitanju Agencija koja reguliše oblast ljekova da nikada nijesmo imali rijeĉi kritike niti na njihov finansijski plan niti na njihovu djelatnost. S druge strane kaţem, još jedan put, nijesam oĉekivao od kolega iz opozicije da će biti protiv ovog predloga bez obzira što moţemo govoriti o tome da je ušteda manja, bez obzira što moţemo govoriti da ta ušteda nije dovoljna. Dozvolićete u vremenu kada smo samo u posljednjih nekoliko godina 300 mil.€ uštedjeli na onome što su diskrecioni troškovi, ili troškovi Vlade Crne Gore, zaista smatramo da je vrijeme i da regulatorne agencije jednako podnesu taj dio krize, jednak dio tog tereta. Naravno, gdje se principjelno ne mogu sloţiti sa kolegama iz opozicije, a to je pitanje da li je Crna Gora usamljena u ekonomskom prostoru i da li Crna Gora uopšte pripada prostoru Evrope ili pripada prostoru onoga što je globalno trţište. Ne moţemo govoriti da je ekonomska kriza crnogorska izazvana iz Crne Gore. Posjetimo se svi zajedno na ono o ĉemu sam govorio na poĉetku zasijedanja a to je da smo zabiljeţili vrlo visoke stope rasta u jednom periodu. Uvaţene kolege dozvolićete da smo u tom periodu vrlo smanjili ono što je javni dug. 2008. godine imali smo javni dug na svega 23%, ali onoga trenutka kada je poĉela ekonomska kriza, to se moralo osjetiti i u Crnoj Gori, bez obzira što moţemo govoriti da je bankarski sektor na ovaj ili onaj naĉin odgovorio tim ekonomskim izazovima. Dozvolite da i najrazvijenije ekonomije svijeta danas razmišljaju na koji naĉin odgovoriti na krizu, da li je to ono što je bila kejnzijanska škola tokom krize od '29. do '32. '33.godine, da li je to.... Znaĉi, u ovom vremenu zaista je prosto nevjerovatno da takve mjere više ne mgou da donesu efekte kao što su donosile prije 70 ili 80 godina i to upravo zbog toga što je danas ekonomija mnogo drugaĉija, zato što imamo globalizaciju ekonomije, zato što nakon što uĉestvuju razne na bankarskom trţištu jednako uĉestvuju banke iz Amerike i iz Evrope. Imamo potpuno globalizaciju. Za većinu velikih globalnih firmi ne moţete da kaţete koja je njihova nacionalna ekonomija. Još jedanput kaţem ovo su razlozi zbog kojih se ne slaţem sa kolegama iz opozicije, ali u svakom sluĉaju kaţem još jedanput ţao mi je što su i ovom prilikom ispoljili svoju neprincipjelnost. Hvala.
  • Hvala, kolega Sekuiću. Isprovocirao sam ĉak dvojicu iz Demokratskog fronta. Dogovorite se ko će komentar, da li Labudović ili Pavlović. Ko će od vas dvojice? Vi bi trebali da znate, kolega Bulatoviću, to. Izvolite, kolega Labudoviću.
  • Zahvaljujem, gospodine potpredsjedniĉe. Mislio sam da stvarno oćutim ovo izlaganje da bih racionalizovao raspravu. Gospodine Sekuliću, znao sam da ste demagog, ali ste danas prevazišli samoga sebe. Ako Vi stvarno mislite da ĉitava ova zveka koja se podiţe oko 12 do 15 mil.€ treba i hoće da spasi Crnu Goru i ako vi to dokaţete ovoj strani ovamo budite sigurni da ćete imati našu podršku. Ali, nemojte molim vas, ono što su Vam govorile moje kolege, nemojte nas podcjenjivati. U situaciju kada samo jedan vaš tajkun zklao Crnu Goru za 180 mil.€ vi nas nazivate demagozima što smo protiv ovog cijeĊenja, da kaţem, limuna od ove ojaĊene sirotinje koja će da iskapa 12 mil.€. Šta ćete da riješite s time, gospodine Sekuliću? Koji to ekonomski problem, koji to krucijalni problem ekonomske situacije u Crnoj Gori ćete da riješite sa tim parama? Ovo je , gospodine Sekuliću, ono što je najavio vaš premijer probni balon za ono što tek treba da uslijedi. Ovo je samo, znate kada se bolesniku postepeno dodaje anestetik da bi u jednom momentu potpuno oglugao na sve. Prema tome, gospodine Sekuliću, nemojte praviti budale od nas. Ako vam to uspijeva da radite svih ovih godina od graĊana Crne Gore, makar od nas ovdje nemojte to da ĉinite. Ovih 12 mil. ako zaista rješavaju bilo šta u Crnoj Gori evo obećavam vam podršku Demokratskog fronta za ove zakone, ali jeste da nijesmo doktorirali gospodine Sekuliću, ali tolike budale nijesmo, budite sigurni.
  • Hvala, kolega Labudoviću. Izvolite, kolega Sekuliću.
  • Hvala, gospodine potpredsjedniĉe. Uvaţeni kolega Labudoviću, ţao mi je što ste ovom prilikom demostrirali ĉinjenicu da ne poznajete materiju, a sa druge strane ĉinjenicu da nijeste proĉitali ĉak ni ono što su ne samo zakon, nego ĉak i ono što su naše kolege dostavili kao amandmane. Jer da ste proĉitali onda biste vidjeli da oporezujemo sam bruto plate koje su veće od 720 eura. Sada vi meni objasnite koja je...demagogije, kada vi oporezivanje onih viših plata, da ne ţelite da glasate za to, iako ste se ĉitavo vrijeme zalagali za jedan takav principijelan stav, a sada nećete da glasate za to. Uvaţeni kolega Labudoviću, zamoliću vas ubuduće, kada ţelite da polemišete da, prije svega, malo proĉitate nešto od onoga što vam se dostavi kroz struĉnu sluţbu kroz materijale i da vidite o ĉemu razgovaramo. U konaĉnom, što o vama misle, o vašoj politici, o vašem naĉinu rada, graĊani su saopštili na naĉin koliko je njih došlo na protest. Moramo da razumijemo da ova Vlada ţeli da teret krize prebaci jednako na sve, da oni koji imaju više i plate viši porez, oni koji imaju manje biće socijalno zaštićeni. To je upravo ona demagogija o kojoj sam ranije priĉao. Vi se zalaţete, vaša partija se zalaţe, zato se sada otpuštaju sa posla. Ne, mi smatramo da u vremenu krize ljude treba zaštititi, a ne ostavljati ih na ulice. Kaţem još jedanput, izbori su najbolje mjerilo što o vama, vašoj politici i vašim rijeĉima misle graĊani Crne Gore. Hvala.
  • Na vaše izlaganje se za komentar javio kolega Bojanić. Izvolite.
  • Hvala. U onom dijelu, uslovno reĉeno, kako ste je nazvali, demokratsku priĉu da smo se zalagali za progresivno oporezivanje pa će se teret krize prenese na one koji imaju da plate, mogu da kaţem i da vas ponovo pitam, ne znam koji put vas već pitamo, ali to nikako da ĉujete, šta ste uradili da naplatite 216 miliona eura poreskog duga? Šta ste uradili da naplatite 12 miliona duga za koncesiju? Ko je snosio odgovornost što je 30 miliona eura nenamjenski trošeno po Izvještaju Drţavne revizorske institucije? Šta ste uradili da se naplate porezi i doprinosi za oko 30.000 ljudi koji primaju neto plate a ne doprinose? Onoga momenta kada riješite te probleme, to smo vam mi rekli, da ovaj set mjera treba da ide zajedno, ali prvo da se uĉini sve da se naplati od onih koji su već duţni, od onih koji su imali i te kako velike benefite, od njih naplatiti poreze, pa onda tek traţiti od graĊana da budu solidarni i da oni od tih svojih prosjeĉnih plata dodatno podnesu teret krize. Sve dok ovo ne uradite, nemojte oĉekivati od nas da se solidarišemo sa vama i da se pecamo na vašu udicu da ste vi navodno zaštitnici graĊana Crne Gore, a mi smo, eto, ti koji sada traţimo veće poreze da se od njih naplate. Opet, kao i hiljadu puta do sada, okrećete teze. Traţim jasan odgovor ko su ti duţnici, ko su najveći duţnici poreskog duga. Ni to ne moţemo da znamo. Šta ste uradili da naplatite? Ĉujemo iz nekih medija nezvaniĉne informacije da je neko duţan milion, neko tri, neko se sudi za milion i po duga...
  • Prijavilo se još deset poslanika, tako da moramo biti ekspeditivni. Izvolite, kolega Sekuliću.
  • Hvala, gospodine potpredsjedniĉe. Uvaţeni kolega Bojaniću, sloţićemo se veoma lako oko toga da sve ono što je dug prema drţavi treba naplatiti. Da ne bude nikakve dileme, ekonomska kriza, ono što je negativan efekat ekonomske krize jeste i lošije poslovanje u svim strukturama, bez ikakve dileme. Sa druge strane, moramo biti svjesni toga da sama naplata poreskog duga dovešće ne samo u tešku situaciju dio privrede i dio preduzetnika nego će mnogi od njih morati da idu u steĉaj. Sloţićemo se sa druge strane da se sve to ne moţe uraditi preko noći. Govorimo o raskidanju ugovora o koncesijama, govorimo o raskidanju ugovora sa zakupcima. Sa druge strane, napravljena je evidencija svih poreskih obveznika. U tom dijelu, imamo obećanje i od ministra finansija i od premijera da u tom dijelu neće biti onih koji su povlašćeni, odnosno da će za sve ono što je pitanje naplate onoga što se duguje drţavi biti u skorije vrijeme ureĊeno. U svakom sluĉaju, ovo je onaj dio koji se odnosi na rashodnu stranu, ali svakako pod lupom mora da bude posebno prihodna strana budţeta. Hvala.
  • Hvala i vama. Sada je na redu kolega Stanić, a neka se pripremi kolega Škrelja.
  • Uvaţeno predsjedništvo, dame i gospodo poslanici, poštovani graĊani Crne Gore. Gospodine Ţugiću, vjerujem da vam je laknulo kada ste vidjeli gospodina Bojovića i mene danas u Skupštini, jer vjerujem da je u Vladi nastao haos i uzbuna kada su mediji objavili da su u decembru mjesecu u Pljevljima samo tri dana bila sa normalnom koncentracijom PMD 10 ĉestica. Evo, vidite, ima preţivjelih. U Crnoj Gori su nekada postojali ljudi koji su znali, kako se to govorilo, da salijevaju stravu ĉovjeku koji strekne od neĉega. Vjerujte da nijesam plašljiv ĉovjek, ali kada sam jutros oko pola deset dolazio u Skupštinu i vidio ove kordone policije oko Skupštine, streknuo sam. Znate li zašto? Prva pomisao je bila da se ovdje desio nekakav puĉ, da je predsjednik Skupštine uhapšen, ovo neslaganje oko predsjedniĉkog kandidata i, vjerujte, uplašio sam se. Onda mi je palo na pamet da su ovdje najavljeni protesti Unije slobodnih sindikata zbog, kako se to struĉno kaţe, kriznog poreza. Znate li kako bi se to narodski reĉeno reklo? Haraĉ, rajo, haraĉ. Odgovor ovog naroda ispred Skupštine danas je bio hljeba, hljeba, gospodaru, nevidjesmo davno hljeba. Još po vrh svega toga ide licemjerje i kaţu ne mogu da se dijele plate, penzije, socijalna davanja, ako se ne uzme taj haraĉ. Pri tome se brkaju uzroci i posljedice. Meni ova vlast liĉi na ljekara koji 23 godine nije primijetio da njegov pacijent boluje od opake bolesti, a kada su se pojavile metastaze onda mu propisuje aspirin. Nije problem ovdje u ekonomskom konceptu. Zapravo jeste. Ako imate neoliberalni koncept 20 godina ili 15, ili ne znam koliko je trajao, dakle imate jednu neuspješnu vlast, jedan koncept koji je propao, pa ne moţe to ,,puj pike” ne vaţi. Ta vlast treba da ide u opoziciju, i to je jedino rješenje. Ta vlast je bila vlasnik i samo ti vlasnici i suvlasnici Crne Gore za ove 23 godine su sproveli pljaĉkašku privatizaciju. U decembru su raĉuni za struju bili duplirani. Onda nas je u januaru iznenadio snijeg i trećina Crne Gore ostala 15 dana bez struje. Nekad su nam godine poĉinjale u januaru, a sad nas iznenadi snijeg u januaru. Dok se god ne eliminišu crne rupe u ekonomiji Crne Gore ne moţe se zakrpiti ništa, evo, samo da pomenem KAP. Jutros, kada sam dolazio u Skupštinu, aktivisti Unije slobodnih sindikata su nam dijelili letke. Znate li šta piše šta je prvi zahtjev u tom letku? Izlazak opozicije iz Skupštine iz svih institucija vlasti. Niko to ovdje iz opozicije nije pomenuo, a ja kao poslanik sa najduţim opozicionim staţom u Crnoj Gori moram da kaţem da, naţalost, u Crnoj Gori nema opozicije. Nema je jer nije jedinstvena. Da je ima i da je jedinstvena, poslije one kraĊe i otimaĉine volje graĊana Crne Gore na izborima u Nikšiću, mi smo morali da napustimo i Skupštinu Crne Gore i skupštine Podgorice i Andrijevice i Nikšića, tamo gdje se ne poštuje demokratski izraţena volja graĊana. Umjesto toga, mi smo pristali da sudjelujemo u ovome i bojim se da će vrijeme koje slijedi i ono što će se dešavati po malo ići krivica i na našu adresu. Znate, ima ona emisija, sjajna, sarajevska, Lud, zbunjen, normalan. Po malo mi Crna Gora liĉi na drţavu u kojoj se više ne zna ko je lud, ko je zbunjen, a ko je normalan. Tamo ima jedan izraz koji ĉesto upotrebljavaju kada treba neko da ode, kaţu - razguli. Mislim da je vrijeme da ova Vlada razguli i da ode. Hvala.
