Gospodine predsjedniĉe, dozvolite da ovom prilikom preskoĉim uobiĉajeni protokol i da se direktno obratim ĉovjeku zbog koga smo se danas okupili. Dobrodošao, gospodaru! Gospodine predsjedniĉe Vlade, nazvaću vas tako iako to formalno još nijeste, zbog ĉinjenice što ste, i kada ste to bili i kada nijeste bili formalno, sve ove godine bili predsjednik svega i svaĉega u Crnoj Gori. Ovako bi vas prije 100 i kusur godina doĉekali u onoj sali u Zetskom domu, a ovako vas, evo vidim, i danas doĉekuju, što je samo dokaz da ovih 100 i kusur godina, kada je rijeĉ o demokratizaciji, o uvoĊenju nekih novih politiĉkih tokova, u Crnoj Gori nije napravljen iskorak vrijedan da se prag preskoĉi. Vi ste, gospodine predsjedniĉe Vlade, najbolji svjedok i najbolji dokaz za to. Proĉitao sam vaš ekspoze u pauzi, saslušao ga i mogu da vam kaţem da sam razoĉaran njime već na prvoj stranici. Naime, oĉekivao sam, gospodine predsjedniĉe Vlade, vaše izvinjenje. Nakon što ste svih ovih godina izvinili na sve strane, izvinili kurti i murti, red je bilo, gospodine predsjedniĉe Vlade, da se konaĉno izvinite i svojim graĊanima za ovo 15-godišnje posrtanje, za ovaj ekonomski i svaki drugi sunovrat koji, evo u svom ekspozeu priznadoste i vi, kao da sve ovo vrijeme nijeste ni luk jeli, ni luk mirisali. I zato, gospodine predsjedniĉe, ne mogu a da vas ne pitam, ko vas je i šta vas je sve to spreĉavalo svih ovih godina, da ono što danas obećavate i ono što danas pišete u ovom ekspozeu realizujete i sprijeĉite da Crna Gora i svi mi u Crnoj Gori, manje-više, liše vas jedno 20-tak, ne doĊemo u situaciju u kojoj se danas nalazimo? Ko vas je to, gospodine predsjedniĉe svega i svaĉega u Crnoj Gori, ometao? Ko je bio taj koji je bio toliko moćan da vas zaustavi na putu demokratizacije i sveukupne renesanse Crne Gore? Je li gospodin Krivokapić? Je li to neko iz opozicije? Red je bilo, gospodine predsjedniĉe, da to saopštite ovdje, da se izvinite i obećate da ti koji su vas do sada ometali to od sada neće moći. Biće, ipak, da je nešto drugo u pitanju. TakoĊe, ĉitajući ovo vaše štivo zapazio sam na 21. stranici jednu reĉenicu koja bi me, da vas ne poznajem dobro, strašno zabrinula. Zapisali ste da “svi mi koji sjedimo u ovom visokom domu smo se već izjasnili da su prethodno najvaţnija drţavna pitanja koja nas razdvajaju riješena i da ćemo poštovati demokratsku volju graĊana. Tvrdimo i da nam je dobro Crne Gore i svakog njenog graĊanina na srcu.” Ako je ovo istina, gospodine predsjedniĉe, ja sam ozbiljno zabrinut za vaše srce i za vaše zdravlje, ali dobro se znamo, rekoh, nijeste vi ĉovjek toliko duševan tako da i ne moram da brinem. Osvrnuo bih se i na Kabinet koji ste predloţili. Znamo se i dobro ih znamo. Svi su oni, gospodine predsjedniĉe, shodno svom znanju i neznanju i svojoj sposobnosti ili nesposobnosti bili dio ove ĉorbe u koju smo manje više, neko zaslugom, a neko bez ikakve zasluge svi na kraju dospjeli. Znam da ćete reći ono što sa te vaše strane stalno spoĉitavaju, da nijeste vi krivi što ste vlast, zato što je opozicija takva kakva jeste, Ali, ja vas pitam, gospodine predsjedniĉe Vlade, i oĉekivao sam to da napišete, koji je to prag koji moramo da preskoĉimo. Koji je to broj mandata koji moramo da osvojimo, bilo odborniĉkih ili ovih poslaniĉkih, a da vi ne moţete da ih kupite, da vi ne moţete da ih pritisnete, da vi ne moţete da ih ucijenite i da promijenite volju graĊana Crne Gore? To morate da nam saopštite, gospodine predsjedniĉe, pa tek onda da krenemo u izbornu utakmicu. I na kraju, jedan politiĉki cinik je rekao da samo ograniĉen narod moţe da bira neograniĉenu vlast. Ja tako ne mislim o svom narodu. Ja znam da ste ovaj narod uvrijedili, ponizili, osiromašili, ali vjerujem u ovaj narod i znam, gospodine predsjedniĉe Vlade, da vam je ovo posljednji mandat, jer i onaj koji ima goru dioptriju od ove moje, vidi da s vama i timom oko vas dobra biti neće. Zahvaljujem.

Keyboard shortcuts

j previous speech k next speech