Zahvaljujem. Poštovani gospodine predsjedniĉe, dame i gospodo poslanici, uvaţeni gospodine ministre Ţugiću, poštovani graĊani, Zakoni koji su danas na dnevnom redu parlamentarne rasprave imaju za za cilj da doprinesu brzu finansijsku konsolidaciju budţeta Crne Gore. Paket mjera koji se donosi i koji je donosen u prethodnoj godini je privremenog karaktera. Stezanje kaiša i mjere štednje nikada nijesu popularne i uvijek izazivaju neslaganje socijalnih partnera, prije svega sindikata i poslodavaca. Sa ovim paketom mjera koji su veoma briţljivo struktuirani, naroĉito Zakon o dopunama Zakona o porezu na dohodak fiziĉkih lica. Sa ovim zakonom se ravnomjerno i pravedno rasporeĊuje teret fiskalnog opterećenja vodeći posebno raĉuna o najugroţenijim kategorijama našeg stanovništva, prije svega radnika sa najniţim primanjima. Predstavnici Svjetske banke, koji su protekle sedmice posjetili Crnu Goru, dali su pozitivno mišljenje o ovom paketu mjera fiskalnog prilagoĊavanja i istakli da je u cilju potpunije fiskalne konsolidacije neophodna još snaţnija fiskalna agenda, koju će Ministarstvo finansija uskoro pripremiti. Dakle, ovaj set mjera i aktivnosti raĊen je u saglasanosti sa predstavnicima Svjetske banke i na taj naĉin se demantuje ono što se ovdje ĉuje da nemamo podršku tih institucija. Zakonska rješenja koja danas se predlaţu i o kojima vodimo raspravu su neophodni kako se ne bi došlo do još teţe ekonomske situacije. Donošenje zakona o porezu na promet fiziĉkih lica nije ishitrena odluka Ministarstva finansija već se o ovom zakonu dugo razmišljalo i prethodile su mu detaljne analize. Ovim predlogom zakona oĉekuje se da će neto prihod biti oko 12,5 miliona eura do kraja godine i znatno će sa drugim mjerama uticati na smanjenje budţetskog deficita o ĉemu je priĉao i gospodin ministar. Kombinacijom sa drugim setom mjera i aktivnosti koji se odnosi na suzbijanje sive ekonomije, oĉekuje se da će budţetski deficit smanjiti i na taj naĉin se stvoriti uslovi da se ovaj zakon suspenduje do kraja godine. Efekti ovih mjera po osnovu ovih zakonskih rješenja su u iznosu od 1/3 budţetskog deficita koji je planiran na nivou od 95,6 miliona eura, dakle oni iznose oko 31 milion eura. Ovim mjerama će se desiti, kao što je to naglasio i ministar, preokret u dinamici rasta javnog duga. Smanjenjem budţetskog deficita, osnaţiće se odrţivost javnih finansija, i makroekonomska stabilnost Crne Gore. Na taj naĉin se izbjegava otpuštanje radnika u drţavnoj upravi, linearno smanjenje plata, kao i neizbjeţno povećanje nezaposlenosti. To su sve scenariji koje smo vidjeli u zemljama Evropske unije. Ministarstvo finansija intenzivno radi na predlogu mjera za suzbijanje zone sive ekonomije, i efikasnije naplate javnih prihoda. To su mjere kojima će Vlada osnaţiti kapacitete svih prihodnih institucija koje su nadleţne za utvrĊivanje, kontrolu i naplatu javnih prihoda. To se prije vega odnosi na evidentirani a nenaplaćeni poreski dug po osnovu poreza i doprinosa na liĉna primanja, zatim porez na promet nepokretnosti, porez na dodatnu vrijednost koji se izbjegava na naĉin što se ne izdaju fiskalni raĉuni, prihodi po osnovu carina, taksa, kao i koncesija. Veliku rezervu fiskalnu vidimo i u projektu legalizacije divlje izgraĊenih objekata koji se procjenjuju na oko 100 hiljada jedinica na nivou Crne Gore. Posebna fiskalna rezerva je na prihodnoj strani budţeta odnosi se na trţišta rada na takozvano trţišta. U toku turistiĉke, graĊevinske, poljoprivredne sezone u Crnoj Gori radi veliki broj radnika na crnom. To se podjednako odnosi i na domaću i na stranu radnu snagu. Sa stanovišta budţetskih prihoda ovakva pojava ne smije se tolerisati jer negativno utiĉe na prihodnu stranu budţeta na nelojalnu konkurenciju radne snage u odnosu na one koji su legalno zaposleni. TakoĊe negativno utiĉe i na konkurentnost poslodavaca u okviru troškova koji se izdvajaju za legalno zaposlene radnike. TakoĊe je primijećeno da i poslodavci koji zapošljavaju stranu radnu snagu u toku sezone, ne prijavljuju istu kod poreske uprave Crne