  • Hvala i vama, kolega Staniću. Kolege, molim vas, ko hoće da komentariše neka se elektronskim putem prijavi jer kada mašete mislim da mene podrţavate, tako da iskoristimo ovu tehniku za koju smo dali velike pare. Sada ima rijeĉ kolega Škrelja, a neka se pripremi ili kolega Damjanović ili koleginica Popović.
  • Hvala, gospodine potpredsjedniĉe. Uvaţena Skupštino, dame i gospodo poslanici, uvaţeni ministre sa pomoćnikom, uvaţene graĊanke i graĊani Crne Gore, Današnju raspravu tj. dosadašnju su obiljeţile "teške rijeĉi" i kvalifikacije kao što su kriza, krizni zakoni, krizni porezi, bankrot drţave, bankrot, udar, udarna, nezavidni poloţaj naših graĊana, pljaĉka, mafija, organizovani kriminal, odreĊene cifre novaca iznesene iz drţave, skrivene, toboţe, na odreĊenom mjestu, nema ko da ih vrati, raskidi politiĉkih koalicija, predsjedniĉki izbori, ĉini se mrak. Mislim da su se i ljudi koji su protestvovali ispred Skupštine, plašeći se neostvarenih ţelja pojedinica iz opozicije, pjevajući razišli zadovoljni nama i mjerama koje Vlada preduzima, a nikako onim što su oĉekivali od opozicije. Naravno, opozicija iz poznatog arsenala municije, bez laţne, znaĉi školske i u nedostatku pravih ţivotnih argumentacija, sa problematikom koja je predmet rasprave po ovoj taĉki dnevnog reda, mislim da su i ovoga puta pokazali pravo lice. Savremena tehnologija donijela nam je novi naĉin komunikacije tj. elektronsku poštu, sms poruke i društvene mreţe koje nam olakšavaju, ubrzavaju i pojednostavljuju svaki vid saradnje, ali kriju i brojne zamke kojih mnogi mi korisnici nijesmo svjesni ili ih ne shvatamo previše ozbiljno. IzmeĊu ostalog, ovi savremeni tehnološki prenosioci informacija ponovo vraćaju trţište sa usmene na pisanu komunikaciju, pa samim tim otkrivaju našu elementarnu pismenost ili nepismenost, pogotovo ovo vaţi za nas poslanike. Danas u novom dobu, ovakva komunikacija u drţavnim sluţbama, lokalnim, kao i u privatnom sektoru poslovanja, ostavlja nam prostora za stvaranje i uoĉavanje novih prihoda koje moţemo usmjeriti na neke nam druge bitnije stvari. Kada to kaţemo, mislimo na uštedu novca i vremena, jer ovakvim naĉinom obrazovanja, poslovanja, komunikacije svako od nas moţe za kratko vrijeme završiti neki posao, obaviti neku radnju za koju nam je nekada trebalo daleko više vremena, prostora i mehanizma do njene realizacije. Zato je ulaganje u sve aspekte elektronske komunikacije u stvari ulaganje u dobitak kako i nas samih tako i firme gdje radimo i djelatnost kojom se bavimo. Isto tako, inoviranje regulatornog okvira za oblast telekomunikacija i radio-difuzije radi usklaĊivanja sa EU standardima predstavlja vaţan zadatak definisan procesom stabilizacije i pridruţivanja ka Evropskoj uniji. Crna Gora stvara poĉetne uslove za kreiranje i voĊenje politike u oblasti sektora elektronskih komunikacija, audiovizuelnih usluga u skladu sa EU principima i smjernicama. Ne treba zaboraviti ni obaveze preuzete od strane Crne Gore kao ĉlanice Savjeta Evrope. Pri tome, posebno treba istaći obaveze vezano za primjenu Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, kao i niz drugih instrumenata kojima se zemlje ĉlanice obavezuju da usvoje i primjenjuju standarde vezane za slobodu izraţavanja i informisanja, o prekograniĉnoj televiziji, o nezavisnosti i funkcionisanju regulatornih organa u oblasti radio-difuzije, o mjerama za podsticanje pluralizma medija, o garantovanju nezavisnosti javnog elektronskog emitovanja itd. Mi analiziramo postojeći zakon vodeći raĉuna o preporukama Evropske komisije, vodeći raĉuna o novoj legislativi Evropske unije. Svaka drţava, institucija, odnosno socijalna grupa u posljednjih deset godina mijenja naĉin svoje interakcije sa ciljevima te norme. Kao što ste mogli da primijetite, znam, gospodine Daniloviću, da vi nijeste pripremili materijal za ovu taĉku dnevnog reda, radi se o Zakonu o elektronskim komunikacijama. Vama je to strano jer ste nauĉili samo da priĉate ono što mislite da ima odreĊene efekte, ali treba se pripremiti za taĉke dnevnog reda. Hvala.
  • Hvala, kolega Škrelja. Bilo je vrlo edukativno, kao profesor univerziteta to mogu reći. Izvolite, koleginice Popović. Neka se pripremi kolega Duković.
  • Imam komentar na izlaganje gospodina Sekulića, molila bih ga da se zadrţi malo u sali, gro moje diskusije biće na njegovu diskusiju. Ovdje su se sada ĉule neke teze od gospodina Sekulića koji je, prije svega, rekao da je opozicija protiv oporezivanja visokih zarada što, zaista, mislim da ne stoji. To je jedna teza. Drugo, gospodin Sekulić je rekao da su oni apsolutno protiv otpuštanja radnika i da apsolutno ţeli da se poreski dug naplati, ali da je situacija takva da se poreski dug ne moţe naplatiti jer je privreda nelikvidna. Postavljam sada pitanje gospodinu Sekuliću i vama, prije svega, ministre finansija, i prije sam vas pitala i sada ponovo pitam, kako poslije 23 godine vaše vladavine se moglo desiti da se stvori dug od preko 200 miliona eura poreskog duga, pri ĉemu ste, to sam prije zaboravila da vam kaţem, preko 100 miliona otpisali poreskog duga? Kakav ste poslovni ambijent stvarali i kako je moguće da imamo nelikvidnost privrede? Kako je moguće da sve osim ovog poreskog duga kojeg imamo danas imamo i neke privredne subjekte ĉiji su osnivaĉi lokalne samouprave kao, pomenuću, s obzirom da sam i odbornica u Skupštini Glavnog grada, Dioniĉarsko društvo "Putevi" koji imaju poreski dug, gospodine ministre finansija, znaĉi neplaćene obaveze po osnovu poreza i doprinosa u iznosu od 1.700.000 eura, i to preduzeće je dovedeno pred steĉaj i 150 radnika ostaje na ulicama, 150 porodica će ostati bez hljeba. Ona vaša briga, kako ste rekli, o radnicima i o graĊanima Crne Gore, evo kakva je. Da li će ti radnici otići na Biro poslije dugo godina rada sa 50 eura mjeseĉne nadoknade za naredne dvije godine? Znamo da je preduzeće Putevi bilo jedno od najperspektivnijih i najproduktivnijih preduzeća Glavnog grada i preduzeće koje je svakako obavljalo svoje poslove iz svoje nadleţnosti onako kako je trebalo i da to preduzeće obavlja poslove od javnog interesa i da se u tom smislu i finansira jednim dijelom iz budţeta Glavnog grada. Da li to neko hoće smišljeno da zatvori to preduzeće? Molila bih vas sa pozicije ministra finansija da apelujete na izvršnu vlast Glavnog grada, prije svega na gradonaĉelnika Podgorice gospodina Mugošu, da uĉini sve da ovo preduzeće ne poĊe u steĉaj već da nastavi da obavlja svoju djelatnost onako kako treba. Znamo da to preduzeće ima jako vrijednu imovinu, znamo da ima upravu zgradu koja se nalazi u sred centra Podgorice. Pitam vas da li neko ţeli da tu imovinu privatizuje i uzme za neke jeftine pare i da privatnici uzmu da rade poslove koje radi preduzeće Putevi? Hvala.
  • Zahvaljujem, gospodine potpredsjedniĉe. Koleginice Popović, samo nekoliko stvari. Govorio sam o tome da su kolege iz opozicije vrlo neprincipijelne zato što su se zalagale, a takvih glasova se ĉulo danas, ... opoziciji, zalagale su se, s jedne strane, za otpuštanje iz javnog sektora, a mi smo rekli ne, ne ţelimo da otpuštamo iz javnog sektora. Naprotiv, finansiraće se i program odraĊivanja pripravniĉkog staţa za visokoškolce koji je teţak nekih 10 miliona eura, znaĉi onoliko koliko se od ovog kriznog poreza oĉekuje kao pozitivan efekat, jer smatramo da svima treba pruţiti jednaku šansu. S druge strane, ne moţete me ubijediti da onda kada smo izašli sa progresivnom stopom oporezivanja pod koju će potpasti samo oni koji primaju preko 720 eura bruto zarade i umjesto oporezivanja 124.000 graĊana biće oporezivano samo 44.000, znaĉi onih sa većim primanjima. Upravo zato što su se takve ideje ĉule iz klupa opozicije ranije, zaĉudilo me je zašto danas nećete da glasate. Samo u tom dijelu smatram da ste vrlo neprincipijelni, govorim kao opozicija, ne vama liĉno nego kaţem da je opozicija vrlo neprincipijelna kada govorimo o progresivnom oporezivanju, s jedne strane, ali kada se to ponudi kroz dokument onda nemaju snage da kaţu da, to je to, i na taj naĉin ţelimo da ono što je teret krize jednako rasporedimo na sve. Naravno, govorio sam oko toga, vi ste naveli jedan primjer gdje je utvrĊen poreski dug i poreski dug treba da se naplati, zna se ko je osnivaĉ javnog preduzeća i zna se na koji naĉin se to naplaćuje. Samo govorimo da taj poreski dug nije samo u onom dijelu koji se odnosi na privatna preduzeća, nego taj poreski dug moţe isto tako da bude i poreski dug lokalnih samouprava. Zaista mi je ţao što poslovniĉki nećete imati mogućnost da mi odgovorite, nekom drugom prilikom. Hvala.
  • Hvala, kolega Sekuliću. Ja ću odrediti da li ima pravo ili nema. Izvolite, koleginice Popović.
  • Gospodine Sekuliću, treba da vam ispunim ţelju da vam odgovorim. Prije svega, hoću da vam kaţem da ste vi traţili ovim zakonom da se oporezuju prosjeĉne zarade. Mi smo traţili našim amandmanom da se oporezuju visoke zarade. Vidjeću vas sada kako ćete glasati za amandman SNP-a, prvo to. Drugo, navela sam primjer, gospodine Sekuliću, jednog preduzeća ĉiji je osnivaĉ Glavni grad. Kako je moguće da i Glavni grad, jedna lokalna samouprava i vi kao Vlada, a tu ste, vršite vlast preko 20 godina, sistematski uništavate jedno javno preduzeće koje radi poslove koji su od interesa, velikog interesa za lokalnu samoupravu? Kako je moguće da je neko dozvolio da takvo jedno preduzeće koje je osnovao Glavni grad duguje 1.700.000 eura po osnovu poreza i doprinosa, gospodine Sekuliću? Kako je moguće da se dozvoljava da imovina tog javnog preduzeća koje je deoniĉarsko društvo treba da pripadne nekom privatniku, da to neko kupi kako bi se naplatili porezi i doprinosi? Toliko. Hvala lijepo.
  • Hvala, koleginice Popović. Sada je na redu kolega Duković, a neka se pripremi koleginica Bošnjak. Izvolite.
  • Gospodine potpredsjedniĉe, sada ste prekršili Poslovnik o radu Skupštine Crne Gore. Kada je uvaţena koleginica Popović u svojoj diskusiji govorila, pomenula je poslanika Sekulića, i on je odgovorio. Po Poslovniku o radu Skupštine ona nije imala pravo na repliku. Molim vas, vodite raĉuna o Poslovniku Skupštine. Hvala.
  • Đe se izgubi crnogorsko dţentlmentstvo? Izvolite, kolega Dukoviću.
