Poštovani potpredsjedniče, koleginice i kolege, dame i gospodo, Pogled na salu mi najbolje i najrečitije govori o ozbiljnosti posla kojim se bavimo, ali bez obzira na sve to, čak i pod uslovom da sam samo sam ovdje, reći ću da podržavam ovaj akt. Podržavam ga ne zbog toga što je dominantno u njegovoj pripremi učestvovao prestavnik Demokratskog fronta, podržaću ga ne samo zbog toga što je rezultat opšteg konsenzusa u Skupštini i podržaću ga ne zbog toga što je na tragu politike koju i Nova srpska demokratija i Demokratski front u cjelini imaju, već isključivo iz razloga što je to još jedan pokušaj da ova skupština vrati samopoštovanje i dostojanstvo. Iz tog razloga, čak i pod uslovom da mi se neke norme uz samoj rezoluciji ne dopadaju, glasaću za ovaj akt. Ali, iskustvo u ovom domu me je naučilo da budem stalno skeptik, a moj skepticizam proističe iz saznanja o karakteru akta koji usvajamo. Da bih bio siguran konsultovao sam udžbenik Upravnog prava Pravnog fakulteta sa Sveučilišta u Zagrebu, kako ne bi ispalo da je to još jedna beogradska ujdurma, koji kaže da je rezolucija pojam koji je usvojen i u suštini predstavlja akt političke a ne pravne prirode i čisto je deklarativnog karaktera. Snaga rezolucije treba da se izražava u njenoj objektivnosti u tretiranju problema, principijelnosti i ubedljivosti stavova koji se određuju. Ja se onda pitam zašto onda ovolika bitka za čuvanje pozicije Vlade u svemu ovome i to u situaciji kad u Crnoj Gori samo jedan zakon funkcioniše, a taj zakon se zove Milo Đukanović. Šta vi to spašavate i od koga spašavate Vladu Crne Gore u pregovaračkom procesu? Sjede li ovdje neprijatelji Crne Gore ili neprijatelji Vlade Crne Gore, gospodo? Ako nas sa ove strane računate u neprijatelje, ako sumnjate i dalje da smo spremi da učinimo nešto protiv sebe samih, što se onda ne uzdate u činjenicu da vas je sa te strane bar za četiri ruke više i da ćete uvijek biti u prilici da odbranite poziciju Vlade kakva god ona da bude? Zašto ne dozvolite sebi, nama, da jednom u čitavoj političkoj lepezi u Crnoj Gori sjednemo na poziciju koja nam pripada? Ne mogu da shvatim zašto ste toliko sumnjičavi u sebe same, u vašu snagu da štitite interes Vlade koju ste izabrali. Jer, ovu vlast zbog nespremnosti Socijaldemokratske partije mogu da sruše, a srušiće, budite sigurni uskoro, jedino građani Crne Gore na vanrednim paralmentarnim izborima. Čega se onda bojite? Nije mi jasno da jedan amandman koji pozicionira Skupštinu, koji je korektivni faktor u čitavom procesu, a stalno nam iz te Evrope u koju hoćemo spočitavaju da pojačamo kontrolnu poziciju i ulogu Skupštine Crne Gore, šta je loše u tome da upozorimo Vladu da je negdje napravila omašku. Neće to možda biti strategijska omaška, ali dovoljno je jedan zarez, jedna brojka, pa da nas dovede u neprijatnost. Zar neće biti od koristi ako više očiju pogleda tu pregovaračku poziciju? Na kraju, gospodo, ovaj pokušaj kojim ste kroz vaš amandman koji ste nam upravo dostavili pokušali da ispravite amandman odbora je isto toliko nesaglasan sa Poslovnikom Skupštine Crne Gore koliko vi tvrdite da je ovaj amandman nesaglasan sa Ustavom Crne Gore. Da vas podsjetim, u članu 65 piše da odbor radi ako sjednici prisustvuje većina članova, a odlučuje većinom glasova prisutnih članova. Prema tome, morali biste, ako mislite da ovim amadmanom riješite taj spor, da promijenite i Poslovnik Skupštine Crne Gore da bi on bio validan. Zahvaljujem.

Keyboard shortcuts

j previous speech k next speech