Gore i na taj naĉin izbjegavaju plaćanje poreza i doprinosa u budţetu Crne Gore. Posebno ţelim sada da obrazloţim amandmane koje smo podnijeli ja i kolega Šehović i te amandmane podrţavaju naši koalicioni partneri. Ovo je veoma vaţno zbog graĊana Crne Gore. Dakle, predloţenim amandmanima smo ţeljeli da se novim fiskalnim opterećenjima oporezuju sve plate iznad 480 eura u neto iznosu ili 720 eura u bruto iznosu. Na ovaj naĉin smo vodili raĉuna o najugroţenijim kategorijama radnika i zaposlenih u Crnoj Gori. Postavljalo se pitanje koji su efekti ove budţetske mjere na budţet Crne Gore. Ono što ţelim da saopštim je sljedeće: da je povećanje ukupnih prihoda budţeta planirano za oko 11 miliona eura. TakoĊe, sa ovom mjerom se utiĉe na povećanje prihoda za lokalnu samoupravu iz egalizacionog fonda u iznosu od oko 2,5 miliona eura. TakoĊe, sa ovom budţetskom mejrom smanjiti budţetski rashodi po osnovu zarada zaposlenih na oko 3,3 miliona eura. Smanjenje budţetskih prihoda po osnovu drugih poreza, tj. kontrakcije agregatne traţnje uticaće na oko 1,8 miliona eura. Kad se sve to sabere, neto budţetski efekat, će iznositi oko 12,5 miliona eura. Ono što je posebno vaţno naglasiti jeste da će sa ovim rješenjima biti zaštićeno oko 124 hiljade zaposlenih u privredi Crne Gore. Ovo govorimo za ove podatke koji se odnose na novembar mjesec, jer u toku turistiĉke sezone i druge sezone u Crnoj Gori ukupan broj zaposlenih se premašuje i preko 210 hiljada zaposlenih u Crnoj Gori. Odnosi na domaću radnu snagu i na radnu snagu koja dolazi iz zemalja u okruţenju. Dakle, ovaj amandman koji smo podnijeli koji se nadam da će predstavnik predlagaĉa prihvatiti i koji će postati sastavni dio ovog zakona, se odnosi na oko 44 hiljade zaposlenih trenutno u privredi Crne Gore. Kaţem kako ide sezonsko zapošljavanje, tako će i ovaj broj rasti. Tako da smo uvaţili, da tako kaţem socijalni dijalog koji smo vodili ovih dana i stavove odreĊenih socijalnih partnera, koji su razgovarali sa nama, prije svega Unije slobodnih sindikata koja je razgovarala sa predstavnicima poslaniĉkog kluba Demokratske partije socijalista, gdje smo vidjeli da imaju razumijevanja prema ovakvim predloţenim amandmanima. Ono što takoĊe ţelim posebno da naglasim jeste da je matiĉni Odbor za ekonomiju, budţet i finansije nakon sagledavanja rasprave po osnovu predloţenog teksta zakona, sa sedam glasova za i šest protiv odluĉio da predloţi Skupštini da usvoji Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona na porez fiziĉkih lica. Kada se govori ovdje o iznosu kredita koji graĊani su duţni, govori se cifra od 800 miliona eura. Ţelim da saopštim da je ukupna štednja, po podacima Centralne banke, trenutno milijardu i 700 miliona eura, od ĉega su depoziti, oroĉeni depoziti pravnih lica 400 miliona, a depoziti graĊana su nešto iznad milijardu i 300 miliona eura. Ovakav nivo štednje je veći ĉak i u odnosu na 2008. godinu u vrijeme ekspanzije ekonomskog rasta. Dakle, nisu taĉne konstatacije koje se ovdje dovode, ili se samo jedna strana takvog nekog predloga ţeli saopštiti. Razumijem i nervozu odreĊenih kolega poslanika, naroĉito pred lokalne izbore i pred predsjedniĉke izbore, jer ankete pokazuju sve da će opet biti poraţeni, a ako se sjetimo priĉe pred parlamentarne izbore koje su imali prije odrţavanja istih, govorili su da će oni ĉak i formirati vladu, itd. itd. Dakle, razumijem i tu nervozu i jasno je sa ciljem kome je upućena takva vrsta ..../Prekid/ Samo minut, izvinjavam se. Kad se predlaţu odreĊena rješenja na porez na dohodak fiziĉkih lica i kad se predlaţu rješenja da se dohodak fiziĉkih lica ne oporezuje, ja nijesam vidio ni jednu zemlju Evropske unije ili šire da ima takav predlog, znaĉi da se ne oporezuje dohodak fiziĉkih lica. Dakle, to su sve priĉe koje su upućene sa jasnim ciljem. MeĊutim, mi kao ozbiljni ljudi ţelimo da predloţimo odreĊena kvalitetna zakonska rješenja gdje ćemo u kratkom vremenskom periodu uspjeti da konsolidujemo javne finansije Crne Gore. Zahvaljujem.

Keyboard shortcuts

j previous speech k next speech