  • Zahvaljujem, gospodine potpredsjedniĉe. Gospodo poslanici, uvaţeni ĉlanovi Vlade, Pokušaću da se vratim na dnevni red, na one predloge zakona koji su danas na dnevnom redu. Reći ću na samom poĉetku da tri izmjene zajedniĉki karakterišu predloţene izmjene u setu zakona koji je danas ovdje pred nama na dnevnom redu. Prva izmjena tiĉe se viškova prihoda koja ostvaruju agencije u svom radu i one će ubuduće predloţenim zakonskim rješenjem biti sastavni dio budţeta Crne Gore. Ono što treba napomenuti ovom prilikom jeste da agencije do sada nijesu bile korisnici budţeta Crne Gore, da su prihode za svoj rad ostvarivali iz sopstvenih izvora zakonom definisanih. Ono što je bilo znaĉajno, što se odnosi na današnje predloţene izmjene zakona jeste da su viškove koje su one ostvarile u svom radu one same raspolagale tim viškovima, u skladu sa zakonom. MeĊutim, sada se predlaţe da se ti viškovi ubuduće uplaćuju u budţet Crne Gore. Ono što je još vaţno istaći ovom prilikom jeste da se ovom mjerom ne ugroţava rad agencije jer se ne tiĉe njihovog rada, tiĉe se samo onih viškova koje oni prikaţu. Druga znaĉajna karakteristika predloţenih izmjena jeste rok trajanja ove odluke. Predloţenim zakonskim rješenjem ona je ograniĉena na dvije godine, znaĉi do 1.01.2015. godine, vjerovatno će u ove dvije godine efekti ekonomske krize biti manje izraţeni na našu ekonomiju. Nadam se da će nastati potreba za ukidanjem ovih potreba. Treća karakteristika jeste brzina stupanja na snagu ovih odluka. Naravno, to je razumljivo jer u ovakvoj ekonomskoj krizi treba donositi i brze odluke. Ono što bih se sloţio sa nekoliko poslanika koji su ovdje izlagali jeste da mjere ekonomske štednje koje se uvode i ovdje nijesu mjere koje uţivaju popularnost. One ne uţivaju popularnost ni kod onih koji ih donose, ne uţivaju popularnost ni kod onih na koje se odnose. Svi smo svjesni ĉinjenice da svako stezanje kaiša dodatno opterećuje i svakog graĊanina, svaku porodicu, opterećuje na ionako tešku materijalnu situaciju. Isto tako, vjerujem da smo i svi svjesni da je i Vlada izraĉunala svaki efekat moguće krize i da će uraditi i radi sve na tome da efekti krize koji su svugdje u svijetu prisutni budu što manje i primijećeni u Crnoj Gori. Ako se upitamo zašto sve ove mjere, naravno mjere su samo da bi se oĉuvala stabilnost budţeta, a znamo da ĉuvajući stabilnost budţeta, odnosno finansija jedne drţave, najbolje ĉuvamo i ukupnu stabilnost drţave. Ako nam budţet nije stabilan, onda ni drţava nije stabilna. Ţeleći da izbjegnemo sve one situacije u koje su se našle odreĊene zemlje, i to mnogo jaĉe i razvijenije ekonomije nego što je naša, moramo uvoditi ove mjere da bi, ipak, situacija bila stabilnija i da bi se ova kriza mogla na mnogo bolji, na mnogo efikasniji naĉin prevazići. TakoĊe, moramo pokazati ozbiljnost prema našim evropskim partnerima, jer ako se znamo ponašati u ovoj ekonomskoj krizi onako kako se ponaša sav svijet, a to je štednja, onda je normalno da će to biti još jedan dodatni korak, još jedan stimulans, još bolji stimulans ka putu ka Evropskoj uniji. Ĉesto se pitamo da li uvoĊenje mjera štednje ili ne. Treba se upitati koje su to zemlje u svijetu koje još uvijek nijesu uvele mjere štednje. Mislim da ih danas u svijetu nema. Svaka drţava u svijetu je danas uvela sistem štednje, pa nije ništa novi i što se radi u Crnoj Gori i u svim drugim drţavama. Ono što treba istaći, da su i mnogo razvijenije zemlje sa razvijenom ekonomijom uvele mnogo drastiĉnije mjere štednje nego što je to uradila Crna Gora. Što se tiĉe predloţenih izmjena o kojima sada raspravljamo, hoću samo da naglasim da su to mjere koje uopšte ne utiĉu na standard graĊana, ni na bilo koji naĉin utiĉu na rad regulatornih agencija. One samo onaj višak sredstava koje one ostvare budu dio budţeta, a budţet znamo da koriste svi graĊani. Znaĉi, višak sredstava koje ostvare ove agencije, biće dio budţeta, odnosno biće sredstva za izmirenje potreba svih graĊana. S tim u vezi, vjerujem da ove predloţene izmjene ovih šest zakona, trebamo svi podrţati. Zahvaljujem.
  • Hvala vama. Izvinite zbog prekida. Milan Kneţević sada ima rijeĉ, neka se pripremi kolega Neven Gošović. Izvolite.
  • Zahvaljujem, gospodine potpredsjedniĉe, Poštovani gospodine Ţugiću, gospodine Rašketiću, uvaţeni graĊani Crne Gore, S obzirom da ova današnja rasprava, uz sve uvaţavanje, ima neku komemorativnu konotaciju, postavio bih jedno retorsko pitanje i za sve graĊane Crne Gore, i za nas poslanike, i za Vladu. Tuţni skupe, jeste li zadovoljni? Danas po drugi put radimo rebalans, a koliko će ih biti u ovoj godini veliko je pitanje, i to u atmosferi opravdanih graĊanskih protesta, jer graĊani Crne Gore više ne mogu da steţu kaiš kako se to blago izrazio sedmostruki premijer Đukanović, i više nema mjesta na njihovim stomacima osim da ga stegnu oko vrata. Stvarno mislim da nije ni nuţda da izvršimo neko kolektivno samoubistvo. Zato bih volio da nam gospodin premijer ako gleda ili sluša ili ako mu neko od vas prenese, ako uopšte i smije ko da mu prenese, da nam objasni, kako on steţe kaiš. I ţao mi je što demonstranti danas ispred Skupštine zajedno sa mnom i sa opozicionim poslanicima koji su bili, nijesu otišli do mjesta stanovanja gospodina Đukanovića, ispred Gorice, da nam se obrati na terasi ili makar sa terase da nam pokaţe njegov kaiš da vidimo koliko ima rupa na njegovom kaišu i kako se on bori sa mjerama ekonomske krize, a ubijeĊen sam i kad bi pokazao njegov kaiš, da bi njegova cijena bila mnogo veća od onih otpremnina koje se dobijaju iz Fonda rada a iznose 1920 evra. Ko je kriv što smo se našli u ekonomskom, socijalnom i institucionalnom i svakom drugom beznaĊu, i što sigurnim koracima stiţemo Grĉku. Da nijesu ovi radnici koji su danas protestovali ispred Skupštine, da nije ova antidrţavna opozicija sklapala kriminalno katastrofalne privatizacione ugovore po podgoriĉkim kafićima uz jack daniels i martel, koji su nas zavili u crno, i sad samo ĉekamo da se aktiviraju višemilionske garancije za KAP, dok otplaćujemo već aktivirane euro po euro od elektriĉnih brojila, kablovske televizije i telefonskih kartica. I što je rješenje, poštovani gospodine ministre? Ko treba da odgovara za ove štetne privatizacione ugovore koje smo sklapali po podgoriĉkim kafićima? Treba li da uhapsimo i procesuiramo konobare iz Granda, jer su sluţili pijane goste, jer trijezan ĉovjek ne moţe zakljuĉiti onako katastrofalan privatizacioni ugovor sa KAP-om? Postoji li više uopšte prostora za oporezivanje crnogorskih graĊana a da to nije još i oporezivanje vazduha i spavanja? Nema. Ostalo je još da uvedemo porez na vazduh i spavanje ili bolje reći i nesanicu, pošto 90% graĊana Crne Gore ne moţe ni da zaspi od muke, ne znajući kako će da preţive naredni dan zajedno sa svojom porodicom. A šta je sa onih 20 porodica ĉije bogatstvo u septembru po nekim podacima iznosi dvije milijarde evra, dok je ukupan crnogorski dug u septembru iznosio 1.700.000.000 evra. Ko su ti ljudi? Znate li imena tih 20 Crnogoraca koji su uspjeli da u ovih 20 godina zarade 2 milijarde evra? Oĉekujem od sedmostrukog premijera da nam da primjer i navede imena tih ljudi, da nas oni nauĉe kako da štedimo, kako da izaĊemo iz ekonomske krize i da nam bude primjer. Neka upravo ti ljudi podnesu, gospodine Ţugiću, teret ove ekonomske krize i pomognu crnogorskoj drţavi tako što će investirati ove 2 milijarde evra i onih 6 milijardi evra o kojima je govorio gospodin Đukanović, da ih vrate sa onih egzotiĉnih ostrva i destinacija ĉija imena mi ne umijemo ni da izgovorimo. Ponovo pitam, zašto gospodin Đukanović nije uspješan u voĊenju Crne Gore kao što je uspješan u privatnom biznisu? Pa on ili njegova porodica ima fakultet, ima banku, ima rudnike, ima hotele, ima poslovne objekte, ima stambene objekte, najbolje da gospodin Đukanović, odnosno njegova porodica poĊe u steĉaj, tako ćemo se najlakše naplatiti, ĉitava Crna Gora. Zašto tako jedan uspješan ĉovjek, premijer, pobjedniĉkog duha kao što je bila jedna knjiga u prethodnom periodu, nije tako uspješan i kad vodi drţavu Crnu Goru? Zašto drţava nije spremna na primjeru racionalnosti da da primjer graĊanima Crne Gore? Zašto nijeste objedinili predsjedniĉke i lokalne izbore i tako uštedjeli 1.200.000 evra, nego licitiramo, odnosno licitiraju gospodin Krivokapić i Đukanović moţe li Filip dva ili tri puta, i ĉekate potvrdu glavnog Odbora DPS-a, da kaţu Filipu moţe li tri puta da bude predsjednik i da se kandiduje. Da li mi imamo novca za ove predsjedniĉke izbore ili ćemo iz duga organizovati ove predsjedniĉke izbore koji nas ĉekaju 9.marta, isto kao što imamo za lokalne izbore? Moliću još za 20-tak sekundi. Znaĉi, da li imamo novca za lokalne izbore u Andrijevici i Nikšiću? Ako već imate novca, ţelje i volje da vještaĉki izazivate krizu u Andrijevici i Nikšiću i ponovo vodimo i tjeramo graĊane Crne Gore na nove izbore. Mi smo predloţili set od 14 zakona, pominjao sam već u sredstvima javnog informisanja da je potrebno oporezovati finansijske transakcije, višak stambenog prostora. Imamo 29.500 slobodnih stanova u Crnoj Gori, a ovamo mladi braĉni parovi ţive kao podstanari na periferiji. Za koga su graĊeni ti stanovi? Da li su ta sredstva za izgradnju tih stanova u stvari pranje novca? Ko su ljudi koji su napravili 29.500 slobodnih stanova, 29.500 slobodnih stanova dok se ĉitava Crna Gora nalazi na ivici krize. I završavam, treba ukinuti taksu euro po euro, i uvesti progresivni metod oporezivanja, a ne linearni. Naţalost, nemam više vremena, a zaista bih sa zadovoljstvom polemisao oko ovoga. Zahvaljujem.
  • Zahvaljujem. Idamo dalje, kolega Gošović ima rijeĉ, neka se pripremi kolega Damir Šehović. Izvolite.
  • Zahvaljujem, potpredsjedniĉe. Uvaţena Skupštino, predstavnici Vlade, Na nedavno odrţanim parlamentarnim izborima Crna Gora je odluĉila da nastavi sigurnim putem naprijed. Putem koji vodi u novi, viši kvalitet ţivota crnogorskog društva, putem kojim se stvaraju uslovi za viši nivo ţivotnog standarda svakog pojedinca i svake porodice u našoj zajednici. Ovo su, poštovani graĊani, uvodne rijeĉi premijera Đukanovića u njegovom ekspozeu mandatara za sastav Vlade Crne Gore podnesenim ovom parlamentu 04. decembra 2012. godine. A sada je valjda svakome jasno da poĉetak tog Vladinog puta nema ništa zajedniĉkog za stvaranje uslova za viši ţivotni strandard graĊana. Budţetsku godinu Vlada je zapoĉela uskraćivanjem prava na usklaĊivanje penzija u skladu sa Zakonom o penzionerima u Crnoj Gori u 2013. godini. I ne samo da su im te penzije umanjene za procenat od 3,3% već će njihova osnovica za usklaĊivanje penzija u 2014. godini biti umanjena za taj procenat. Dakle, biće dvostruko oštećeni. Druga mjera otpoĉeta je novim nametima na zaposlene graĊane u vidu povećanja stope poreza na dohodak fiziĉkih lica, o kom zakonu smo obavili naĉelnu raspravu u ovom parlamentu. Bez obzira na predloţene amandmane poslanika Jelića i Šehovića, to je samo put da u Crnoj Gori imamo puno više siromašnih, a posebno te mjere imaće za posledicu dalje ekonomsko zatiranje srednjeg društvenog sloja koje bi trebalo da predstavlja pokretaĉku snagu svakog društva. Jer osnovica mjeseĉne neto plate, zarade od 480 eura ne predstavlja visoka primanja da bi trebala da predstavlja osnovu za uvoĊenje novih dodatnih poreza, a da ne govorimo da bi to trebalo da budu krajnje mjere. Sa druge strane, bogataši u Crnoj Gori neće biti u obavezi da makar dio ekstra profita vrate Crnoj Gori, jer Vlada oĉigledno ne namjerava da predloţi uvoĊenje dodatnog poreza na imovinu i dohodak najbogatijim ljudima u Crnoj Gori. Treću grupu Vladinih mjera sa najmanjim finansijskim efektom svakako predstavlja set predloga zakona kojima se predviĊa da sredstva koja preostanu na raĉunu regulatornih agencija nakon isteka poslovne godine, predstavljaju prihod Budţeta Crne Gore. Set ovih predloga zakona problematiĉan je u pogledu njihove usklaĊenosti sa pravnim sistemom. To se najbolje vidi kada je u pitanju Predlog zakona o izmjeni i dopuni zakona o energetici, a koji predlog zakona na Odboru za zakonodavstvo je podrţan samo sa jednim glasom za. Naime, Zakonom o energetici, odredbama ĉlana 24, propisano je da je Regulatorna agencija za energetiku samostalna neprofitna organizacija, funkcionalno nezavisna od drţavnih organa i energetskih subjekata koja vrši javna ovlašćenja u oblasti energetike. A odredbama ĉlana 45 tog zakona precizirano je iz kojih naknada Agencija za energetiku obezbjeĊuje sredstva za svoj rad i, što je posebno znaĉajno, stavom 7 tog ĉlana utvrĊeno je da se sredstva koja preostanu na raĉunu Agencije nakon isteka poslovne godine u kojoj su obezbijeĊena, prenose u narednu godinu, a naknade za narednu godinu se umanjuju za tu sumu. Pdredlogom zakona kojeg danas razmatramo upravo se mijenja taj ĉlan 45 stav 7, na naĉin da su sredstava koja preostanu na raĉunu Agencije nakon isteka poslovne godine, prihod budţeta Crne Gore. Time se eliminiše mogućnost koju poznaje sada vaţeći zakon, da se naknade za narednu godinu umanjuju za iznos prenesenih sredstava iz prethodne godine, naknada za licence i ostale naknade koje plaćaju subjekti koji koriste usluge ove agencije, što u krajnjem moţe imati uticaja i na visinu cijene elektriĉne energije i na prava graĊana po tom osnovu. Ono što je takoĊe karakteristiĉno jeste da predlozi ovih zakona su koncipirani na naĉin da će se primjenjivati do 01. januara 2015. godine. Shvatili smo na odborima predstavnike predlagaĉa da je namjera prelagaĉa da se ova sredstva, višak ovih prihoda nad rashodima ovih agencija ubiraju u dvije poslovne godine, znaĉi za 2013. i 2014. godinu. Ali, ovakva koncepcija norme praktiĉno znaĉi da će se primjena ovih zakona odnositi samo na finansijsku 2013. godinu ovih agencija. Primjena ovih zakona za 2014. godinu neće biti moguća, jer kada se utvrdi iznos prihoda nad rashodima ovih agencija za 2014. godinu, a to je neka mogućnost da do kraja mjeseca marta 2015. godine ovi zakoni neće biti u primjeni jer će njihova vaţnost prestati do 01. januara 2015. godine, gospodine ministre. Bilo bi interesantno zaista da obrazloţite na koji naĉin će se primjenom ovih odredbi zakona ovako koncipirati, ubrati ovi prihodi, odnosno prenijeti višak ovih sredstava za poslovnu 2014.godinu. Sve ovo govori da će prihodi biti neznatni, šteta će biti mnogo veća sa aspekta kršenja prije svega evropskih standarda kada je u pitanju nezavisnost regulatornih agencija, a i ovako koncipirane norme jasno govore o neozbiljnosti Vlade kada je pripremala predloge ovih zakona koje, po našem mišljenju, ova skupština ne bi trebala da podrţi. Zahvaljujem.
