Zahvaljujem. Poštovani gospodine potpredsjedniče, dame i gospodo poslanici, uvaženi ministre Žugiću, gospodine Fabris, Zakon o platnom prometu u zemlji donijet je 2008. godine i njegove izmjene su vršene već dva puta, a Zakon o platnom prometu sa inostranstvom regulisan je Zakonom o tekućim i kapitalnim poslovima sa inostranstvom čije su izmjene već vršene dva puta, zadnja je bila 2008. godine. Veoma je bitno naglasiti da se sa donošenjem Zakona o platonom prometu vrši usklađivanje sa evropskom regulativom, i to više direktiva o kojima je govorio i gospodin Žugić, a koje se, prije svega, odnose na platne usluge na unutrašnjem tržištu, zatim na osnivanje, poslovanje i prudencionu kontrolu poslovanja institucija koje se odnose na elektronski novac, kao i konačnosti poravnanja u platnim sistemima u skladu sa direktivama Evropske unije. Ovim Zakonom o platnom prometu, između ostalog, se stvaraju pretpostavke za uvođenje novih institucija, to su takozavne platne institucije kao pružilaca platnih usluga čijim licenciranjem bi se obezbijedilo da platne usluge pružaju i pružaoci platnih usluga koje nijesu banke, kao i pružaoci platnih usluga koje već postoje u zemljama Evropske unije pod različitim uslovima i licencama, a o tome detaljnije govori ipak član 4 i 5 Predloga zakona o platnom prometu. Takođe, uvode se i novi pojmovi, prije svega, pružilac platnih usluga, korisnik platnih usluga, primalac plaćanja računa i tako dalje. Ovim zakonom se precizno definišu platne usluge i pružaoci platnih usluga kao i da se propisuju, što je veoma važno naglasiti, informacije koje je pružilac platnih usluga dužan dati korisniku kao i ostala prava i obaveze u vezi pružanja i korišćenja platnih usluga. Kad kažem obim informacija koje pružilac platnih usluga treba da da, to je veoma važno, da korisnik platnih usluga zna, recimo, kolike su provizije u platnom prometu, kolike su provizije na bezgotovinski način plaćanja. Reći ću vam da ja, recimo, nijesam siguran do sada koliko su te privizije za održavanje platnih kartica, za transakcije platnih kartica na automatima drugih banaka, jer često se dešava da su te transakcije ili te provizije koje plaćamo različito, a o tome mi kao potrošači ili korisnici tih usluga nemamo dovoljno informacija. Takođe, veoma je važno da se sa ovim zakonom uređuje poslovanje institucije za elektronski novac i tu su data određena pravila za izdavanje elektronskog novca. Takođe, ovim zakonom se uređuje osnivanje i rad platnih sistema, kao i utvrđuju se ovlašćenja Centralne banke da obezbijedi sigurno i efikasno funkcionisanje platnih sistema što je do sada i Centralna banka i radila, a nemam sumnje da će i u budućem periodu to raditi na mnogo kvalitetnijem i boljem nivou. Dakle, donošenjem ovog Zakona o platnom prometu stvaraju se pretpostavke za unapređenje regulatornog okvira iz oblasti platnog prometa i one se usklađuju sa regulativom Evropske unije. Smatram da povećanje konkurentnosti među bankama kod pružanja platnih usluga treba da dovede, prije svega, do smanjivanja takozvanih provizija koje su do sada dosta visoke i koje su različite od banaka do banaka, kako za pravna i za fizička lica. Ministar Žugić je konstatovao da puna implementacija ovog zakona treba da bude od 01. januara 2015. godine. Takođe, mi smo na Odboru vodili raspravu o tome i veoma je važno da bi se ta potpuna usklađenost postigla i da se ovaj zakon implementira na način kako je dat, treba donijeti određena podzakonska akta, koja se odnose na način i metod izračunavanja sopstenih sredstava platne institucije, kao i uslovi za obavljanje poslova agenta i dokumentaciju koja je potrebna za upis u registar, kao i akta koja se odnose na izračunavanje sopstvenih sredstava institucije za elektronski novac, kao i za zaštitu novčanih sredstava primljenih u zamjenu za elektronski novac. Takođe, potrebno je obezbijediti i određene kadrovske, materijalne uslove, a takođe treba imati kvalitetnu podršku za informacioni sistem, što ne sumnjam da će ovaj vremenski period od godinu dana biti dovoljan da bi se moglo implementirati sve ovo. Kad je Odbor za ekonomiju, finansije i budžet bio gost matičnog odbora Republike Srbije, gdje smo razgovarali o regulatornim tijelima i funkcionisanje odbora u načinu kontrole regulatornih tijela pokrenuo sam inicijativu koja je prihvaćena i od strane našeg odbora i matičnog odbora Republike Srbije da se mora naći i iznaći efikasniji model funkcionisanje platnog prometa sa Republikom Srbijom, jer zbog neefiksanosti tog platnog prometa trpe i građani, trpe mala i srednja preduzeća, trpi privreda, a koristi očito imaju nerezidentne banke koje sa velikim provizijama naplaćuju takve vrste usluga. Smatram da treba učiniti napor da jednu takvu inicijativu napravimo i da taj platni promet sa Srbijom uspostavimo na način gdje će biti zadovoljni i građani i privreda. Ono što želim da naglasim da je ovaj zakonski tekst na Odboru za ekonomiju jednoglasno podržan od poslanika i predlažmo Skupštini da ga usvoji. Zahvaljujem.

Keyboard shortcuts

j previous speech k next speech