  • Zahvaljujem. Damir Šehović sada ima rijeĉ, nakon njega Goran Danilović. Izvolite.
  • Hvala, gospodine potpredsjedniĉe. Uvaţeni ministre Ţugiću, poštovane kolege, Dozvolite mi da se kratko osvrnem i na ovaj drugi dio paketa mjera koji je Vlada Crne Gore pripremila i koji je uputila ovom visokom domu i da iznesem nekoliko svojih sugestija vezanih za iste. Prije toga bih rekao da mi ipak, da bismo objektivno sagledali okolnosti moramo imati u vidu da o ovom antikriznom paketu mjera govorimo u situaciji kada se ĉitava i evropska pa i naša ekonomija suoĉava sa najvećom krizom od one velike ekonomske krize koja je završena 1933. godine, i da vanredne okolnosti traţe i neke vanredne mjere. I u tom smislu treba razumjeti i kompletnu namjeru i Vlade i motive koji su je vodili kada je predlagala ovakva rješenja. MeĊutim, ono što ţelim da kaţam jeste ĉinjenica da je Vlada u prethodne ĉetiri godine od momenta od kad je ekonomska kriza poĉela da se odraţava na naš ekonomski sistem, već implementirala jedan ĉitav niz mjera, tako da ovo nijesu prve antikrizne mjere koje se usvajaju, već su samo jedne u nizu mjera koje se već evo ĉetiri godine primjenjuju. Podsjetiću vas da je samo u prethodne ĉetiri godine neproduktivna javna potrošnja smanjena za preko 400 miliona eura. To je podatak koji svakako govori o opredijeljenosti Vlade da štedi na pravim pozicijama i opredijeljenost Vlade da smanjujući tekuću javnu potrošnju ostavi više prostora za razvojnu komponentu budţeta. Podsjetiću vas da su diskrecioni rashodi smanjeni i da oni danas iznose u budţetu svega nekih desetak procenata. Podsjetiću vas da su upravo imovinski porezi promijenjeni na insistiranje Socijaldemokratske partije na naĉin što je prepoznata progresivna stopa, kada je rijeĉ o imovinskim porezima budući da se svaki sekundarni stambeni objekat dodatno oporezuje stopom koja je duplo veća od prethodne. Reći ću i to da su u nekoliko navrata smanjivane zarade funkcionerima, reći ću i to da su mijenjani zakoni o letilicama, plovnim objektima itd. Dakle, ĉitav niz antikriznih mjera je prethodio ovim mjerama. Danas smo imali priliku da razgovaramo o takozvanom kriznom porezu na dohodak i sada je trenutno na dnevnom redu ovaj drugi dio mjera koji je vezan za regulatorne agencije. Regulatorne agencije svakako ne vode ekonomsku politiku, ali su kao odgovorne institucije duţne da osluškuju kakva se ekonomska politika u drţavi vodi. Stoga smatram da ako nam je blizak taj princip, a ne vidim razlog zašto ne bi bio, da bi oni trebali da snose svoj dio odgovornosti i da oni bi trebali, dakle, da se ponašaju onako kako se ponaša ĉitavo društvo, a to je pokušaj da se maksimalno uštedi kako bismo odrţali makroekonomsku stabilnost i kako bismo odrţali fiskalnu stabilnost. Dakle, ne smije biti izuzetaka, jer jedino na taj naĉin moţemo ostvariti onu socijalnu koheziju koju mi kao drţava socijalne pravde moramo njegovati. Da li je ovo atak na nezavisnost regulatornih institucija? Rekao bih da ne, jer je veoma opasno ukoliko neĉiju nezavisnost mjerimo debljinom novĉanika. Mislim da su i ljudi koji upravljaju tim institucijama odgovorni pojedinci, pravi profesionalci, tako da ni nakon primjene ovog paketa mjera neću da vjerujem da će oni biti manje nezavisni nego što su bili prije toga. Regulatorne agencije zaista ne postoje da bi ostvarivale profit, i tu se u potpunosti slaţem sa svim kolegama koji su maloprije o tome govorili, ali kada već profit ostvare, onda je red da taj višak prihoda u ovom kriznom momentu ide u budţet, pa da taj iznos se kroz redistributivnu funkciju budţeta vraća poreskim obveznicima, jer je u konaĉnom taj prihod na ovaj ili na onaj naĉin uzet upravo od tih poreskih obveznika. Zato sam siguran da će ova argumentacija biti dovoljna da podrţimo i ovaj drugi antikrizni paket mjera koji je pripremljen od strane Vlade i vjerujem da će to rezultirati time da će taj paket biti usvojen i da će u onim rokovima koji su propisani izmjenama zakona, poĉeti da se primjenjuju. Da li će to biti kraj borbe protiv svih onih devijacija u našoj ekonomiji, rekao bih da ne. Mi tek poĉinjemo da se bavimo ozbiljnim problemima s kojim se naša ekonomija suoĉava, pomenuo sam ih u prvom izlaganju, to su nelikvidnost i spirala javnog duga.Tek nas oĉekuje ĉitav niz mjera koje bi trebalo da budu na fonu pokušavanja rješavanja ovih problema, ali ono što je dobro i ono što je kljuĉno, ono što ovdje treba otvoreno reći, imali smo konstruktivan odnos ministra finansija koji je formirajući radnu grupu koja će se upravo baviti ovim problemima otvorio prostor i za predstavnike opozicije, da i aktivnim uĉešćem daju konstruktivan doprinos što je svakako pokazatelj da se od ovih problema ne bjeţi, već da postoji ozbiljna inicijativa da se oni zajedniĉki rješavaju. Hvala.
  • Zahvaljujem. Kolega Danilović sada ima rijeĉ, neka se pripremi kolega Zoran Miljanić. Izvolite.
  • Gospodine potpredsjedniĉe, uvaţeni graĊani, dame i gospodo, koleginice i kolege, Vi napravite neku neprijatnu situaciju da iako smo oštećena strana, gotovo nam bude neprijatno što ne moţemo malo više da pomognemo. Gotovo da se od svakog od nas oĉekuje da se ţrtvuje i da u tom prinošenju ţrtve izgubi mjeru da spasimo posrnulu privredu. Oĉekivao sam od vas kao kolega poslanika bez obzira što smo u razliĉitim taborima, vi u vladajućoj a ja u opozicionoj, malo više solidarnosti, da moţda kaţemo javno da mi nemamo krivicu zbog ovoga. Ja je ne osjećam i graĊanima to kaţem u lice, potpuno otvoreno. Ovo izgleda ovako mora, vi ste tako ţeljeli. Ovi ljudi su vam ovo prećutno negdje i obećali, bez obzira što ne govore uvijek ono što misle, mogli ste naslutiti da će biti kriza sve jaĉa, da će Đukanović uvesti krizni porez, da ćemo krizirati svi. Uvaţene dame i gospodo, kako ste mislili drugaĉije? Ovo neko mora da plati. Problem je, iako ja ne volim da se poštapam narodnim poslovicama, u tome što smo mi kasno poĉeli da štedimo, a narod kaţe, ne štedi se na praznu vreću. Kako to sad liĉi na nas. Znate šta je problem u stvari, uvaţeni graĊani - što neće ovim stati stezanje kaiša, i moje kolege iz vladajuće strukture znaju da je ovo samo jedan od naĉina. Biće još teţe. Ovo znaju i uvaţeni politiĉki predstavnici manjinskih naroda u Crnoj Gori. Podsjećam njihove sunarodnike a moje komšije, vi više nijeste u vlasti dio koji je nepotreban, nego nuţan dio. Vi uvodite porez svojim prijateljima u Roţajama u Plavu u Ulcinju, tamo gdje se najteţe ţivi, na našu ţalost. Dakle, vi ste obećali oĉigledno pa sada sprovodite tu politiku. Demokratski front vam nudi - preĊite na ovu stranu, pa da sprovodimo drugaĉiju politiku, pa da ne zavlaĉimo ruke u dţepove ljudi po rubovima Crne Gore koji ionako jedva ţive. Jedva, doslovce, ţivi. Govorim ovo kao ĉovjek ĉija porodica najuţa, otac i majka, već 15 dana bez struje ţive, manje od 40 kilometara od glavnog grada. Imali smo struju prije 50 godina. Sramota. Ne zbog toga što je to moja porodica, tamo je pola opštine kolašinske u takvom stanju i niko o tome više ne javlja, to više nije vijest, to je potpuno normalna stvar. I tim ljudima koji su ove zime štetovali zimnice, vi ste prethodno uveli one takse, pa sada krizni porez i sve ostalo. Treba tako, mi smo sve to zaslulţili, mi sami biramo svoju sudbinu i treba konaĉno da se nauĉimo da budemo odgovorni kada biramo. Uvaţeni graĊani, spreman sam da ispoštujem onu preporuku da napustim Parlament. Spreman sam da izaĊem moţda sa svim svojim kolegama, ali hoću prije toga graĊanima koji to od nas traţe da saopštim da ih time nećemo spasiti. Budite sigurni da ćete vi i dalje uredno plaćati ove krizne poreze, da će vam ih Vlada uvoditi dodatno i da vam mi ništa time pomoći nećemo. Ako zavisi od mene, ako mogu svojim napuštanjem institucije parlamenta da vam pomognem, tu sam, ali vi mi objasnite kako. Mislite da će oni voditi pravedniju politiku ako izaĊemo na ulicu. Nijesam vidio da je to nekako jedno sa drugim povezano i da je to do sada bilo tako. Meni se ĉini da bi oni jedva doĉekali da mi izaĊemo odavde i da se prosto onda rašire onako i da vam objasne kako je neophodno i kako se mora uvesti još poreza. Ljudi, znam da je teško, da se nema i da moramo da štedimo, ali nemojte jedni drugima da cijenimo inteligenciju tako nisko. Nemojte da se ne uvaţavamo. Vi znate da mi nijesmo zbog ovoga krivi, da ovo nije normalno i da nije normalna stvar da oporezujemo dodatno plate i da ne treba da se stidimo, makar mi koji pošteno ţivimo od plate, poslaniĉke, ali pošteno. Ne krademo ništa dodatno. Dakle, protiv toga sam da mi oduzimate dodatni novac. Meni mnogo znaĉi, uvaţeni graĊani, 120 evra koje ćete mi uzimati mjeseĉno, neplanirano, jer nemam drugu platu i treću. Imam porodicu, imam kredite, nijesam dobio stan od drţave, nijesam dobio kola sluţbena od drţave, to plaćam svojom platom. I jedva sastavljam kraj sa krajem da ne bih krao, pošteno ţivim, a neko ko je do juĉe ovdje govorio kako su poslaniĉke plate male nedopustivo, sada odjedanput da nije to tako strašno, pa znate kako moramo da štedimo. Oĉigledno vi imate negdje nešto uštekano, ja nemam uštekano. Ĉini mi se da vas znam nekoliko koji imate ovaj isti problem ali nećete da kaţete, da se ne zamjerite predsjedniku Vlade. Lako je predsjedniku Vlade da štedi kada ima odakle. Lako je predsjedniku Vlade da štedi, da poziva na skromnost a sat mu vrijedi 300.000€, uvijek moţe da proda za 100.000 pa da malo izgubi. Ljudi, je li ovo cinizam što sada radim? Jeste, ali ga zasluţujemo svi skupa. Garantujem vam samo jedno, na ţalost vi nama ne moţete obećati da će se sa ovim stati na kraj dodatnim kriznim mjerama. Tek je poĉelo. Uvaţeni graĊani, vi ste gospodari svoje sudbine i nemojte da kukate nad svojim izborom. Ovo mora da se plati. Pili pa platili. Hvala.
  • Zahvaljujem. Kolega Zoran Miljanić, a neka se pripremi Emilo Labudović.
  • Kolege i koleginice poslanice, predsjedništvo, ministre, graĊani Crne Gore, Tri mjeseca su prošla od izbora a već izlazi na vidjelo koliko su obmanuti biraĉi koji su povjerovali vladajućoj koaliciji. Posljedice vaše pogubne politike pogadjaju sve gradjane Crne Gore kojima uskraćujete pravo na ţivot dostojan ĉovjeka. Pitam vas na kom ste to predizbornom skupu pominjali nove poreze, nove namete na sirotinju. Zar nije bilo priĉe o tome da će poslije još jedne vaše pobjede, samo ako vam se još ovaj put povjeruje, prestati stezanje kaiša i poĉeti oporavak? Dokle više? Vi ste, gospodo iz vlasti, prouzrokovali tešku ekonomsku situaciju i pokazali da nijeste sposobni da izvuĉete zemlju iz krize. Nećete to uspjeti ni uvodjenjem kriznog poreza. Gospodo, oporezujte enormne prihode, a ne minorna primanja penzionera, radnika i graĊana koji jedva sastavljaju kraj sa krajem. Uzimate euro po euro, vama sve bolje a gradjanima sve gore. Sada predlaţete jedan porez kao krizni, a već se najavljuju novi, poput povećanja PDV-a i ko zna šta još spremate. Po graĊane sigurno ništa dobro. Stalno povećanje poreza i nestabilna fiskalna politka, da li mislite da ćete tako privući investitore? Da li mislite da je nedostatak vladavine prava i na njoj zasnovane pravne drţave, odgovarajući poslovni ambijent za investitore? Privlaĉenje stranih investicija, omogućavanje domaćim preduzetnicima da stvaraju u uslovima bez monopola i korupcije, otvaranje novih proizvodnih radnih mjesta, na taj naĉin se, gospodo iz vlasti, puni budţet, a ne nametima na graĊane. Nadate li se da ćete opet izvan institucija i bez pitanja graĊana uspjeti da rasprodate još nešto ili da izvedete neki magiĉni potez kojim ćete zaduţiti i praunuke? Jasno je da Vlada mjesec i po poslije formiranja nema viziju kako da izvede crnogorsko društvo iz ekonomskog ponora u koji ga je gurala u protekle dvije decenije. Prije neki dan je objavljeno da je Vlada sama sebi vratila sopstveni program rada na doradu. Ima li bolje potvrde da Vlada ne zna šta radi i šta da radi, ali i dalje radi upravo to što ne zna. Pozitivna Crna Gora se zalaţe za uvodjenje progresivnog oporezivanja, što znaĉi da oni koji imaju više treba da plaćaju više, a da većina gradjana Crne Gore koji nemaju odakle da plaćaju dodatne poreze budu oslobodjeni od ovih vaših nameta. Zato mi ovo vaše paniĉno oporezivanje i najavljivanje novih nameta ali i uporno drţanje poluga vlasti sve više liĉi na pokušaje da se procesi utvrĊivanja odgovornosti za ovakvu situaciju odloţe, uspore, pa dok se izdrţi, nego da se rješavaju konkretni problemi. GraĊani više ne mogu da ĉekaju. Zbog nedostatka elektriĉne energije u Crnoj Gori u 21. vijeku, graĊani u pojedinim opštinama su prinuĊeni da za grijanje koriste agregate, što je u nekoliko sluĉajeva naţalost dovelo do gubljenja ţivota graĊana Crne Gore. Što se uvoĊenja konkretnog poreza tiĉe, on je samo svjedoĉanstvo da ova vlast i dalje namjerava da svoje greške prevaljuje na graĊane, što dalje od sebe, svojih partnera, domaćih i stranih koji su ...
  • Izvinite, samo trenutak. Samo trenutak, molim Vas da se zadrţite tu. Mikrofon nije ukljuĉen, imamo neke probleme...
  • Kada bi, na primjer, samo KAP platio dug za struju od 60 miliona, PDV bi po tom osnovu imao skoro isti efekat kao ovaj novi porez. Ali, kako da Vlada natjera Ruse da plate, smije li? Manje, oĉigledno, brinu opravdani protesti graĊana i posledice tih protesta. Vlada je marginalizovala Parlament, što se vidi na ĉinjenici da je Vlada kontinuiteta po odluci ranijeg saziva Parlamenta trebala da raskine ugovor sa Rusima i da zapoĉne proces revitalizacije KAP-a. Šta je ovdje uloga Parlamenta? Ĉini mi se da samo voljom parlamentarne većine potvrĊuje poteze Vlade, makar koliko oni bili pogrešni. GraĊani, Pozitivna Crna Gora, partija lijevog centra, zalaţe se za solidarnost, socijalnu pravdu, za drţavu Crnu Goru u kojoj svi graĊani imaju jednake šanse za normalan ţivot i rad. Taĉno je da postoji svjetska kriza, taĉno je da mi nijesmo izolovano ostrvo i da ona mora imati uticaj i na nas. Ali ovo što vlast u Crnoj Gori radi nijesu konkretne mjere protiv krize, već mjere za njeno produbljivanje. Zato iako nije prošlo ni 100 dana nove Vlade, mislim da su se stekli uslovi da se u Parlamentu ozbiljno govori o stanju društva, o perspektivama i problemima pred izazovima pred kojima je Crna Gora. Pitanje same vlasti je drugorazredno. Iako to ova vlast ne vidi, mi ćemo za vrlo kratko vrijeme imati još veće probleme. Ovakvo parcijalno usvajanje ovih nameta više liĉi na dodavanje novih ĉamaca za spasavanje vlasti. Hvala.
  • Hvala Vama. Kolega Labudović, nakon njega kolega Damjanović. Izvolite.
  • Gospodo potpredsjednici, koleginice i kolege, ministre u odsustvu, Ĉitava ova priĉa o kojoj danas lomimo koplja je neodrţiva iz najmanje tri razloga i sa tri aspekta. Prvi je moţda u suštini formalno-pravne prirode, ali i te kako odraţava manir ove Vlade koja se ponaša poput šerifa na Divljem zapadu uvodeći red tako što prvo puca a onda pita. Neshvatljivo je da je ovaj dom dozvolio sebi danas da uĊe u raspravu o setu ovih zakona prenebregavajući stav jednog svog radnog tijela da su oni u najmanju ruku ustavno i zakonski diskutabilni. To onaj dom koji je te zakone donio sebi nije smio da dopusti. Ali, postoji i ona narodna da nuţda zakon mijenja, a sudeći po maniru s kojim ste u to krenuli, gospodine Rašketiću, u ime odsutnog ministra, izgleda da smo mi svi skupa u velikoj nuţdi, i to do grla. I umjesto da se iz te velike nuţde u kojoj se nalazimo vadimo onako kako je red, svi skupa i svi jednako i poštujući zakon, mi to radimo na kaubojski naĉin. Ovo što vi danas ovdje predoĉavate nama i graĊanima Crne Gore jeste kukaviĉluk i meni je ţao što ovdje nije ministar da to njemu kaţem u lice. Ovo je goli kukaviĉluk, gospodine ministre, jer nemate petlju da pokucate na vrata makar trojici od one dvadesetorice diĉnih Crnogoraca koji su, dok smo mi guslali ovdje politiĉke deseterce, vrijedno radili i uspjeli poput mrava iz one bajke da napabirĉe skoro dvije milijarde eura. Moţete li da zamislite i da mi izraĉunate, gospodine Rašketiću, koliko bi se napabirĉilo da se ova stopa poreza primijeni na taj iznos. Ili, gospodine Rašketiću, to je kukaviĉluk iz razloga što nemate petlje, ni ministar pojedinaĉno ni ova vlast da zaĊe u onu sivu zonu iz koje je u proteklih pet - šest godina na volšeban naĉin preko grane isparilo 6,5 milijardi eura. Sraĉunajte ovu stopu na taj iznos, gospodine Rašketiću, pa ćete doći do zakljuĉka da sva ova halabuka od jedva desetak miliona koliko će se napabirĉiti ovim mjerama nije vrijedna obiĉne kafanske svaĊe, a ne cjelodnevne prepirke u ovome domu. Ili, gospodine Rašketiću, prenesite ministru da ga ja pitam ima li petlju da pokuca na vrata onom crnogorskom biznismenu koji je prije 15 godina go kao crkveni miš, odjednom osnovao dva - tri fonda, pokupovao desetak preduzeća, od kojih je za jedno dao 800.000 maraka, mada ruku na srce ne znam odakle, doveo ga u steĉaj razjurio radnike a danas njegovu imovinu prodaje za 225 miliona eura. Imate li petlje da tome ĉovjeku uzmete bar pola? Ne, gospodine Rašketiću, vi ste se prisjetili najednostavnijega - stezati ovu sirotinju dok ne presvisne. I nije problem stezati kaiš. Gospodine ministre, dobrodošli. Problem je oko ĉega stezati, kad ga steţete oko stomaka koliki god da je, nekako se moţe izdrţati, ali vi ovaj kaiš steţete oko vrata. Treće, gospodine ministre, vi to znate, dovoljno je da je neko makar tri dana svratio na Ekonomski fakultet pa da zna da se ovim mjerama ne rješava ekonomska kriza. I nije problem u tome u ĉemu jesmo danas, nego je problem u tome u ĉemu jesmo već 20 i nešto godina. Poštovani graĊani, ja ću se na kraju obratiti vama. Ako vi mislite da smo mi iz opozicije u stanju da ovo zaustavimo, grdno se varate. Svi naši argumenti, koliko god bili valjani, nijesu dovoljni da preduprijede riješeno s one strane da tonu do kraja. Ali, ako mislite da je ovo najgore što vas ĉeka, takoĊe se grdno varate. Svi smo mi, poštovani graĊani, i mi ovdje i vi tamo, jednako taoci. Jednako smo zaloţeni kao garancija jednog sumnjivog posla sklopljenog, kako ovdje to ĉesto imaju obiĉaj da kaţu, uz par viskija u Grandu i samo je pitanje kad će taj Damoklov maĉ kresnuti o naše vratove, gospodine ministre, a ovih 10 miliona koje ćete da napabirĉite neće biti dovoljno ni da se plati taj ceh. Poštovani graĊani, ako mislite da je to opet najgore što vas moţe snaći, opet se grdno varate. Za odrţavanje i stvaranje ovog koncepta privatne drţave zaloţen je dio teritorije Crne Gore. Liĉno mislim da jedan visoki duhovnik koji je to nedavno izjavio ne bi smio da govori neistinu i da laţe. A Prevlaku koja je takoĊe zaloţena za ovaj projekat, a koju niko ne smije da pomene evo 10 godina, ja ću samo pomenuti. Zahvaljujem.
  • Hvala. Komentar u ime Kluba DPS-a, kolega Milošević. Izvolite.
  • Poštovani potpredsjedniĉe, uvaţene kolege, Samo na ovu izjavu gospodina Labudovića, gospodin Ţugić će moţda ovaj prvi dio priĉe odgovoriti, ali vezano za ovaj dio priĉe shvatio sam o ĉemu vi govorite, zaloţen je jedan dio Crne Gore. Ovdje je jedan visoki zvaniĉnik, mislite vjerovatno na gospodina Zukorlića i na njegovu izjavu. Jasno je potpuno iz sadrţaja sporazuma koji je potpisan od strane gospodina Đukanovića i gospodina Husovića. Ako će ko da proĉita taj ugovor, to je ugovor od koga ne moţe da se stidi ni gospodin Đukanović ni niko iz Crne Gore. To je sporazum koji je potpisan sa Bošnjaĉkim narodom i on je u potpunosti u duhu Ustava koji je donešen u ovom visokom domu. Taj sporazum potpuno korespondira sa onim što su interesi manjinskih naroda u Crnoj Gori i svih dobronamjernih ljudi koji ţive i sa kojima ţivimo ovdje i sa kojima smo zajedno u Crnoj Gori. Tako da gospodin Zukorlić je sa onim što je rekao demantovao sam sebe, da je sporazum potpisan van granica Crne Gore. Sporazum je potpisan u Podgorici, sporazum je jasno definisao odnose koji su izmeĊu Bošnjaĉkog naroda i drţave Crne Gore u tom momentu i sada. Kada govorite o granicama, jasno je definisano šta je Sandţak regija sa jasno definisanom granicom, gdje će da ţive narodi i sa jedne i sa druge strane i da imaju saradnju, da saraĊuju na jedan kvalitetan naĉin i u interesu Bošnjaĉkog naroda i svih naroda koji ţive i sa jedne i sa druge strane. A granice tim sporazumom na nikakav naĉin nijesu dirane. Samo toliko i hvala.
  • Gospodine Miloševiću, ja sam oĉekivao da ćete Vi kao direktor Demokratske partije socijalista da izjavite kako ste spremni da ruku pod ruku sa gospodinom Ţugićem uĊete u ubiranje ovih poreza o kojima sam ja govorio i da nas ratosiljate ove bijede. A što se tiĉe vaših sporazuma, odavno smo mi siti, što onih javnih, što onih tajnih. Nemojte Vi da polemišete sa mnom, ovo nije rekao Emilo Labudović, ovo je rekao visoki poglavar jedne vjerske zajednice u ovoj drţavi, ĉovjek sa integritetom, mislim u okruţenju, ĉovjek sa integritetom. Moţete o njemu da mislite šta god hoćete. Ali, stisnite tu petlju koju navodno ovdje demonstrirate pa recite njemu u brk da laţe, on to nije rekao bez neke. Prema tome, tu priĉu kako vi poturate javnosti ovaj sporazum koji je potpisan sa Bošnjaĉkom strankom, u koji ja apsolutno ne sumnjam da je korektan, ne opravdava ono što je rekao gospodin Zukorlić i ne ubjeĊuje me da ne postoji neki drugi sporazum, jer ako je iko šampion u potpisivanju tih tajnih sporazuma to je Demokratska partija socijalista. I još nešto, šta je sa sporazumom o Prevlaci, gospodine direktore Demokratske partije socijalista, ulaz u Boku Kotorsku, 10 godina ćutite kao zaliveni. Hrvatska ulazi u Evropsku uniju, sa njom nosi ulaz u Boku Kotorsku, a vi ćutite i pravite se naivni ĉekajući da vrijeme proĊe i da nas dovedete na kraju pred svršen ĉin. To su pitanja na koja Vi morate da odgovorite ovdje, a ako se objelodani da postoji ovaj drugi sporazum, gospodine Miloševiću, ne dajem ni pet para za vašu politiĉku karijeru.
  • Zahvaljujem. Nesumnjivo, kolega Labudoviću, kao dobro obaviješten ĉovjek ste proĉitali demant na izjavu gospodina Zukorlića, iz Vlade, gdje je uglavnom reĉeno ovo o ĉemu je govorio i kolega Tarzan Milošević, šta je sadrţina tog sporazuma, o ĉemu je sada bilo rijeĉi. Tako da vjerujem da smo svi ĉuli i vidjeli navode iz toga saopštenja i vjerujem da ide u prilog ovoga što je sada govorio kolega Milošević, ali u svakom sluĉaju predlaţem, pošto imamo još dva uĉesnika u raspravi, da se vratimo predmetnoj taĉki dnevnog reda. Kolega Damjanović sada ima rijeĉ, nakon njega potpredsjednik Radulović i sa tim završavamo raspravu povodom ove taĉke u naĉelu i prelazimo na rad u pojedinostima. Izvolite, kolega Damjanoviću.
  • Zahvaljujem, potpredsjedniĉe. Poštovana Skupštino, poštovani graĊani, ministre Ţugiću. Ja ću probati da se drţim dnevnog reda i da u ovih pet minuta sumiram raspravu odnosno suštinske stvari vezane za objedinjenu raspravu oko šest predloga izmjena i dopuna zakona gdje se, ĉini mi se, malo ishitreno, parcijalno, svakako u nekom boljem pravcu nego što je bilo, pokušava u drţavnom budţetu nadomjestiti ono realno što mu je u nekim boljim vremenima pripadalo. Bolja vremena su bila takva da je jedan od ovih šest regulatora imao enormno viškove prihoda nad rashodima time što je izdavao licence operaterima i da je od tih viškova 10 miliona evra potrošeno, ovdje ću to da ponavljam non-stop, samo na dvije stvari - na kupoprodaju poslovnog prostora uz sve one stvari koje smo iznijeli mi ovdje u SNP-u kako je to išlo i na gradnju kontrolnoga mjernog centra. Sada taj isti operater za 2013.godinu iskazuje svega 200 hiljada viškova. Da ovdje i tu dilemu otklonimo, jer evo dva dana priĉamo, a ĉini mi se i u raspravi na Odboru još niko to nije pomenuo. Fiskalni efekat svih ovih šest izmjena i dopuna zakona, gdje ţelimo da višak prihoda nad rashodima za narednu godinu odnosno za tekuću godinu bude dio budţeta, jeste svega 322 hiljade evra za 2013.godinu. To je ono što je višak prihoda nad rashodima ne raĉunajući Centralnu banku Crne Gore u ovih šest regulatora. Pojedinaĉno dakle, Agencija za ljekove ništa, EKI oko 200 hiljada, Agencija za elektronske medije 35 hiljada,Komisija za hartije od vrijednosti osam hiljada, Agencija za osiguranje gotovo ništa, hiljadu evra i RAE 60 hiljada evra. Dakle, govorimo, gospodo, o 320 hiljada evra sa šest izmjena i dopuna zakona. Na drugoj strani ovi regulatori imaju depozita na tekućim raĉunima, ranijih viškova odnosno prihoda nad rashodima od ranijih godina više od tri miliona evra ili deset puta više. Ministre, zbog ovoga što se radi o 320 hiljada evra, mi u Klubu SNP-a smatramo da je najbolje da zaista danas povuĉemo ove predloge zakona, da u martu kada ćemo ovdje usvojiti izmjene i dopune finansijskih planova agencija, gdje ćemo ići sa racionalizacijom troškova i smanjenjem plata, donesemo konsekventne mjere. Ako treba i ove depozite koji su oko 3,5 miliona ili 10 puta veći da uzmemo u drţavni budţet, naravno to je retroaktivno uzimanje uz javni interes ovdje u Parlamentu to moţemo da usvojimo, jer to je nešto od ĉega će budţet imati efekta. Ovako, za 300 hiljada evra ćemo, prije svega mi, Vlada i Parlament, rizikovati i ţalbe ka Evropskoj Komisiji i ugroţavanje itd. makar da znamo zašto će se neko drugi ţaliti. S druge strane, 26 ĉlanova savjeta ovih agencija, ako mislimo na ovih šest o kojima danas raspravljamo, sa iznosima negdje od hiljadu i po evra neto zarade, odnosno preko dvije i po hiljade evra bruto zarade, radi se o ukupno milion evra koje godišnje dajemo samo za naknade, odnosno za zarade ĉlanovima savjeta. Razmišljati da li potpuno deprofesionalizovati savjete odnosno bordove tih direktora ili da im limitiramo naknade na iznos minimalne zarade ili samo dnevnice i da će se tako pokazati patriotizam. Naravno, ima i ljudi koji su u profesionalnom radnom odnosu kao zaposleni tamo i to je bio osnovni razlog zašto Klub SNP-a danas nije podnio amandmane na ovih šest predloga zakona, jer bismo zaista jedan broj ljudi doveli u situaciju da bukvalno ostanu bez posla. Ali, to znaĉi da od vas traţimo da za mart pripremite predlog mjera o limitiranju ili naknada ili potpunoj deprofesionalizaciji ovih savjeta odnosno volonterskom radu, pa da vidimo koliko ima tih patriota u Crnoj Gori koji će obavljati posao dţabe. Imate primjera da u jednoj agenciji ĉlanovi savjeta koji svi rade na fakultetima itd. imaju po 800 evra mjeseĉnu naknadu, odrţe sjednicu ili dvije, to je preko plate. E to su mjere koje će donijeti neke realne uštede na koje ako milion evra samo naknada njima svima prepolovimo, mi imamo fiskalni efekat koji je mnogo veći nego uzimanje svih onih prihoda za narednu godinu. Dakle, u odnosu na ovo što radimo sa regulatorima, kaţem malo ishitreno, ima prostora da se ovih šest predloga povuĉe, da se malo razmisli hoćemo li ići do kraja i uzeti one depozite ili ćemo se samo zaustaviti na redefinisanju zarada i ostalih troškova. Ţelim ovdje od vas još jednom jasno da ĉujem. Mi u SNP-u mislimo da se socijalna pravda i solidarnost u ovoj drţavi ne postiţu samo sa par stotina zaposlenih u regulatornim agencijama, hoćemo od vas još jedanput da dobijemo ĉvrsta uvjeravanja da je ovo vrh ledenoga brijega, da je ovo poĉetak. Ţelimo da ovo isto vidimo, ponavljam po stoti put, u javnim preduzećima o morskom dobru, nacionalnim parkovima, da ovo vidimo u privrednim društvima gdje je drţava većinski vlasnik, u Plantaţama, u Montenegro erlajnsu, u Elektroprivredi, Elektroprenosu, da ovo vidimo u javnim ustanovama gdje pojedini direktori bolnice imaju po hiljadu evra platu. To je nekoliko hiljada zaposlenih sa enormnim zaradama. Danas smo iznijeli podatak, to graĊani znaju, da u sistemu drţavne uprave svega hiljadu ljudi ima zarade veće od hiljadu evra. MeĊutim i van drţavne uprave i lokalna uprava i javna preduzeća itd. to je već nekoliko hiljada zarada onamo gdje je javni sektor ili gdje makar drţava kontroliše većinski neka preduzeća. Ako se sa tim mjerama bude poĉelo ili nastavilo i ne zaustavimo se samo na ovim regulatorima onda sve to ima smisla. Ukoliko sve ovo radimo da pokaţemo moć nad 250 zaposlenih, ja sam rekao, radi 300 hiljada, onda zaista ovo nema smisla. Hvala vam.
  • Zahvaljujem. Privodimo kraju. Kolega potpredsjednik Branko Radulović ima rijeĉ, na molbu Pozitivne koleginica Azra Jasavić će imati raspravu u trajanju od tri minuta i onda ćemo ĉuti završnu rijeĉ predstavnika predlagaĉa. Izvolite, kolega Raduloviću.
  • GraĊani Crne Gore, uvaţene kolege, Da mi je politika hleb i da sam politikant, onda bi trebalo danas da likujem, pa da kaţem sva ova muka, sve negativnosti s jedne i sa druge strane kakva je danas Crna Gora, jesmo li vi priĉali prije pet godina, ĉetiri godine, tri godine, dvije godine dana. Nikad nijesam bio nesrećniji nego danas, zato što je ovo istina Crne Gore. Da li sam bio u pravu ili nijesam bio u pravu. Da li su moji ... bili u pravu ili nijesu bili u pravu kroz crnogorsku prizmu i istinu i medije bili oni drţavni ili neki kvazidrţavni, ili neki nezavisni procrnogorski, ili neki drugi, nikad neće doći, sve sam više ubijeĊen svako ĉopli od Crne Gore i crnogorske budućnosti u većoj ili manjoj mjeri. Nesrećan sam zbog toga što ja hoću rad i hoću rezultate rada. Crna Gora, bilo da je sjever, istok, da je svaka druga strana i banda, bilo da neko ide u dţamiju ili se krsti, bilo da je star ili mlad, u velikim je problemima. Ne bih se sloţio sa mojim drugarom Goranom Danilovićem koji je rekao tek je poĉelo. UbijeĊen sam, ĉasnu rijeĉ dajem i kunem se u sve što imam da je ovo kraj, da je ovo poĉetak neĉega što znaĉi opšta glad, stampedo, što je vuĉja jama, što će biti do kraja anticrnogorsko u tom multietniĉkom, tom humanom, u svakom drugom smislu, solidarnom, ljudskom, komšijskom, bratskom i svakom drugom. Sve ovo, drugari, o ĉemu smo danas priĉali je periferno, mi danas ili u većini nijesmo priĉali o suštini. Poreski zakoni, evo ih ovdje,ĉetiri - pet godina dana, moji drugari i ja smo ih sa sve obnovili i imaćete 20-tog ponovo na mogućnost da kao set, da kao paket neĉega napravimo da su i oni konkurentni solidarni i socijalni i razvojni i svakakvi drugi, da su oni mnogo kvalitetniji u odnosu na konkurenciju. Javna preduzeća, pa jesmo li priĉali da ako kradeš od naroda, a ne kroz preduzetniĉku inicijativu, sramota je da imaš pet hiljada eura platu zato što podrţaješ reţim, zato što tvoja supruga radi tamo, pa onda porodiĉno sa BMW-om, da je to sramota, da to nije ljudski, da je to anticrnogorski onome što je pozitivna istorija Crne Gore. Zakon o konfliktu interesa koji smo prethodni saziv i ovaj dali odbili ste glat. Jesmo li vam priĉali da ne treba javni funkcioner da bude u javnom preduzeću u upravnom odboru, da on mora, taj menadţer, taj glavni, da javno preduzeće kroz konkurs da napravi tako i tako. Pa jesmo li se sudili sa onim, kako da nazovem te koji se sad šepure, koji imaju vile po Crnoj Gori i van Crne Gore, posebno od onog zavarivaĉa auspuha koji je iznio na stotine miliona eura, što smo se sudili, sad bijemo se šakama u glavu kakav je KAP. Ljudi, ne slaţem se opet sa mojim kolegom koji je rekao ovo je kraj - ne. Ima nade u Crnoj Gori još, ako ima politiĉke volje. Kolega Ţugiću, ima li Štiglic što progovori što nije u saglasju s nama, ima li ljudi svjetske banke koji progovore nešto što nije sa nama, ima li onih iz MMF-a što progovore što nije sa nama? Iimate li vi gospodine Ţugiću, kada putujete po svijetu i kaţete mi – profo, za mnogo si u pravu. Da li znate, gospodine Ţugiću, za Anta Kovaĉa? Ante Kovaĉ je, drugari, direktor 20 godina Hrvatske banke za obnovu i razvoj, bio je predsjednik Upravnog odbora Udruţenja evropskih banaka. Koliko puta priĉamo da Crnoj Gori treba drţavna, javna razvojna banka, 1,4 milijarde Hrvati su prošle godine uloţili u nešto što znaĉi investicioni ciklus, uzeli su te pare ne od zelenaša, uzeli su od Evropske investicione banke. Je li tako, kolega Ţugiću, po fiksnoj kamati oko 20% i varijabilno po 1%, 3 koma nešto posto? Koliko je to manje, ljudi, od zelenaških lopovskih kamata pojedinih komercijalnih banaka, derikoţa Crnoj Gori? Sad zamislite ukoliko bi mi kao što Hrvati ove godine 500 milijardi dolara uzimaju od Evropske investicione banke, da to uloţimo u razvoj, u nova radna mjesta, u poreske osnove sasvim druge nego što su danas i da povećamo likvidnost pa bi onih 300 miliona koje su u zaostatku ne plaća se porez. Da li je zato što mu je Milo kum ili zato što hoće prvo da plati platu, a onda da plati drţavi, nijesu moţda svi tamo lopovi, niti su svi kumovi, ali su veliki problem. Gospodo, siguran sam da ja ovĊe neću sjeĊeti ĉetiri godine, da bog da što prije da idem odavde. Gospodo, zato što dolazi Crnoj Gori propast, teško mi je to da kaţem, teško mi je to da kaţem zato što ništa na svijetu ne volim više nego ovu moju drţavu i zato hoću do kraja da se borim. Samo jedan primjer, ako je moja famelja, moram da kaţem, školovana, od ĉetiri dvoje ne radi jer ne ţelim nikoga da molim. Ako ne trebaju Crnoj Gori, ne treba ništa. Zamislite, gospodo, kada u mojoj famelji dvoje ne rade, kako je u drugoj famelji. Stid me, u sve vi se kunem, da poĊem na pjacu i da uzmem ceger i da kupim kod nekoga, poĉeo sam da bjeţim jer znam da moje komšije nemaju do kraja mjeseca ni za hljeb. Hajmo zajedno, ima nade u Crnoj Gori.
  • Zahvaljujem. Molim vas, privodimo kraju, još malo strpljenja. Koleginica Azra Jasavić. Izvolite, tri minuta.
  • Samo kratko, zahvaljujem. Poštovane kolege, Predloţeni zakoni o agencijama nijesu usklaĊeni sa našim pravnim sistemom iz razloga što je priĉa koja je podrazumijevala retoriĉku priĉu oko reforme drţavne uprave rezultirala tim da dobijemo agencije, opet ste vi bili jedno vrijeme u toj priĉi, o reformi drţavne uprave i cilj je bio da se depolitizuju i profesionalizuju te agencije. Rezultat koji smo ţeljeli svi zajedno da postignemo, nije postignut. Oĉigledno je da je velika bila paţnja crnogorske javnosti okrenuta na neracionalno trošenje sredstava u tim agencijama na ogromne plate sluţbenicima kao i prvim rukovodećim osobama, jer su se te agencije ponašale bez ikakve mjere, a ko nema mjeru nema ništa. Tako da oĉigledno je ovo što smo dobili kao parlametarci jedan od politiĉkih predstavljanja ili trikova Vlade, da malo zamagli crnogorsku javnost sa priĉom da će dovesti u ovoj oblasti stvari u red, a na to objektivno Vlada nema ni ustavno ni zakonito pravo. Evo, samo da krenemo od Agencije za elektronske medije. Ovdje je vrlo jasno po zakonu da je osnivaĉ Agencije drţava. Ova agencija ima vrlo vaţne ingerencije i jedna od njenih ingerencija jeste da podnosi izvještaj evropskoj komisiji u skladu sa ovim zakonom i propisima donijetim na osnovu njega. Vrlo je jasno da bez razvoja novinarstva, bez slobode medija, bez prava avnosti da zna šta se dešava u zemlji, nema ni demokratije. Tako da ja razumijem potrebu premijera da kontrolišu u ovoj zemlji sve što misli da se moţe kontrolisati. Ali, mislim da u ovom smislu ne moţe se Vlada ovako neodgovorno ponašati, jer predlaţe nešto što nije u skladu sa našim pravnim sistemom. Zašto ovo kaţem? Zato što upravo ova agencija koju sam pomenula kontroliše ono što se odnosi na medije, a vezano je za sve nas. IzmeĊu ostalog kontroliše i ono što se odnosi na medije a vezano je za sve nas, pa izmeĊu ostalog kontorliše emitere koje su duţni po ĉlanu 55 da slobodno, istinito, cjelovito, blagovremeno informišu javnost o dogaĊajima u zemlji u inostranstvu, da poštuju ljudska prava i slobode, demokratiju, vrijednosti institucije i pluralizam ideja. Moţda to nije od interesa ovoj Vladi da se poštuje, ali jeste ovom domu, jeste ovom parlamentu, jeste Pozitivnoj Crnoj Gori. Zato što je pozitivnoj Crnoj Gori vaţno da se ove vrijednosti koje zakon pominje promovišu, ali ne samo na naĉin što se pominju nego da se zaista i zakon primjenjuje, mi smo zaista za to da Vlada odloţi i da se razmisli šta će se po ovom pitanju raditi, a nadzor nad odredbama ovog zakona, svakako, izvršavanje obaveza pruţalaca usluga vezano za emitere vrši Agencija. Agencija ima velika ovlašćenja, velike ingerencije i duţnost onih u Agenciji jeste da profesionalno obavljaju svoj posao u skladu sa zakonom, a novac im nećemo uzimati samo ako budu radili posao onako kako to Ustav i zakon nalaţe, a ne onako kako to Vlada nalaţe.
  • Zahvaljujem. Poštovane kolege, zakljuĉujem raspravu povodom zakona koje smo evo već par sati imali na dnevnom redu. Shodno našoj proceduri molim ministra Ţugića da uzme rijeĉ, ima pravo na završnu rijeĉ u ime predstavnika predlagaĉa. Samo kratka napomena. Poslije završne rijeĉi kratka pauza pet minuta i idemo na raspravu u pojedinostima i na glasanje.Bilo je predviĊeno da radimo do 18h, toliko smo dobili prenosa od javnog servisa, meĊutim, na našu molbu produţeno je za pola sata, radićemo do 18.30h i koristim priliku da se zahvalim kolegama iz javnog servisa na razumijevanju. Izvolite, ministre Ţugiću.
  • Zahvaljujem, gospodine potpredsjedniĉe. Ja ću kao i u uvodnom izlaganju u završnoj rijeĉi objedinjeno govoriti o predlogu svih sedam izmjena i dopuna zakona. Na poĉetku bih citirao uvaţenog profesora Radulovića da Crna Gora ima šansu, ja se slaţem da i te kako Crna Gora ima šansu i da su ovo sve elementi doprinosa odrţivosti fiskalnog finansijskog i ekonomskog sistema. Danas smo imali priliku da ĉujemo od uvaţenih poslanika i kritike i osporavanja i neslaganja, odreĊene korekcije, ali i podršku. Ali, svakako, ĉini se da se moţemo izvući zajedniĉki, nezvisno od toga ko je pripadnik vlasti, manjine ili većine, budući da oĉigledno imamo elemente za koje moţemo reći da su u punom saglasju svih poslanika u parlamentu, ali i Vlade. Prvo, dobro je da drţava troši novac ako je taj novac kroz formu kapitalnog budţeta ili ako ta potrošnja podstiĉe povećanje agregatne traţnje koja dalje doprinosi ekonomskom razvoju i ekonomskom rastu. Ali, svakako nije dobro da drţava troši iracionalno i mislim da se oko toga svi ovdje slaţemo, jer iracionalna potrošnja znaĉi nešto što moramo sublimirati, odnosno suzbiti i imati racionalnu drţavu. U tom smislu smatram da nijedna ušteda, nezavisno koliko je kvantifikujemo, nije bez znaĉaja, nijedan prihod nije prihod koji je beznaĉajan, tako da ne bih komentarisao da li je nešto dovoljno izdašno. Generalno paket mjera fiskalnog prilagoĊavanja odbacuje oko 30 miliona eura, to je iznos kojim ćemo znaĉajno uticati na smanjivanje deficita budţeta za tekuću godinu. TakoĊe, mislim da se slaţemo da je ovo prvi korak u procesu sistemskog prilagoĊavanja i da je ovo proces koji je zahtijevao ali i ima viši nivo javnosti odnosno ukljuĉenosti svih faktora nezavisno kom subjektu ili kom segmentu vlasti ili politike pripadamo. Dakle, neko je rekao ovdje, odnosno uvaţeni poslanik Bulajić, da je sve budţet, bilo direktno ili indirektno. TIime se, praktiĉno, jaĉa potreba za njegovom odrţivošću. Budţet u smislu zadovoljenja potreba javne potrošnje, ali i u onom dijelu kreiranja agregatne traţnje. Dakle, ovo je prvi korak u sistemskom rješavanju odnosno prilagoĊavanju, dokaz da ne zatvaramo oĉi, već idemo u susret problemima. ponoviću ono sa poĉetka, javna potrošnja se mora prilagoditi realnom poreskom kapacitetu kako privrede tako i stanovništva, odnosno onom što je objektivna materijalna mogućnost za finansiranje javne potrošnje. Sve je to u funkciji dinamiziranja ekonomskog rasta, a u funkciji poboljšanja ili podizanja nivoa ţivotnog standarda. Znamo da nivo zarada, nivo penzija, nivo ostalih liĉnih primanja nije takav da bismo imali onaj nivo ţivotnog standarda koji svi oĉekujemo i svi ţelimo. MeĊutim, ukoliko pravovremeno, ukoliko snaţno uradimo sve što je do nas na procesu fiskalne konsolidacije, na procesu strukturnih reformi, sasvim sigurno da ćemo skratiti i ono vrijeme koje je potrebno da dosegnemo nivo ţivotnog standarda koji oĉekuju naši graĊani, a i mi svi ovdje. Dakle, vraćam se na poĉetak i citat profesora Radulovića, svakako da Crna Gora ima šansu. Zahvaljujem.
  • Zahvaljujem, posebno za visoku podudarnost stavova predstavnika predlagaĉa i potpredsjednika. Poštovane kolege, prije nego što krenemo na pauzu pet minuta, samo da pitam ministra Ţugića jednu stvar koja će nam racionalizovati dalji rad. Samo trenutak. Moram da proĉitam zbog zapisnika. Dakle, kolega Zoran Vukĉević je podnio amandmane na Predlog zakona o dopunama Zakona o energetici. Moram ih sve proĉitati: Predlog zakona o dopunama Zakona o ljekovima, Predlog zakona o izmjeni i dopuni Zakona o elektronskim medijima, Predlog zakona o dopuni Zakona o osiguranju, Predlog zakona o izmjeni i dopuni Zakona o hartijama od vrijednosti i Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o elektronskim komunikacijama. Svi ovi amandmani su istovjetni. Znaĉi, imamo istovjetan amandman na ovih šest predloga zakona i da ne bi u kratkoj pauzi bilo potrebe da Odbor zasijeda o njima, pitam da li je taĉna informacija koja je do mene došla, da je predstavnik predlagaĉa prihvatio ove amandmane i da skratimo proceduru. Izvolite, to moramo zbog zapisnika.
  • Taĉna je informacija, gospodine potpredsjedniĉe, još na Zakonodavnom odboru u smislu odreĊenih limita koji se tiĉu usvajanja završnog raĉuna. Zahvaljujem.
  • Dakle, dobili smo informaciju da su ovi amandmani prihvatljivi od strane predstavnika predlagaĉa i smatramo ih sastavnim dijelom Predloga zakona o kome ćemo se izjasniti. Dajem pauzu u trajanju od pet minuta, nakon pet minuta rasprava u pojedinostima i glasanje. - pauza –
  • Poštovane kolege, nastavljamo prvu śednicu vanrednog zasijedanja. Završili smo raspravu u naĉelu o svim predlozima zakona i prelazimo na izjašnjavanje u naĉelu, onda ćemo i raspravu u pojedinostima. Naravno, osnovni zakon današnje rasprave je bio Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dohodak fiziĉkih lica. Odluĉuje se većinom glasova svih poslanika, što će reći 41 u ovom parlamentu. Saĉekaćemo da kolege pred kamerama javnog servisa sjednu. Mogu li otvoriti glasanje. Hvala vam. Otvaram glasanje za Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dohodak fiziĉkih lica u naĉelu. Izvolite, za, protiv, uzdrţani. Hvala vam. Glasala su 73 poslanika, 43 za, 30 protiv, nije bilo uzdrţanih. Konstatujem da je predlog usvojen u naĉelu. Bilo je 10 amandmana, i to poslanici Jelić i Šehović tri amandmana, koji su uz pravno-tehniĉku izmjenu Zakonodavnog odbora sastavni dio Predloga zakona. Poslanik Andrija Popović dva amandmana, ĉini mi se da se oni poklapaju sa ovima, kao što ste rekli i onda nema potrebe da pravimo konfuziju, ali ćete morati da bismo to olakšali, ako ţelite. Poslanici Nebojša Medojević i Branka Bošnjak dva amandmana o kojima treba glasati, je li to u redu? Jeste. Kolega Milić, koleginica Popović i kolega Damjanović tri amandmana o kojima treba glasati. Hvala vam. Kolega Popoviću, ostajete li pri svojim amandmanima? Izvolite, dva minuta vam je dovoljno.
  • Poštovana Skupštino, graĊanke i graĊani, Ja povlaĉim amandman koji sam u ime Liberalne partije predao u Skupštinu prije ĉetiri dana. Danas su sliĉan amandman podnijeli gospoda iz SDP-a i DPS-a. Njihov je povoljniji za ĉetiri eura, moj se odnosio na zarade koje su ispod 716 eura bruto, njihov je 720 eura. Drago mi je što su nas poslušali, ali nije mi drago što nas niko iz Vlade, kolega iz vladajuće koalicije nije konsultovao. Iako je pojam pravde relativan, ipak će se ovdje doći do nekog prihvatljivog rješenja za najveći broj ugroţenih sa najmanjim zaradama u Crnoj Gori, tako da ja ovaj moj povlaĉim. Hvala.
  • Hvala vama. Sljedeća grupa amandmana - dva amandmana kolege Medojevića i koleginice Bošnjak. Kolega Medojević, dovoljno dva minuta. Evo tri minuta.
  • Naš amandman je na liniji naše generalne koncepcije da je neophodno promijeniti ekonomski model razvoja Crne Gore i mi mislimo da je to ono što kolege iz DPS-a ne shvataju i kolege iz SDP-a. Mi smo predlagali da sve zarade do prosjeĉne ne da treba da budu smanjene, nego zbog ekonomske situacije i socijalne situacije prosjeĉne crnogorske porodice koja prima 500 eura, mi smatramo da za njih treba ukinuti postojeću stopu doprinosa od 9% i da treba praktiĉno njima povećati zaradu za 50 eura. Dakle, da graĊani znaju, mi smo da se graĊanima da 50 eura, a vi kolege iz DPS-a i SDP-a da se uzme 50 eura. Samo da se razjasnimo, da ne bude poslije nejasnoća vezanih za himnu, jezik, simbole. Mi hoćemo da vam damo 50 eura, oni hoće da vam uzmu 50 eura. Prosto da vidimo dokle politika moţe da bude komplikovana. Nadam se da će ovo graĊani shvatiti, nije prevelika matematika. Mi se zalaţemo da postojeća stopa poreza ostane za...od prosjeĉne do minimalne potrošaĉke korpe, da se od potrošaĉke korpe do 2000 eura oporezuje poreskom stopom od 15%, da se od 2000 do 3000 eura oporezuje poreskom stopom 20%, a zarade preko 3000 eura sa 30%. Sa našim predlogom još smo daleko ispod prosjeka Evropske unije, gdje su poreske stope od 40 do 50%. Prema tome, ovaj naš predlog ima ne toliko ono što vi ţelite za cilj, popunjavanje budţeta, budţet se ne popunjava uzimanjem od plata. Niko se, gospodine ministre, od plate nije obogatio u Crnoj Gori, sloţićemo se, od plate se ĉovjek ne moţe obogatiti, tako da je ovo jedna klasiĉna mjera paniĉnog menadţmenta, paniĉnog menadţmenta. Vi ne znate kako i na koji naĉin da odgovorite krizi i mi kaţemo graĊanima Crne Gore ako već uvodimo ovaj porez on neće pogoditi metu kako vi ciljate, dajte barem da bude pravedno i da iz drţavnih sredstava damo ljudima sa prosjeĉnom zaradom odreĊene kompenzacije. Ono što je vaţno, kolege, prosjeĉna zarada u Njemaĉkoj znaĉi da ĉovjek ţivi normalno. U Crnoj Gori prosjeĉna zarada znaĉi da je na liniji siromaštva.To je ogromna razlika. Nemojte korisititi termine iz razvijenih evropskih zemalja za situaciju u Crnoj Gori. Naša prosjeĉna porodica je na ivici siromaštva, ima problem sa glaĊu, sa otplatom kredita, sa otplatom kredita ima velike probleme i zato mi pokušavamo da već kad krećete ovim putem paniĉnog menadţmenta, kad ne znate gdje je problem, da barem pomognemo tim najugroţenijim graĊanima Crne Gore i da ih oslobodimo. Oni će te pare potrošiti bilo za raĉun za struju, bilo za otplatu rate za kredite, bilo za kupovinu školskih udţbenika, bilo za lijeĉenje, neće oni te pare iznijeti kao vaš predsjednik van zemlje. Oni će te pare potrošiti, ostaviće ih u Crnoj Gori. A oni koji imaju 6,2 milijarde dolara, tu treba rezati, ali tu treba i hrabrosti. Zato ostajem pri stavu da je najveći politiĉki antikrizni potez u Crnoj Gori promjena vlasti.
  • Hvala. Ne iskljuĉuje se mogućnost da vaša .... bude aktivna u radnoj grupi, djeluje praviĉno, ali da vidimo kolika je izdašnost svega toga, da li ta izdašnost sa 30% moţe popuniti ove razlike koje su bitne. Preporuĉujem radnoj grupi u kojoj će biti vlasti i opozicije, da vidimo koliko to moţe biti. Ako je izdašno dovoljno, mislim da je to praviĉnije. Hvala. Idemo na glasanje o amandmanima kolege Medojevića i koleginice Bošnjak. Pošto nema mnogo amandmana, da odmah glasamo. Amandman 1. Izvolite, ko je za, ko je protiv ili uzdrţan? Hvala. Glasao je 71 poslanik, 30 za, 40 protiv i jedan uzdrţan. Konstatujem da amandman nije dobio potrebnu većinu. Amandman 2 koleginice Bošnjak i kolege Medojevića. Izvolite. Hvala. Glasao je 71 poslanik, 30 za, 41 protiv, nije bilo uzdrţanih. Konstatujem da ni ovaj amandman nije dobio potrebnu većinu. Tri amandmana poslanika SNP-a. Obrazloţiće ih kolega Damjanović. Izvolite, kolega Damjanoviću, tri minuta.
  • Zahvaljujem. Ministre, SNP je podnio amandmane gdje bi progresivnom stopom od 18% oporezovali iznadprosjeĉne zarade u Crnoj Gori, dakle visoke zarade. I još jednom apel da razmislite o tom amandmanu i da ovdje zaista dostignemo jedan nivo socijalne pravde i umjesto što ćemo po predlogu Vlade, dopunjeno amandmanima, kao lica oporezovati i ispod prosjeĉne zarade, hajde da napravimo taj mali napor da zanemarimo fiskalni efekat u punom obimu i da oporezujemo one zarade koje su iznad prosjeka. Mi u SNP-u ovakvo rješenje koje je sada na stolu, dakle oporezivanje zarada od 480 evra, gdje ćemo oporezivati gro ljudi koji, recimo, rade u prosvjeti, odnosno smanjiti plate, da im to kaţemo, a po istoj stopi ćemo progresivno oporezivati neke koji imaju dvije tri hiljade platu, ne moţemo da prihvatimo. Dakle, ponuda, još jednom imate vremena da razmislite, kao što je i ponuda da probamo da ovih šest zakona nakon ovoga vratimo iz procedure, da malo razmislimo u martu šta da radimo i da li da idemo da stavljamo prst u oko regulatorima zbog 300 hiljada eura, a tri miliona eura depozita stoji netaknuto. Ne moţemo podrţati, gospodine Ţugiću, iz još jednog razloga i ţelim sada da me ĉuje cjelokupna javnost Crne Gore. Vi znate da sam dobro obaviješten ĉovjek, kao što znate da ne volim da te podatke koje imam dijelim medijima. Volim to da kaţem ovdje pred licem javnosti. Dakle, efekat ovog zakona je desetak miliona eura. Elektroprivreda Crne Gore, to ovdje hoću odgovorno da kaţem, duguje 12 miliona eura i prenijela je taj dug u ovu godinu za poreze i doprinose. Neka se to zna. MUP tri miliona i Ministarstvo prosvjete tri miliona. Osamnaest miliona eura, poštovani graĊani, samo tri institucije duguju ovoj drţavi za poreze i doprinose, a što je duplo više nego efekat sve ove priĉe koja traje danima. Prema tome, neću da vjerujem da se neko u Vladi igra pa dozvoljavaju Elektroprivredi da ne plaća drţavi poreze i doprinose, a da bi ta ista Elektroprivreda davala struju Kombinatu koji ne plaća tu struju i sve tako u krug, a ovdje dolazimo da priĉamo o 5% oporezivanja prosjeĉnih zarada. To je jedan od razloga zašto ovo ne moţemo da podnesemo. Dakle, ta ista Elektroprivreda uvodi steĉaj u preduzeće Putevi, lokalno preduzeće koje moţe da radi na trţištu, da bi se vjerovatno omogućilo nekim drugim privatnicima da uzmu taj kolaĉ posla od Puteva, a neće da uvede steĉaj. SNP o tome godinu dana priĉa, makar od februara prošle godine kada smo donijeli zakljuĉke, u Kombinat aluminijuma. Dakle, zbog toga razloga, zbog toga što znamo da padaju rješenja Poreskoj upravi, jer ne mogu da oporezuju poslodavce koji se deklarišu kao isplatioci a ne kao obveznici poreza jer oni kaţu da nisu fiziĉka lica nego da su pravna lica, zbog nekih drugih stvari, zbog ovoga što je predlog sada. Sada je predlog, i to je pormaklo svima nama danas u raspravi, da se ne oporezuje liĉni dohodak nego liĉna primanja, kaţete zato što je to 90% zbog procedure pa ćemo izuzeti 10% graĊana Crne Gore od ovakve mjere. A koga ćemo da izuzmemo? Izuzećemo sve one koji imaju prihode od samostalnih djelatnosti, a to su zdravstveni radnici, privatna praksa, advokati, notari, revizori, inţinjeri, arhitekte, savjetnici, konsultanti itd. Mi njih nismo obuhvatili. Dakle, iz svih ovih razloga, iz razloga što smo u ţurbi pokušali da uradimo nešto, na kraju će ispasti ništa. A ovo maloprije ostaje, kako sam ja rekao, dug poreski i prvi koji bi trebali da plate taj dug su drţavne institucije. Zahtjev kluba SNP-a, zbog svega ovoga što smo govorili što treba da radimo i ta radna grupa u domenu naplate duga i svega ostaloga, je da povuĉete ovaj predlog zakona ili prihvatite amandman SNP-a, da oporezujmo visoke zarade i uĊemo u pravu, realnu priĉu o porezima i oporezivanju. Zahvaljujem.
  • Ima li neko racionalno objašnjenje za ovih 10%? Ĉuli smo mišljenje kolege Damjanovića. Moţete, moţete, rasprava u pojedinostima znaĉi rasprava.
  • Da dodam da bismo aktivirali efekte time što bismo našim amandmanom obuhvatili manji broj zarada u odnosu na ovo što sada moţemo da obuhvatimo, vi kaţete 40 hiljada, vjerovatno bi taj broj bio manji kod SNP-a, sa većom poreskom stopom smo predloţili da efekti ovog zakona traju do kraja 2014. godine sa eliminisanjem sive ekonomije jer bi oporezivali zaista zarade koje su „na rentgenu“. Smatramo da bi neto efekat bio moţda malo manji nego što je ovaj sada, a socijalna pravda i solidarnost bi bili nemjerljivi. Zahvaljujem.
  • Ministar je najavio radnu grupu i plediram na one koji će biti u njoj da ovo dobro pretresemo. Što brţe budete radili, moţemo već u martu, mislim da je stvar mnogo ozbiljnija od rebalansa jer bitno je da zajedno naĊemo praviĉnije rješenje a koje moţe biti na istom stepenu izdašnosti. Stavljam na glasanje amandmane SNP-a. Izvolite. Amandman 1. Hvala vam. Glasala su 73 poslanika, 31 za, 26 protiv, 16 uzdrţanih. Amandman nije dobio potrebnu većinu. Amandman 2. grupe poslanika SNP-a. Glasalo je 73 poslanika, 33 za, 27 protiv, 14 uzdrţanih. Treći amandman, tri poslanika SNP-a. Hvala. Glasala su 73 poslanika, 33 za, 26 protiv, 14 uzdrţanih. Ni ovaj amandman nije dobio potrebnu većinu. Moţemo li preći na glasanje u cjelini? Hvala. Stavljam na glasanje Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dohodak fiziĉkih lica. Izvolite, za, protiv, uzdrţani. Hvala. Glasala su 74 poslanika 43 za, 31 protiv, nije bilo uzdrţanih. Konstatujem da smo Zakon usvojili. Idemo na taĉku 2. Predlog zakona o dopunama Zakona o osiguranju. Glasamo ga u naĉelu, ista je većina. Izvolite. Hvala. Glasalo je 70 poslanika, 43 za, 20 protiv, sedam uzdrţanih. Konstatujem da smo ga utvrdili u naĉelu. Nije bilo amandmana, samo jedan gospodina Vukĉevića, koji je sastavni dio, ovaj koji je dobro osjetio potpredsjednik da će da se desi, da će da bude prihvaćen i sa tim punim osjećanjem da je sastavni dio zakona, glasamo ga sada u cjelini. Izvolite. Glasalo je 68 poslanika, 43 za, 19 protiv, 6 uzdrţanih. Usvojili smo Zakon o dopunama Zakona o osiguranju. Taĉka 3. Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o hartijama od vrijednosti. Moramo opet u dva koraka, u naĉelu prvo. Izvolite. Hvala. Glasalo je 68 poslanika, 43 za, 19 protiv, šest uzdrţanih. U naĉelu je utvrĊen. Ponovo je amandman kolege Vukĉevića sastavni dio Predloga zakona. Glasamo ga u cjelini. Izvolite. Hvala. Glasalo je 68 poslanika, 43 za, 19 protiv, šest uzdrţanih. Usvojili smo Predlog zakona. 4. taĉka dnevnog reda - Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o elektronskim komunikacijama. Glasamo ga u naĉelu. Izvolite. Hvala. Glasalo je 69 poslanika, 43 za, 20 protiv, šest uzdrţanih. Utvrdili smo ga u naĉelu. Bila su dva amandmana, i to Zakonodavni odbor jedan amandman koji je sastavni dio Predloga zakona i kolega Vukĉević jedan amandman koji je sastavni dio Predloga zakona. Glasamo ga sada u cjelini. Nemamo amandmana za raspravu. Izvolite. Hvala. Glasalo je 66 poslanika, 43 za, 17 protiv, šest uzdrţanih. Usvojili smo zakon. Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o energetici. Glasamo ga u naĉelu. Izvolite. Hvala. Glasalo je 68 poslanika, 43 za, 19 protiv, šest uzdrţanih. U naĉelu smo ga utvrdili. Ponovo je sastavni dio zakona amandman kolege Vukĉevića i glasamo zakon u cjelini. Izvolite. Hvala. Glasalo je 66 poslanika, 43 za, 17 protiv, 6 uzdrţanih. Usvojili smo Predlog zakona. Taĉka 6 - Predlog zakona o dopunama Zakona o ljekovima. Glasamo ga u naĉelu. Izvolite. Hvala. Glasalo je 68 poslanika, 43 za, 19 protiv, šest uzdrţanih, utvrdili smo ga u naĉelu. Amandman kolege Vukĉevića je sastavni dio Predloga zakona i glasamo ga u cjelini. Izvolite. Hvala. Glasalo je 68 poslanika, 43 za, 19 protiv, šest uzdrţanih, usvojili smo Predlog zakona o dopunama Zakona o ljekovima. Posljednja taĉka dnevnog reda, sedma taĉka. Glasamo u naĉelu Predlog zakona o izmjeni i dopuni Zakona o elektronskim medijima. Izvolite. Hvala. Glasalo je 67 poslanika, 42 za, 19 protiv, šest uzdrţanih. Utvrdili smo ga u naĉelu, uz tehniĉki amandman kolege Vukĉevića koji je sastavni dio Predloga zakona. Glasamo zakon u cjelini. Izvolite. Hvala. Glasalo je 68 poslanika, 43 za, 19 protiv, 6 uzdrţanih. Usvojili smo Predlog zakona o izmjeni i dopuni Zakona o elektronskim medijima. Ovim je iscrpljen dnevni red prve vanredne sjednice. Sjutra je druga. Poĉinjemo u 11h. Budite taĉni jer predlagaĉ je predsjednik Crne Gore. Hvala vam.